Mišljenje potrošača o uticaju uslova gajenja i stresa na kvalitet ribljeg mesa

Dobrobit farmskih životinja predstavlja veoma aktuelnu temu u svetu, čemu je doprinelo inteziviranje proizvodnje i uočavanje povezanosti između uslova gajenja i pojave zdravstvenih, reproduktivnih i drugih problema. „Dobrobit” i “stres” su povezani i međusobno uslovljeni kod svih životinja, pa i riba. Iako su ribe veoma specifične već samim tim što žive u vodenoj sredini, dokazana je podudarnost sa kopnenim kičmenjacima po pitanju fiziologije stresa i njegovih posledica po zdravlje, produktivnost i kvalitet mesa. Najznačajniju ulogu u tome ima kvalitet životne sredine i hrane. Takođe, dokazano je da ribe mogu da osećaju bol, strah i patnju koje, pre svega uzrokuju postupci pri uzgoju, transportu i klanju. U cilju dobijanja podataka o informisnosti javnosti u Srbiji o osnovnim činjenicama vezanim za uslove gajenja, stres i dobrobit riba anketirano je 235 punoletnih, slučajno izabranih lica. U radu je prikazan deo rezultata koji se odnose na povezanost uslova gajenja i kvalitet mesa riba. Statistička analiza odgovora izvršena je uz pomoć hi-kvadrat testa. Približno 91% ispitanika znalo je da kvalitet mesa ribe zavisi od kvaliteta vode u kojoj riba živi, odnosno od kvaliteta hrane koju koristi (90%). Gotovo polovina je smatrala da zna i način na koji voda i hrana deluju na kvalitet mesa riba. O uticaju stresa, kao i načina na koji je riba usmrćena potpunu informaciju imao je najmanji deo anketiranih (22,98%, odnosno 25,96%), dok su nešto većem procentu anketiranih te činjenice bile poznate, ali ne i način delovanja. Veliki broj anketiranih izjasnio se da zna da ribe mogu da osećaju bol (72,77%), strah (70,21%) i patnju (44,68%), a ove emocije je 66,33% povezalo sa postupcima u toku uzgoja, transporta i klanja. Na poznavanje efekta kvaliteta vode, hrane i stresa na kvalitet mesa ribe značajno je uticalo obrazovanja ispitanika (p lt 0,001) tj. veće znanje su pokazali ispitanici sa višim nivoom obrazovanja. Na poznavanje efekta kvaliteta hrane na sličan način je uticala i visina primanja (p=0,001), a na saznanje da na kvalitet mesa ribe utiče stres starosti ispitanika (p = 0,007), naročito onih između 30 i 49 godina. Shvatanje bola kod riba bilo je značajno povezano sa visinom primanja (p lt 0,037) i veličinom domaćinstva (p=0,038). Odgovori muškaraca i žena značajno su se razlikovali samo na pitanje da li znaju da riba može da oseća strah (p =0,04), prvenstveno zato što žene manje veruju u to. Preko 70% anketiranih iz gradova i 50% anketiranih iz seoskih naselja smatralo je da riba može da oseća bol. Procenat onih koji nisu čuli za to najveći je u selima (37,04%), pa u četiri najveća grada u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu (25,00%). Većina anketiranih iz svih tipova naselja smatralo je da su neki postupci u toku uzgoja, transporta i klanja uzrok bola, straha i patnje riba. Na osnovu rezultata ovog istraživanja može se zaključiti da, uprkos znatnom broju ispitanika koji se izjasnio pozitivno u pogledu poznavanja efekata uslova života, ishrane i stresa na kvalitet ribljeg mesa, neophodno je bolje informisanje javnosti na ovu temu. Time bi se doprinelo poboljšanju kvaliteta ribljeg mesa, a svakako i dobrobiti farmski gajenih riba

Dinamika zajednica ukupnih koliformnih i fekalnih koliformnih bakterija u novoizgrađenim lagunama za prečišćavanje vode

