New Middle Pleistocene Hominin Dental Remains From Velika Balanica, Serbia

Objective: The cave site of Velika Balanica in Sićevo Gorge, Serbia, has previously yielded early Neanderthal dental remains from Layer 3a, dated by thermoluminescence to 285±34 and 295±74ka. We describe and compare four additional dental specimens recovered from the Middle Pleistocene Layers 3a and 3b of the cave: a right I1 (BH-8), a right I2 (BH-7), an incisor crown fragment (BH-16), and a left M3 (BH-15). Material and Methods: The fossil teeth were scanned using micro-computed tomography (μCT), and the resulting digital models were used to record dimensions and assess internal morphology, including the enamel–dentine junction (EDJ). Morphological traits were analyzed on both outer and internal surfaces. Dental measurements were compared to those of relevant hominin samples. Results: BH-8 and BH-7 show large, robust crowns and roots, consistent with Pleistocene Eurasian hominins. Linear enamel hypoplasia is present in BH-8 and BH-16. BH-15 displays a continuous middle trigonid crest—a trait considered diagnostic of the Neanderthal lineage. Notably, BH-15 also presents an extreme case of taurodontism, as well as a severe antemortem tooth fracture accompanied by multiple pulp stones, which are rarely recorded in the hominin fossil record. Discussion: These findings align with earlier results, reinforcing evidence for early Neanderthal presence at Velika Balanica around 300ka. While Neanderthals may have been present in the region earlier, this represents the earliest dated evidence of their spread into the Balkans

Синиша Мишић (1961)

Као историчар великог опсега интересовања и способности, у својим истраживањима користи са подједнаком лакоћом дубровачку архивски грађу, османске пописне дефтере, законске споменике, дипломатичку грађу и наративне изворе. Један је од ретких историчара који у својим радовима, поред писаних извора, користи и резултате археолошких истраживања и сведочанства материјалне културе. Из изложеног прегледа досадашњег научног рада С. Мишића, јасно се види и темељност са којом приступа истраживањима, што је резултирало тиме да је неке теме разрешио у потпуности. Истовремено, уочљива је и свестраност коју ретко који историчар данашњице поседује, тако се са подједнаким успехом бави и најзападнијим и најисточнијим деловима српске државе. Хронолошки оквири његових истраживања не само да обухватају дуги средњи век, већ у својим радовима појаве и простор повезује са античким наслеђем, а континуитет насеља и друге важније процесе прати и у 16. или 17. веку. Рад проф. Мишића се наставља и верујемо да ће донети још пуно новог и доброг нашој науци. Кратка библиографија Синише Мишића објављена је већ 1995. године у: Библиографија наставника и сардника Филозофског Факултета у Београду, књ. 1, 362. Затим је обваљен преглед објављених радова и у оквиру зборника Филизофски Факултет 1838–1998: период 1963–1998, ур. Р. Михаљчић, Београд 1998, 343. Ученици и сарадници проф. Синише Мишића су поводим његовог 60. рођендана приредили зборник радова под насловим Између Средоземља и Подунавља, у коме је објављена и библиографија радова С. Мишића до 2021

The first biomolecular evidence of leopards (Panthera pardus, Linnaeus, 1758) from the Roman era reveals the participation of African big cats in provincial amphitheatres

Numerous ancient texts and iconographic evidence point to the frequent use of leopards and other exotic big cats in amphitheatre spectacles. However, due to their scarce presence in archaeological collections, it has been assumed that these fierce beasts, of African and Asian origin, were mainly showcased in the Colosseum in Rome and a few other large Italian amphitheatres. In contrast, provincial amphitheatres were thought to feature more locally accessible animals, such as brown bears and wild boar. During the excavation of the amphitheatre in Viminacium, situated along the Danube Limesin present-day Serbia, a part of a leopard’s front limb was uncovered dated to 240–350 cal CE (95% probability). Genetic analysis indicates that it belonged to a male leopard of African origin, while carbon (δ13C) and nitrogen (δ15N) stable isotopes reflect leopard diet in the wild, before captivity. This unique discovery offers new insights into the participation and supply of exotic beasts for provincial amphitheatres and uncovers aspects of animal trading during Roman time

