Molecular identification, occurrence, and risk factors for small Babesia species among American Stafford Terriers in Serbia

In Serbia, Babesia canis is the predominant cause of canine babesiosis, while B. gibsoni and B. vulpes have been reported only sporadically. Limited awareness of these small Babesia species often leads to misdiagnosis and inappropriate treatment. International reports in-dicate that American Staffordshire Terriers (ASTs) and related breeds are particularly af-fected. This study examined 101 ASTs over a two-year period to determine the occurrence of small Babesia species and identify dog- and owner-related risk factors. Collected data included age, sex, body condition score (BCS), clinical signs, presence of scars, history of vector-borne diseases (VBD), living conditions, antiparasitic prophylaxis, and tick expo-sure. Molecular identification using PCR and Sanger sequencing revealed that 37 dogs were positive for Babesia spp.; among them, 36 were infected with B. gibsoni and one with B. vulpes. Significant risk factors associated with infection included the presence of scars, low BCS, history of VBDs, tick exposure, and living in rural areas. These findings demon-strate a notably high occurrence of B. gibsoni and the presence of B. vulpes in ASTs in Ser-bia. The results highlight the need for improved awareness, accurate molecular diagnos-tics, and targeted preventive and therapeutic measures. Additionally, observed risk fac-tors suggest chronic infection and support transmission pathways linked to dog bites and tick exposure

Results of african and classical swine fever surveillance in domestic and wild pigs in Serbia in 2024 and 2025

Програми надзора и мониторинга афричке и класичне куге свиња (АКС и ККС) спровођени су на читавој територији Републике Србије у складу са Планом и начином вршења мониторинга на класичну кугу свиња и афричку кугу свиња код дивљих свиња у 2024/2025 години и Планом надзора на афричку и класичну кугу свиња код домаћих свиња у Републици Србији у 2024. и 2025. години. Лабораторијска испитивања узорака су извођена у свих дванаест ветеринарских институа у складу са обимом акредитованих метода. План мониторинга код дивљих свиња прописује праћење АКС и ККС код јединки одстрељених у редовном и санитарном одстрелу, пронађених угинулих јединки и јединки страдалих у саобраћајној несрећи (активан и пасиван надзор). Дијагностичка испитивања су обухватала испитивања на присуство вируса и специфичних антитела применом методе ланчане реакције полимеразе (ПЦР), односно имуноензимским тестовима (ЕЛИСА). Број свиња предвиђен за серолошко тестирање на ККС је одређен и прописан Планом на основу градације ризика од појаве болести, док је број јединки и врста испитивања на АКС био варијабилан и зависио од категоризације ловишта у односу на проглашење заразе од АКС (заражено, високо-ризично, ловиште у зони зараженог/угроженог подручја заразе код домаћих свиња и слободно). План надзора АКС и ККС код домаћих свиња прописује активан и пасиван надзор на газдинствима и надзор на кланицама, те узорковање и испитивање узорака. Активан надзор је спровођен у складу са прописаном фреквенцијом посете газдинстава. Обухватао је попис и обележавање необележених животиња, контролу здравственог стања и биосигурносних мера, контролу исхране помијама, узорковање и лабораторијско испитивање животиња. Поред активног надзора, узорковање и испитивање је вршено и током спровођења пасивног надзора. У овом раду приказаћемо резултате лабораторијских испитивања на АКС и ККС код дивљих свиња за период од новембра 2024. до октобра 2025. године и код домаћих свиња у 2025. години.Surveillance programs for African and Classical Swine Fever (ASF and CSF) were conducted throughout the territory of the Republic of Serbia in accordance with the Plan and method for monitoring CSF and ASF in wild boars in 2024/2025, as well as the Plan for ASF and CSF surveillance in domestic pigs in the Republic of Serbia. Laboratory examinations were performed in twelve Veterinary Institutes in accordance with the scope of accredited methods. The monitoring plan for wild boars prescribed investigation of ASF and CSF in hunted and dead animals (active and passive surveillance). Examinations included testing for the presence of the virus and antibodies using polymerase chain reaction (PCR) and enzyme-linked immunosorbent assays (ELISA), respectively. The number of pigs for serological testing for CSF was prescribed within the Plan based on the conducted risk assessment, while the number of animals and type of implemented ASF tests varied, based on the hunting grounds categorization (ASF infected hunting grounds, hunting grounds in high-risk of ASF introduction, hunting grounds within the ASF protection/surveillance zone for domestic pigs, ASF free hunting grounds). The ASF and CSF surveillance plan for domestic pigs prescribed active and passive surveillance on farms and monitoring in slaughterhouses, as well as sampling and testing of samples. Active surveillance was conducted according to the prescribed frequency of farm visits. It included the enumeration of unmarked animals, health status control, control of swill feeding and biosecurity measures, sampling and laboratory testing of animals. Additionally, sampling and testing were also conducted on samples collected during passive surveillance. In this paper, we will present the results of laboratory investigations for ASF and CSF in wild boars for the period November 2024 - October 2025, and in domestic pigs in 2025.Predavanje po pozivuZbornik kratkih sadržaja : Boook of abstract

