Использование рефлексивных моделей Лефевра при создании интеллектуальных агентов в системах виртуальной реальности

Development of intellectual agents for virtual reality system is a very complex and laborious process. Modern virtual reality features complex simulation of some parts of the real world. This paper describes possibilities of using psychological models Vladimir Lefebvre to achieve more deep level of interaction with user within the system

О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја

Дијалог Тимај из више разлога заузима посебно место у корпусу Платонових списа. У нововековној научној рецепцији, оцене о том спису кретале су се у изузетно широком распону: од оних о Тимају као најтеже разумљивом и „најодбојнијем” Платоновом спису (Б. Џовет) до оних о Тимају као најважнијем од свих дела грчког филозофа (А. Н. Вајтхед). Такве варијације у оценама не изненађују јер се ради о изузетно комплексном тексту у којем се тематски преплићу космогонија, космологија, метафизика и антропологија. Различитим евалуацијама је, осим тога, допринела и рукописна традиција Тимаја, која овај Платонов дијалог издваја од осталих. Реч је о фактички једином Платоновом спису који је у континуитету био доступан европском Западу током читавог средњег века, премда као превод и у фрагментарној форми. Чак и тако, он је у појединим епохама средњег века, а нарочито у ренесансном хуманизму, остварио изузетан утицај на филозофију и теологију – увек, додуше, кроз битно различите рецепције, сагледаван и тумачен кроз доминантне вредности епоха. У свом излагању указаћу на главне тачке како у развоју рукописне традиције Тимаја, тако и у развоју његових интерпретација на латинском Западу: од Цицероновог и Калцидијевог превода, преко тумачењâ Амброзија, Августина и катедралне школе у Шартру, све до Марсилија Фичина. С обзиром на трајност и интензитет свог утицаја, Тимај се указује као егземпларна студија случаја на пољу рецепцијских истраживања јер његова тумачења у различитим епохама по правилу више говорe о самим епохама и њиховом културноисторијском и социјалном контексту него о дијалогу, узимајући из њега оно што им је било најпотребније, а потискујући у други план оно што је превазилазило оквире датог контекста

Маја Стокин, Терминологија зимског циклуса обичаја и веровања у Новом Саду

Процеси економских миграција, џентрификација, велике промене друштвене структуре нарочито у центрима градова – све се то нужно одражава и на језик и начин живота становништва градских четврти захваћених променама. У том контексту, етнолингвистичка студија др Маје Стокин Терминологија зимског циклуса обичаја и ве- ровања у Новом Саду важан је научни допринос очувању сећања на обичаје и језик који убрзано ишчезавају из историјског језгра Новог Сада. Студија коју представљамо посвећена је етнолингвистичким аспектима обичаја и веровања у вези са предбожићним и божићним празницима. Ауторки је за истраживање послужио лексички корпус прикупљен међу староседелачким становништвом Новог Сада, тачније из неколико његових најстаријих делова – Салајке, Подбаре и Роткварије – који се помињу још у другој половини 17. века у путописима Евлије Челебије.Приказ књиге: Маја Стокин, Терминологија зимског циклуса обичаја и веровања у Новом Саду. Нови Сад : Градска библиотека : Удружење "Алмашани", 2022, стр. 470

Портали и улазни холови стамбених зграда у Београду (1918‒1941)

Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Бројни инвеститори подизали су такозване „луксузне градске палате“ са циљем да се баве рентијерством. Поред богато декорисаних фасада у стилу академизма, еклектицизма и ар декоа, архитекти су посебну пажњу посвећивали пројектовању улазних портала и холова. Чак и на примерима објеката умереног модернизма дизајн улазних врата често је представљао главни мотив фасаде. О овим аспектима пројектантске делатности архитеката постоји мало података, па ће овај рад покушати да дефинише главне токове у дизајну улазних портала, као и која су типолошка решења била присутна у пројектовању улазних холова у београдској стамбеној архитектури током треће и четврте деценије двадесетог века. Такође ће бити речи о параметрима и друштвеним приликама који су утицали на посебно третирање ових сегмената стамбене архитектуре, те да ли су београдски архитекти прибегавали својеврсном тотал дизајну захваљујући европским узорима

