Lexical abilities in children with specific language impairment

Дефицити синтаксичких и фонолошких способности представљају доминантне симптоме специфичног језичког поремећаја (СЈП). Међутим, ова деца испољавају и значајне лексичке дефиците који се манифестују тешкоћама у учењу, разумевању, као и у употреби речи. У погледу дефицита лексичко-семантичких способности, код деце са СЈП можемо издвојити тешкоће у усвајању речи, смањен вокабулар, тешкоће у именовању, дефицити у лексичко-семантичком процесирању и тешкоће у употреби речи у спонтаном говору. Основни циљ овог истраживања је био да се утврде лексичке способности, као и образац и природа лексичког развоја деце са специфичним језичким поремећајем на предшколском и раном школском узрасту (5-8 год.). Поред тога, циљ истраживања је био и да се утврди утицај присуства ризико фактора неуролошке дисфункције на развој лексичких способности код деце са специфичним језичким поремећајем. Истраживање је спроведено на узорку од 115 деце, узраста од пет до осам година. Експерименталну групу је чинило 60 испитаника код којих је дијагностикован специфични поремећај у развоју говора и језика експресивног типа, док је контролну групу чинило 55 деце типичног језичког развоја. Експериментална група је подељена на две подгрупе: 30 деце са СЈП без присуства ризико фактора неуролошке дисфункције и 30 деце са СЈП и присутним неким од фактора неуролошке дисфункције. Лексичке способности процењиване су мултидимензионално, укључујући процену изолованог именовања, лексичког процесирања и употребе речи у спонтаном говору. За потребе наведене процене коришћени су: Бостонски тест именовања, за потребе овог истраживања конструисан Тест глагола, Тест слободних асоцијација речи и анализа лексичке разноврсности у узорку спонтаног говора добијеног причањем приче „Пепељуга“. Сумирањем резултата и постигнућа деце са СЈП и деце типичног развоја закључено је да деца са СЈП имају значајно лошија постигнућа на плану изолованог именовања (именица и глагола), лексичког процесирања, као и на плану употребе свих врста речи у спонтаном говору, у поређењу са њиховим вршњацима типичног развоја. Поред тога, закључено је да деца са СЈП и присутним неким од ризико фактора неуролошке дисфункције имају значајно лошија постигнућа на плану лексичког процесирања и употребе речи у спонтаном говору, као и да значајно лошије напредују у оквиру способности изолованог именовања, у поређењу са децом са СЈП без присутног неког од фактора неуролошке дисфункције. Додатно, закључено је да способности именовања активности представља значајан предиктор употребе речи у спонтаном говору код деце са СЈП. Добијени резултати указују на потребу осавремењивања тестова у процени лексичких способности код деце са СЈП, увођења нових тестова за детаљнију процену квалитативног и квантитативног аспекта лексичког дефицита, као и на потребу иновација у логопедској рехабилитацији којима би се додатно стимулисао развој лексичких способности код ове деце.Deficits of syntactic and phonological abilities are dominant symptoms of specific language impairment (SLI). However, these children have significant lexical deficits which are manifested as difficulties in learning, understanding, as well as in using words. In terms of lexical and semantic abilities the most dominant are difficulties in learning words, reduced vocabulary, difficulties in naming and in lexical-semantic processing, as well as in using words in spontaneous speech. The main objective of this study was evaluation of lexical abilities, as well as determination of the form and nature of lexical development in children with specific language impairment at preschool and early school age (5-8 yr.). Additionally, the aim of the research was also to determine the effect of neurological dysfunction risk factors on development of lexical abilities in children with specific language impairment. Sample consisted of 115 children between five and eight years of age. The experimental group consisted of 60 children with diagnosis of specific language impairment (expressive type), while the control group consisted of 55 typically developing children. The experimental group was divided into two subgroups, 30 children with SLI without risk factors of neurological dysfunction and 30 children with SLI with risk factors of neurological dysfunction. All aspects of lexical abilities were assessed, including the assessment of confrontation naming, lexical-semantic processing, as well as ability of using words in spontaneous speech. For the purposes of this assessment, the following tests were used: Boston Naming Test, test for naming verbs which was designed for the purpose of this study, Free Word Association Test and analysis of lexical diversity which was assessed in sample of spontaneous speech obtained through retelling of the "Cinderella" story. Summarizing the results of this study it was concluded that children with SLI have significantly poorer achievements in a term of confrontation naming (nouns and verbs), lexical-semantic processing, as well as in a term of using all type of words (open and closed class words) in spontaneous speech, compared to their typically developing peers. Additionally, it was concluded that SLI children with risk factors of neurological dysfunction have significantly poorer achievements in the field of lexical-semantic processing, as well in using of words in spontaneous speech. Also, development of confrontation naming ability in SLI children with risk factors is significantly slower comparing to children with SLI without factors of neurological dysfunction. Also, it was concluded that the score on naming verbs is a significant predictor of lexical and semantic diversity in the spontaneous speech of children with SLI. The obtained results of this study indicate a need for modernization of tests for lexical assessment in children with SLI, usage of new tests for a more detailed assessment of qualitative and quantitative aspect of lexical deficit in children with SLI, as well as the need for innovations in speech and language rehabilitation in order for more specific stimulation of lexical development in these children

