Urgent hybrid approach in treatment of the acute myocardial infarction complicated by the ventricular septal rupture

Introduction. Ventricular septal rupture (VSR) in the acute myocardial infarction (AMI) is a rare but very serious complication, still associated with high mortality, despite significant improvements in pharmacological and surgical treatment. Therefore, hybrid approaches are introduced as new therapeutical options. Case Outline. We present an urgent hybrid approach, consisting of the initial percutaneous coronary intervention (PCI) of the infarct-related artery, followed by immediate surgical closure of the ventricular septal rupture, for treatment of high risk, hemodynamically unstable female patient with AMI caused by one-vessel disease and complicated by VSR and cardiogenic shock. Since the operative risk was also very high (EUROSCORE II 37%), this therapeutic decision was based on the assumption that preoperative PCI could promptly establish blood flow and thereby lessen the risks, duration and complexity of urgent cardiosurgical intervention, performed on the same day. This approach proved to be successful and the patient was discharged from the hospital on the fifteenth postoperative day in stable condition. Conclusion. In selected cases, with high operative risk and unstable hemodynamic state due to AMI complicated by VSR, urgent hybrid approach consisting of the initial PCI followed by surgical closure of VSR may represent an acceptable treatment option and contribute to the treatment of this complex group of patients

Позитрон - 26

После дужег времена, студенти су имали прилику да оду на заједничку екскурзију и то у Истанбул,сазнајте како су се провели. Другу годину заредом часопис „Позитрон“ организује Global Women's Breakfast – откријте како је било на доручку са омиљеним професоркама и асистенткињама Хемијског факултета. У овом броју имаћете прилику да упознате нашег новог студента продекана, Петра Николића. Ако сте се икада питали како изгледа пут ракије од шљиве до чашице, сада можете добити одговор на то питање. Прочитајте о престижној стипендији др Татјане Вербић. У оквиру рубрике Укратко о подугачком представљамо вам научно-истраживачки рад наше студенткиње докторских студија, Јоване Јагодић. Откријте шта је то спајкинг и како га спречити. Преносимо вам искуства Erasmus+ стипендисте, Николе Обрадовића.Ова година важна је и за стакло, сазнајте зашто. Чиме се баве алумнисти Хемијског факултета прочитајте у интервјуу са једним од њих, Душаном Коларским. Од догађаја издвајамо Међународну студентску недељу у Београду. Уз Ретросинтезу испратите најважнија дешавања у протеклом периоду. Орасположите се уз Позитиву

The importance of tests applied to evaluate the effectiveness of antiplatelet therapy in patients with recurrent coronary stent thrombosis

Background. Stent thrombosis is potentially lethal complication with huge economic burden. The role of insufficient response to antiplatelet therapy is still unclear reason for its occurrence. Case report. We presented 54-year-old man with recurrent stent thrombosis on the 4th, 9th and 12th day after the primary percutaneous coronary intervention in spite of double antiaggregation therapy (aspirin+ clopidogrel). All possible procedural causes were excluded and reimplantation of intracoronary stent was insufficient to resolve the problem, so four platelet tests were performed: flow cytometry, Platelet Function Analyzer-100 test, aggregometry, and determination of gene polymorphism for P2Y12 receptor (directly involved in the mechanism of thienopyridine), and GPIIbIIIa receptor (final receptor in aggregation). The patient was the carrier of the major haplotype H1H1 for P2Y12 receptor and minor A1A2 for GPIIbIIIa receptor. The results of all the performed tests showed insufficient antiplatelet effect of aspirin and sufficient response to thienopyridin (not to clopidogrel, but to ticlopidine). Conclusion. Performance of platelet function tests is necessary in the case of major adverse cardiac events especially stent thrombosis, after implantation of intracoronary stent

Позитрон - 28

У овом броју вам представљамо нашу редакцију. Преносимо вам утиске са одржаног Семинара за упознавање студената са факултетом и академским начелима. За све љубитеље карташких игара, али и оне који ће то тек постати након читања овог броја, наш дописник је написао сјајан текст којим отвара врата ка свету бриџа. Ова година на измаку је Година стакла, те је ми прослављамо трећим текстом о стаклу, тачније, о његовим бојама. Осврнули смо се на то како су студенти Хемијског факултета малшанима приближили чаробни свет хемије на дечијем фестивалу Опленац. Упознајте новог председника Студентског парламента Хемијског факултета, Владислава Марковића. Прочитајте утиске добитника награда на Осмој конференцији младих хемичара Србије. Бавимо се и заштитом животне средине и дискутујемо да ли је могућ живот без отпада у тексту који се бави концептом Zero Waste. Испратили смо доделу најпрестижније награде на свету – Нобелове награде. У оквиру рубрике Укратко о подугачком представљамо вам научноистраживачки рад Милоша Пешића и како је изгледао његов пут до звања доктора хемијских наука. Кроз Ретросинтезу осврните се на вести из света хемије. Забавите се уз Позитиву и Позитронву плејлисту за добро расположење