Domestic cat hepatitis B virus: a new threat for cats in Serbia

Вирус хепатитиса Б мачака (Domestic cat hepatitis B virus, DCHBV) припада фамилији Hepadnaviridae, роду Orthohepadnavirus. Вирус је први пут откривен 2018. године код мачке у Аустралији, а затим је утврђен у Европи, Азији, Јужној и Северној Америци. Код домаћих мачака, инфекција DCHBV може проузроковати акутни или хронични хепатитис, као и развој хепатоцелуларног карцинома (HCC). Циљ испитивања је био утврђивање присуства DCHBV и других вируса код мачака на територији Србије. Прикупљени су узорци крви, серума и/или јетре пореклом од мачака, 141 мужјака и 167 женки, груписаних у младе (<12 месеци) или одрасле (≥12 месеци). Испитивање присуства DCHBV, вируса имунодефицијенције мачака (FIV), вируса леукемије мачака (FeLV) и коронавируса мачака (FCoV) је извршено real-time (RT-)PCR методом. Резултати су показали да преваленција DCHBV износи 2,60%, а преваленција вируса FIV 3,57%, FeLV 5,84% и FCoV 4,22%. Код две мачке инфициране DCHBV утврђено је присуство FIV и FeLV, док коинфекција FCoV вирусом није утврђена. Значајне разлике у преваленцији у односу на пол, старост или присуство коинфекција нису утврђене. Секвенцирањем целог генома применом Сангер методе добијене су три комплетне секвенце DCHBV. Филогенетском анализом установљено је да сојеви вируса пореклом из Србије припадају генотипу A и да показују највећу сличност са сојевима вируса пореклом из Тајвана (2023), Француске (2022) и Уједињеног Краљевства (2018). Ово истраживање представља прву детекцију DCHBV у Србији. С обзиром да је HCC најчешћи примарни тумор јетре код мачака, дијагностика и спречавање ширења вируса су од изузетног значаја. Хематогени пут је најчешћи начин преноса DCHBV, те он представља потенцијални ризик током трансфузије крви. Спречавање вертикалног начина преноса са мајки на новорођене мачиће је нарочитно битно у одгајивачницама. Имајући у виду карактеристике инфекције и путеве преноса, међународни транспорт мачака може представљати ризик за ширење DCHBV. Резултати овог истраживања представљају изузетан допринос унапређењу лабораторијске дијагностике и контроле заразних болести у циљу унапређења заштите здравља мачака.The domestic cat hepatitis B virus (DCHBV) belongs to the family Hepadnaviridae, genus Orthohepadnavirus. DCHBV was first described in Australia in 2018 in a cat, and has since been detected in Europe, Asia, South America, and North America. In cats, DCHBV infection may cause acute or chronic hepatitis and the development of hepatocellular carcinoma (HCC). This study aimed to investigate the presence of DCHBV and associated viral infections in cats in Serbia. Blood, serum, and/or liver samples were collected from 308 cats, including 141 males and 167 females, classified as juveniles (<12 months) or adults (≥12 months). Detection of DCHBV, feline immunodeficiency virus (FIV), feline leukaemia virus (FeLV), and feline coronavirus (FCoV) was performed using real-time (RT-)PCR. The results showed DCHBV prevalence of 2.60%, while the prevalence of FIV, FeLV, and FCoV was 3.57%, 5.84%, and 4.22%, respectively. Coinfection with FIV and FeLV was detected in two DCHBV-infected cats, whereas coinfection with FCoV was not observed. No significant association in prevalence was observed with respect to sex, age, or coinfection status. Whole-genome sequencing using the Sanger method yielded three complete DCHBV genomes. Phylogenetic analysis revealed that Serbian strains belong to genotype A and showed the highest similarity to strains from Taiwan (2023), France (2022), and the United Kingdom (2018). This study represents the first detection of DCHBV in Serbia. HCC is the most common primary liver tumour in cats, making diagnosis and prevention particularly important. Hematogenous transmission is most common in DCHBV, posing a potential transfusion risk. Prevention of vertical transmission from queens to kittens is especially important in breeding facilities. Considering the characteristics of infection and transmission routes, international movement of cats may contribute to the spread of DCHBV. The results of this study contribute to improving laboratory diagnostics and infectious disease control, thereby enhancing feline health protection.Zbornik kratkih sadržaja : Boook of abstract

