Farmakoterapija gojaznosti: danas i sutra

Obesity is a chronic, progressive, and recurring disease. The prevalence of obesity has reached pandemic proportions, along with overweight-related conditions like diabetes, cardiovascular diseases, and certain cancers. Reducing residual morbidity is the main goal of obesity treatment. Pharmacotherapy is intended for patients who have not responded to lifestyle interventions. There are currently six anti-obesity medications (orlistat, phentermine/topiramate, naltrexone/bupropion, liraglutide, semaglutide, and tirzepatide) approved for long-term obesity management. Most of them, except orlistat, predominantly act centrally by increasing satiety, as well as reducing appetite and food reward. The most effective anti-obesity drugs are semaglutide and tirzepatide, which might provide weight loss of more than 10% of the initial weight. Although all anti-obesity medications have been demonstrated to improve cardiometabolic risk factors, only liraglutide and semaglutide lower the risk of major cardiovascular events in patients with or without established cardiovascular disease. A personalized approach, considering both drug (weight-reducing capacity and drug safety) and patient (comorbidities, age, and the patient’s preferences) features, guarantees the best results. In this article, we will critically appraise the efficacy and safety of currently approved anti-obesity medications and those in the pipeline.Gojaznost je hronična, progresivna i recidivirajuća bolest. Prevalencija gojaznosti dostiže pandemijske razmere, baš kao i komorbiditeti povezani sa gojaznošću poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i izvesnih karcinoma. Glavni cilj lečenja gojaznosti je smanjenje rezidualnog morbiditeta. Farmakoterapija je namenjena pacijentima koji nisu odgovarajuće reagovali na izmenu životnog stila. Trenutno je šest lekova odobreno za dugoročno lečenje gojaznosti (orlistat, fentermin/topiramat, naltrekson/bupropion, liraglutid, semaglutid i tirzepatid). Većina njih, osim orlistata, pretežno deluje centralno povećanjem osećaja sitosti, kao i smanjenjem apetita i hranom izazvanog "nagrađivanja". Najveću efikasnost u redukciji povišene telesne mase (preko 10%) ostvaruju semaglutid i tirzepatid. Iako su svi lekovi za lečenje gojaznosti pokazali povoljan uticaj na kardiometaboličke faktore rizika, samo je za liraglutid i semaglutid pokazano da smanjuju rizik od velikih kardiovaskularnih događaja kod pacijenata sa ili bez potvrđene kardiovaskularne bolesti. Personalizovani pristup, koji uzima u obzir karakteristike leka (efikasnost u smanjenju telesne mase i bezbednost leka) i karakteristike pacijenta (komorbiditeti, starost i preferencije), garantuje najbolje rezultate. U ovom radu ćemo se kritički osvrnuti na efikasnost i bezbednost trenutno odobrenih lekova za lečenje gojaznosti i onih koji su u finalnoj fazi kliničkog ispitivanja

Development of logistics models, from population to modern pharmacodynamic models

Увод: Приказ теорије о диференцијалним једначинама и диференцијалним једначинама са раздвојеним променљивима, као и настанком логистичких модела и њиховом применом. Циљ рада: Проучавање развоја математичких логистичких модела анализом доступне релевантне литературе и проналазак везе модела (интердисциплинарност) са другим научним пољима, као што је фармација. Материјал и методе: Упознавање са Малтусовим популационим моделом, његовом модификацијом - Велхрутсовим и Келтовим моделом, линеарном и логистичком регресијом, као и логит трансформацијом, све у сврху како би се разумео настанак фармакодинамичких модела, који се описују математичким законитостима. Резултати: Анализом и изучавањем релевантне доступне литературе уочена је веза између математике и фармације, као и појашњење фармакодинамичких модела - Log-линеарног, линеарног, Emax и сигмоидног Emax модела, њихова примена и значај. Закључак: Обрађен је развој математичких модела, од првих логистичких до фармакодинамичких модела. Математички модели нису статичне категорије, већ се са напретком науке и научних сазнања мењају, модификују и настају нови. Унапређењем логистичких модела, њиховим моделирањем могу настати неки нови модели који могу послужити за описивање бројних појава у свету које су предмет изучавања.Introduction: Presentation of theories on differential equations and, differential equations with separated changes, as well as the emergence of logistic models and their application. The Aim: Studying the development of mathematical logistics models by analyzing the available relevant literature and finding the connection of the model (interdisciplinarity) with other scientific fields, such as pharmacy. Material and Methods: Introduction to Malthus population model, its modification - Velhruts and Celtic model, linear and logistic regression, as well as logit transformation, all for the purpose of understanding the origin of pharmacodynamic models, which are described by mathematical laws. Results: By analyzing and studying the relevant available literature, the connection between mathematics and pharmacy was noticed, as well as the explanation of pharmacodynamic models - Log-linear, linear, Emax and sigmoid Emax models, their application and significance. Conclusion: The development of mathematical models, from the first logistical to pharmacodynamic models, is discussed. Mathematical models are not static categories, but change, modify and create new ones with the progress of science and scientific knowledge. With the improvement of logistics models, their modeling can create some new models that can be used to describe numerous phenomena in the world that are the subject of study