Konstruisani vetlandi se koriste za prečišćavanje otpadnih voda zbog svoje efikasnosti, isplativosti izrade sistema i pozitivnog uticaja na životnu sredinu. Fekalne koliformne bakterije predstavljaju indikatore zagađenja voda jer ukazuju na potencijalno prisustvo patogenih mikrooganizama kao i drugih zagađujućih materija, a dospevaju u vodene ekosisteme direktno iz kanalizacionih sistema, ali i difuznih humanih i životinjskih otpadnih materija. Zbog toga je ovo istraživanje usmereno na praćenje dinamike preživljavanja ukupnih koliformnih i fekalnih bakterija u otvorenom površinskom konstruisanom vetlandu sa emerznom vegetacijom. Preživljavanje mikroorganizama, kao i njihova distribucija u vetlandima, zavisi od tipa vetlanda, ali i drugih ekoloških pojava koje utiču na njihov razvoj, gubitke i uništenje. U pogledu prečišćavanja otpadnih voda, vetlandi imaju učinak kao biofilteri, jer se u njima kombinovanjem fizičkih, hemijskih i bioloških procesa vrši uklanjanje kontaminanata. Fekalne koliformne bakterije se vezuju za suspendovane čestice, koje se zadržavaju na biljkama iz vetlanda i po njihovoj žetvi se zajedno sa biljkama uklanjaju iz sistema. U ovoj studiji je ispitivana efikasnost novoizgrađenog vetlanda, koji se nalazi na istraživačkom poligonu “Mali Dunav” u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju (CEFAH) Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, fakultetskog dobra “Radmilovac”. U tu svrhu je konstruisan vetland koji se sastoji iz jedne ulazne lagune, namenjene za predtretman vode i još dva bazena, u kojima se prirodno tretira površinska otpadna voda i otpadna voda iz domaćinstava. U ovom radu ispitivane su vrednosti ukupnih i fekalnih koliformnih bakterija, petodnevna biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5), i ukupne suspendovane materije. Istraživanje je započeto u martu 2012.godine i završilo se u februaru 2013.godine. Za praćenje indikatorskih organizama, kao što su ukupne i fekalne koliformne bakterije korišćene su standardne mikrobiološke metode uzorkovanja i tretiranja uzoraka u laboratoriji. Tokom jednogodišnjeg perioda praćenja parametara na mesečnoj bazi, vrednosti BPK5 su varirale od 15 mg/L do 52 mg/l, a vrednosti TSS od 2.0 mg/L do 89.6 mg/L. Na godišnjem nivou prosečne vrednosti ovih parametara nisu prelazile propisani limit. Mesečno opterećenje sistema sa ukupnim koliformnim bakterijama se kretalo od 5.0×102 CFU/ml do 5.19×105 CFU/ml, a opterećenje fekalnim koliformnim bakterijama je variralo od 5.0×101 CFU/ml do 1.4×103 CFU/ml. Prosečna godišnja vrednost opterećenja sistema ukupnim koliformnim bakterijama je iznosila 9.93×103 CFU/ml, a fekalnim koliformnim 4.05×103 CFU/ml. Na kraju perioda ispitivanja prosečna vrednost ukupnih koliformnih bakterija u efluentu je umanjena za 50%, a prosečna vrednost fekalnih koliformnih bakterija za isti period je redukovana za 97%. Smanjenje brojnosti fekalnih koliformnih bakterija ukazuje da je primena konstruisanih vetlanda opravdana za korišćenje u svrhe obuhvaćene ovim istraživanjem. Radi dodatnog poboljšanja efikasnosti rada vetlanda potrebno je primeniti neke od sledećih mera: povećati raznovrsnost emerzne vegetacije, formirati dodatne ćelije kojima će se poboljšati hidraulički proticaj u vetlandu, da bi se dostigle još niže vrednosti fekalnih koliformnih bakterija u efluentu

Sezonska varijabilnost i diverzitet cladocera (crustacea) u lagunama za prirodno prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava

