Colorectal anastomosis dehiscence following radical surgical operation for rectal carcinoma

Background/Aim. Colorectal cancer (CRC) is one of the biggest health problems of modern humanity, especially in highly developed countries. In Serbia about 3,200 patients suffer from CRC, out of whom about 1,100 patients suffer from rectal cancer (RC), while about 2,100 patients suffer from other colon segments cancer. The aim of the study was to show the incidence genesis of one of the possible early postoperative complications regarding dehiscence of the colorectal anastomosis (CRA) with a group of patients suffering from RC and operated by using sphincter-saving procedures, in the period from 1993 to 2007, and then to compare the incidence genesis of these complications with those in the published series of the reporting colorectal institutions. Methods. The research included 242 patients radically operated on for RC in a 15-year period using some of sphincter-saving procedures following by a careful analysis of the symptoms of subclinical dehyscencias not solved with the reintervention as well as of the clinically evidented dehyscencias mostly solved by reoperation. Results. With 22 (9.1%) patients in the first 10 postoperative days there were early postoperative symptoms of CRA dehiscence. In 6 (2.47%) of the patients there were subclinical signs of raised body temperature, less quantity of feces content, and after the conservative treatment they ended in spontaneous process of rehabilitation. In 16 (6.61%) patients there was clinically evidented anastomosis dehiscence followed by abundant drainage of feces content, signs of local peritonitis, pelvic sepsis, so we had to undertake surgical intervention. Conclusion. Comparing the results of a few tenths of published studies with our results we proved that performing and operative technique of colorectal anastomosis in the patients suffered and radically surgically treated for RC, is quite adequate with the operative technique in reporting world institutions that are engaged in surgical treatment of RC

Развојни концепти вишепородичног пасивног стамбеног објекта са елементима аутоматизације

Опис: Приказано технико решење представља сублимацију модерних знања из архитектуре, машинства, електротехнике и грађевинарства, као и економије. Различити су концепти енергетски ефикасних објеката. Приказано техничко решење представља изузетно енергетски ефикасан, пасиван стамбени вишепородичан објекат, по први пут, на овај начин, повезујући значајан број области примењених наука у целину, која има свој научно-стручни, али и друштвено-економски значај.Реализатор: Машински факултет у Београду Корисник: Агенција за инвестиције и становање Града Београда Научни пројекат Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије: ев. број 391-00-00027/2009-02/164 Подтип решења: ново техничко решење са техничко-технолошким и друштвеним иновацијама, категориј

Развојни концепти вишепородичног пасивног стамбеног објекта са елементима аутоматизације

Опис: Приказано технико решење представља сублимацију модерних знања из архитектуре, машинства, електротехнике и грађевинарства, као и економије. Различити су концепти енергетски ефикасних објеката. Приказано техничко решење представља изузетно енергетски ефикасан, пасиван стамбени вишепородичан објекат, по први пут, на овај начин, повезујући значајан број области примењених наука у целину, која има свој научно-стручни, али и друштвено-економски значај.Реализатор: Машински факултет у Београду Корисник: Агенција за инвестиције и становање Града Београда Научни пројекат Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије: ев. број 391-00-00027/2009-02/164 Подтип решења: ново техничко решење са техничко-технолошким и друштвеним иновацијама, категориј

Methodology for taking into account imperfect contact between grounding electrodes and soil when calculating the loop grounding resistance

