Using Optical Head-Mounted Devices (OHMD) for provision of feedback in education

This paper discusses the investigation of using Optical Head-Mounted Devices (OHMD) for provision of feedback in education. In particular it discusses an investigation in the use of Google Glass in real time training and mentoring. First the papers discusses an application created for the device for provision of feedback on student presentation. Next the paper presents, the research conducted with an experiment involving ninety-two participants testing the application in a real life scenario

Google Glass as a learning tool: sharing evaluation results for the role of optical head mounted displays in education

This paper provides an overview of the findings from an evaluation of the role of Google Glass in education over the past three years. The authors have experimented with Optical Head Mounted Displays as a support tool for various learning activities over the past few years. The study described in the paper commenced back in 2014 and continued despite the fact that the development of the Google Glass technology was paused and then shifted towards enterprise clientele. This was a result of our confidence that the future of learning interfaces is aligned to the proliferation of augmented reality and the fact that the Google Glass interface offers an ideal tool for learners due to its light structure and seamless wearing experience. The paper discusses how Google Glass has been used for a range of learning activities and describes the learners’ experiences from using the device. The main contribution of the paper is in the form of measuring the success of the specific interface by sharing the results of three years of evaluations. The evaluation results are further analysed taking under consideration a number of profiling techniques of the learners involved including their personality type and learning style

Using Optical Head-Mounted Devices (OHMD) for provision of feedback in education

This paper discusses the investigation of using Optical Head-Mounted Devices (OHMD) for provision of feedback in education. In particular it discusses an investigation in the use of Google Glass in real time training and mentoring. First the papers discusses an application created for the device for provision of feedback on student presentation. Next the paper presents, the research conducted with an experiment involving ninety-two participants testing the application in a real life scenario

Transmedia literacy in a function of higher education devolopement in the Republic of Serbia