Cladocera predstavljaju najznačajniju komponentu zajednice zooplanktona u većini stajaćih slatkovodnih ekosistema. Kao filtratori, hrane se algama, bakterijama, protozoama i organskim česticama, koje obiluju u netretiranim otpadnim vodama iz domaćinstava. Krupne Cladocera se proteklih decenija uveliko primenjuju u biomanipulaciji kao biološko sredstvo za prečišćavanje organski opterećenih otpadnih voda i smanjenje primarne produkcije u vodenim ekosistemima. Istraživanje predstavljeno u ovom radu realizovano je na istraživačkom poligonu “Mali Dunav” Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U tri lagune, namenski napravljene na potoku Šugavac za prirodno prečišćavanje kanalizacionih voda poreklom iz uzvodno lociranog naselja, obavljeno je ispitivanje sastava i brojnosti zajednice zooplanktona. Pored bioloških ispitivanja, praćeni su hemijski parametri kvaliteta vode u trajanju od godinu dana, posmatranih kroz 4 perioda od po tri meseca. Istraživanje je sprovedeno sa ciljem ispitivanja dinamike populacije Cladocera u organski visoko zagađenim, plitkim, stajaćim vodenim ekosistemima i mogućnosti opstanka vrste Daphnia obtusa u datim uslovima sredine. Prema parametrima kvaliteta vode, lagune su se značajno razlikovale samo u pogledu prosečnih vrednosti pH i rastvorenog kiseonika. Diverzitet Cladocera tokom jednogodišnjeg perioda istraživanja bio je relativno visok obzirom na smanjen kvalitet vode, sa ukupno 9 identifikovanih vrsta. Kruskal-Wallis test pokazao je da između laguna ne postoji statistički značajna razlika u ukupnoj brojnosti vrsta tokom perioda ispitivanja. Međutim, ukupna brojnost i diverzitet značajno su se razlikovali u svakoj laguni u zavisnosti od perioda posmatranja, što ukazuje na izražena sezonalna variranja u pogledu kvalitativnog i kvantitativnog sastava zajednice. Ova sezonska varijabilnost ogleda se u maloj brojnosti i potpunoj dominaciji sitne vrste Chydorus sphaericus tokom prvog perioda posmatranja (od kraja februara do sredine maja 2012.), praćenoj povećanjem brojnosti i diverziteta vrsta u drugom periodu (od sredine maja do sredine avgusta 2012) i dominaciji krupne vrste Daphnia obtusa u trećem periodu (od sredine avgusta do kraja novembra 2012.), čija je brojnost ponovo opala nakon dostizanja letnjeg maksimuma, uz ponovno pojavljivanje C. sphaericus u četvrtom periodu (od decembra 2012. do kraja februara 2013. godine). Vrsta koja je na svim tačkama na kojima je obavljeno ispitivanje dostigla najveću brojnost bila je Daphnia obtusa. Njeno prisustvo tipično je za vodene ekosisteme u kojima odsustvuju ribe kao predatori (Vadstein, 1993). Kruskal-Wallis test nije pokazao statistički značajne razlike u brojnosti ove vrste između laguna tokom jednogodišnjeg perioda istraživanja, dok su u svim lagunama utvrđene statistički značajne razlike u brojnosti posmatrane u različitim periodima. Rezultati pokazuju da je D. obtusa bila dominantna vrsta zooplanktona u lagunama (dostižući prosečnu maksimalnu brojnost od 1083 - 1444 ind/l tokom perioda ispitivanja), veoma tolerantna na niske vrednosti rastvorenog kiseonika (u proseku 0.32 – 6.90 mg/l) i visoko organsko opterećenje (BOD 26.65 – 33.09 mg/l)