Electrical engineering / Electroenergetics (Power Engineering)Отпорност распростирања уземљивачког система је основни параметар за прорачуне свих осталих релевантних величина помоћу којих се проверава његов квалитет. Међутим, пошто постоје тла која формирају лош контакт са електродама уземљивача, у пракси се често појављује значајна несагласност између измерених вредности тих величина и њихових вредности израчунатих применом конвенционалних формула, које важе уз претпоставку о савршеном контакту између електрода и околног тла. У таквим случајевима, у пракси се понекад користе додатни материјали који се постављају између електрода и тла са циљем да се елиминише контактна отпорност, као и да укупна отпорност распростирања уземљивача буде мања од жељене (стандардима захтеване) вредности. Циљ ове дисертације је развој опште методологије за одређивање оптималног уземљивача, са уважавањем, како несавршеног контакта између електрода и околног тла, тако и опције употребе додатног материјала за смањење контактне отпорности. Развијен је и приказан општи алгоритам за пројектовање оптималног уземљивача у описаним условима, заснован на техно-економској анализи у оквиру које се пореде инсталациони трошкови уземљивача чија је иницијално планирана конструкција модификована на разне начине (употребом само додатних електрода, само додатног материјала или и једног и другог), под условом да су постигнуте приближно исте отпорности распростирања, мање од захтеваних. У доступним домаћим и страним стандардима и научно-стручној литератури нису постојале нити методе нити упрошћени аналитички изрази помоћу којих би наведени утицаји могли да се уваже при прорачуну отпорности распростирања уземљивача. Зато су у овој дисертацији развијени неопходни алгоритми и упрошћени изрази за спровођење такве техно-економске анализе при пројектовању оптималног уземљивача састављеног од једне или више галвански спојених квадратних контура (конструкције које одговарају типичном уземљивачу далеководног стуба). Алгоритми и методе за развијање упрошћених израза, који су приказани у овој дисертацији, општи су и базирани су на 3Д FEM (finite element method – метода коначних елемената) моделовању и нумеричкој анализи добијених резултата. Несавршен контакт је моделован „постављањем“ ваздушних џепова између електрода и околног тла Развијена је и детаљно представљена метода за уважавање утицаја несавршеног контакта између електрода и околног тла при прорачуну отпорности распростирања разматраног контурног уземљивача. Израђен је општи алгоритам за одређивање неопходних карактеристика додатног материјала за елиминацију контактне отпорности, као и општи алгоритам за процену оптималне количине изабраног додатног материјала намењеног потребном смањењу отпорности распростирања уземљивача. За разматрани случај изведени су сви упрошћени изрази неопходни за спровођење наведених алгоритама. На примеру уземљивача састављеног од једне или више галвански спојених квадратних контура представљена је метода за развијање упрошћених израза за израчунавање теоријске (базне) отпорности уземљивача, која се може применити на разне типове уземљивача. Изведене су нова формула за израчунавање теоријске отпорности распростирања усамљене контуре у хомогеном тлу и формуле за израчунавање теоријске отпорности распростирања уземљивача састављеног од више галвански спојених квадратних контура положених у хомогено тло (оне су базиране на коефицијентима којима се описује међусобни утицај појединачних елемената уземљивача). Затим је развијен и приказан општи алгоритам за израчунавање отпорности распростирања комплексних уземљивачких система, помоћу кога се уважава постојање контактне отпорности. Предложени алгоритам је базиран на додатном тест мерењу, скупу упрошћених израза за уважавање утицаја несавршеног контакта између електрода и околног тла при прорачуну отпорности распростирања сложеног уземљивача и скупу упрошћених израза за израчунавање његове теоријске отпорности распростирања. Провера тачности изведених формула и поузданости предложеног алгоритма извршена је поређењем добијених резултата са резултатима добијеним применом конвенционалних метода прорачуна датих у стандардима и приручницима,рачунарским симулацијама спроведеним на 3Д FEM моделима и мерењима у оквиру експеримента са умањеним жичаним моделима и електролитичком кадом. Коришћењем метода, алгоритама и упрошћених израза развијених у овој дисертацији број понављања процедуре преправке уземљивача положених у тло које формира несавршен контакт са електродама сигурно ће се смањити (у односу на број понављања карактеристичних за примену конвенционалних метода прорачуна), што ће утицати на редукцију повећања инвестиционих трошкова предвиђених иницијалним пројектомGrounding resistance is a basic parameter for calculation of all other relevant parameters influencing the quality of a grounding system. However, since the grounding system can be installed in soils forming a bad contact with the grounding electrodes, significant discrepancies between the measured values of those parameters and the values calculated using conventional formulas often appear in practice, because conventional formulas are derived assuming perfect contact between the electrodes and surrounding soil. In such cases, backfill materials placed between the electrodes and soil are sometimes used in practice, with the aim to eliminate contact resistance, as well as to reduce the overall grounding resistance below the desired value (required by standards).The aim of the research work presented in this dissertation is the development of a general methodology for determining the optimal grounding system, taking into consideration the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil, as well as the influence of the use of backfill material, on the grounding system resistance. A general algorithm for the optimal design of a grounding system installed in the described conditions is developed and presented, based on a techno-economic analysis, where the installation costs of grounding system structures obtained after various modifications (using only the additional electrodes, only backfill material or both) are compared under an assumption that all grounding systems have approximately the same grounding system resistance (lower than the one required by standards).The available national and international standards, as well as scientific and professional literature, do not offer any method or simplified analytical expressions for calculating the grounding resistance, which would take into account the described grounding system modifications. Hence, all algorithms and simplified formulas necessary for conducting such a techno-economic analysis related to the design of the optimal grounding system composed of one or more galvanically connected square loops (structures that correspond to typical transmission tower grounding system) are developed in this dissertation. All of the algorithms and methods for the derivation of simplified formulas, which are presented in this dissertation, are general and based on 3D FEM (Finite Element Method) modelling and numerical analysis of the obtained results. Imperfect contact is modelled by air gaps placed between the grounding loop electrodes and surrounding soil.A method for taking into account the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil when calculating considered grounding loop resistance is developed and presented in detail. A general algorithm for determination of necessary characteristics which backfill materials must possess in order to eliminate the contact resistance, as well as a general algorithm for assessing the optimal quantity of the selected backfill material intended for the necessary reduction of the grounding resistance, are also developed and presented. For the considered case, simplified formulas necessary to implement the above algorithms are derived. A new method for deriving simplified formulas for calculation of theoretical (base) value of the grounding system resistance, which can be applied to various types of grounding systems, is presented and then applied to an example of a grounding system composed of one or more galvanically connected square loops. A new formula for calculating the theoretical value of the square loop grounding resistance, as well as a set of approximate formulas for calculation of theoretical value of the grounding resistance of a grounding system composed of several galvanically connected square loops (based on the use of coefficients taking into account the proximity effects), are also derived. Afterwards, a general algorithm for calculating the grounding resistance of complex grounding systems, including the contact resistance, is developed and presented. The proposed algorithm is based on an additional test measurement, a set of simplified formulas for taking into account the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil when calculating the grounding resistance, and a set of simplified formulas for calculating the theoretical grounding resistance of complex grounding systems. Validation of accuracy of the derived formulas and reliability of the proposed algorithm is performed (i) by comparing the results obtained using the proposed formulas with those obtained by conventional calculation methods given in standards and handbooks, (ii) by computer simulations conducted on 3D FEM models, and (iii) by measurements based on utilization of small scale wire models and the electrolytic tank. Using the methods, algorithms and simplified formulas developed in this dissertation, the number of necessary modifications after the installation of the initial grounding system in a soil forming imperfect contact with the electrodes will certainly be smaller than the number of necessary modifications if only conventional calculation methods are used), which will reduce the increase of the investment costs envisaged in the initial projec