The Role of Emotions in Shaping the Collective Identity and Action of the Student Movement in Serbia

Ovaj rad ispituje emocionalnu dinamiku koja je oblikovala studentski pokret u Srbiji tokom 2024. i 2025. godine, pokrenutim nakon pada betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Koristeći kvalitativnu metodologiju, intervjue sa 32 osobe i metodu dnevnika (diary method), istraživanje obuhvata spektar emocija koje su se javljale i razvijale tokom protesta: tugu, strah, frustraciju, bes, ljutnju, nadu, odlučnost, optimizam, osećaj zajedništva, povezanosti i pripadanosti. Studenti/kinje su među prvima reagovali, transformišući početnu tugu u političku mobilizaciju. Ljutnja i bes bili su usmereni ka nefunkcionsanju institucija dok je frustracija rasla usled nasilja, napada na studente/kinje i izostanka odgovornosti nadležnih. Istovremeno su se razvijali snažni doživljaji zajedništva, jedinstva i pripadanosti, posebno kroz kolektivno organizovanje u studentskim plenumima i zajednički život tokom blokada fakulteta. Uprkos strahu i neizvesnosti, studenti/kinje su pokazivali otpornost i jasno usmerenje u svom delovanju. Emocije poput nade i optimizma bile su ključne za dugotrajno angažovanje. Ova studija doprinosi razumevanju kolektivne akcije iz perspektive emocija, ističući način na koji emocionalna iskustva oblikuju kolektivni identitet i podstiču političku participaciju. Teorijski se oslanja na pristupe društvenih pokreta i kolektivnog identiteta, smeštajući analizu u širi kontekst savremene mobilizacije mladih u post-socijalističkom kontekstu.This paper explores the emotional dynamics that shaped the student movement in Serbia during the 2024–2025 protests, which were sparked by the collapse of a concrete canopy at the railway station in Novi Sad. Using a qualitative methodology, interviews with 32 individuals and the diary method, the study captures a wide range of emotions that emerged and developed throughout the protests: grief, fear, frustration, rage, anger, hope, determination, optimism, togetherness, unity, and belonging. Students were among the first to respond, transforming initial grief into political mobilization. Anger and rage were directed at the dysfunction of public institutions, while frustration intensified due to violence, attacks on students, and the absence of accountability among those in power. At the same time, strong feelings of togetherness, unity, and belonging were forged, particularly through collective organizing in student plenums and communal life during university blockades. Despite fear and uncertainty, students demonstrated resilience and a clear sense of purpose in their actions. Emotions such as hope and optimism were key to sustaining long-term engagement. This study contributes to an emotion-focused understanding of collective action, highlighting how emotional experiences shape collective identity and drive political participation. The analysis draws on social movement and collective identity theories, situating the findings within the broader context of contemporary youth mobilization in post-socialist societies.Naučna konferencija Studentski protesti 2024/25: BloKADA, ako ne SADA?, Beograd, 22. i 23. novembar 2025., Saopštenje štampano u izvod

О људском и животињском на висовима: границе прожимања међу врстама у источној Херцеговини и на Пештерској висоравни

Упркос томе што су у делима првих етнолога биле отворене теме односа људског и животињског света, та проблематика се данас проучава на продубљенији начин, будући да се посебна пажња усмерава на границе између људских и животињских светова. Те границе су некада биле схватане на много непорознији начин. Током истраживања трансхумантног сточарства у источној Херцеговини и на Пештерској висоравни запазили смо да се домаће животиње (овце, краве, козе, коњи, пси, мачке) не посматрају искључиво као средство за рад, већ као више или мање равноправни чланови заједнице, што не важи за дивље животиње. Примећено је да представе о стоци, оличене кроз наративе о лепоти и чистоти одређених сорти животиња, уз заједничко ходање и провођење времена људи и животиња, могу водити ка изменама и проширењима у доживљају људске стварности. Такође је примећено преношење људских социјалних односа на животињске. Тиме се, с једне стране, заправо хуманизује представа о животињама, а с друге стране говори о природи односа у људским друштвима. Упоредо са процесом који се догађа међу нашим казивачима (антропоморфизовање не-људског света), одвија се унеколико другачији развојни ток у нашој дисципплини. Тако се све чешће доводе у питање јасно одређене границе људског света, док се животињском свету све потпуније признаје равноправност са светом људи