Uloga i značaj zooplanktona u poluintenzivnom sistemu gajenja šarana

Jedan od svetski najzastupljenijih sistema za gajenje riba je poluintenzivni sistem koji čini više od 80% (Tacon and De Silva, 1997). U najtradicionalnijem obliku, prisutnom uglavnom u Aziji, veći deo nutritivnih potreba riba se zadovoljava iz prirodne hrane, prisutne u jezeru, dok se manji deo zadovoljava kroz dodatnu hranu. Osnovna ideja ovog sistema je da se potrebe riba u proteinima zadovoljavaju konzumiranjem zooplanktona, zoobentosa i druge prirodne hrane, dok se energetske potrebe zadovoljavaju žitaricama i drugim lokalnim proizvodima u obliku dodatne hrane. Poslednjih godina u zemljama jugoistočne Evrope (Srbiji, BiH, Bugarskoj, Rumuniji) sve se više koristi peletirana i ekstrudirana hrana, umesto žitarica ili u kombinaciji sa žitaricama uz iskorišćavanje prirodne hrane iz samog ribnjaka. Zooplankton predstavlja važanu prirodnu hranu za larve i odrasle stadijume mnogih vrsta riba koje se gaje u akvakulturi. On je i glavna prirodna hrana za larve i mesečnjake šarana, a zajedno sa faunom dna, predstavlja hranu za mlađ i gajenog konzumnog šarana. Zooplankton je značajan izvor proteina, amino kiselina, lipida, masnih kisenina, minerala i enzima (Kibria et al., 1997). U novim ribnjacima zooplankton je uglavnom poreklom iz vode za vodosnabdevanje, dok u starijim objektima, deo ovih organizama potiče iz banke trajnih jaja koja se nalaze u sedimentu, najčešće do dubine od 2 do 10 cm, odakle se jedan deo svake sezone razvija i prelazi u vodu. Razvitak zooplanktonskih organizama (Rotatoria, Cladocera, Copepoda), ima izraženu sezonalnost, pa je maksimum produkcije karakterističan za maj i jun (Paterson, 1993). Na žalost, tokom letnjih meseci (jul i avgust), kada postoje optimalni temperaturni uslovi za rast šarana, najčešće se javlja značajan pad uglavnom svih grupa zooplanktona a naročito kladocera i kopepoda. Ovaj pad u produktivnosti je pre svega rezultat sezonalnosti zooplanktonskih organizama a može biti i posledica velikog pritiska riba na zooplankton u uslovim gustog nasada riba. Do izvesne mere se produkcija prirodne hrane može podstaći upotrebom veštačkih đubriva ili stajnjaka, koji zapravo dovode do porasta produkcije fitoplanktona koji je osnov ishrane za zooplanktonske organizme. Larve šarana mogu da konzumiraju manje oblike zooplanktona kao što su rotatorije i nauplius larve kopepoda. Sa porastom, šaran počinje da konzumira krupnije oblike kladocera i kopepoda, a potom i organizme faune dna, hironomide i oligohete. Za šarana i druge vrste Teleostea, krupniji oblici zooplanktona, naročito krupne kladocere (Daphni magna i D. pulex) predstavljaju lako uočljiv plen, ne samo zbog dimenzija tela, već i zbog dobro pigmentisanog i krupnog oka. Osim toga, starije uzrasne kategorije šarana imaju tako razvijeni usni aparat koji je prilagođen za sakupljanje hrane koja je veća od 250 μm (Sibbing et al., 1986). Usled ovoga, na početku proizvodne sezone, na većini ribnjaka nasađenih sa jedno- i dvogodišnjom mlađi, vrlo brzo dolazi do istrebljenja krupnih zooplanktonskih organizama, što dovodi do dominacije rotatorija, larvi kopepoda kao i malih kladocera, kao što je Bosmina longirostris, jer više nema kompeticije za hranom. U slučajevima kada postoji niska produkcija prirodne hrane, a ne postoji mogućnost đubrenja, usled npr. visoke temperature vode, dodatni objekti kao što su neupotrebljiva ribnjačka jezera, jame ili pak veliki tankovi, mogu poslužiti za dodatnu produkciju prirodne hrane – zooplanktonskih organizama. Masovna proizvodnja prirodne hrane na ovaj način može biti relativno jeftina posebno kada se kao đubrivo koristi stajnjak. Za manje količine zooplanktona, sakupljanje se može obaviti pomoću velikih planktonskih mreža zakačenih za čamac ili se mogu vući sa obale. Ukoliko su u pitanju veći objekti u kojima se gaji zooplankton, za sakupljanje se može koristiti adaptiran čamac po ugledu na "Baleen sistem" koji je poseduje deo koji zahvata vodu i mrežu za proceđivanje, nakon čega se organizmi propuštaju kroz seriju mrežica čime se raspoređuju po veličinskim klasama. Razmatrajući svetski problem nedostatka vode i potrebe za održivom upotrebom vode i nutrijenata u akvakulturi neophodno je unapređenje dosadašnje prakse poluintenzivnog gajenja šarana. Prirodna hrana predstavlja obnovljiv izvor proteina, amino kiselina, masti i masnih kiselina, za gajene ribe i zato usavršavanje poluinteinzivnog sistema između ostalih mera unapređenja treba da ide i u pravcu njihovog većeg korišćenja bilo iz samih ribnjačkih objekata za gajenje šarana ili iz planktonskih jama, jezera ili tankova za njihovo gajenje. Na ovaj način će se omogućiti ekonomičnije iskorišćavanje prirodne hrane, a u kombinaciji sa optimalnom dodatnom hranom će nutritivne potrebe riba biti u potpunosti zadovoljene

