On power structures

In general, power structure of a structure A (with universe A) is an appropriate structure defined on the power set P(A). There are lot of papers concerning this topic in which power structures appear explicitly or implicitly. The aim of this paper is to give an overview of the results that are interesting from the universal-algebraic point of view

Functional completeness and primitive positive decomposition of relations on finite domains

We give a new and elementary construction of primitive positive decomposition of higher arity relations into binary relations on finite domains. Such decompositions come up in applications to constraint satisfaction problems, clone theory and relational databases. The construction exploits functional completeness of 2-input functions in many-valued logic by interpreting relations as graphs of partially defined multivalued `functions'. The `functions' are then composed from ordinary functions in the usual sense. The construction is computationally effective and relies on well-developed methods of functional decomposition, but reduces relations only to ternary relations. An additional construction then decomposes ternary into binary relations, also effectively, by converting certain disjunctions into existential quantifications. The result gives a uniform proof of Peirce's reduction thesis on finite domains, and shows that the graph of any Sheffer function composes all relations there

Klonovi nedeterminističkih operacija

This thesis is a survey of some well-known and several new results concerning lattices of total, partial, incompletely specified clones and hyper-clones. We assign to every partial, incompletely specified and hyperoperation a suitable total operation and investigate thereby induced embeddings of the three lattices into corresponding lattices of total clones. Next we modify the famous Galois connection (Pol,Inv) between relations and operations for partial operations, IS operations and hyperoperations and describe classes of clones of IS operations and hyperoperations which strongly and weakly preserve given relations. We also state some known results concerning the four lattices on a two-element set. Finally, we present completeness criteria for the lattices of total and partial clones, and in the case of hyperclones and IS clones we describe four classes of coatoms, determined by four classes of Rosenberg’s relations.Ова теза представља преглед неких познатих и неколико нових резултата везаних за мреже тоталних, парцијалних, непотпуно специфицираних клонова и хиперклонова. Свакој парцијалној, непотпуно специфицираној и хипероперацији придружијемо одговарајућу тоталну операцију, и испитујемо тиме индукована потапања три мреже у одговарајуће мреже тоталних клонова. Потом познату Галоаову везу (Pol,Inv) између релација и операција модификујемо за парцијалне операције, НС опера-ције и хипероперације и описујемо класе клонова непотпуно специфици-раних и хипероперација које јако и слабо чувају дате релације. Такође наводимо неке познате резултате о мрежама на двоелементном скупу. Коначно, наводимо критеријуме комплетности за мреже тоталних и парцијалних клонова, а у случају хиперклонова и НС клонова описујемо четири класе коатома, одређених са четири класе Розенбергових релација.Ova teza predstavlja pregled nekih poznatih i nekoliko novih rezultata vezanih za mreže totalnih, parcijalnih, nepotpuno specificiranih klonova i hiperklonova. Svakoj parcijalnoj, nepotpuno specificiranoj i hiperoperaciji pridružijemo odgovarajuću totalnu operaciju, i ispitujemo time indukovana potapanja tri mreže u odgovarajuće mreže totalnih klonova. Potom poznatu Galoaovu vezu (Pol,Inv) između relacija i operacija modifikujemo za parcijalne operacije, NS opera-cije i hiperoperacije i opisujemo klase klonova nepotpuno specifici-ranih i hiperoperacija koje jako i slabo čuvaju date relacije. Takođe navodimo neke poznate rezultate o mrežama na dvoelementnom skupu. Konačno, navodimo kriterijume kompletnosti za mreže totalnih i parcijalnih klonova, a u slučaju hiperklonova i NS klonova opisujemo četiri klase koatoma, određenih sa četiri klase Rozenbergovih relacija