Retrospective analysis of possible associations between Pneumocystis spp. and five immunosuppressive viral pathogens in three wild carnivore species

Pneumocystis spp. proliferate under immunosuppressive conditions in mammalian lungs, and several pathogens have been discussed as potential contributors to fungal proliferation. This study aimed to investigate the possible associations between Pneumocystis spp. and immunosuppressive viruses in Serbian wild mammals. A total of 108 wild carnivores – including golden jackals (Canis aureus), Eurasian badgers (Meles meles) and red foxes (Vulpes vulpes) – were collected from Veliko Gradište, Stara Pazova, and Ugrinovci during the 2022/2023 hunting season. The presence of Pneumocystis spp., canine parvovirus 2 (CPV-2), pseudorabies virus (PRV), canine distemper virus, canine coronavirus, and canine herpesvirus was assessed using conventional PCR and real-time PCR. Pneumocystis spp. were detected in 40.7% of all sampled animals (20/60 golden jackals, 4/9 Eurasian badgers, and 20/39 red foxes). CPV-2 was detected in three golden jackals (5.0% of tested golden jackals, 2.8% of all sampled animals), while PRV was found in two golden jackals (3.3% of tested golden jackals) and three red foxes (7.7% of tested red foxes; overall 4.6%). Co-infections of Pneumocystis spp. and PRV were identified in one golden jackal and two red foxes, while Pneumocystis spp. were absent in CPV-2-positive animals. All samples tested negative for other viral pathogens. No significant differences in the pathogens’ presence were observed between age groups, sexes, or sampling locations. The mean threshold cycle (Ct) values were 33.6 for Pneumocystis spp., 24.0 for CPV-2, and 31.3 for PRV. While the CPV-2 and PRV viral loads were high in co-infected samples, Pneumocystis spp. loads were associated only with subclinical infections. These findings suggest that the examined viral pathogens were unlikely to play a significant role in the development of clinically apparent Pneumocystis pneumonia, despite their potential to modulate or impair immune function. However, given the low viral prevalence and the lack of histopathological evaluation, a potential contribution of viral immunomodulation cannot be completely excluded.Supporting information: https://reponivs.nivs.rs/handle/123456789/1371Supporting information: https://reponivs.nivs.rs/handle/123456789/1372Supporting information: https://reponivs.nivs.rs/handle/123456789/1373Supporting documentation: https://reponivs.nivs.rs/handle/123456789/137

