The ways of suffering in the Balkans: Patior and πάσχω intertwined

The paper proposes a re-examination of the hitherto supposed Latin ancestry of Rum. păţi, Arum. pat, Alb. pësoj, Bulg., Bя, Mac. пaти, S.-Cr.. _.-C all meaning "to suffer, endure, etc." and argues in favour of Greek πάσχω i.e. παθαίνω as the more probable common ultimate prototype, rather than VLat. *patire < Lat. patior

Serbian and Greek : A Long History of Lexical Borrowing

This paper offers diachronic insight into the influence of the Greek language on the Serbian lexicon in the domain of loanwords. After an overwiew of some historically and linguistically relevant factors, a systematisation of Serbian Grecisms is presented—and illustrated with selected examples. This is based on chronological stratification and formal criteria related to both registers, literary and vernacular (with a special stress on the most significant, medieval period), as well as geographic and genetic classifications of Serbian Grecisms. Finally, the complexity of the factors involved in this analysis is illustrated with some formal and/or semantic doublets originating from various periods and directions of borrowing Greek words into Serbian

Semantic Evolution of Some Greek Loans in Serbo-Croatian

A shorter version of this paper was communicated on The Seventh Balkanological Congress held in Thessaloniki, Aug. 29 until Sept. 4, 1994

Church slavonic žlъděti ‘desiderare, cupere’ – relict or innovation

This paper addresses the problematic nature of the current (from Miklosich to Derksen) supposition about the Proto-Slavic, implicitly also Proto-Indo-European, antiquity of the verb *žьlděti ‘desiderare, cupere’. On the level of Church Slavonic, its absence from Russian Church Slavonic is proven and the autochthonous nature of its Old Russian derivatives is denied – these turn out to be of South Slavonic provenance. The absence of continuity of either the verb or its derivatives in Bulgarian is also noted. However, in Serbo-Croatian, in the central Štokavian terrain, it is exceptionally well documented, continually from the 13th c. to the present day – in both literary Serbian (starting from Serbian Slavonic) and in folklore, including modern attestations in dialects. Hence, the possibility of the Old Church Slavonic antiquity of the verb being practically ruled out, an alternative interpretation is off ered: S.-Cr. žud(j)eti may be a locally developed formation, secondary to the adjective žedan ( l – n could have yielded *žĭldĭnŭ > žьldьnъ. Formal-semantic and typological parallels to such a development, with examples from Serbian and other languages, Slavic and non-Slavic, are presented.У раду се указује на проблематичност постојеће (од Миклошича до Дерксена) претпоставке о прасловенској – самим тим и индоевропској – старини глагола *žьlděti ‘desiderare’ тако што се на нивоу црквенословенског региструје његова непосведоченост у рускословенском и оспорава аутохтоност изведеница у староруском – за које се испоставља да су јужнословенског порекла. Затим се констатује одсуство континуитета глагола и/ли изведеница у бугарском. Са друге стране, у српско-хрватском се, на централном штокавском терену, документује изразито добра посведоченост глагола и изведеница, и то континуирано од xiii века до данас, у књижевном језику (почев од српскословенског) и у народном стваралаштву, закључно са савременим дијалекатским потврдама. Стога се, практично искључивши и могућност да је глагол старословенски, предлаже алтернативно тумачење с.-х. жуд(ј)ети као локално развијене творбе, секундарно развијене од придева жедан ( l – n могао дати *žĭldĭnŭ > žьldьnъ. Предочавају се формално-семантичке односно типолошке паралеле оваквом развоју, на примерима из српског и других језика, словенских и несловенских

Proto-Slavic *astriti ‘to watch sharply, cast looks’ revisited

This paper revisits the hitherto interpretation of the PSl. (dial.) verb *astriti ‘to watch sharply, quickly; cast looks’ (with Cz. dial., Slk. and Pol. continuants) as deriving from PIE *ōk’-u- ‘quick’, and as being related to the ornithonym *astrębъ ‘hawk, аccipiter’. Since the precise connection between the verb and the ornithonym is uncertain, it is suggested that they be separated and the verb studied independently. Two possibilities of its origin are proposed. One argues that PIE *ak’r(o)- ‘sharp’ (i.e. PSl. *ostrъ) is a likely PIE prototype and suggests tracing the verb to it. The other departs from the analogy with synonymous PSl. *patriti and proposes a number of possible PSl. roots the verb could formally be traced to. Our fi rst proposal is just preliminary, and the other is fi nally discarded as insuffi ciently grounded – so they both remain only ideas for further study. Since even considering some new data (mostly Serbian, hitherto unnoticed) could not lead to a satisfactory result, it is concluded that hopefully new data will appear in future.У раду се преиспи- тује досадашње тумачење псл. (дијал.) глагол *astriti ‘гледати оштро, брзо; бацати по- глед’ (уп. чеш. дијал. jastřiti, jastřiť, jastriti, слч. jastriť, пољ. jastrzyć) који се, заједно са орнитонимом *astrębъ ‘јастреб, аccipiter’ реконструише као изведен у крајњој линији од пие. *ōk’-u- ‘брз’. Како је веза између глагола и именице нејасна, предлаже се да се глагол посматра независно од орнитонима. Нуде се двa објашњења његовог порекла. По једном, пие. *ak’r(o)- ‘оштар’ (тј. псл. *ostrъ) је вероватнији пие. предложак, те се предлаже извођење глагола од њега, са семантичким аргументом укр. фразеологизма гостри́ти (очи на кого) ‘стрељати очима’, као показатеља да је, са очима као унутра- шњим објектом, могао развити секундарну интранзитивност. Формално се вокал- ска дужина у *jastriti од *ostrěti пореди са паром *paliti од *polěti (уз ограду не непот- пуности аналогије јер није у питању примарни глагол), и дозвољава могућност да лат. ācer ‘оштар’ можда сведочи о постојању псл. *āstrъ поред *ostrъ. У другом се предлаже ономасиолошки и творбени паралелизам са псл. *patriti/*patrati ‘гледати, посматрати, надгледати’, али без одређења конкретног предлошка. Оба изнета решења сматрају се само предлозима за размишљање, у нади да ће се убудуће открити подаци који ће указати на коначно тумачење

Псл. *koty, -ъve 'мачка' 'сидро', 'мачка' или нешто друго?

У раду се преиспитују лингвистички и екстралингвистички аспекти досадашег тумачења (п)сл. именице *koty, -ъve “сидро' као метафоре према општесловенском германизму, зоониму *kotъ “мачка'. Пружају се и образлажу аргументи за извођење ове именице од домаћег глагола*kotiti “котрљати, ваљати, бацати“ преко неког од његових (четири односно пет) поствербала *kotъ, или путем конкретизације апстрактума у значењу “бацање' или специјализацијом конкретума у значењу “мотка итд.'. Иако је тежиште разматрања на термину за "сидро", узгред се помињу и могућности начелног и конкретног тумачења осталих речи истог облика које до сада нису биле предмет пажње етимолога

„Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“

Bilateralni projekat sa Institutom za slovenački jezik Fran Ramovš „Dijalekatska leksika srpskog i slovenačkog jezika – komparativni aspekt“