Methodology for taking into account imperfect contact between grounding electrodes and soil when calculating the loop grounding resistance

Electrical engineering / Electroenergetics (Power Engineering)Отпорност распростирања уземљивачког система је основни параметар за прорачуне свих осталих релевантних величина помоћу којих се проверава његов квалитет. Међутим, пошто постоје тла која формирају лош контакт са електродама уземљивача, у пракси се често појављује значајна несагласност између измерених вредности тих величина и њихових вредности израчунатих применом конвенционалних формула, које важе уз претпоставку о савршеном контакту између електрода и околног тла. У таквим случајевима, у пракси се понекад користе додатни материјали који се постављају између електрода и тла са циљем да се елиминише контактна отпорност, као и да укупна отпорност распростирања уземљивача буде мања од жељене (стандардима захтеване) вредности. Циљ ове дисертације је развој опште методологије за одређивање оптималног уземљивача, са уважавањем, како несавршеног контакта између електрода и околног тла, тако и опције употребе додатног материјала за смањење контактне отпорности. Развијен је и приказан општи алгоритам за пројектовање оптималног уземљивача у описаним условима, заснован на техно-економској анализи у оквиру које се пореде инсталациони трошкови уземљивача чија је иницијално планирана конструкција модификована на разне начине (употребом само додатних електрода, само додатног материјала или и једног и другог), под условом да су постигнуте приближно исте отпорности распростирања, мање од захтеваних. У доступним домаћим и страним стандардима и научно-стручној литератури нису постојале нити методе нити упрошћени аналитички изрази помоћу којих би наведени утицаји могли да се уваже при прорачуну отпорности распростирања уземљивача. Зато су у овој дисертацији развијени неопходни алгоритми и упрошћени изрази за спровођење такве техно-економске анализе при пројектовању оптималног уземљивача састављеног од једне или више галвански спојених квадратних контура (конструкције које одговарају типичном уземљивачу далеководног стуба). Алгоритми и методе за развијање упрошћених израза, који су приказани у овој дисертацији, општи су и базирани су на 3Д FEM (finite element method – метода коначних елемената) моделовању и нумеричкој анализи добијених резултата. Несавршен контакт је моделован „постављањем“ ваздушних џепова између електрода и околног тла Развијена је и детаљно представљена метода за уважавање утицаја несавршеног контакта између електрода и околног тла при прорачуну отпорности распростирања разматраног контурног уземљивача. Израђен је општи алгоритам за одређивање неопходних карактеристика додатног материјала за елиминацију контактне отпорности, као и општи алгоритам за процену оптималне количине изабраног додатног материјала намењеног потребном смањењу отпорности распростирања уземљивача. За разматрани случај изведени су сви упрошћени изрази неопходни за спровођење наведених алгоритама. На примеру уземљивача састављеног од једне или више галвански спојених квадратних контура представљена је метода за развијање упрошћених израза за израчунавање теоријске (базне) отпорности уземљивача, која се може применити на разне типове уземљивача. Изведене су нова формула за израчунавање теоријске отпорности распростирања усамљене контуре у хомогеном тлу и формуле за израчунавање теоријске отпорности распростирања уземљивача састављеног од више галвански спојених квадратних контура положених у хомогено тло (оне су базиране на коефицијентима којима се описује међусобни утицај појединачних елемената уземљивача). Затим је развијен и приказан општи алгоритам за израчунавање отпорности распростирања комплексних уземљивачких система, помоћу кога се уважава постојање контактне отпорности. Предложени алгоритам је базиран на додатном тест мерењу, скупу упрошћених израза за уважавање утицаја несавршеног контакта између електрода и околног тла при прорачуну отпорности распростирања сложеног уземљивача и скупу упрошћених израза за израчунавање његове теоријске отпорности распростирања. Провера тачности изведених формула и поузданости предложеног алгоритма извршена је поређењем добијених резултата са резултатима добијеним применом конвенционалних метода прорачуна датих у стандардима и приручницима,рачунарским симулацијама спроведеним на 3Д FEM моделима и мерењима у оквиру експеримента са умањеним жичаним моделима и електролитичком кадом. Коришћењем метода, алгоритама и упрошћених израза развијених у овој дисертацији број понављања процедуре преправке уземљивача положених у тло које формира несавршен контакт са електродама сигурно ће се смањити (у односу на број понављања карактеристичних за примену конвенционалних метода прорачуна), што ће утицати на редукцију повећања инвестиционих трошкова предвиђених иницијалним пројектомGrounding resistance is a basic parameter for calculation of all other relevant parameters influencing the quality of a grounding system. However, since the grounding system can be