Достигнућа Завода за оплемењивање и семенарство поврћа у Смед. Паланци која су од користи за праксу

Решењем Министарства пољопривреде НРС бр. 42840/XИ од 30. XII 1946. г. основана је Подреонска огледна пољопривредна станица са задатком да на свом огледном пољу од 5,5 ха решава основне проблеме из области агротехнике и оплемењивања поврћа. На огледним пољима Топчидерског института од 36 ха, која су била у Паланци, требало је поставити и водити бројне сортне огледе и размножавање елитног материјала иностраног порекла са свима житарицама, сунцокретом и сојом. Сортни огледи са пшеницом били су нарочито бројни јер се проверавао обиман материјал из Чехословачке, Пољске и СССР. У првим годинама рад са поврћем обухватао је колекционисање са феноанализом свих главних кутура. У сортним огледима били су заступљени: пасуљ, боранија, грашак, кромпир, црвен патлиџан, паприка, салата. Основни материјал за ова испитивања пренели смо из Пољопривредне школе, где смо још пре рата прикупили сортни семенски материјал поврћа. Поред домаћег биле су овде и знатне количине интродукованог

Pasulj boranija i grašak

Пасуљ гајимо ради његовог зрна (семена) а боранију ради њених сочних, кртих и нежних махуна. И зрна пасуља и махуне бораније углавном служе за људску исхрану. Што се тиче хранљивости, пасуљ и боранија долазе у ред најхранљивијих биљака које се код нас гаје. Њих наш народ цени и воли да једе, те се с правом каже да је пасуљ наша народна храна. Наш сељак због тога и каже: „С пасуљем лако копам“. И заиста, он се не вара када тако каже, јер су стручњаци утврдили да 1 килограм пасуља даје човеку снагу колико и 1 килограм добре свињетине или 2 килограма мршаве говеђине или 2 килограма кокошијег меса. Баш због тога што су веома важни за људску исхрану, пасуљ и боранију увозе многе државе, које их немају довољно. То нарочито важи за пасуљ. Пре рата од 1935 до 1939 године, ми смо извозили у друге државе просечно сваке године око 25 милиона килограма пасуља а увозили смо свега око 7 хиљада килограма. То значи да је наш извоз пасуља у то време био око 3 и по хиљаде пута већи од увоза. После рата, и производња пасуља и извоз су опали.Beans are grown for their grain (seeds) and snap beans for their juicy and tender pods. Both beans and snap beans are mainly used for human consumption. In terms of nutrition, beans and green beans are among the most nutritious plants grown here. Our people appreciate and love to eat them, and it is rightly said that beans are our national food. That's why our farmer says: "I hoe easily with beans." And indeed, he is not mistaken when he says so, because experts have determined that 1 kilogram of beans gives a man as much strength as 1 kilogram of good pork or 2 kilograms of lean beef or 2 kilograms of chicken meat. Since it is very important for human consumption, beans and green beans are imported by many countries, which do not have enough of them. This is especially true for beans. Before the war from 1935 to 1939, we exported an average of 25 million kilograms of beans to other countries every year, while we imported only about 7 thousand kilograms. This means that our export of beans at that time was about 3.5 thousand times higher than the import. After the war, both bean production and exports declined.Институт за повртарство се захваљује Матичној библиотеци "Љубомир Ненадовић", Ваљево [https://bibliotekavaljevo.rs/] на уступљеној публикацији