Epizootiological challenges in Serbian aquaculture

Аквакултура у Србији, претежно заснована на производњи шарана (Cyprinus carpio) и калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss), има велики економски значај, при чему здравствени статус риба представља кључни фактор одрживе производње. У последњих неколико година регистровано је присуство више инфективних агенаса у рибњацима и природним водама, чији значај расте услед интензивног узгоја, транспорта и промета рибе. Међу вирусним обољењима шарана, од највећег епизоотиолошког значаја је едемска болест шарана (CEV), са сталним порастом броја случајева и морталитета. Документована је и херпесвирусна хематопоетска некроза (HVHN), узрочник масовних морталитета сребрног караша (Carassius gibelio). Присуство Cyprinid herpesvirusa 1 (CyHV-1) потврђено је код шарана са кожним пролиферативним променама. Значајне губитке у аквакултури изазивају и бактеријске инфекције, нарочито септикемије изазване покретним аеромонадама. У пастрмској производњи највећи економски губици последица су фурункулозе изазване Aeromonas salmonicida и лактококозе узроковане Lactococcus garvieae. Недавно је потврђен и први случај ихтиофонијазе изазване паразитом Ichthyophonus hoferi код калифорнијске пастрмке у Србији, што додатно наглашава комплексност здравствених изазова у домаћој аквакултури. Са епизоотиолошког и биосигурносног аспекта, ове инфекције истичу потребу за систематским мониторингом, унапређењем дијагностичких капацитета и спровођењем биосигурносних мера, које су кључне за превенцију ширења болести и очување здравих популација риба.Aquaculture in Serbia, predominantly based on the production of common carp (Cyprinus carpio) and rainbow trout (Oncorhynchus mykiss), has significant economic importance, with fish health representing a key factor for sustainable production. In recent years, several infectious agents have been reported in fish farms and natural waters, whose significance is increasing due to intensive farming, transport, and fish trade. Among viral diseases of carp, Carp edema virus (CEV) is of the greatest epizootiological importance, with a continuous increase in both case numbers and mortality. Herpesviral hematopoietic necrosis (HVHN), causing mass mortalities in Prussian carp (Carassius gibelio), has also been documented. The presence of Cyprinid herpesvirus 1 (CyHV-1) has been confirmed in carp with proliferative skin lesions. Bacterial infections also cause significant losses in aquaculture, particularly septicemia induced by motile aeromonads. In trout production, the main economic losses are caused by furunculosis due to Aeromonas salmonicida and lactococcosis caused by Lactococcus garvieae. Recently, the first case of ichthyophoniasis caused by the parasite Ichthyophonus hoferi was confirmed in rainbow trout in Serbia, further highlighting the complexity of health challenges in domestic aquaculture. From an epizootiological and biosecurity perspective, these infections emphasize the need for systematic monitoring, enhanced diagnostic capacities, and implementation of biosecurity measures, which are essential for disease prevention and the maintenance of healthy fish populations.Zbornik kratkih sadržaja : Boook of abstract

Health begins from within: results of parasitological examinations of pets for the presence of endoparasites