installed in soils forming a bad contact with the grounding electrodes, significant discrepancies between the measured values of those parameters and the values calculated using conventional formulas often appear in practice, because conventional formulas are derived assuming perfect contact between the electrodes and surrounding soil. In such cases, backfill materials placed between the electrodes and soil are sometimes used in practice, with the aim to eliminate contact resistance, as well as to reduce the overall grounding resistance below the desired value (required by standards).The aim of the research work presented in this dissertation is the development of a general methodology for determining the optimal grounding system, taking into consideration the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil, as well as the influence of the use of backfill material, on the grounding system resistance. A general algorithm for the optimal design of a grounding system installed in the described conditions is developed and presented, based on a techno-economic analysis, where the installation costs of grounding system structures obtained after various modifications (using only the additional electrodes, only backfill material or both) are compared under an assumption that all grounding systems have approximately the same grounding system resistance (lower than the one required by standards).The available national and international standards, as well as scientific and professional literature, do not offer any method or simplified analytical expressions for calculating the grounding resistance, which would take into account the described grounding system modifications. Hence, all algorithms and simplified formulas necessary for conducting such a techno-economic analysis related to the design of the optimal grounding system composed of one or more galvanically connected square loops (structures that correspond to typical transmission tower grounding system) are developed in this dissertation. All of the algorithms and methods for the derivation of simplified formulas, which are presented in this dissertation, are general and based on 3D FEM (Finite Element Method) modelling and numerical analysis of the obtained results. Imperfect contact is modelled by air gaps placed between the grounding loop electrodes and surrounding soil.A method for taking into account the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil when calculating considered grounding loop resistance is developed and presented in detail. A general algorithm for determination of necessary characteristics which backfill materials must possess in order to eliminate the contact resistance, as well as a general algorithm for assessing the optimal quantity of the selected backfill material intended for the necessary reduction of the grounding resistance, are also developed and presented. For the considered case, simplified formulas necessary to implement the above algorithms are derived. A new method for deriving simplified formulas for calculation of theoretical (base) value of the grounding system resistance, which can be applied to various types of grounding systems, is presented and then applied to an example of a grounding system composed of one or more galvanically connected square loops. A new formula for calculating the theoretical value of the square loop grounding resistance, as well as a set of approximate formulas for calculation of theoretical value of the grounding resistance of a grounding system composed of several galvanically connected square loops (based on the use of coefficients taking into account the proximity effects), are also derived. Afterwards, a general algorithm for calculating the grounding resistance of complex grounding systems, including the contact resistance, is developed and presented. The proposed algorithm is based on an additional test measurement, a set of simplified formulas for taking into account the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil when calculating the grounding resistance, and a set of simplified formulas for calculating the theoretical grounding resistance of complex grounding systems. Validation of accuracy of the derived formulas and reliability of the proposed algorithm is performed (i) by comparing the results obtained using the proposed formulas with those obtained by conventional calculation methods given in standards and handbooks, (ii) by computer simulations conducted on 3D FEM models, and (iii) by measurements based on utilization of small scale wire models and the electrolytic tank. Using the methods, algorithms and simplified formulas developed in this dissertation, the number of necessary modifications after the installation of the initial grounding system in a soil forming imperfect contact with the electrodes will certainly be smaller than the number of necessary modifications if only conventional calculation methods are used), which will reduce the increase of the investment costs envisaged in the initial projec

