The use of concepts of art installations in architectural design.

Теза се бави истраживањем уметничке инсталације као 'просторне праксе' која се конципира и реализује између уметничког и архитектонског пројекта. У ужем смислу, истраживање је усмерено алтернативним просторним идејама које се тичу новог сета односа између субјекта и просторног поретка као и нових начина настањивања и апропријације простора. Кроз теоријски дискурс утемељен у методологији архитектонског пројектовања и теорији савремене уметности, предмет рада се усмерава на анализу референтних примера који указују на начине на које су одређене просторне ситуације истражене преко инсталација осмишљених од стране уметника и архитеката. Позиционирање уметничке инсталације као 'просторне праксе' између поља истраживања уметности и поља истраживања архитектуре захтевало је критички преглед референтних текстова који се односе на замисао 'међупростора' и одредило је интердисциплинарни карактер овог истраживања. Полазне хипотезе у овом раду су да уметничка инсталација отвара ново поље за архитектонска истраживања у фази конципирања и реализације пројекта те да уметничка инсталација може да се постави у поље архитектонске теорије и праксе као самостални вид стваралаштва који преиспитује и мења установљени однос конципирања и реализације архитектонског пројекта. Упориште хипотеза засновано је на тумачењима савремених теорија архитектуре и уметности, према којима употребом принципа коришћених у конципирању и реализацији уметничке инсталације архитекти могу да динамизирају пројектантски процес усвајајући мање детерминишући оквир и ослобађајући архитектуру дефинисаности сопственим медијима (Rendell, 2006; Grosz, 2001; Hill, 1998; Bonnemaison & Eisenbach, 2009). Тако се, преузимањем особености уметничких инсталација унутар истраживања у архитектонском пројектовању, проблематизује успостављени поредак архитектонског пројектовања са циљем формирања самосталне професионалне позиције...The thesis is engaged in researching art installations as 'spatial practices' that are conceived and implemented between the artistic and architectural project. In a narrow sense, the research aims to alternative spatial ideas concerning a new set of relations between the subject and a spatial order, as well as new ways of appropriation of space. Through theoretical discourse based in the methodology of architectural design and the theory of contemporary art, thesis item is routed to analyze reference examples that indicate the ways in which certain spatial situations are explored through installations designed by artists and architects. Positioning art installations as 'spatial practices' between the fields of research of art and research of architecture required a critical view of reference texts that refer to the concept of 'betweenness' and gave an interdisciplinary character to this research. The initial hypothesis in this thesis is that art installation opens up a new field of architectural research in conceiving and implementing the project so that art installations can be placed in the field of architectural theory and practice as an independent form of creativity that challenges and changes the established relationship of conception and realization of architectural project. A main stay of the hypothesis is based on interpretations of contemporary theories of architecture and art, according to which the use of the principles used in the design and realization of the artistic installation, the architects can dynamize the designing process of adopting a less determining framework and liberating architecture, defining its own media (Rendell 2006; Grosz, 2001; Hill, 1998; Bonnemaison & Eisenbach, 2009). Therefore, by assuming the characteristics of art installations within research in architectural design, the established order of architectural design with the goal of creating an independent professional positions is problematised..

Preparación y caracterización de un recubrimiento protector autolimpiante de TiO2/caolín

The application of self-cleaning coatings presents one of the most effective ways to protect the surfaces of the building materials. The effect of TiO2/kaolin based coatings applied to three types of substrates: non-porous, porous and highly porous, was investigated. Mechanical activation was applied for the impregnation of the active TiO2 component (in content of 3 and 10 wt. %) into the kaolin support. Surface properties (roughness, hydrophilicity and micro-hardness) and functional properties (photocatalytic activity and self-cleaning efficiency) were studied in order to define the optimal formulation of the applied coatings. The effect of the photocatalytic behavior of the coated substrates in terms of self-cleaning ability was assessed by the photodegradation of Rhodamine B, performed before and after durability tests. The results obtained in this paper showed that photocatalytic activity of the TiO2/kaolin composite coating generally depends on the procedure of TiO2 impregnation into the kaolin clay and the loaded TiO2 content.La aplicación de recubrimientos autolimpiantes presenta una de las maneras más efectivas de proteger las superficies de los materiales de construcción. Se ha investigado el efecto de recubrimientos basados en TiO2/caolín, aplicados sobre tres tipos de sustratos: no poroso, poroso y altamente poroso. Se utilizó activación mecánica para la impregnación del componente de TiO2 activo (en contenido del 3 y 10% en peso) sobre el soporte de caolín. Se han estudiado las propiedades superficiales (rugosidad, hidrofilicidad y microdureza) y las propiedades funcionales (actividad fotocatalítica y eficacia autolimpiante) para definir la formulación óptima de las capas aplicadas. El efecto del comportamiento fotocatalítico de los sustratos revestidos en términos de capacidad de autolimpieza se evaluó mediante la fotodegradación de Rodamina B, realizada antes y después de las pruebas de durabilidad. Los resultados obtenidos en este trabajo mostraron que la actividad fotocatalítica del revestimiento de TiO2/ caolín, dependen en general del procedimiento de impregnación de TiO2 en la capa de caolín y el contenido utilizado de TiO2

