Преводи Светог писма на белоруски језик

Историјат превода Светог писма у Белорусији карактерише низ значајних одлика. Једна од њих је да је постојао низ „књигописаца“, пониклих на белоруској земљи, који су на разне начине модификова ли традиционалне ћирило-методијевске преводе према локалној варијанти књижевног језика. Друго, за Белу/Литванску/Западну Русију су пореклом и делатношћу везани источнословенски штампари који су први штампали књиге Старог и Новог завета. Премда, наравно, приступ језику тих библијских текстова мора да буде максимално корек тан, да искључује безусловну употребу одреднице „белоруски језик“ или „украјински језик“, као и „руски језик“. С тим у вези, кад су у питању преводи Светог писма, треба разграничити: а) текстове које можемо сматрати белоруским, пошто су их превели или издали етнички (пра)Белоруси или аутори на територији савремене Белорусије; б) текстове које можемо називати белоруским, јер су на језику и у фонду културе и писмености који историјски припада белоруском народу, и в) текстове на чистом белоруском језику, тј. језику који је кодификован у најновије време, у ХХ веку. Средином ХVII века и све до почетка ХХ века, када су створени предуслови за национално-државно самоопредељење Белоруса и за формирање самосталног белоруског језика, значајних чињеница везаних за превод Светог писма нема. Најновији резултати су прилично упечатљиви. Белоруси у овом тренутку на свом матерњем језику имају више превода Светог писма него многи народи у свету — 13 комплетних и мање-више целокупно издатих превода Новог завета, 2 превода Библије у целини и још 1 скоро у потпуности. Међутим, функције превода Светог писма на белоруски језик су ограничене, а уз то, текстови се деле, издвајају и рашчлањују, мада су по својој природи нераскидиви и недељиви. Ситуација је таква да ниједна конфесија, како некад, тако и сад, белоруски језик није признала за језик Цркве у пуном смислу. Тек недостатак или ограничено постојање белоруских превода Светог писма у богослужбеној употреби примерено утиче на њихово прихватање и деловање као пуноправних појава националне културе. Посебну пажњу треба посветити проблему културно-историјског контекста, односно објективној потреби народа за таквим преводима у одређено време. На белоруском језику нема текста Светог писма који би био општеприхваћен за целу нацију, а нема ни превода који би био прихватљив за примену у богослужењу појединих конфесија. Белоруска библијска комисија (ББК) настоји да отклони тај пропуст. Та комисија више од двадесет година ради на преводу Светог писма, који треба да добије благослов православне цркве

Развитие идеологии и культуры шляхты ВКЛ в конце XV–XVI вв.

Vad är en organisation? Hur kan likartad verksamhet vara organiserad på så olika sätt? Hur kan verksamheter som är organiserade på samma sätt fungera så olika? Detta är inte frågor som kommer att besvaras här, utan snarare frågor som väcktes i samband med den organisationsöversyn som gjordes vid Bibliotek & läranderesurser (BLR) under 2008. Frågorna speglar också den erfarenhet som vi fick genom arbetet med organisationsöversynen som kan sammanfattas i att det är inte själva organisationen som är viktigast utan vägen dit

Гісторыя сярэдніх вякоў. Заходняя Еўропа і Візантыя Вучэб. дапам. У 2 ч. Ч. 1 В.А. Фядосік, І.А. Еўтухоў, А.А. Прохараў, А. Дз. Смірнова; Пад. рэд. В.А. Фядосіка, І.А. Еўтухова

Падручнік для гістарычных факультэтаў вну, першая частка (з дзвюх) якога прысвечаная гісторыі Заходняй Еўропы і Візантыі V-XIII стст