Methodology for taking into account imperfect contact between grounding electrodes and soil when calculating the loop grounding resistance

Electrical engineering / Electroenergetics (Power Engineering)Отпорност распростирања уземљивачког система је основни параметар за прорачуне свих осталих релевантних величина помоћу којих се проверава његов квалитет. Међутим, пошто постоје тла која формирају лош контакт са електродама уземљивача, у пракси се често појављује значајна несагласност између измерених вредности тих величина и њихових вредности израчунатих применом конвенционалних формула, које важе уз претпоставку о савршеном контакту између електрода и околног тла. У таквим случајевима, у пракси се понекад користе додатни материјали који се постављају између електрода и тла са циљем да се елиминише контактна отпорност, као и да укупна отпорност распростирања уземљивача буде мања од жељене (стандардима захтеване) вредности. Циљ ове дисертације је развој опште методологије за одређивање оптималног уземљивача, са уважавањем, како несавршеног контакта између електрода и околног тла, тако и опције употребе додатног материјала за смањење контактне отпорности. Развијен је и приказан општи алгоритам за пројектовање оптималног уземљивача у описаним условима, заснован на техно-економској анализи у оквиру које се пореде инсталациони трошкови уземљивача чија је иницијално планирана конструкција модификована на разне начине (употребом само додатних електрода, само додатног материјала или и једног и другог), под условом да су постигнуте приближно исте отпорности распростирања, мање од захтеваних. У доступним домаћим и страним стандардима и научно-стручној литератури нису постојале нити методе нити упрошћени аналитички изрази помоћу којих би наведени утицаји могли да се уваже при прорачуну отпорности распростирања уземљивача. Зато су у овој дисертацији развијени неопходни алгоритми и упрошћени изрази за спровођење такве техно-економске анализе при пројектовању оптималног уземљивача састављеног од једне или више галвански спојених квадратних контура (конструкције које одговарају типичном уземљивачу далеководног стуба). Алгоритми и методе за развијање упрошћених израза, који су приказани у овој дисертацији, општи су и базирани су на 3Д FEM (finite element method – метода коначних елемената) моделовању и нумеричкој анализи добијених резултата. Несавршен контакт је моделован „постављањем“ ваздушних џепова између електрода и околног тла Развијена је и детаљно представљена метода за уважавање утицаја несавршеног контакта између електрода и околног тла при прорачуну отпорности распростирања разматраног контурног уземљивача. Израђен је општи алгоритам за одређивање неопходних карактеристика додатног материјала за елиминацију контактне отпорности, као и општи алгоритам за процену оптималне количине изабраног додатног материјала намењеног потребном смањењу отпорности распростирања уземљивача. За разматрани случај изведени су сви упрошћени изрази неопходни за спровођење наведених алгоритама. На примеру уземљивача састављеног од једне или више галвански спојених квадратних контура представљена је метода за развијање упрошћених израза за израчунавање теоријске (базне) отпорности уземљивача, која се може применити на разне типове уземљивача. Изведене су нова формула за израчунавање теоријске отпорности распростирања усамљене контуре у хомогеном тлу и формуле за израчунавање теоријске отпорности распростирања уземљивача састављеног од више галвански спојених квадратних контура положених у хомогено тло (оне су базиране на коефицијентима којима се описује међусобни утицај појединачних елемената уземљивача). Затим је развијен и приказан општи алгоритам за израчунавање отпорности распростирања комплексних уземљивачких система, помоћу кога се уважава постојање контактне отпорности. Предложени алгоритам је базиран на додатном тест мерењу, скупу упрошћених израза за уважавање утицаја несавршеног контакта између електрода и околног тла при прорачуну отпорности распростирања сложеног уземљивача и скупу упрошћених израза за израчунавање његове теоријске отпорности распростирања. Провера тачности изведених формула и поузданости предложеног алгоритма извршена је поређењем добијених резултата са резултатима добијеним применом конвенционалних метода прорачуна датих у стандардима и приручницима,рачунарским симулацијама спроведеним на 3Д FEM моделима и мерењима у оквиру експеримента са умањеним жичаним моделима и електролитичком кадом. Коришћењем метода, алгоритама и упрошћених израза развијених у овој дисертацији број понављања процедуре преправке уземљивача положених у тло које формира несавршен контакт са електродама сигурно ће се смањити (у односу на број понављања карактеристичних за примену конвенционалних метода прорачуна), што ће утицати на редукцију повећања инвестиционих трошкова предвиђених иницијалним пројектомGrounding resistance is a basic parameter for calculation of all other relevant parameters influencing the quality of a grounding system. However, since the grounding system can be installed in