Високо образовање данас функционише у променљивим друштвеним, технолошким и економским условима који му намећу све веће захтеве и очекивања. Повећана изложеност медијима, велики избор и тренутна доступност знању и информацијама, као и промењене форме комуницирања у правцу повећане интеракције, доприносе да се код нових генерација студената јављају сасвим другачији услови учења и (само)образовања. Дигитално доба доноси нове приступе образовању: интерактивно, имерсивно, експериментално, самовођено, индивидуализовано али и сарадничко стицање и стварање знања. Учење и решавање проблема код нових генерација обликовано је мобилношћу, проактивношћу и заједништвом. Са друге стране, алати засновани на веб 2.0 технологији продиру у све области људске делатности, па и у високо образовање, а тренд њихове примене у свету је у интензивном порасту. Интерактивни медији у истраживачко-наставном процесу нуде богат извор информација, омогућују стицање, усавршавање и примену корисних вештина и знања, колаборативно учење и продукцију нових садржаја. Досадашња истраживања њихове примене показују да постоје бројни позитивни ефекти: постизање исхода учења, мотивација и укљученост студената, омогућавање дугорочног учења, смањење оптерећења наставника итд. Да би се, ипак, потенцијали дигиталних медија реализовали у пуној мери и у складу са циљевима високог образовања, неопходно је да актери образовног процеса буду компетентни за њихово коришћење. Потребно је да развију писменост за дигиталне медије, неопходну у новим партиципативним процесима – која се најчешће именује као трансмедијска писменост. Све је више доказа из праксе да је мера у којој дигитални медији доприносе исходима високообразовног процеса одређена компетенцијама његових корисника. Постојећи национални системи високог образовања формирани су у односу на друштвене и привредне околности из ранијих времена. У научним и стручним круговима почиње да доминира став да традиционални модел високог образовања није прилагођен овим променама. Посебно се истиче контраст између формалног, високог образовања и нове културе учења и делања код младих. Да би високо образовање задржало своју традиционалну улогу центра акумулације и изградње знања, неопходно је да се прилагоди овом друштвено-технолошком развоју и у њему преузме активну улогу. У теоријском делу овог рада се анализира како трансмедијска писменост фигурише као предуслов за развој високог образовања – путем прилагођавања култури дигиталне генерације и примене нових медија у образовном процесу. Централни циљ емпиријског дела рада представља испитивање трансмедијске писмености у високом образовању Србије, као индикатора капацитета за развој путем дигиталних медија. Даље, увид у партиципирање на интернету академске заједнице Србије као специфичне друштвене структуре представља други циљ истраживања. На основу ових информација у раду су понуђене препоруке за унапређивање стања високог образовања Србије. Рад полази од модела трансмедијске писмености Хенрија Џенкинса (Jenkins et al., 2009), узимајући у обзир његову свеобухватност, детаљну операционализацију и повезаност са трансмедијским описмењавањем у образовању. За потребе истраживања приказаног у овом V раду преузет је инструмент развијен од стране Јоане Литерат (Literat, 2014), базиран на моделу трансмедијске писмености Хенрија Џенкинса. Инструмент је потом адаптиран, унапређен и спроведен међу студентима, наставницима и службама у вези са наставним процесом у високом школству у Србији. Статистичке анализе су потврдиле повећање његове поузданости и валидности. Поред тога, важан помак постигнут је тиме што је у анализи главних компоненти издвојено свих дванаест трансмедијских компептенција из модела. Стога се један од важних доприноса овог рада односи на унапређивање методологије истраживања трансмедијске писмености. Централни налаз и научна информација овог рада односи се на израженост трансмедијске писмености високог образовања Србије. Установљен делимичан ниво трансмедијске писмености указује да потенцијал високог образовања Србије за развој постоји, али да га је потребно унапредити, у циљу развоја oбразовног процеса и његовог прилагођавања неминовним друштвено-технолошким променама. Да би се користили модели учења дигиталне генерације подржани нарастајућом применом нових медија, укључени људски ресурси треба да имају адекватне трансмедијске компетенције. Резултати истраживања yказују на ниску онлајн партиципацију актера високог образовања Србије. Идући у прилог тврдњама у литератури о значају трансмедијске писмености за онлајн партиципацију, додатне анализе указују и на повезаност између трансмедијске писмености и партиципације на интернету. Стварање и ширење партиципативне културе, савременог, умреженог, медијатизованог света у коме корисници суделују и активно учествују доприносећи садржају мреже иде у корак са развојем трансмедијске писмености корисника. Унапређење трансмедијских компетенција у високом школству Србије је стога потребно како би оно образовало будуће генерације у пуноправне, активне, компетентне учеснике који ће у блиској будућности водити привреду, технологију, друштво и културу и који ће креирати савремену демократију; будућности која се све више базира и зависи од нових медија. Имајући у виду указану везу између онлајн партиципације и трансмедијске писмености, у раду је указано да је превасходно потребно унапређивати трансмедијске компетенције у циљу унапређивања партиципативних капацитета високог образовања Србије – тј. капацитета за друштвено одговорно стварање и дисеминацију знања и јачање друштвених веза путем нових медија. Додатним анализама је установљена значајна разлика између студената и наставника у односу на њихову трансмедијску писменост. Студенти имају предност у већини аспеката коришћења мултимедија у односу на наставнике, сем у случају анализе и евалуације медијског садржаја. Резултати истраживања стога указују да развој трансмедијских компетенција универзитетских наставника Србије има важну улогу, у условима када наставничка пракса еволуира и расте потражња за умећем наставника да дизајнирају образовни процес посредством медијских платформи. Као мере унапређивања постојећег стања у раду се предлаже превасходно развој трансмедијске писмености студената и наставника високог образовања Србије. Такође је наглашен значај и повећања свести и спремности за увођење дигиталних медија. Наведено је могуће путем едукације, промене менталних модела, указивањем на позитивне примере и могућа побољшања, а потом и одговарајућим обукама.Ever changing social, technological and economic conditions today impose on higher education growing demands and expectations. Increased media exposure, immediate availability of wide choice of knowledge and information, as well as altered forms of communication towards increased interaction, contribute to the emergence of completely different conditions for learning and (self)education within new generation of students. The digital age brings new approaches to education: interactive, immersive, experimental, self-guided, individualized but also collaborative acquisition and creation of knowledge. Learning and problem solving for new generations are characterized by mobility, proactiveness and community. On the other hand, tools based on Web 2.0 technology are penetrating all fields of human activity, including higher education, and the trend of their application is growing rapidly in the world. Interactive media in the teaching process offer an abundant source