Sprеchen Sie Deutsch? Немачки језик и ревитализација етничког идентитета Немаца у Бачкој

This paper ∗ analyzes the use of German langue in the public and private spheres of communication among members of three local associations of Germans in Bačka. Their efforts to preserve native idiom, after decades of "ethnic mimicry" of German community in Vojvodina, and under the hardship of asymmetrical bilingualism favoring Serbian and Hungarian languages, are directed not only to preserve German language, but they also play a significant role in the process of (re) construction of their ethnic identity. German language is given the utmost importance by the local leaders of the German association, as a key symbol of "Germanship" in this region. It is used as a tool for drawing and highlighting the symbolic boundaries of the local ethnic German community in Bačka. The tendency of German community members in Bačka to communicate in German language in private communication, and during their gatherings, plus the imperative of raising the level of competition in their native language idiom – have a function of draw- ing symbolic boundaries in relation to other ethnic communities in the region.У овом раду анализирам употребу немачког језика у оквиру јавне и приватне сфере комуникације међу члановима три локална удружења Немаца у Бачкој, доводећи је у везу са процесом (ре)конструкције њиховог етничког идентитета. Улога немачког језика у неговању и манифестовању етничког идентитета југословенских / војвођанских Немаца била је такође значајна у периоду између Првог и Другог светског рата. У току периода "етничке мимикрије" – готово у читавој другој половини 20. века, и све до његове последње деценије – када се највећи број војвођанских Немаца због сплета историјских и политичких околности свесно определио за одбацивање или прикривање сопственог етничког идентитета, немачки језик, као један од његових најпрепознатљивијих симбола, уступа своје место у јавној и приватној комуникацији језицима већинских етничких заједница из окружења. Суочени са присуством асиметричног билингвизма у корист српског и мађарског језика, као и са слабом компетицијом матерњег идиома међу Немцима у Бачкој – као последицама вишедеценијског периода "етничке хибернације", а у настојању да (ре)конструишу сопствени, али и етнички идентитет својих сународника, руководство и активисти новоформираних локалних немачких удружења поклањају посебну пажњу повратку немачког језика у јавну и приватну сферу комуникације. Немачки језик је од стране њихових челника препознат као кључни симбол немства на овим просторима. Он се користи као средство за исцртавање и наглашавање симболичних етничких граница локалних немачких заједница у Бачкој. Тежња њихових чланова у Бачкој да међусобно комуницирају на немачком језику, у приватној комуникацији и приликом боравка у својим удружењима, као и императив подизања нивоа језичке компетиције матерњег идиома, у функцији су "исцртавања" симболичких граница у односу на етничке заједнице из окружења. Упркос уложеном труду локалних удружења, процес ревитализације немачког језика међу бачким Немцима додатно отежава чињеница да законски прописи, с обзиром на изразиту малобројност Немаца у Војводини, не предвиђају могућност да они могу користити свој матерњи језик приликом комуникације у званичним ситуацијама. Због тога његово "оживљавање" зависи од међусобног односа са осталим симболима етничког идентитета војвођанских Немаца, али и од мотивације чланова локалних заједница. Но какав ће бити крајњи исход овог подухвата – показаће време

The Necessity of Conflict Resolving in the Contemporary World

Било да је реч о колективним или конфликтима између појединаца, сукоби међу људима јесу њихова зла коб, њихов усуд и њихова мрачна стра- на. Она их прати на сличан начин као што Каина прати печат којим га Бог обележио због убиства рођеног брата, а позната прича из Старог завета о Каи- ну и Авељу говори нам о основној матрици сваког људског сукоба: о кон- фликтној ситуацији између две супротстављене стране, насталој због љубо- море (проблема) које нису кадре да превазиђу и која временом прераста у отворени сукоб међу њима и окончава се трагедијом.Whether collective or among individuals, conflicts between people are their doom, their fate and represent their dark side. Many people are marked by this ill fate, in a similar way as Cain was imprinted by the seal for the murder of his own brother. This well-known story from the Old Testament of Cain and Abel tells us about the basic matrix of every human conflict: emerged out of jealousy and various other problems, a conflict situation arises between the two sides, whereas the parties involved are not able to overcome it, and in time, this situation grows into an open conflict ending up in a tragedy