soils forming a bad contact with the grounding electrodes, significant discrepancies between the measured values of those parameters and the values calculated using conventional formulas often appear in practice, because conventional formulas are derived assuming perfect contact between the electrodes and surrounding soil. In such cases, backfill materials placed between the electrodes and soil are sometimes used in practice, with the aim to eliminate contact resistance, as well as to reduce the overall grounding resistance below the desired value (required by standards).The aim of the research work presented in this dissertation is the development of a general methodology for determining the optimal grounding system, taking into consideration the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil, as well as the influence of the use of backfill material, on the grounding system resistance. A general algorithm for the optimal design of a grounding system installed in the described conditions is developed and presented, based on a techno-economic analysis, where the installation costs of grounding system structures obtained after various modifications (using only the additional electrodes, only backfill material or both) are compared under an assumption that all grounding systems have approximately the same grounding system resistance (lower than the one required by standards).The available national and international standards, as well as scientific and professional literature, do not offer any method or simplified analytical expressions for calculating the grounding resistance, which would take into account the described grounding system modifications. Hence, all algorithms and simplified formulas necessary for conducting such a techno-economic analysis related to the design of the optimal grounding system composed of one or more galvanically connected square loops (structures that correspond to typical transmission tower grounding system) are developed in this dissertation. All of the algorithms and methods for the derivation of simplified formulas, which are presented in this dissertation, are general and based on 3D FEM (Finite Element Method) modelling and numerical analysis of the obtained results. Imperfect contact is modelled by air gaps placed between the grounding loop electrodes and surrounding soil.A method for taking into account the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil when calculating considered grounding loop resistance is developed and presented in detail. A general algorithm for determination of necessary characteristics which backfill materials must possess in order to eliminate the contact resistance, as well as a general algorithm for assessing the optimal quantity of the selected backfill material intended for the necessary reduction of the grounding resistance, are also developed and presented. For the considered case, simplified formulas necessary to implement the above algorithms are derived. A new method for deriving simplified formulas for calculation of theoretical (base) value of the grounding system resistance, which can be applied to various types of grounding systems, is presented and then applied to an example of a grounding system composed of one or more galvanically connected square loops. A new formula for calculating the theoretical value of the square loop grounding resistance, as well as a set of approximate formulas for calculation of theoretical value of the grounding resistance of a grounding system composed of several galvanically connected square loops (based on the use of coefficients taking into account the proximity effects), are also derived. Afterwards, a general algorithm for calculating the grounding resistance of complex grounding systems, including the contact resistance, is developed and presented. The proposed algorithm is based on an additional test measurement, a set of simplified formulas for taking into account the influence of imperfect contact between the electrodes and surrounding soil when calculating the grounding resistance, and a set of simplified formulas for calculating the theoretical grounding resistance of complex grounding systems. Validation of accuracy of the derived formulas and reliability of the proposed algorithm is performed (i) by comparing the results obtained using the proposed formulas with those obtained by conventional calculation methods given in standards and handbooks, (ii) by computer simulations conducted on 3D FEM models, and (iii) by measurements based on utilization of small scale wire models and the electrolytic tank. Using the methods, algorithms and simplified formulas developed in this dissertation, the number of necessary modifications after the installation of the initial grounding system in a soil forming imperfect contact with the electrodes will certainly be smaller than the number of necessary modifications if only conventional calculation methods are used), which will reduce the increase of the investment costs envisaged in the initial projec

