О људском и животињском на висовима: границе прожимања међу врстама у источној Херцеговини и на Пештерској висоравни

Abstract

Упркос томе што су у делима првих етнолога биле отворене теме односа људског и животињског света, та проблематика се данас проучава на продубљенији начин, будући да се посебна пажња усмерава на границе између људских и животињских светова. Те границе су некада биле схватане на много непорознији начин. Током истраживања трансхумантног сточарства у источној Херцеговини и на Пештерској висоравни запазили смо да се домаће животиње (овце, краве, козе, коњи, пси, мачке) не посматрају искључиво као средство за рад, већ као више или мање равноправни чланови заједнице, што не важи за дивље животиње. Примећено је да представе о стоци, оличене кроз наративе о лепоти и чистоти одређених сорти животиња, уз заједничко ходање и провођење времена људи и животиња, могу водити ка изменама и проширењима у доживљају људске стварности. Такође је примећено преношење људских социјалних односа на животињске. Тиме се, с једне стране, заправо хуманизује представа о животињама, а с друге стране говори о природи односа у људским друштвима. Упоредо са процесом који се догађа међу нашим казивачима (антропоморфизовање не-људског света), одвија се унеколико другачији развојни ток у нашој дисципплини. Тако се све чешће доводе у питање јасно одређене границе људског света, док се животињском свету све потпуније признаје равноправност са светом људи