The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society

In this paper, we analyze the celebration of children's birthdays, the extremely widespread and significant form of social and/or cultural practice in Belgrade, the capital of the Republic of Serbia. This type of social practice, the base of which is the family, was imported from Central and Western Europe to Belgrade between the First World War and the Second World War. The celebration of children’s birthdays achieved its full affirmation in the second half of the 20th century, when it became one of the most important family holidays in both urban and rural areas. It manifested concurrence with the characteristics of the consumer society even in the time of the socialist period, and in particular it fully coincided with the predominant ideal of the consumer society when the post-socialist Serbian society took a neoliberal political course. Despite some changes that mainly relate to the place and way of celebration, the very essence of this social practice has not been drastically changed. In this paper, we are trying to consider the role of birthday celebrations in Belgrade in the context of current economic, social and cultural circumstances

Multilingualism in language mimicry: The Danube Swabian language communities in Vojvodina (Serbia)

Basierend auf zeitgenössischer Feldforschung in der Vojvodina (Serbien) analysiert der Beitrag den Sprachgebrauch der der donauschwäbischen Sprachgemeinschaften nach dem Zweiten Weltkrieg, der durch das Verbot von Deutsch in der Öffentlichkeit und sprachliche Mimikry gekennzeichnet war. Im ersten Teil geben wir einen historischen Überblick über die Donauschwäbischen Sprachgemeinschaften von der Habsburgermonarchie bis zum heutigen Serbien. Danach kontextualisie ren wir den Diskurs der heutigen Angehörigen der donauschwäbischen Gemeinde im theoretischen Rahmen des kulturellen Traumas. Im analytischen Teil werden ihre Aussagen als Oral-History Quellen und Erzählungen behandelt, auf deren Grundlage wir ihre soziolinguistische Situation in der Zeit nach dem Zweiten Weltkrieg rekonstruieren. Es wird argumentiert, dass sie aufgrund ihrer ausgebildeten Mehrsprachigkeit ohne größere kommunikative Probleme von Schwäbisch oder Standarddeutsch auf die Umgebungssprachen umgestiegen sind, wenn sie bedroht wurden.Based on contemporary fieldwork in Vojvodina, the Autonomous Province in the north of Serbia, the article analyses the sociolinguistic situation of the Danube Swabians in the period immediately after World War II, which was characterized by the ban on German language, stigmatization and mimicry in public sphere. In the first part, we provide a historical overview of the Danube Swabian speech communities from the Habsburg Monarchy to the present-day Serbia. Then, by using the theoretical framework of cultural trauma, we contextualize the interlocutors’ discourse on language practices after World War II. In the analytical part, the interlocutors’ utterances are approached as oral accounts of historical events, on the basis of which we reconstruct the sociolinguistic situation of the Danube Swabians. The article shows, on the one hand, that the practices of language mimicry and language shift were widespread, and, on the other hand, it sheds light on the role that multilingualism played in the language mimicry of the Danube Swabian speech communities. It is argued that the Danube Swabian speech communities, when threatened, switched from Swabian or standard German to languages of their social environment without major communicative problems due to their developed multilingualism.​Thematische Ausgabe "Mehrsprachigkeit in deutschsprachigen Kontexten

Les changements sociaux et l’usage de la langue dans la famille des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales

Rad istražuje jezičku ideologiju i upotrebu jezika u porodicama Banatskih Švaba između dva svetska rata. U radu se zastupa stanovište da se jezičke prakse Banatskih Švaba ne mogu razumeti bez uvida u istorijski kontekst i najvažnija ideološka jezgra Podunavskih Švaba, kao etničke skupine kojoj oni pripadaju. Rad se stoga zasniva na prethodnim istraživanjima Podunavskih Švaba, prevashodno istoričara, antropologa i lingvista, i na savremenim terenskim istraživanjima nemačke banatske zajednice. Pokazuje se da nemačke govornike u međuratnom periodu odlikuje heterogenost jezičkih ideologija i praksi, koje zavise kako od njihovog porodičnog i društvenog statusa, tako i od promenljivih društvenih, političkih, ekonomskih i kulturnih okolnosti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine Kraljevini Jugoslaviji) i Evropi toga doba.The paper investigates language ideology and language use in the families of Banat Swabians between the two world wars. It is argued that the linguistic practices of the Banat Swabians cannot be understood without insight into the historical context and the most important ideological nuclei of the Danube Swabians, as the ethnic group to which they belong. The analysis is therefore based on previous research on the Danube Swabians, primarily carried out by historians, anthropologists and linguists, and on contemporary field research carried out within the German Banat community. The paper shows that the Banat Swabians in the interwar period are characterized by the heterogeneity of language ideologies and practices, which depends on their family and social status, as well as on the changing socio-political circumstances in the Kingdom of Yugoslavia and Europe at that time. The language ideologies of the Banat Swabians, as shown in the paper, oscillated between national (standardizing) and local (vernacular). Language use was characterized by standard language culture and diglossia of Swabian (vernacular variety of German) and Hochdeutsch (literary, standardized variety). The social values attributed to local Swabian varieties in the school, in the local German press and within Swabian families also fluctuated between stigmatisation and admiration. As the Swabians inhabited areas where German was not the majority language, they praised and practiced multilingualism, especially in the public sphere. The language repertoire of all social strata included almost all the main languages of the Banat social environment – German, Hungarian, Serbian, Romanian, etc. Furthermore, we argue that the Banat Swabians perceived the entire area of the former Monarchy, and partly Germany, as interconnected cultural and social spaces. Transnational mobility was thus an integral part of their everyday and family life.L’article explore l’idéologie linguistique et l’utilisation de la langue dans des familles des Souabes du Banat entre les deux guerres mondiales. Dans l’article est soutenu le point de vue selon lequel les pratiques linguistiques des Souabes du Banat ne peuvent être comprises sans une revue du contexte historique et des noyaux idéologiques les plus importants des Souabes du Danube, en tant qu’entité ethnique à laquelle ils appartiennent. C’est pourquoi l’article est fondé sur des recherches faites sur les Souabes du Danube, principalement celles des historiens, des anthropologues et des linguistes, et sur des recherches de terrain contemporaines dans la communauté allemande du Banat. Il s’avère que les locuteurs germanophones dans la période d’entre-deux-guerres se distinguent par l’hétérogénéité des idéologies et des pratiques linguistiques, celles-ci dépendant aussi bien de leur statut familial et social que des circonstances politiques,économiques et culturelles variables dans le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes (appelé à partir de 1929 le Royaume de Yougoslavie) et l’Europe de cette époque-là

Le coronavirus dans la cour de l’école:le jeu d’enfants corona comme un concept socioculturel au temps de la pandémie du covid-19