Dobrobit riba iz ugla potrošača u Srbiji (preliminarni rezultati)

Dobrobit farmskih životinja, među kojima su i ribe, u svetu je poseban značaj dobila u toku poslednje decenije, uz podršku odgovarajućih zakona i propisa kojima su definisani standardi u vezi uslova gajenja, transporta i klanja. Napori koji se ulažu u razvoj i unapređenje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta ribljeg mesa u Srbiji takođe nameću potrebu da se obezbedi i visok nivo dobrobiti farmski gajenih riba. Ovo preliminarno istraživanje imalo je za cilj prikupljanje i analizu podataka o informisanosti i zainteresovanosti javnosti u Srbiji za zaštitu dobrobiti riba. U tu svrhu, upitnike je anonimno popunilo 235 punoletnih lica sa teritorije Republike Srbije. Dobijene informacije mogu da posluže i za određivanje optimalnog obima uzorka za buduća ispitivanja. Statistička analiza strukture odgovora ispitanika u odnosu na njihove demografske, ekonomske i druge karakteristike izvršena je uz pomoć hi-kvadrat testa. Rezultati testiranja ukazuju da se odgovori značajno razlikuju u zavisnosti od nivoa obrazovanja, visine mesečnih primanja i mesta stanovanja ispitanika. Osim na pitanje „da li su upoznati da u svetu postoje propisi u vezi dobrobiti riba u toku uzgoja, transporta i klanja“ (pitanje 4), anketirani su na ostala pitanja u vezi dobrobiti (2,3,5 i 6) najčešće odgovorili potvrdno. Prema rezultatima, najčešće ispitanici sa višim i visokim obrazovanjem poznaju i razumeju termin “dobrobit životinja” (79,07%), kao i postojanje propisa u svetu o zaštiti dobrobiti životinja (49,61%). S druge strane, nezavisno od nivoa obrazovanja, najveći deo anketiranih češće bi kupovao ribu ili proizvode od ribe proizvedenu u uslovima u kojima se maksimalno poštuju životne potrebe riba i štiti njihova dobrobit (63,83%), a spreman je i da za to plati i više ukoliko je potrebno (57,87%). O dobrobiti životinja bili su bolje informisani ispitanici sa mesečnim neto ličnim prihodom većim od 40000 dinara (tj. primanjima iznad republičkog proseka) u odnosu na one sa manjim prihodima (76,98% : 56,88%). Ispitanici sa većim primanjima pokazali su i veću spremnost da češće kupuju ribu i proizvode od ribe uz saznanje da su proizvedeni u uslovima poštovanja dobrobiti (68,25% : 58,72%). Većina ispitanika iz gradskih i seoskih naselja (69,38% iz gradova sa više od 100.000 stanovnika – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, i 66,67% iz manjih gradova; 59,26% iz seoskih naselja) smatra da je potrebno zaštititi dobrobit farmski gajenih riba, a spremni su i da plate više za bolji kvalitet, koji je omogućen gajenjem ribe uz poštovanje principa dobrobiti (57,50% iz velikih gradova; 68,75% iz manjih gradova i 40,74% iz seoskih naselja). Uzimajući u obzir sve rezultate, može se reći da među potrošačima u Srbiji postoji zainteresovanost za zaštitu dobrobiti farmski gajenih riba, što ukazuje na značaj ove teme. Takođe, bolja informisanost javnosti može da doprinese intenzivnijim zahtevima za ribom boljeg kvaliteta i stvaranju realne potrebe za unapređenje uslova gajenja, čime se pruža mogućnost za dalja istraživanja u ovoj oblasti