of information, enabling the acquisition, improvement and application of useful skills and knowledge, collaborative learning and production of new content. Previous research on their implementation have shown that there are numerous positive effects: learning outcomes realization, student motivation and involvement, long-term learning, teacher workload reduction etc. However, in order to realize the potential of digital media to full extent and in accordance with the goals of higher education, the main actors of the learning process ought to be competent to use them. They need to develop literacy for digital media, necessary in new participatory processes - commonly referred to as transmedia literacy. There are increasing evidence from practice that the extent to which digital media contribute to the outcomes of a higher education process is determined by the competencies of its users. Existing national higher education systems have been formed in relation to social and economic circumstances of earlier times. Scientific and professional circles are taking the view that the traditional model of higher education is not adapted to such changes. The contrast between formal, higher education and the young peoples’ culture of learning and doing is especially pointed out. In order for higher education to preserve its traditional role as a center of knowledge accumulation and building, it need to adapt to this socio-technological development and take an active part in it. The theoretical part of this paper analyzes how transmedia literacy figures as a prerequisite for the development of higher education - through adapting to the new culture of digital generation and implementation of new media in the educational process. The central aim of the empirical part of this paper is to examine transmedia literacy in higher education in Serbia, as an indicator of its capacity for development through digital media. Furthermore, insight into the online participation of the Serbian academic community as a specific social structure is another research goal. Based on this information, the paper offers recommendations for improving the state of higher education in Serbia. The paper starts with a model of transmedia literacy by Henry Jenkins (Jenkins et al., 2009), taking into account its comprehensiveness, detailed operationalization and the connection with transmedia literacy in education. An instrument developed by Joana Literat (Literat, 2014) has been used in this research, based on the model of transmedia literacy by Henry Jenkins. The instrument was then adapted, modified and conducted on students, teachers and employees in services related to the VIII teaching process in higher education in Serbia. Statistical analyzes have confirmed the increase in its reliability and validity. In addition, results of the principal component analysis have shown that considerable progress had been achieved by extracting all twelve transmedia competencies from the model. Therefore, one of the important contributions of this paper is an improvement of the research methodology of transmedia literacy. The central finding and scientific information of this paper relates to the level of transmedia literacy in higher education in Serbia. Result of partially developed transmedia literacy indicates that the potential of Serbian higher education for development exists, but that it needs to be improved, in order to develop the teaching process and to adapt it to the inevitable socio-technological changes. In order to use digital generation’s learning models supported by the increasing use of new media, human resources involved need to have adequate transmedia competences. The research results show the low online participation of main actors in Serbian higher education. In support of the claims in literature on the importance of transmedia literacy for online participation, additional research analyzes also point to the link between transmedia literacy and participation on the Internet. Creating and expanding a participatory culture; a modern, networked, mediated world in which users cooperate and actively participate by contributing to media content goes hand in hand with the development of users’ transmedia literacy. Improvement of transmedia competences in higher education in Serbia is therefore needed in order to educate future generations into full-fledged, active, competent actors who will lead the economy, technology, society and culture in the near future and who will create a modern democracy; a future that is increasingly based and dependent on new media. Bearing in mind the link between online participation and transmedia literacy, the paper points out that transmedia competences need to be upgraded in order to enhance participatory capacities of Serbian higher education – that is the capacity for socially responsible creation and dissemination of knowledge and the enhancement of social connections through new media. Additional analyzes revealed a significant difference between students and teachers in relation to their transmedia literacy. Students have an advantage over teachers in most aspects of multimedia usage, except analysis and evaluation of media content. The research results therefore indicate that the development of transmedia competences of Serbian university teachers plays an important role, in a context where teaching practice is evolving and the demand for teachers’ ability to design educational process through media platforms is rising. The development of transmedia literacy of students and teachers is proposed as a measure of improvement of the current situation of Serbian higher education. The importance of raising awareness and readiness for the introduction of digital media was also emphasized. This can be achieved through education, changing mental models, pointing out positive examples and possible improvements, and then through appropriate training

International Journal of Virtual Reality, 2006, 5(3):1-10 Multiple Head Mounted Displays in Virtual and Augmented Reality Applications

Abstract—With the recent introduction of low cost head mounted displays (HMDs), prices of HMD-based virtual reality setups dropped considerably. In various application areas personal head mounted displays can be utilized for groups of users to deliver different context sensitive information to individual users. We present a hardware setup that allows to attach 12 or more HMDs to a single PC. Finally we demonstrate how a collaborative, educational, augmented reality application is used by six students wearing HMDs on a single PC simultaneously with interactive framerates

The International Journal of Virtual Reality, 2007, 6(2):43-50 43 Multiple Head Mounted Displays in Virtual and Augmented Reality Applications

Abstract—With the recent introduction of low cost head mounted displays (HMDs), prices of HMD-based virtual reality setups dropped considerably. In various application areas personal head mounted displays can be utilized for groups of users to deliver different context sensitive information to individual users. We present a hardware setup that allows attaching 12 or more HMDs to a single PC. Finally we demonstrate how a collaborative, educational, augmented reality application is used by six students wearing HMDs on a single PC simultaneously with interactive framerates. Index Terms—Augmented reality, head mounted displays, multi-user applications, virtual reality. I