Инфекције ендопаразитима кућних љубимаца представљају честу појаву у ветеринарској пракси. У раду су приказани резултати копролошких прегледа (н= 1204) методама седиментације и флотације са ZnСО₄, који су обухватали 837 паса, 342 мачке, 10 глодара, 7 коња, 7 птица и једног гмизавца од августа до децембра 2025. године, на територији Републике Србије. Приказани су и резултати 26 прегледа фецеса (10 паса и 16 мачака) применом Баерманнове методе. Присуство ендопаразитских елемената утврђено је у 119 узорака фецеса паса (14,21%), 50 мачака (14,61%), 5 коња (71,43%), 2 глодара (20%) и у једном узорку фецеса птице (гавран), док паразитски елементи нису детектовани у фецесу гмизавца. Морфолошком идентификацијом код паса су најчешће установљени Toxocara sp. (n=38), Cystoisospora sp. (n=34) и Ancylostoma/Uncinaria sp. (n=11), код мачака Toxocara cati (n=27), Cystoisospora sp. (n=10) i Toxascaris leonina (n=6), а код коња јаја стронгилидног типа. Коинфекције код паса забележене су у 11 узорака, док су код мачака коинфекције са два паразита утврђене у четири узорка. Плућни паразити су потврђени у једном узорку пореклом од мачке Баерманн-овом методом. Поређења ради, резултати испитивања присуства цревних паразита код паса (н = 777) и мачака (н = 111) пореклом из различитих локалитета Републике Србије у периоду од септембра 2019. до септембра 2020. године методом флотације засићеним раствором NaCl су показали 119 позитивних налаза код паса (15,3%) и 9 код мачака (8,1%), од тога Cystoisospora sp. код 57 паса и 4 мачке, Toxocara sp. код 21 пса и 4 мачке, Toxascaris leonina код 7 паса, Trichuris sp. код 17 паса, Capilaria sp. код 4 пса, Ancylostomatidae код 13 паса и једне мачке. Доминација геохелмината и кокцидија указује на сталну изложеност животиња инфективним стадијумима у спољашњој средини, као и на значај редовних копролошких прегледа.Endoparasitic infections in companion animals are a common occurrence in veterinary practice. This study presents the results of coprological examinations (n = 1204) performed using sedimentation and flotation methods with ZnSO₄, including 837 dogs, 342 cats, 10 rodents, 7 horses, 7 birds, and one reptile, conducted from August to December 2025 in the Republic of Serbia. The results of 26 fecal examinations (10 dogs and 16 cats) using the Baermann method are also presented. The presence of endoparasitic elements was detected in 119 dog fecal samples (14.21%), 50 cat samples (14.61%), 5 horse samples (71.43%), 2 rodent samples (20%), and one bird (raven) sample, while no parasitic elements were detected in the reptile sample. Morphological identification revealed that the most common parasites in dogs were Toxocara spp. (n=38), Cystoisospora spp. (n=34), and Ancylostoma/ Uncinaria spp. (n = 11); in cats, Toxocara cati (n = 27), Cystoisospora spp. (n = 10), and Toxascaris leonina (n = 6); and in horses, strongylid-type eggs. Coinfections in dogs were recorded in 11 samples (five with three and six with two parasites), while in cats, coinfections with two parasites were found in four samples. Lung parasites were confirmed in one cat sample. For comparison, results of intestinal parasite investigations in dogs (n = 777) and cats (n = 111) from various localities in the Republic of Serbia between September 2019 and September 2020, using flotation with saturated NaCl solution, showed 119 positive findings in dogs (15.3%) and 9 in cats (8.1%), including Cystoisospora spp. in 57 dogs and 4 cats, Toxocara spp. in 21 dogs and 4 cats, Toxascaris leonina in 7 dogs, Trichuris spp. in 17 dogs, Capillaria spp. in 4 dogs, and Ancylostomatidae in 13 dogs and one cat. The predominance of geohelminths and coccidia indicates continuous exposure of animals to infective stages in the environment and highlights the importance of regular coprological examinations.Zbornik kratkih sadržaja : Boook of abstract

First phylogenetic analysis of enzootic bovine leucosis virus in the Republic of Serbia

Eнзоотска леукоза говеда (EBL) је заразна вирусна болест говеда изазвана истоименим вирусом, који припада породици Retroviridaе и роду Deltaretrovirus. Ретровируси поседују јединствен облик репликације у којем се након реверзне транскрипције једноланчане вируснe РНК у дволанчану ДНК, провирус интегрише у геном дoмаћина. Једном заражена јединка остаје доживотно инфицирана, те се мониторинг EBL базира на серолошкој дијагностици. У циљу искорењивања EBL, мере сузбијања се спроводе према прописима Републике Србије. Геном вируса EBL обухвата гене „gag“, „pro“, „pol“ и „env“, који кодирају структурне протеине и ензиме неопходне за репликацију вируса. Ген „env“ кодира комплекс протеина омотача који чине површински гликопротеин гп51 и трансмембрански протеин гп30. На основу анализе секвенци гена гп51, сојеви EBL се могу сврстати у 11 различитих генотипова. Србија је ензоотко подручије за EBL, при чему се сваке године детектује одређени број серопозитивних јединки. Циљ истраживања је био да се изврши прва генска карактеризација и филогенетска анализа вируса EBL у Србији. У сарадњи са ВСИ „Јагодина“, сакупљено је 18 крви серопозитивних говеда из села Орашац (Централна Србија). Нуклеинска киселина вируса је екстрахована из коагулума употребом комерцијалног кита. Применом класичне PCR методе, детектована су два сегмента гп51. Од 18 тестираних узорака оба сегмента гп51гликопротеина су детектована код 12 (66,6%). Након секвенцирања применом Сангер методе, одрађена је филогенетска анализа у „MEGA X“ програму. Ово истраживање представља прву генотипизацију и филогенетску анализу EBL у Србији.Enzootic bovine leukosis (EBL) is an infectious viral disease of cattle caused by the virus of the same name, which belongs to the Retroviridae family and the Deltaretrovirus genus. Retroviruses have a unique form of replication in which, after reverse transcription of single-stranded viral RNA into double-stranded DNA, the provirus integrates into the host genome. Once infected, an individual remains infected for life, and EBL monitoring is based on serological diagnostics. In order to eradicate EBL, control measures are implemented according to the regulations of the Republic of Serbia. The EBL virus genome includes the gag, pro, pol and env genes, which encode structural proteins and enzymes necessary for virus replication. The env gene encodes a complex of envelope proteins consisting of the surface glycoprotein gp51 and the transmembrane protein gp30. Based on the analysis of the gp51 gene sequences, EBL strains can be classified into 11 different genotypes. Serbia is an enzootic area for EBL, with a certain number of seropositive individuals detected each year. The research aimed to perform the first genetic characterisation and phylogenetic analysis of the EBL virus in Serbia. In cooperation with the Specialised Veterinary Institute of Jagodina, 18 blood samples from seropositive cattle from the village of Orašac (Central Serbia) were collected. The nucleic acid of the virus was extracted from the coagulum using a commercial kit. Using the classical PCR method, two segments of gp51 were detected. Of the 18 tested samples, both segments of the gp51 glycoprotein were detected in 12 (66.6%). After sequencing using the Sanger method, phylogenetic analysis was performed in the MEGA X program. This research represents the first genotyping and phylogenetic analysis of EBL in Serbia.Zbornik kratkih sadržaja : Boook of abstract