Lexical abilities in children with specific language impairment

Дефицити синтаксичких и фонолошких способности представљају доминантне симптоме специфичног језичког поремећаја (СЈП). Међутим, ова деца испољавају и значајне лексичке дефиците који се манифестују тешкоћама у учењу, разумевању, као и у употреби речи. У погледу дефицита лексичко-семантичких способности, код деце са СЈП можемо издвојити тешкоће у усвајању речи, смањен вокабулар, тешкоће у именовању, дефицити у лексичко-семантичком процесирању и тешкоће у употреби речи у спонтаном говору. Основни циљ овог истраживања је био да се утврде лексичке способности, као и образац и природа лексичког развоја деце са специфичним језичким поремећајем на предшколском и раном школском узрасту (5-8 год.). Поред тога, циљ истраживања је био и да се утврди утицај присуства ризико фактора неуролошке дисфункције на развој лексичких способности код деце са специфичним језичким поремећајем. Истраживање је спроведено на узорку од 115 деце, узраста од пет до осам година. Експерименталну групу је чинило 60 испитаника код којих је дијагностикован специфични поремећај у развоју говора и језика експресивног типа, док је контролну групу чинило 55 деце типичног језичког развоја. Експериментална група је подељена на две подгрупе: 30 деце са СЈП без присуства ризико фактора неуролошке дисфункције и 30 деце са СЈП и присутним неким од фактора неуролошке дисфункције. Лексичке способности процењиване су мултидимензионално, укључујући процену изолованог именовања, лексичког процесирања и употребе речи у спонтаном говору. За потребе наведене процене коришћени су: Бостонски тест именовања, за потребе овог истраживања конструисан Тест глагола, Тест слободних асоцијација речи и анализа лексичке разноврсности у узорку спонтаног говора добијеног причањем приче „Пепељуга“. Сумирањем резултата и постигнућа деце са СЈП и деце типичног развоја закључено је да деца са СЈП имају значајно лошија постигнућа на плану изолованог именовања (именица и глагола), лексичког процесирања, као и на плану употребе свих врста речи у спонтаном говору, у поређењу са њиховим вршњацима типичног развоја. Поред тога, закључено је да деца са СЈП и присутним неким од ризико фактора неуролошке дисфункције имају значајно лошија постигнућа на плану лексичког процесирања и употребе речи у спонтаном говору, као и да значајно лошије напредују у оквиру способности изолованог именовања, у поређењу са децом са СЈП без присутног неког од фактора неуролошке дисфункције. Додатно, закључено је да способности именовања активности представља значајан предиктор употребе речи у спонтаном говору код деце са СЈП. Добијени резултати указују на потребу осавремењивања тестова у процени лексичких способности код деце са СЈП, увођења нових тестова за детаљнију процену квалитативног и квантитативног аспекта лексичког дефицита, као и на потребу иновација у логопедској рехабилитацији којима би се додатно стимулисао развој лексичких способности код ове деце.Deficits of syntactic and phonological abilities are dominant symptoms of specific language impairment (SLI). However, these children have significant lexical deficits which are manifested as difficulties in learning, understanding, as well as in using words. In terms of lexical and semantic abilities the most dominant are difficulties in learning words, reduced vocabulary, difficulties in naming and in lexical-semantic processing, as well as in using words in spontaneous speech. The main objective of this study was evaluation of lexical abilities, as well as determination of the form and nature of lexical development in children with specific language impairment at preschool and early school age (5-8 yr.). Additionally, the aim of the research was also to determine the effect of neurological dysfunction risk factors on development of lexical abilities in children with specific language impairment. Sample consisted of 115 children between five and eight years of age. The experimental group consisted of 60 children with diagnosis of specific language impairment (expressive type), while the control group consisted of 55 typically developing children. The experimental group was divided into two subgroups, 30 children with SLI without risk factors of neurological dysfunction and 30 children with SLI with risk factors of neurological dysfunction. All aspects of lexical abilities were assessed, including the assessment of confrontation naming, lexical-semantic processing, as well as ability of using words in spontaneous speech. For the purposes of this assessment, the following tests were used: Boston Naming Test, test for naming verbs which was designed for the purpose of this study, Free Word Association Test and analysis of lexical diversity which was assessed in sample of spontaneous speech obtained through retelling of the "Cinderella" story. Summarizing the results of this study it was concluded that children with SLI have significantly poorer achievements in a term of confrontation naming (nouns and verbs), lexical-semantic processing, as well as in a term of using all type of words (open and closed class words) in spontaneous speech, compared to their typically developing peers. Additionally, it was concluded that SLI children with risk factors of neurological dysfunction have significantly poorer achievements in the field of lexical-semantic processing, as well in using of words in spontaneous speech. Also, development of confrontation naming ability in SLI children with risk factors is significantly slower comparing to children with SLI without factors of neurological dysfunction. Also, it was concluded that the score on naming verbs is a significant predictor of lexical and semantic diversity in the spontaneous speech of children with SLI. The obtained results of this study indicate a need for modernization of tests for lexical assessment in children with SLI, usage of new tests for a more detailed assessment of qualitative and quantitative aspect of lexical deficit in children with SLI, as well as the need for innovations in speech and language rehabilitation in order for more specific stimulation of lexical development in these children