Efekti različitih vrsta organskog đubriva na veličinu tela i produkciju daphnia magna

U akvakulturi se već decenijama masovno proizvodi zooplankton kao živa hrana za gajenje mlađi riba, rakova i mekušaca. Za slatkovodne ribe se osim naupliusa artemije i rotatorija može koristiti i veliki broj drugih organizama, naročito iz grupe Cladocera (Daphnia magna, D. carinata i dr.). Korišćenje organiskog đubriva (stajnjaka) za proizvodnju žive hrane, može biti ekološki (uklanjanje nutrijenata) i ekonomski isplativo. Stajnjak je bogat izvor azota, fosfora i ugljenika kao i organskih materija i kao takav se može koristiti kao alternativni izvor nutrijenata za gajenje žive hrane za potrebe akvakulture. Cilj ovog istraživanja je bio ispitivanje efekata 4 različite vrste stajnjaka (goveđi, ovčiji, koziji i riblji) na produkciju i veličinu tela D. magna. Eksperiment je realizovan u laboratorijskim uslovima, u 1L čašama, u dozi od 1g/L stajnjaka. Pored praćenja hemijskih parametara (kiseonik, elektroprovodljivost, pH, ukupan fosfor, nejonizovani amonijak), određivana je i ukupna brojnost dafnija kao i njihova veličina iz celih uzoraka. Tri veličinske klase dafnija (mala, srednja i velika) su ispitivane da bi se dobio uvid u populacionu strukturu i reproduktivni potencijal dafnija za čije su gajenje korišćeni različiti stajnjaci. Značajno veća brojnost dafnija (P lt 0.05) dobijena je u tretmanu sa goveđim stajnjakom, u odnosu na tretmane sa ovčijim i kozijim stajnjakom. Između ostalih nije bilo značajnih razlika. Kada se razmatraju veličinske klase, statistički značajno najveću brojnost su imale male D. magna u svim tretmanima u odnosu na velike. Na osnovu dobijenih rezultata, može se reći da je tretman sa goveđim stajnjakom pokazao najbolje rezultate i kada je u pitanju ukupna brojnost, ali i brojnost po veličinskim klasama (prosečna brojnost malih, srednjih i velikih dafnija je bila najveća). Osim toga ovaj tretman se izdvajao od ostalih i po svim hemijskim parametrima. U njemu je izmerena najveća prosečna koncentracija kiseonika, elektroprovodljivosti i pH, a najmanja koncentracija ukupnog fosfora i nejonizovanog amonijaka. U zaključku se može reći da je goveđi stajnjak obezbedio najbolje uslove za rast i reprodukciju D. magna

Morfometrijsko ispitivanje nabora crevne sluzokože šarana hranjenog različitom dodatnom hranom u poluintenzivnom sistemu