Соколски домови у контексту развоја југословенске архитектонске сцене (1918‒1941)

Соколска архитектура представља један значајан сегмент у историји југословенске архитектуре, јер пре свега одсликава друштвену и културну климу Краљевине Југославије. Међутим, и поред делимичног удела државе у формирању визуелне културе Соколства, на великом броју сачуваних пројеката соколских домова може се уочити лични архитектонски речник и сензибилиитет пројектаната. У односу на градитељска остварења државе и приватних појединаца соколска архитектура је пружала далеко већу слободу архитектима приликом пројектовања, a самим тим се стилски несметано развијала. На основу тога се могу пратити и јасно издвојити главни токови у архитектури међуратног периода на територији Краљевине Југославије, као и на који начин је масовно пројектовање соколских домова допринело афирмацији и каснијој популарности одређених архитектонских покрета, попут експресионизма или модернизма.Sokol architecture represents an important part in the history of Yugoslavian architecture, because it primarily reflects the social and cultural climate of the Kingdom of Yugoslavia. However, besides the partial contribution of the state in the forming of Sokol visual culture, a significant number of preserved projects of the Sokol halls show personal language and the sensibility of the architects. Comparing to the architectural achievements of the state and the private investors Sokol architecture gave far more freedom in designing, thus its development was undisturbed. On the basis of that, the main architectural courses during the interwar period in the Kingdom of Yugoslavia can be followed and marked, as well as the way in which the mass designing of the Sokol halls contributed the affirmation and later popularity of certain architectural movements, such as Expressionism or Modernity

Од мита до логоса: компаративни осврт на терминологију везану за приповедање у старој Грчкој

Опште је познато да је семантичка дифузија термина „мит довела до тога да он безмало постане својеврстан „празни означитељ”. Но, ни његова употреба у усменој и писаној књижевној традицији старе Грчке није била једнозначна и лишена амбиваленције. Од најранијих сакралних значења мита као „свете приче”, преко платонског „филозофског мита” као облика литерарне фикције и мита као песничке фантазије, па до мита у значењу „приче за децу”, тај се термин још у антици опирао јасној и једнозначној класификацији, нарочито насупрот термину „логос”, с којим још од Хомера стоји у својеврсном ривалском односу. У раду је дат компаративан аналитички осврт на семантички развој и најважнија значења како термина „мит” у старогрчкој књижевној традицији, тако и њему мање или више сродних термина везаних за разне видове приповедања: logos, epos, diegesis, historia, hos alethes historia и plasmata. Уз осврт на најважније књижевне потврде, анализа настоји да утврди однос између различитих термина, њихове семантичке разлике и преклапања, као и њихов даљи развој у каснијим књижевним традицијама

Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда

Током међуратног периода, у Београду, престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије), дошло је до наглог пораста броја становника као и процеса модернизације, што је проузроковало недостатак стамбеног простора. Ове околности утицале су на даљи развитак форме „београдског стана“, у чијој се специфичној просторној организацији огледа свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Овај рад представља покушај да се закорачи у област изучавања историје ентеријера, као и да се расветли утицај просторних проблема организације стамбеног простора на развој модерног друштва и архитектуре у Београду. Поставља се питање у којој мери је архитектура утицала на потребе човека, а колико су човекови захтеви одређивали простор у којем живи. Анализа конструкције „београдског стана“ третирана је кроз три типолошки различита стамбена објекта: стамбену зграду, пословно-стамбену палату и вилу. Сва три типа објекта различито примењују форму „београдског стана“, али је чињеница да је та форма подједнако била заступљена код стамбених објеката као и код слободостојећих вила. Део рада такође третира и послератну ситуацију, која је обележена променом режима и процесом национализације, која је допринела да се многи станови саграђени током међуратног периода девастирају, преграде, тако да им се промени и наруши првобитна функција и концепт

The Cathedral of the Roman catholic Archdiocese of Belgrade: from initiative to unrealized project