Proizvodnja rasada povrća

У производњи поврћа постоји низ особености у гајењу које настају или због саме природе биљке, или због специфичности услова под којима се оне гаје. Једну од тих особености у гајењу поврћа претставља начин размножавања расадом који, се производи у заштићеном простору (хладним, млаким и топлим лејама и у стакларама). Највећи број повртарских усева размножава се расадом под различитим климатским условима, почев од предела с веома топлом климом па до области с хладном климом. Размножавање расадом врши се због природе самих биљака, донекле и због климатских услова под којима се оне гаје. Највећи број повртарских усева захтева велику топлоту и влагу, нарочито у почетку свог развића. Због тога, као и због ситног семена и нежних клица, такви усеви размножавају се расадом, јер им отворено поље и при најбољој обради и нези не може пружити повољне услове. Зато се производњи расада у повртарству посвећује највећа пажња и придаје онај значај који она стварно заслужује. При гајењу повртарских усева производња расада је најзначајнија фаза, јер од њеног успешног обављања у највећој мери зависи коначан успех, тј. постизавање највећих приноса високог квалитета.Institut za povrtarstvo se zahvaljuje Narodnoj biblioteci "Ilija M. Petrović", Požarevac, [https://www.nbpo.rs/] na ustupljenoj publikacij

Prilog upoznavanju hromozomske osnove povrtarskih biljaka kod nas

По питању проучавања хромозомске основе поврћа у нашој земљи, може се извести следећи закључак: 1) Анализирано поврће има исти број хромозома као поврће које су проучавали познати цитолози и истраживачи, упркос чињеници да је код неких (паприка), због нетачности, постојала разлика. 2) Да су хромозоми црног лука, а посебно пасуља, били приметно већи од хромозома другог анализираног поврћа, тако да се чак могла приметити спирална структура (материја). За успешну анализу ове студије било је довољно увећање од 1000 пута. 3) Димензије хромозома остатка анализираног поврћа су приметно мање, па чак и веома мале, тако да их је за њихово одређивање било потребно повећати за 1500 и више пута. 4) Било би неопходно извршити опсежна цитолошка испитивања поврћа, углавном оних које вероватно имају полиплоидне редове (паприка, парадајз и др.). 5) Било би веома корисно спровести истраживање о редукционој подели, што је главна тачка нашег програма. 6) Горе наведени начин извођења показао се веома добрим и заслужује сваку препоруку.Po pitanju proučavanja hromozomske osnove povrća u našoj zemlji, može se izvesti sledeći zaključak: 1) Analizirano povrće ima isti broj hromozoma kao povrće koje su proučavali poznati citolozi i istraživači, uprkos činjenici da je kod nekih (paprika), zbog netačnosti, postojala razlika. 2) Da su hromozomi crnog luka, a posebno pasulja, bili primetno veći od hromozoma drugog analiziranog povrća, tako da se čak mogla primetiti spiralna struktura (materija). Za uspešnu analizu ove studije bilo je dovoljno uvećanje od 1000 puta. 3) Dimenzije hromozoma ostatka analiziranog povrća su primetno manje, pa čak i veoma male, tako da ih je za njihovo određivanje bilo potrebno povećati za 1500 i više puta. 4) Bilo bi neophodno izvršiti opsežna citološka ispitivanja povrća, uglavnom onih koje verovatno imaju poliploidne redove (paprika, paradajz i dr.). 5) Bilo bi veoma korisno sprovesti istraživanje o redukcionoj podeli, što je glavna tačka našeg programa. 6) Gore navedeni način izvođenja pokazao se veoma dobrim i zaslužuje svaku preporuku.On the issue of studying the chromosomal basis of vegetables in our country, the following conclusion can be drawn: 1) Analyzed vegetables have the same number of chromosomes as vegetables studied by famous cytologists and researchers, despite the fact that in some (pepper), due to inaccuracy, there was a difference. 2) That the chromosomes of the onion, and especially the bean, were noticeably larger than those of the other analyzed vegetables, so that one could even notice the spiral structure (matter). A magnification of 1000 times was sufficient for successful analysis of this study. 3) The dimensions of the chromosomes of the rest of the analyzed vegetables are noticeably smaller and even very small, so that in order to determine them, it was necessary to increase them by 1500 times or more. 4) It would be necessary to carry out extensive cytological studies of vegetables, mainly those that probably have polyploid rows (pepper, tomato, and others). 5) It would be very useful to carry out research on reduction division, which is the main point of our program. 6) The above method of execution turned out to be very good and deserves every recommendation