Urban regeneration of public open spaces of Podgorica

Предмет докторске дисертације је истраживање сложеног односа отворених јавних градских простора наслеђених суседства колективног становања у блоковима из друге половине 20. века и свакодневног друштвеног живота, односно облика друштвене интеракције као образаца употребе јавних градских простора суседства. Проблеми у градским просторима суседства се испољавају на друштвеном и просторном нивоу кроз: отуђеност становника, недостатак заједничких активности и боравка у отвореним јавним просторима суседства, ниском степену виталности, изостанак адекватног одржавања и смањеној сигурности. У непрекидном двосмерном процесу људи креирају и мењају простор док у исто време простор утиче и мења људе. Као што физички простор представља резултат друштвених процеса и промена, тако и људско понашање одређује физички, али и друштвени и културни контекст. Полази се од претпоставке да се за могућу просторну трансформацију колективног суседства приступа са становишта преобликовања социо просторних односа на којима се заснивају обрасци употребе јавног простора суседства. Обзиром да је предуслов социјалних дешавања истовремено присуство актера- корисника простора, истражује се међуоднос физичких карактеристика урбане структуре и архитектуре која формира отворене јавне просторе, са активностима корисника које се у њима одвијају, кроз симболички садржај који настаје у контексту повремених и свакодневних активности, понављајућих у времену, везаних за трасиране путање у простору и могућности актера. Истраживачки рад је спроведен комбиновањем више научних метода и техника применљивих на пољу урбанизма, архитектуре и друштвених наука. Анализа одређености просторне форме суседства исказује се кроз универзално применљиву типологију, засновану на просторним и социолошким теоријама о односима урбаног простора и друштвених процеса, применљиву за просторе који различито генеришу обрасце присуства сусрета и окупљања људи. Разумевање релација људског понашања кроз капацитет отвореног простора суседства доприноси квалитетнијем обликовању отворених простора а нарочито унапређењу виталности јавних простора града...The topic of the doctoral thesis is the research on the complex relationship between public open spaces in inherited collective housing neighborhood blocks built in the second half of the 20th century and everyday social life, as well as the forms of social interaction as patterns of use of urban public spaces in collective housing neighborhoods. The issues in urban neighborhood spaces are manifested both at social and spatial level through the alienation of the population, the lack of joint activities and stay in the neighborhood public open, a low level of vitality, a lack of adequate maintenance and reduced safety. In a continuous two-way process people create and modify space while at the same time, space affects and changes people. Even as the physical space represents the result of social processes and changes, so is the human behavior determined by physical, but also social and cultural context. The assumption is that spatial transformation of collective neighborhoods could be approached from the standpoint of transformation of socio spatial relationships underlying the patterns of use of neighborhood public open spaces. Given that the prerequisite for social events is the presence of actors-users of space, the interplay between the physical characteristics of urban structure and architecture that forms public open spaces and the users` activities that are being carried out through the symbolic content arising from the context of occasional and every day activities, recurring in time, related to the paths traced in space and actors abilities. The research work was carried out by combining several scientific methods and techniques applicable in the field of urban planning, architecture and social sciences. The analysis of the neighborhood spatial form determinants is represented by the universally applicable typology based on spatial and sociological theories about the relationship of urban space and social processes, applicable to areas that generate patterns of people encounters and gatherings. Understanding the relation between human behaviors through the capacity of neighborhood open space contributes to the quality of the open spaces design and especially to enhancing the vitality of the city public spaces. The purpose is to obtain scientifically based approach to the public space design in a view o f i ts u se t hat m ay be b eneficial t o u rban p lanners i n t he p rocess o f u rban regeneration and redesign..

Urban regeneration of public open spaces of Podgorica

Предмет докторске дисертације је истраживање сложеног односа отворених јавних градских простора наслеђених суседства колективног становања у блоковима из друге половине 20. века и свакодневног друштвеног живота, односно облика друштвене интеракције као образаца употребе јавних градских простора суседства. Проблеми у градским просторима суседства се испољавају на друштвеном и просторном нивоу кроз: отуђеност становника, недостатак заједничких активности и боравка у отвореним јавним просторима суседства, ниском степену виталности, изостанак адекватног одржавања и смањеној сигурности. У непрекидном двосмерном процесу људи креирају и мењају простор док у исто време простор утиче и мења људе. Као што физички простор представља резултат друштвених процеса и промена, тако и људско понашање одређује физички, али и друштвени и културни контекст. Полази се од претпоставке да се за могућу просторну трансформацију колективног суседства приступа са становишта преобликовања социо просторних односа на којима се заснивају обрасци употребе јавног простора суседства. Обзиром да је предуслов социјалних дешавања истовремено присуство актера- корисника простора, истражује се међуоднос физичких карактеристика урбане структуре и архитектуре која формира отворене јавне просторе, са активностима корисника које се у њима одвијају, кроз симболички садржај који настаје у контексту повремених и свакодневних активности, понављајућих у времену, везаних за трасиране путање у простору и могућности актера. Истраживачки рад је спроведен комбиновањем више научних метода и техника применљивих на пољу урбанизма, архитектуре и друштвених наука. Анализа одређености просторне форме суседства исказује се кроз универзално применљиву типологију, засновану на просторним и социолошким теоријама о односима урбаног простора и друштвених процеса, применљиву за просторе који различито генеришу обрасце присуства сусрета и окупљања људи. Разумевање релација људског понашања кроз капацитет отвореног простора суседства доприноси квалитетнијем обликовању отворених простора а нарочито унапређењу виталности јавних простора града...The topic of the doctoral thesis is the research on the complex relationship between public open spaces in inherited collective housing neighborhood blocks built in the second half of the 20th century and everyday social life, as well as the forms of social interaction as patterns of use of urban public spaces in collective housing neighborhoods. The issues in urban neighborhood spaces are manifested both at social and spatial level through the alienation of the population, the lack of joint activities and stay in the neighborhood public open, a low level of vitality, a lack of adequate maintenance and reduced safety. In a continuous two-way process people create and modify space while at the same time, space affects and changes people. Even as the physical space represents the result of social processes and changes, so is the human behavior determined by physical, but also social and cultural context. The assumption is that spatial transformation of collective neighborhoods could be approached from the standpoint of transformation of socio spatial relationships underlying the patterns of use of neighborhood public open spaces. Given that the prerequisite for social events is the presence of actors-users of space, the interplay between the physical characteristics of urban structure and architecture that forms public open spaces and the users` activities that are being carried out through the symbolic content arising from the context of occasional and every day activities, recurring in time, related to the paths traced in space and actors abilities. The research work was carried out by combining several scientific methods and techniques applicable in the field of urban planning, architecture and social sciences. The analysis of the neighborhood spatial form determinants is represented by the universally applicable typology based on spatial and sociological theories about the relationship of urban space and social processes, applicable to areas that generate patterns of people encounters and gatherings. Understanding the relation between human behaviors through the capacity of neighborhood open space contributes to the quality of the open spaces design and especially to enhancing the vitality of the city public spaces. The purpose is to obtain scientifically based approach to the public space design in a view o f i ts u se t hat m ay be b eneficial t o u rban p lanners i n t he p rocess o f u rban regeneration and redesign..