Skin hazards in aluminium rolling mill workers

U pogonima valjaonice aluminija koža radnika izvrgnuta je različitim štetnim djelovanjima, mehaničke, kemijske ili alergijske prirode. Autori su analizirali kožne promjene u 234 radnika (86%) jednog pogona tople i hladne valjaonice aluminija. Maksimalni radni staž u ispitivanih radnika iznosio je 30 godina. Osim anamnestičkih podataka i kliničkog pregleda autori su izvršili epikutano testiranje standardnim i profesionalnim alergenima. Kožne su .promjene utvrđene u 29% radnika dok je profesionalna stigmata pokazivala većina (97%) ispitivanih radnika. Alergijske kožne bolesti utvrđene su u 20% ispitivanih radnika. Epikutano testiranje, međutim, pokazalo je da je samo 2,5% radnika bilo osjetljivo na standardne alergene a 2,1% na ciljane alergene. Autori smatraju da i njihovi nalazi govore u prilog mogućnosti alergijskog djelovanja u proizvodnom procesu.The skin of aluminium rolling mill workers is exposed to multifactorial workplace hazards of mechanical, chemical, allergic and biological origin. Other authors report similar mechanical and chemical effects, while the reports of allergic and biological effects substantially differ from author to author. Our results, which are in accordance with those of other authors, support the possibility of such effects. However, further studies are to confirm this possibility definitely

Dance as a Risk Factor for Injuries and Development of Occupational Diseases

Ozljede i bolesti mogu znatno utjecati na stvaralačku sposobnost, kreativnost i dostignuća umjetnika. Povezanost uvjeta i načina rada s pojavom bolesti u umjetnika prepoznata je već u srednjem vijeku. Tjelesna zahtjevnost izvedbe, gdje se tijelo koristi kao instrument izražavanja, može uzrokovati ozljede i razvoj profesionalnih bolesti koje mogu dovesti do nemogućnosti umjetničke interpretacije na očekivanoj razini, prekinuti aktivnosti i onemogućiti nastavak profesionalne karijere. Plesači su jedna od skupina umjetnika/izvođača koji su izloženi specifičnim rizicima i kojima treba specifična zdravstvena zaštita, što nije moguće ostvariti bez poznavanja mehanizama nastajanja ozljeda i uvažavanja posebnosti potreba plesača. Mnogi plesači teže visokim umjetničkim i estetskim kriterijima izvedbe, pri čemu često protežu svoje tjelesne mogućnosti i izdržljivost i zanemaruju vlastita tjelesna ograničenja. Zdravstveni problemi plesača obuhvaćaju čitav niz ozljeda, profesionalnih bolesti i bolesti vezanih uz rad koji se kreću od stresa i straha od nastupa sve do poremećaja u prehrambenim navikama. Također obuhvaćaju ozljede mišićno-koštanoga sustava, sindrome prenaprezanja i trenažnoga preopterećenja koje može uzrokovati karakterističnu topološku pojavu boli, koja je često početak kroničnih zdravstvenih problema kod plesača. Navedeni zdravstveni problemi plesača sve su češće područje zanimanja liječnika različitih specijalizacija, unaprjeđenja i provođenja preventivnih programa, dijagnostičkih metoda i liječenja u tom djelu populacije.Injuries and diseases can significantly affect the creativity and artistic performance. The link between working conditions and artistic performance had been recognised as early as the medieval age. Physically demanding performance arts such as dance can sometimes result in injuries, illnesses, inability to perform, and even end artist’s career. Dancers are exposed to specific risks and in need of specific medical care. Many dancers often stretch their physical capabilities and endurance and neglect their physical limitations. Their health problems include a number of work-related illnesses that range from stress and stage fright to metabolic and nutritional disorders. They also include musculoskeletal injuries due to overload training that are often the beginning of chronic health problems

The use of concepts of art installations in architectural design.