U radu predstavljamo dečiju igru korona koja je nastala spontano u vreme pandemije virusa SARS-CoV-2, a izvode je deca mlađeg školskog uzrasta u OŠ „Sveti Sava” na beogradskoj opštini Vračar. Ova dečija igrovna aktivnost nastala je početkom 2020. godine a praktikovana je u školskom dvorištu do privremene obu-stave direktne nastave 15. marta 2020. godine (usled proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji), kao i nakon njenog ponovnog uspostavljanja, počevši od 1. sep-tembra 2020 godine. Ovde je predstavljamo dajući relevantne podatke o istraživanju koje smo sproveli i idealtipske modele njenih varijanti. Dečiju igrovnu aktivnost ko-rona interpretiramo kao sociokulturni konstrukt koji su kreirala deca kao odgovor na promene njihovih dnevnih rutina izazvanih dešavanjima koja su prethodila i usledila nakon proglašenja pandemije zarazne bolesti KOVID-19. Oslanjajući se prvenstveno na metodološke postupke detekcije i analize idiokulturnih tvorevina malih grupa Geri Alana Fajna, nastojimo da rekonstruišemo proces nastanka, gašenja ili daljeg razvoja njenih pojedinih varijanti.At the beginning of 2020 a children’s game called „Corona” spontaneously appeared among the lower grade pupils of the primary school „Saint Sava” in Belgrade’s municipality of Vračar. Typologically it belongs to the games of chasing and the rules of the first detected variant resemble very much the play-ground game known as tag with the exception that the player who chases is called „Corona”.During April and May of 2021 a field research was conducted in order to collect information about the ways the game was played in the schoolyard during the months of February and March 2020 (on the 17th of March the schools in Serbia were closed due to the Covid-19 pandemic and were not opened until the beginning of the following school year on the 1st of September 2020) and during the school year 2020/2021. An analysis of the collected data showed that there are two basic groups of variants: the first one practiced during the school year 2019/2020 and the second one during the school year 2020/2021 (in which the role of Doctor appears). Both groups are described through the ideal types of their respective variants. The ideal type models of all variants have been observed in relation to the series of elements from the sociocultural context within which the game „Corona” originated, pointing towards a direct correlation between the game elements and its structure on the one hand, and, on the other, the changes that occurred in the micro and macro sociocultural environment of the interviewed children immediately before and after the proclamation of the pandemic of Covid-19. Some of the factors which were triggers in the inner dynamics of the process of shaping the variants of the game „Corona” as a sociocultural construct have been discussed: the internal ones (coming from the children’s community itself ‒ those concerning their specific needs and their pre-existing idioculture) and the external ones, concerning a dense network of regulatory and informational factors imposing onto the children a new emerging pandemic reality. This new reality resulted in changes of daily routines, reactions to highly restrictive school regulations and exposure to fear– and confusion-inducing information which reached children through various information channels. The new schoolyard game called „Corona” gave the participants possibility to project their inner psychological tension and express it through a recreational activity (running) and through a frame of a complex communication achieved on a symbolic level.Dans le présent travail nous présentons le jeu d’enfants corona né sponta-nément au temps de la pandémie du virus SARS-CoV-2, et il est joué par des enfants de l’école élémentaire „Sveti Sava” dans la municipalité de Belgrade de Vračar. Cette activité enfantine ludique apparue au début de 2020 a été pratiquée dans la cour de l’école jusqu’à l’interruption temporaire des cours en présentiel le 15 mars 2020 (suite à la proclamation de l’état d’urgence sanitaire dans la République de Serbie), puis après sa reprise, à partir du 1 septembre 2020. Nous la présentons ici en donnant les informations pertinentes sur la recherche que nous avons effectuée et les modèles ideal-typiques de ses variantes. Nous inter-prétons l’activité enfantine ludique corona comme un concept socioculturel créé de la part des enfants comme une réponse aux changements de leur routine quo-tidienne causés par les événements qui ont précédé et suivi la proclamation de la pandémie de la maladie contagieuse du covid-19. En prenant appui principa-lement sur les procédés méthodologiques de Fine (Gary Alan Fine) de détection et d’analyse des créations idioculturelles des petits groupes, nous nous efforçons de reconstruire le processus de création, de destruction ou de développement futur de certaines de ses variantes

Socialisation of Boys and Traditional Children's Competitive Games: Case Study of Tovariševo

The present study aims to demonstrate and analyze the ways in which traditional competitive games for children served as an instrument of socialization of boys in a rural environment. Traditional children games constitute a spontaneous instrument of socialization. Their play systems are adjusted to bringing up children in rural environments. They were part of the traditional culture and were based on the experience of previous generations. The rules of the games were transferred orally from generation to generation and were adapted to the methods of raising children in rural community. The primary task of the study is to establish and demonstrate the most important aims of the socialization of boys in a rural environment by means of children’s competitive games in the first half of 20th century. The research was conducted in the village of Tovariševo in Vojvodina

Le covid dans la cour d'école: le jeu d'enfants covid comme forme de communication folklorique