Phylogenetic Validation of Ascaridia compar (Schrank, 1790) in Western Capercaillie ( Tetrao urogallus )

Ascaridia compar (Schrank, 1790) is a nematode parasite of wild galliform birds that has long been surrounded by taxonomic uncertainty due to overlapping morphological features with several historically described species. In this study, we provide molecular evidence supporting the species identity and preliminary phylogenetic placement of A. compar isolated from western capercaillie (Tetrao urogallus) in Bosnia and Herzegovina. Morphological analysis of seven adult nematodes (six females, one male) revealed diagnostic traits consistent with assignment to the genus Ascaridia, however, because morphological characters overlap among several historically described grouseassociated taxa, species-level identification was subsequently supported by molecular analysis of the ITS1, cox1, and cox3 gene regions and comparison with homologous sequences available in GenBank. Phylogenetic analysis supported the identification of the capercaillie-derived specimens as A. compar, with high bootstrap support distinguishing them from A. galli, A. columbae, and A. nymphii. Pairwise distance analysis showed a 1–4% divergence from the Italian A. compar isolate, and significantly greater divergence from congeneric species. This study contributes preliminary molecular evidence relevant to a longstanding taxonomic ambiguity and supports the distinction of A. compar from currently compared congeners, although broader sampling across multiple hosts and populations is needed to confirm these patterns. The presented findings highlight the relevance of integrating morphological and molecular data in nematode systematics and point to the need for future studies on parasite dynamics in declining grouse populations

Bridging evolutionary immunology and aquatic animal health: from molecular surveillance to sustainable vaccine strategies

Dr. sci. vet. med. Vladimir Radosavljević, Principal Research Fellow at the Institute of Veterinary Medicine of Serbia, focuses on aquatic animal health, molecular diagnostics, and applied immunology. His research addresses viral, bacterial, and parasitic pathogens across a range of animals, with a particular emphasis on freshwater fish species. Recent studies include the emergence and persistence of Cyprinid herpesvirus 2 in Prussian carp, as well as global surveillance of antimicrobial resistance through sewage metagenomics. He leads the development of autogenous vaccines in aquaculture, specifically designed for farm-level pathogens, combining epidemiological and immunological data to reduce antibiotic use while enhancing biosecurity and animal welfare. His research also tackles environmental challenges, such as cyanobacterial blooms and chemical-induced fish mortality, highlighting the connections between ecosystem health and sustainable aquaculture practices. Within EVIM-NET, he aims to advance understanding of immune diversity, develop standardized immunological assays, and apply evolutionary insights to vaccine design. He is committed to mentoring young researchers and promoting knowledge exchange with policy makers, diagnostic laboratories, and industry partners. His work integrates molecular tools, ecoimmunology, and veterinary practice to strengthen immune function and promote sustainable health management across aquatic and terrestrial animal populations.Abstract booo