Zajedništvo u preduzetništvu – dodatna obuka nastavnika za realizaciju novouvedenog predmeta u FOOO

Osnovno obrazovanje odraslih se realizuje prema programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO) u Srbiji duže od decenije. Obuke namenjene razvoju kompetencija nastavnika za rad u ovoj oblasti neophodan su faktor obezbeđivanja održivosti programa FOOO. Pored inicijalnih obuka nastavnika svih predmeta FOOO, istakla se značajna potreba za dodatnom obukom nastavnika za novouvedeni predmet – Preduzetništvo. Stoga smo kreirali i realizovali program dodatne obuke nastavnika i ponudili ga nastavnicima na procenu. U istraživanju tragamo za odgovorom na pitanje kako realizatori predmeta Preduzetništvo procenjuju određene elemente kreirane dodatne obuke. Naročiti fokus je na uočavanju poteškoća u realizaciji nastave i načina na koji se one mogu prevazići. Program dodatne obuke nastavnika je procenjen kao značajan, a neophodan put za prevazilaženje poteškoća u realizaciji ne samo predmeta Preduzetništvo, već programa FOOO u celini, prepoznaje se u osnaživanju celokupnog školskog tima za zajedništvo i sinergijsko delovanje u dostizanju obrazovnih ishoda FOOO.Susreti pedagoga "Očekivanja (od) pedagoga" Nacionalni naučni skup 28. novembar 2025, Beograd - Saopštenje štampano u celin

Etničke i lične granice u Mostaru u filmu „Obrana i zaštita“

Istraživanje podeljenih gradova stvara nepresušni opseg tema koje se mogu uvek iznova (re)interpretirati u naučnom smislu. Jedna od takvih tema jesu etničke granice koje mogu da se razumeju ne samo uz pomoć makrokonteksta na političkom i društvenom nivou, već i uz pomoć mikrokonteksta – ličnih granica. Na primeru filma „Obrana i zaštita“ moguće je istražiti oba nivoa granica u Mostaru. Podela u ovom gradu izražena je u neformalnom, odnosno simboličkom smislu, budući da je u administrativnom pogledu u pitanju jedinstveno urbano područje. Dakle, Mostar je celovit „na papiru“ ali je „u glavama ljudi“ (p)ostao podeljen nakon rata, zbog čega se etničke granice između Hrvata i Bošnjaka često prepliću sa ličnim granicama onih pripadnika dvaju naroda koji se svakodnevno ili povremeno kreću duž čitavog grada. Film „Obrana i zaštita“ prikazuje glavnog junaka koji se suočava sa prelaskom oba pomenuta nivoa granica, trudeći se da na spoljašnjem planu pred okolinom ostane dosledan pred „obe strane“, dok na unutrašnjem planu vodi borbu sa samim sobom zbog svojih postupaka i razmišljanja.Nacionalni naučni skup Popularna kultura, folklor, komunikacija Beograd, 5-6 decembar 2025. - Saopštenje štampano u izvod

A Contribution to the History of the Yugoslav Idea: The Influence of Great Britain on Serbian Identity Politics (until 1918)