Теза се бави истраживањем уметничке инсталације као 'просторне праксе' која се конципира и реализује између уметничког и архитектонског пројекта. У ужем смислу, истраживање је усмерено алтернативним просторним идејама које се тичу новог сета односа између субјекта и просторног поретка као и нових начина настањивања и апропријације простора. Кроз теоријски дискурс утемељен у методологији архитектонског пројектовања и теорији савремене уметности, предмет рада се усмерава на анализу референтних примера који указују на начине на које су одређене просторне ситуације истражене преко инсталација осмишљених од стране уметника и архитеката. Позиционирање уметничке инсталације као 'просторне праксе' између поља истраживања уметности и поља истраживања архитектуре захтевало је критички преглед референтних текстова који се односе на замисао 'међупростора' и одредило је интердисциплинарни карактер овог истраживања. Полазне хипотезе у овом раду су да уметничка инсталација отвара ново поље за архитектонска истраживања у фази конципирања и реализације пројекта те да уметничка инсталација може да се постави у поље архитектонске теорије и праксе као самостални вид стваралаштва који преиспитује и мења установљени однос конципирања и реализације архитектонског пројекта. Упориште хипотеза засновано је на тумачењима савремених теорија архитектуре и уметности, према којима употребом принципа коришћених у конципирању и реализацији уметничке инсталације архитекти могу да динамизирају пројектантски процес усвајајући мање детерминишући оквир и ослобађајући архитектуру дефинисаности сопственим медијима (Rendell, 2006; Grosz, 2001; Hill, 1998; Bonnemaison & Eisenbach, 2009). Тако се, преузимањем особености уметничких инсталација унутар истраживања у архитектонском пројектовању, проблематизује успостављени поредак архитектонског пројектовања са циљем формирања самосталне професионалне позиције...The thesis is engaged in researching art installations as 'spatial practices' that are conceived and implemented between the artistic and architectural project. In a narrow sense, the research aims to alternative spatial ideas concerning a new set of relations between the subject and a spatial order, as well as new ways of appropriation of space. Through theoretical discourse based in the methodology of architectural design and the theory of contemporary art, thesis item is routed to analyze reference examples that indicate the ways in which certain spatial situations are explored through installations designed by artists and architects. Positioning art installations as 'spatial practices' between the fields of research of art and research of architecture required a critical view of reference texts that refer to the concept of 'betweenness' and gave an interdisciplinary character to this research. The initial hypothesis in this thesis is that art installation opens up a new field of architectural research in conceiving and implementing the project so that art installations can be placed in the field of architectural theory and practice as an independent form of creativity that challenges and changes the established relationship of conception and realization of architectural project. A main stay of the hypothesis is based on interpretations of contemporary theories of architecture and art, according to which the use of the principles used in the design and realization of the artistic installation, the architects can dynamize the designing process of adopting a less determining framework and liberating architecture, defining its own media (Rendell 2006; Grosz, 2001; Hill, 1998; Bonnemaison & Eisenbach, 2009). Therefore, by assuming the characteristics of art installations within research in architectural design, the established order of architectural design with the goal of creating an independent professional positions is problematised..

Growth of Supported Gold Nanoparticles in Aqueous Phase Studied by in Situ Transmission Electron Microscopy

Nanoparticle growth has long been a significant challenge in nanotechnology and catalysis, but the lack of knowledge on the fundamental nanoscale aspects of this process has made its understanding and prediction difficult, especially in a liquid phase. In this work, we successfully used liquid-phase transmission electron microscopy (LP-TEM) to image this process in real time at the nanometer scale, using an Au/TiO2 catalyst in the presence of NaCl(aq) as a case study. In situ LP-TEM clearly showed that the growth of Au nanoparticles occurred through a form of Ostwald ripening, whereby particles grew or disappeared, probably via monomer transfer, without clear correlation to particle size in contrast to predictions of classical Ostwald ripening models. In addition, the existence of a significant fraction of inert particles that neither grew nor shrank was observed. Furthermore, in situ transmission electron microscopy (TEM) showed that particle shrinkage was sudden and seemed a stochastic process, while particle growth by monomer attachment was slow and likely the rate-determining step for sintering in this system. Identification and understanding of these individual nanoparticle events are critical for extending the accuracy and predictive power of Ostwald ripening models for nanomaterials