First report of coinfection with porcine parvovirus, porcine circovirus type 2, and porcine cytomegalovirus in wild boars

Дивље свиње су често резервоари бројних вирусa и представљају ризик за ширење инфекције на популацију домаћих свиња које се узгајају на малим газдинствима са неадекватним биосигурносним мерама. Циљ истраживања је била процена преваленције, као и присуство коинфекције цирковирусом типа 2 свиња (PCV2, енг.), парвовирусом свиња (PPV, енг.), цитомегаловирусом свиња (PCMV, енг.), вирусом афричке куге свиња (ASFV, енг.), вирусом класичне куге свиња (CSFV, енг.) и вирусом Аујецкијеве болести (PRV, енг.) у популацији дивљих свиња из западне Србије и Републике Српске у Босни и Херцеговини. Сакупљено је 66 слезина од одстрељених дивљих свиња. Органи су хомогенизовани тучком у тарионику и припремљени као 10% суспензија у минималној есенцијалној подлози са додатком антибиотика. Нуклеинска киселина вируса је екстрахована употребом комерцијалног кита, а детекција нуклеинске киселине вируса је извршена применом realtime (RT-)PCR методе по претходно објављеним протоколима. Од 66 испитаних узорака дивљих свиња, 57 (86,4%) је било позитивно на један од три вируса. Двадесет један узорак је био позитван на један вирус (31,8%), 28 (42,4%) на два вируса, док је 8 (12,1%) узорака било позитивно на сва три вируса. Код 9 (13,6%) узорака није детектован ни један вирус. Најчешћа коинфекција је била између PCV2 и PCMV, забележена код 42,4% узорака из Републике Српске и 36,4% из Србије. Друга по учесталости је PPV и PCMV, утврђена код 24,2% испитаних узорака у оба подручија. Најређа је била коинфекција PPV и PCV2, забележена код 18,2% узорака из Републике Српске и 12,1% из Србије. Висока преваленција PCMV, као и честе коинфекције са PPV i PCV2, представљају потенцијал за пренос инфекције ка популацији домаћих свиња и комерцијалним фармама путем малих газдинстава. Ови резултати указују на потребу за проширењем молекуларног надзора, нарочито у погледу PCMV, у популацији дивљих и домаћих свиња, посебно у регионима са великим бројем екстензивних газдинства са лошим биосигурносним мерама.Wild boars are often reservoirs of numerous viruses and pose a risk of infection to domestic pig populations raised on small farms with insufficient biosecurity measures. This study aimed to assess the prevalence and presence of co-infections with porcine circovirus type 2 (PCV2), porcine parvovirus (PPV), porcine cytomegalovirus (PCMV), African swine fever virus (ASFV), classical swine fever virus (CSFV), and pseudorabies virus (PRV) in wild boar populations from western Serbia and the Republic of Srpska in Bosnia and Herzegovina. A total of 66 spleen samples were collected from hunted wild boars. The organs were homogenised using a mortar and pestle and prepared as 10% suspensions in minimal essential medium supplemented with antibiotics. Viral nucleic acids were extracted using a commercial kit, and detection was performed using real-time (RT-)PCR according to previously published protocols. Of the 66 examined wild boar samples, 57 (86.4%) were positive for one of the three viruses. Twenty-one samples (31.8%) were positive for a single virus, 28 (42.4%) for two viruses, and 8 (12.1%) were positive for all three viruses. No virus was detected in 9 samples (13.6%). The most frequent co-infection was between PCV2 and PCMV, detected in 42.4% of animals from the Republic of Srpska and 36.4% from Serbia. The second most common was the combination of PPV and PCMV, identified in 24.2% of samples in both regions. The least common coinfection was between PPV and PCV2, recorded in 18.2% of animals from the Republic of Srpska and 12.1% from Serbia. The high prevalence of PCMV, as well as frequent co-infections with PPV and PCV2, represents a potential risk for transmission to domestic pig populations and commercial farms via small backyard holdings. These findings indicate the need to expand molecular surveillance, particularly for PCMV, in both wild and domestic pig populations, especially in regions with a high number of extensive farms with poor biosecurity measures.Zbornik kratkih sadržaja : Boook of abstract