Позитрон - 29-30

Наш први двоброј до сада представља посебно рођенданско издање. Како Позитрон ове године обележава десет година постојања, имаћете прилику да прочитате осврт чланова редакције на овај јубилеј. Пружамо увид у догађаје који су обележели претходни период. То укључује новогодишњу хуманитарну акцију одржану крајем 2022. године, Global Women's Breakfast на коме Позитрон сада већ традиционално учествује и Фестивал науке као највећи догађај у првој половини ове године на коме су учествовали студенти Хемијског факултета. Откривамо вам која се хемија крије иза филмског платна и шта све оне, добро нам познате, специјалне ефекте чини тако специјалним. Разматрамо у каквој су вези мода и загађење, те шта можемо да урадимо да то загађење смањимо. Бавимо се и раздвајањем елемената, како су настали и колико су заступљени. Ако сте икада размишљали да ли нуклеарна фузија може потенцијално бити будућност при добијању „чисте енергије“, као и зашто нам је талидомид значајан, наши дописници су вам припремили одговоре на та питања. Прелистајте нашу највећу Ретросинтезу до сада и присетите се шта се све дешавало у месецима за нама. Као и увек, спремили смо и забаван садржај у оквиру Позитиве

Позитрон - 31

Нови број нашег часописа отварамо кратким водичем за бруцоше кроз који представљамо катедре, службе, центре на Хемијском факултету, као и друге институције које се налазе у згради, а ту су и мапе за оријентацију на факултету. Кроз интервју са предметним професорима Опште хемије приказујемо на шта све треба обратити пажњу зарад ефикасног почетка изучавања хемије. Упознајемо вас са студентским организацијама на Хемијском факултету – са Студентским парламентом и његовим центрима, као и са Савезом студената Хемијског факултета. Разговарали смо и са нашом алумнисткињом која је са нама поделила своја искуства из периода студирања, као и са посла којим се данас бави. У овом броју имамо част да објавимо превод једног сјајног текста објављеног у часопису Nature, а чији је један од аутора академик и професор Хемијског факултета. Нова Управа Хемијског факултета се представила кроз кратке интервјуе. Испратили смо Десети скуп Међународне асоцијације физико-хемичара о чему можете прочитати наш извештај. Подсећамо се и сјајне изложбе „Кабинет Симе Лозанића“ организоване у част овог изузетног научника. Имаћете прилику да у овом броју пронађете и најзанимљивије фотографије са Позитроновог фото-конкурса које илуструју студентски живот на Хемијском факултету

Позитрон - 27

У овом броју вам преносимо утиске и најзанимљивије тренутке са изложбе „Кроз призму хемије“. Представљамо вам професоре и асистенте које су студенти у Позитроновој анкети изгласали за најбоље у летњем семестру. Разбијамо мит о хималајској соли – сазнајте вреди ли она онолико колико причамо о њој. Упознајте студента генерације на смеру Биохемија, Алексу Савића. Осврнули смо се и на поједине области у којима се примењује хемија, али и на курсеве на нашем факултету у оквиру којих се бавимо овом тематиком. Откријте како изгледа онлајн настава из студентског угла. Уколико размишљате о томе како може изгледати каријера једног успешног, младог хемичара, прочитајте интервју са алумнисткињом Јованом Милић. Бавимо се и „хладнијим“ делом Земљине историје и дискутујемо који су то процеси који узрокују настанак ледених доба. У оквиру рубрике Укратко о подугачком представљамо вам научно-истраживачки рад Оливере Марковић и њен пут до звања доктора хемијских наука. Кроз Ретросинтезу осврните се на вести из света хемије. Забавите се уз Позитиву

Позитрон - 32

Овај број почињемо причом о историјату и развоју хемије у Србији, како је прошле године обележено 170 година од њеног доласка у нашу државу. Мина Радовановић, председница Студентског парламента Хемијског факултета, нам открива изазове које ова позиција носи са собом, као и планове за предстојећи период. У новој рубрици о актуелним пројектима на Хемијском факултету доцент др. Симеон Минић нас упознаје са пројектом Оснаживања потенцијала протеина из алги за бојење и фортификацију хране коришћењем технологије високог притиска – PRESSION. Даље се осврћемо на глобална научна достигнућа из хемије која су прошле године заслужила Нобелову награду. Нешто другачију врсту успеха, успех професора и асистената међу студентима, пратимо кроз разговор са онима који су на Позитроновој анкети имали највише гласова. Осим са њима, разговарамо и са Урошем Анђелковићем, алумнистом Хемијског факултета. Ана Ђорђевић, запослена у библиотеци Хемијског факултета, објашњава шта је то отворена наука и како је она примењена у оквиру пројекта GraspOs. Девету конференцију Клуба младих хемичара Србије смо испратили посебним текстом, а остале вести из хемије Ретросинтезом. Као и увек, на крају броја ће вам осмех на лице измамити Позитива. Уживајте

Organsko-geohemijska karakterizacija nafti iz naftnog polja Kisz (jugoistočni deo Panonskog basena, Srbija)

U radu je ispitano šest uzoraka iz naftnog polja Kisz koje se nalazi u jugoistočnom delu Panonskg basena, Srbija. Cilj ovog rada je bio da se na osnovu detaljne analize biomarkera (n-alkana, izoprenoidnih alifatičnih alkana, sterana i terpana), proceni poreklo, sredina taloženja, stratigrafska pripadnost i stepen maturisanosti nafti. Analiza navedenih jedinjenja je urađena primenom gasne hromatografije sa masenom spektrometrijom (GC-MS). Pre same analize, sirove nafte su razdvojene na tri frakcije: zasićenu, aromatičnu i polarnu NSO-frakciju primenom hromatografije na mikrokoloni