Ovaj prilog predstavlja nastavak rada posvećenog dečijoj igri pod nazivom korona, zabeleženoj unutar zajednice učenika mlađeg školskog uzrasta OŠ „Sveti Sava” na Vračaru. U prethodnom radu bavili smo se opisom i analizom varijanta upražnjavanih tokom školskih godina 2019/2020. i 2020/2021. s akcentom stavljenim na proces geneze, oblikovanja i preoblikovanja varijanti ove igrovne prakse i to u ključu interakcionističke teorije kulture, konkretno, oslanjajući se na teorijske postavke i metodološke postupake Gerija Alana Fajna: proces oblikovanja ove nove igre posmatran je kao svojevrsna „crna kutija“ kroz koju se sagledavaju drugi sociokulturni fenomeni. U ovom radu pažnju usmeravamo ka pitanjima funkcionalnosti ove igre i, u vezi s tim, posmatramo je iz folklorističke perspektive, unutar koje ćemo dati kratak osvrt na naučne tokove proučavanja dečijih igara kao folklornih formi, folklorno-tipološko određenje igre korona, njenu komparativnu, dijahronijsko-semiotičku analizu, kao i njeno sagledavanje iz komunikacijske perspektive, tj. kao oblika folklorne komunikacije.The children's game Corona appeared spontaneously at the beginning of 2020 within a small folklore community of lower grade pupils at the “St. Sava” Elementary School in the Belgrade’s municipality of Vračar. Sudden changes in the daily routines of the community members created a need for controlled articulation of accumulated tension generated during the COVID-19 pandemic. As a sociocultural construct the chasing game of Corona underwent various modifications during the two academic years covered by our research (2020 and 2021), due to the changes that took place in the micro and macro sociocultural environment. Generally, the chasing games are common to children and they have an important developmental function, since they encourage the improvement of adaptive abilities and the agility in successful locomotor responses to stimuli from the external environment. Although the semiotic code of this type of games is based on the hunter ‒ prey relation, the game Corona belongs to a specific subtype of chasing games that is related to the idea of progressive spread of infectious disease, just as the traditional game of šugice/šuge (Serbian for Tag; literally, ’scabies’). The examples of this type of games have been observed in various parts of the world, where they refer to various infectious diseases: the plague, Spanish fever, leprosy, polio. All these games have their roots in the traumatic collective experiences of dealing with epidemics. The basic semiotic code (hunter‒prey relation) has undergone a secondary semiotization in this type of games, shifting to the binary opposition sick: healthy. However, they both stem from the same binary oppositions such as life: death; human : demonic; we: others. As the children's game Corona entails communication based on a set of symbolic actions, it operates as a "capacitor" of cultural and semiotic memory. It brings contents from deeper diachronic layers, actualizing cultural experience accumulated in the recent and distant past.Cette contribution est une suite du travail consacré au jeu d'enfants intitulé covid, relevée à l'intérieur de la communauté des élèves des classes élémentaires de l'école „Saint Sava” dans le quartier de Vračar. Dans le travail précédent nous avons effectué la description et l'analyse des variantes pratiquées au cours des années scolaires 2019/2020 et 2020/2021 en mettant l'accent sur le processus de genèse, de formation et de remodelage des variantes de cette pratique ludique et ceci à la lumière de la théorie interactionniste de la culture, ou concrètement, nous nous sommes appuyé sur les bases théoriques et les démarches méthodologiques de Gary Alan Fine: le processus de formation de ce nouveau jeu est observé comme une sorte de „boîte noire“ à travers laquelle sont appréhendés d'autres phénomènes socio-culturels. Dans ce travail nous concentrons notre attention sur les questions de fonctionnalité de ce jeu, qu'ensuite nous analysons dans une perspective folkloriste à l'intérieur de laquelle nous donnerons un bref aperçu des approches scientifiques dans l'etude des jeux d'enfants comme formes folkloriques, la définition fokloro-typologique du jeu de covid, son analyse comparative, diachronico-sémiotique, ainsi que son analyse dans une perspective communicationnelle, c'est-à-dire comme forme de communication folklorique