Effects of vortioxetine in animal model of migraine

Увод: Мигрена је препозната као један од водећих здравствених проблема на глобалном нивоу, јер је праћена онеспособљеношћу и нарушеним квалитетом живота оболелих. Преко 50% пацијената са мигреном није задовољно својим лечењем. Постоје докази о ефикасности антидепресива, посебно оних са мултимодалним дејством (амитриптилин), и препоруке за њихову примену у профилакси мигренозне главобоље. Вортиоксетин је нови мултимодални антидепресив са недавно постулираним аналгетским својствима. Циљ рада: 1) Испитати аналгетску ефикасност вортиоксетина у поређењу са суматриптаном након пероралне акутне примене у моделу акутне мигренозне главобоље; 2) Испитати аналгетску ефикасност вортиоксетина у поређењу са пропранололом након поновљене профилактичке пероралне примене у моделу хроничне мигрене. Материјал и методе: Модел акутне мигренозне главобоље постављен је акутном применом нитроглицерина (10 mg/kg, интраперитонеално), док је модел хроничне мигрене постављен поновљеном, интермитентном применом нитроглицерина, сваког другог дана у деветодневним циклусима код мужјака мишева C57BL/6 соја. Поновљена примена нитроглицерина доводи до развоја хроничне базалне и акутне болне преосетљивости. За процену развоја болне преосетљивости, као и антиноцицептивног дејства испитиваних третмана, коришћени су тестови провоцираног болног понашања (von Frey тест – механички стимулус и орофацијални глутаматни тест – хемијски стимулус), као и тест непровоцираног болног понашања (тест копања), који је уједно одраз опште добробити животиња. Добијени резултати анализирани су применом једнофакторске/двофакторске ANOVA-е (уз Tukey post hoc анализу). Резултати: У моделу акутне мигренозне главобоље забележен је статистички значајан, упоредив (von Frey тест) или већи (орофацијални глутаматни тест) антиноцицептивни ефекат вортиоксетина у односу на суматриптан. У моделу хроничне мигрене показан је статистички значајан, упоредив (von Frey тест – базална преосетљивост, орофацијални глутаматни тест и тест копања) или већи (von Frey тест – акутна преосетљивост) антиноцицептивни ефекат вортиоксетина у односу на пропранолол. Закључак: Приказани резултати указују да је вортиоксетин је барем поредбено ефикасан као и референтни лекови за контролу мигренозних атака/профилаксу мигрене, што је налаз од могућег клиничког значаја.Introduction: Мigraine is recognized as a global health issue, responsible for high population levels of disability and impaired well-being. Above 50% of migraine sufferers are not satisfied with their pain relief strategies. There is evidence of antidepressants’ efficacy, especially those with multimodal action (amitriptyline), and recommendations for their use in migraine prophylaxis. Vortioxetine is a novel multimodal antidepressant with recently postulated analgesic properties. The Aim: 1) To examine the efficacy of vortioxetine compared to sumatriptan after acute oral administration in a migraine attack model; and 2) to examine the efficacy of vortioxetine compared to propranolol after repeated prophylactic oral administration in a chronic migraine model. Material and Methods: The model of a migraine attack was established by acute nitroglycerin injection (10 mg/kg, intraperitoneally), whereas the model of chronic migraine was developed by repeated, intermittent administration of nitroglycerin, every other day, over 9 days in male mice, C57BL/6 strain. Repeated nitroglycerin administration causes chronic basal and acute hypersensitivity. To assess the development of painful hypersensitivity, and the antinociceptive effects of corresponding treatments, stimulus-evoked tests (von Frey test – mechanical stimulus; orofacial glutamate test – chemical stimulus), and non-evoked nociceptive test (burrowing test; also reflecting general animal welfare) were used. The results were analyzed by one-way/two-way ANOVA (Tukey post hoc analysis). Results: In the migraine attack model, statistically significant, comparable (von Frey test) or higher (orofacial glutamate test) antinociceptive effects of vortioxetine compared to sumatriptan was observed. In the chronic migraine model, vortioxetine showed statistically significant, comparable (von Frey test – basal hypersensitivity, orofacial glutamate and burrowing tests) or higher (von Frey test – acute hypersensitivity) antinociceptive effects compared to propranolol. Conclusion: The presented results imply that vortioxetine is at least comparably effective as selected referent drugs for migraine attack/migraine prophylaxis treatment, giving clinical importance to our findings