Архитектуру међуратног Београда обележили су бројни међународни конкурси за изградњу значајних јавних објеката, попут конкурса за Храм Светог Саве, Пошту 1 и Београдску оперу. Управо је међународни карактер ових конкурса утицао на развој београдске архитектонске сцене. Један од истакнутијих, али у историографији до сада недовољно истражених, је био и конкурс за изградњу катедрале београдске надбискупије из 1930. године. Број пристиглих радова из европских земаља сведочи о значају који је овај конкурс имао у међународним оквирима. Рад обухвата преглед и анализу историјских догађаја који су пратили покушај изградње београдске катедрале, уз разматрање питања разлога нереализације овог амбициозног пројекта. Посебна пажња посвећена је анализи вредности овог нереализованог пројекта у контексту развоја сакралне архитектуре у међуратном Београду и Југославији.The architectural scene of interwar Belgrade was marked by many international design competitions for major public buildings, to mention but the Church of St Sava, Post Office 1 and the Opera House. The international character of these competitions had an impact on the local architectural scene. One of the important but insufficiently studied competitions was the competition for the cathedral of the Roman Catholic Archdiocese of Belgrade. The number of submissions that came from various European countries testifies to the importance the competition had on an international scale. The paper offers an overview and analysis of the historical events surrounding the initiative to build the cathedral, and looks into the reasons for the failure of this ambitious project. Special attention is paid to the evaluation of this unrealized design in the context of the development of religious architecture in interwar Belgrade and Yugoslavia

The Anthropological Implications of Plutarch’s Eschatological Myths

У раду је изложена упоредна дискурзивна анализа три Плутархова есхатолошка мита, с посебним освртом на антрополошке импликације које митови носе, те на Плутархову литерарно- филозофску амбиваленцију у погледу односа између мита и логоса. Митови описују екстатичнa путовањa јунака, као и његове визије космоса и оностраног света. Анализом се указује на трипартитну концепцију Плутарховог схватања човековог идентитета, као и на специфично тумачење појма демона у склопу тог схватања.This paper offers a comparative discourse analysis of three eschatological myths authored by Plutarch, with special emphasis on the anthropological implications of the myths and Plutarch’s literary-philosophical ambiguity concerning the relationship between mythos and logos. The myths describe the ecstatic journeus of their heroes, as well as their cosmic visions of the Beyond. The analysis points to Plutarch’s tripartite notion of human identity and his peculiar interpretation of the idea of demons as part of this notion.Тема броја - Мит и идентитет: кроскултурални и интертемпорални приступ (ур. Ђурђина Шијаковић Маиданик) / Topic of the Issue - Myth and Identity: A Cross-Cultural and Intertemporal Approach (ed. Djurdjina Šijaković Maidanik)

Соколски домови и стадиони у Београду

Велики број Соколских домова спада међу најрепрезентативнија архитектонска остварења у периоду између два рата. Иако је процентуално мањи број пројектованих и реализованих Соколских стадиона, већина је сматрана инжењерским подухватима свог времена. Када се узме у обзир број пројеката и изведених објеката насталих за потребе соколских вежби као и њихов уметнички квалитет може се говорити о несумњивом значају Соколског покрета на територији Београдске општине. Пројекте су од идеје до реализације махом пратиле бројне измене, па је у овом раду дат подједнак значај свим фазама које су претходиле коначном решењу. Рад се такође бави Соколским домовима и стадионима као саставним деловима културно-просветне политике и развоја спорта у међуратном Београду, а такође и о њиховој судбини после Другог светског рата до данашњих дана.A number of Sokol halls rank among the most prominent architectural works created between the two world wars. Even though Sokol stadiums account for a smaller percent of the designed and executed projects, most were considered a feat of engineering of their time. The number of designs and executed designs for Sokol sports facilities as well as their artistic merit speak of the unquestionable importance of the Sokol movement in Belgrade. Since most projects underwent many modifications in the process from idea to realisation, the paper pays equal attention to every stage in the process leading to the definitive solution. It also looks at Sokol halls and stadiums as being an integral part of the cultural and educational policies, and of the development of sports in interwar Belgrade, and follows their destiny in the period from the Second World War until the present