У раду се истражује једна традиција у британској спољнополитичкој мисли и пракси. Она је полазила од непријатељства према Русији, а у Србима и осталим балканским православним народима није видела само њена оруђа. Предлагана је замена непосредне османске власти на Балкану „појасом“ аутономија, које би могле да буду поуздана брана пред продором Русије. Да би се то постигло, требало је неговати самосвест вођа тих народа и обећавати им територијална проширења. Национални идентитет Срба не би се више заснивао на вери, која их је водила ка Русима, него на језику и пореклу, факторима који су их окретали ка сродницима у суседним земљама. Једна струја те школе мишљења залагала се за аустријску окупацију тих земаља, као најпоузданије средство против руске експанзије. У Првом светском рату уместо Аустроугарске створен је нов „појас“ независних држава у источној Европи, са циљем обуздавања Русије и Немачке. У новој, југословенској држави требало је, међутим, обезбедити превласт римокатолика над православним, вечито проруским Србима.The “external factor” was not the only element that led to the creation of Yugoslavia; however, the same can be said for the “internal factors”, such as, for example, the dynamics of South Slavic nationalisms. This decisive historical event, which would fundamentally change Serbian perceptions of the national identity and patriotism, was not only the result of the actions of Great Britain; among other things, in order to gain a complete picture, it is necessary to study the influence of other Great Powers on the changes in Serbian identity. Nevertheless, one current within different generations of British writers and officials worked, for almost an entire century, on devising solutions that led to the creation of the Yugoslav state. The primary source of this tradition in British foreign policy was hostility toward Russia and, much later, Germany. On the paths of expansion of these states, it was necessary to strengthen existing or build new state structures. The role of such “buffer states” had long belonged to the Habsburg Monarchy and the Ottoman Empire. In the case of the Serbs and other Balkan Orthodox peoples, this current did not see them as Russia’s instruments alone. It was observed that their selfawareness and desire to make their own decisions led them into conflicts with the protectorally inclined Russia. Therefore, this self-awareness needed to be nurtured and encouraged. In this context, territorial expansion promises were particularly useful. In the case of the Serbs, who adhered to three different religions, it was necessary to redefine their existing national identity, which was primarily based on religion, and direct it towards language, ethnic origin, and free choice, “a daily plebiscite”, as was done in Western and Central Europe. For Orthodox Serbs, religion led them to Russia; this change was supposed to direct them toward their “non-Orthodox brethren” in neighboring lands. The Poles and Czechs played an important role in shaping such a policy toward the Serbs. In addition, the Serbs were constantly warned about Russia’s territorial ambitions, as well as the supposed indifference of Britain and France toward the Balkan territories. The creation of a “belt” of autonomies within the Ottoman Empire was meant to be a guarantee for the defense of this decaying empire, but also to secure “reserve positions” for Britain’s interests in case of its collapse. Deep-rooted cultural prejudices and distrust toward Orthodox Serbs were evident in the fact that, within such autonomous, united countries, constitutional solutions were to give precedence to Roman Catholics and Muslims. Within this current of British political thinking, there was a belief from the outset that the most secure barrier against Russian and later German penetration into these lands would still be the Habsburg Monarchy. When, during the Great War, it finally sided with Germany, new borders were drawn across Eastern and Southeastern Europe along the lines of these ideas. New independent countries, from the Baltic to the Adriatic, took on the role of “buffer states”, meant to contain Germany and Russia. Within this solution, the Yugoslav state was established.Конференција „Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу – Средњи век, нови век, савремено доба“, Филозофски факултет Универзитета у Београду 30. и 31. маја 2024. - Саопштења штампана у целин

The Problem of River Crossings in the Campaigns of Alexander the Great

This paper will show that rivers posed serious obstacles for Alexander’s army and illustrate the methods used by the Macedonians in overcoming them. Neglect of this topic is a direct consequence o f a scarcity o f sources. Contemporaries did not pay much attention to them. From their point o f view, there was little worth noting. Crossing rivers was a routine task, so ancient authors did not write about it unless something extraordinary happened (for instance, a battle on riverbanks or if they were impressed b y the sheer size o f the river). Still, by analyzing these examples w e can extract information and paint a picture o f h ow it was done. The standard ways o f crossing large rivers were by using a pontoon bridge, b y fording (soldiers would cross holding hands in order to protect each other from a fast current) or by using rafts, made from leather tents and ha y bu t powerful enough to carry catapults and horses