Production of hairy root cultures of lettuce (Lactuca sativa L.)

Hairy root cultures of lettuce (Lactuca sativa L.) were obtained by inoculation of cotyledonary leaves of in vitro lettuce seedlings (cvs. Nansen and Ljubljanska ledenka) with Agrobacterium rhizogenes A4M70GUS. Approximately in 96.7\% cvs. Nansen and in 91.2\% Ljubljanska ledenka inoculated explants produced hairy root when they were incubated on Murashige and Skoog (MS) half-strength medium without plant growth regulators. A total of 54\% of all hairy root cultures expressed GUS activity. Every hairy root represented an independent transformation event. Line Ljubljanska ledenka 18 showed the highest biomass (5.5 times the biomass of control root). A PCR analysis of the genomic DNA confirmed the presence of marker and target genes in 15 hairy roots examined.Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia {[}TR-31019

Relationship of short-course preoperative radiotherapy and serum albumin level with postoperative complications in rectal cancer surgery

Background/Aim. The identification of risk factors could play a role in improving early postoperative outcome for rectal cancer surgery patients. The aim of this study was to determine the relationship between short-course preoperative radiotherapy (RT), serum albumin level and the development of postoperative complications in patients after anterior rectal resection due to rectal cancer without creation of diverting stoma. Methods. This retrospective study included patients with histopathologically confirmed adenocarcinoma of the rectum by and the clinical stage of T2-T4 operated on between 2007 and 2012. All the patients underwent open anterior rectal resection with no diverting stoma creation. Preoperative serum albumin was measured in each patient. Tumor location was noted intraoperatively as the distance from the inferior tumor margin to the anal verge. Tumor size was measured and noted by the pathologist who assessed specimens. Some of the patients received short-course preoperative RT, and some did not. The patients were divided into two groups (group 1 with short-course preoperative RT, group 2 with no short-course preoperative RT). Postoperative complications included clinically apparent anastomotic leakage, wound infection, diffuse peritonitis and pneumonia. They were compared between the groups, in relation to preoperative serum albumin level, patients age, tumor size and location. Results. The study included 107 patients (51 in the group 1 and 56 in the group 2). There were no significant difference in age (p = 0.95), and gender (p = 0.12) and tumor distance from anal verge (p = 0.53). The size of rectal carcinoma was significantly higher in the group 1 than in the group 2 (51.37 ± 12.04 mm vs 45.57 ± 9.81 mm, respectively; p = 0.007). The preoperative serum albumin level was significantly lower in the group 1 than in the group 2 (34.80 ± 2.85 g/L vs 37.55 ± 2.74 g/L, respectively; p < 0.001). A significant correlation between the tumor size and the serum albumin level was found (p = 0.042). Overall, postoperative complications were observed in 13 (25.5%) patients in the group 1 and in 10 (17.8%) patients in the group 2 with significant difference between the groups (p = 0.18). A significantly lower level of serum albumin was found in patients postoperative complications and in those who died. A significant difference in anastomotic leakage occurrence between groups was also found (p = 0.039). Male gender and the lower level of serum albumin were significant predictors for anastomotic leakage occurrence (p = 0.05 and p = 0.002, respectively), but preoperative RT had no significant impact on it. Conclusions. A lower serum albumin level, but not short-course of preoperative RT, was significantly associated with postoperative complications development after rectal resection with no diverting stoma