U poluintenzivnom sistemu gajenja šarana u poslednjoj deceniji dolazi do promena u vrsti dodatne hrane koje povećavaju održivost proizvodnje. Sa žitarica koje su se godinama koristile kao dodata hrana, sada se prelazi na peletiranu i ekstrudiranu hranu. Ova zamena uzrokuje i promene u fiziologiji varenja riba, a kao posledica se dešavaju morfološke promene na crevima. Najčešće se na organima za varenje riba gajenih u akvakulturi ne nalaze teže histopatološke promene, pa se pribegava kvantifikaciji i morfometriji histoloških parametara koje mogu da ukažu na odstupanja od normalne građe/funkcije. Metod evaluacije dužine crevnih nabora je korišćen u velikom broju studija koje su se bavile efektima različitih tipova hrane i/ili aditiva na crevo riba. Cilj rada je da se utvrdi efekat različitih tipova hrane (žitarice, peletirana, ekstrudirana hrana) na crevo šarana merenjem dužine crevnih nabora kod riba koje su gajene poluintenzivno. Dužina crevnih nabora je korelisana sa prirastom ribe. Kretanje dužine crevnih nabora po jezerima/vrsti dodate hrane je imalo pravilan tok (Fig. 1). Najkraći crevni nabori su izmereni kod riba hranjenih žitaricama. U sva tri jezera primetan je pad dužine nabora u junu. U ovom mesecu su vrednosti najmanje, manje čak i od inicijalnih na početku eksperimenta (u aprilu), kao i vrednosti dobijenih u maju. Od juna dužina nabora creva konstantno raste kod riba u svim jezerima, bez obzira na tip dodate hrane. Rezultati su pokazali visok stepen statistički značajne korelacije između mase tela ribe i dužine crevnih nabora u svim jezerima (Tab. 2). Ukoliko se posmatraju pojedinačna jezera, vrednosti se kreću između 0.82 kod riba hranjenih peletiranom hranom, preko 0.83 kod riba hranjenih žitaricama do 0.86 kod riba hranjenih ekstrudiranom hranom. Dužina crevnih nabora je koristan parametar u eksperimentima ishrane riba i često se primenjuje u proceni efekta određene hrane na crevo riba. Smanjenje dužine nabora može da ukaže na pojavu enteritisa, na nedovoljnu ishranu ili gladovanje. Naši rezultati pokazuju pozitivnu korelaciju između mase tela ribe i dužine crevnih nabora. Oni su u skladu i sa sličnim istraživanjima koja su sprovedena na drugim životinjskim vrstama, mahom na domaćim životinjama. Crevni nabori na početku eksperimenta ne rastu, čak pokazuju trend pada sve do juna meseca i to iako ribe pokazuju konstantan prirast u svim jezerima, što se objašnjava količinom prirodne hrane koja je u to doba najveća u jezerima. Naime, na osnovu analize prirodne hrane tokom ovog perioda možemo videti da postoji velika biomasa zooplanktona u toku aprila, maja i juna dok je zoobentos na niskom nivou u svim jezerima u toku celog eksperimenta i ne prelazi 10 g/m2. Ovo uzrokuje promene u načinu ishrane ribe od juna meseca. Do tada se šaran hranio uglavnom zooplanktonom, koga je bilo u izobilju, a nakon toga, početkom juna, zbog nedostatka prirodne hrane,riba počinje da sve više konzumira dodatu, što uzrokuje i povećanje dužine crevnih nabora, s obzirom da su pelete, kojom se ribe hrane voluminoznije i većih dimenzija od zooplanktona. Hranjenjem, ribe pune creva i samim tim ih i šire, što omogućava povećanje apsorpcione površine povećanjem dužine crevnih nabora. Ovaj fenomen u stvari predstavlja adaptaciju creva na različite tipove hrane kod riba. Naše istraživanje je pokazalo da praćenje histologije šarana može da ukaže kako se odvija proces varenja zavisno od dela sezone/razvoja zajednice zooplanktona, ali i vrste dodate hrane u poluintenzivnom sistemu

Palladium(II) Complexes with N-Heteroaromatic Bidentate Hydrazone Ligands: The Effect of the Chelate Ring Size and Lipophilicity on in vitro Cytotoxic Activity

Novel Pd(II) complex with N-heteroaromatic Schiff base ligand, derived from 8-quinolinecarboxaldehyde (q8a) and ethyl hydrazinoacetate (haOEt), was synthesized and characterized by analytical and spectroscopy methods. The structure of novel complex, as well as structures of its quinoline and pyridine analogues, was optimized by density functional theory calculations, and theoretical data show good agreement with experimental results. A cytotoxic action of the complexes was evaluated on cultures of human promyelocytic leukemia (HL-60), human glioma (U251), rat glioma (C6), and mouse fibrosarcoma (L929) cell lines. Among investigated compounds, only complexes with quinoline-based ligands reduce the cell numbers in a dose-dependent manner in investigated cell lines. The observed cytotoxic effect of two isomeric quinoline-based complexes is predominantly mediated through the induction of apoptotic cell death in HL-60 cell line. The cytotoxicity of most efficient novel Pd(II) complex is comparable to the activity of cisplatin, in all cell lines investigated