The visual representation of the nobility in the Serbian 18th century culture in Habsburg Monarchy

Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима и за потребе племићких породица, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима. О тим предметима и грађевинама до сада је писано у више наврата и у различитим контекстима и обимима. Ипак, прво а и последње опсежније истраживање племства везано је за домен културне историје и објављено је пре више од осамдесет година. Резултат је то превасходно идеолошке климе која је током XX века постајала све хладнија према племству као друштвеном феномену, нарочито нововековном, почевши да отопљава тек на измаку овог столећа. Решавајући друге проблеме, пре свега оне који се односе на питања везана за појам стила, историчари српске уметности сакупили су солидан фонд информација о уметничким делима, сведочанствима или предметима ствараним за потребе племства али је изостао покушај да се постави питање повода њиховог настанка, чиме би се отворио један нов и веома важан контекст њиховог значења и значаја. Тако питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности. У овом раду се испитује феномен визуелне репрезентације – један од кључних појмова савремене историје уметности – на примеру племства српске етничке и православне верске припадности у оквирима Хабзбуршке монархије у XVIII веку. Кроз сагледавање племства као друштвеног феномена у прецизно дефинисаном идеолошком оквиру монархијског система постале су видљиве идејне основе његовог манифестовања у домену визуелне културе. На тај начин остварује се допринос проучавању историје српске односно европске уметности и откривају се нова знања која указују на нужност преиспитивања досадашњих ставова о племству.During the 18th century, Serbian culture has produced at least thirty, for now known, portraits that can be related to nobility. Along with the portraits, numerous buildings of the sacral and secular use had been built by and for the needs of noble families. Within these buildings, a group of objects from the fields of applied art was originally placed. So far, several studies have been written on the subject of these architectural works and applied art objects in different occasions, contexts and quantity. However, first and even the last extensive research of nobility is related to cultural history and was published more than eighty years ago. This has been the result of an ideological climate in the 20th century that was becoming increasingly colder towards the sociological phenomenon of nobility, especially regarding the one from an early modern period. This climate started to warm up at the very end of last century. Addressing other problems, primarily those related to the notion of style, Serbian art historians have collected a solid fund of information on artworks, testimonies or items created for the needs of the nobility, but an attempt to problematize the question of their creation remained absent. This question would open a new and very important context of the meanings and relevance these objects and artworks have had at the time. Such question, regarding the nobility of the 18th century has not been problematized so far in the study of the history of Serbian culture from the perspective of contemporary methodological methods. This work examines the phenomenon of the visual representation – as one of the key concepts of contemporary art history – on the example of the nobility of Serbian ethnicity and Orthodox religion within the framework of the Habsburg Monarchy in the 18th century. Through perceiving the nobility as a social phenomenon in the precisely defined ideological framework of the monarchy system, the ideal basis of its manifestation in the field of visual culture became visible. In this way, a contribution is achieved to the study of the history of Serbian and European art. The perspectives this contribution indicates are noticeable within the necessity of reapproaching current position this phenomenon has in the history of art

The visual representation of the nobility in the Serbian 18th century culture in Habsburg Monarchy

Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима и за потребе племићких породица, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима. О тим предметима и грађевинама до сада је писано у више наврата и у различитим контекстима и обимима. Ипак, прво а и последње опсежније истраживање племства везано је за домен културне историје и објављено је пре више од осамдесет година. Резултат је то превасходно идеолошке климе која је током XX века постајала све хладнија према племству као друштвеном феномену, нарочито нововековном, почевши да отопљава тек на измаку овог столећа. Решавајући друге проблеме, пре свега оне који се односе на питања везана за појам стила, историчари српске уметности сакупили су солидан фонд информација о уметничким делима, сведочанствима или предметима ствараним за потребе племства али је изостао покушај да се постави питање повода њиховог настанка, чиме би се отворио један нов и веома важан контекст њиховог значења и значаја. Тако питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности. У овом раду се испитује феномен визуелне репрезентације – један од кључних појмова савремене историје уметности – на примеру племства српске етничке и православне верске припадности у оквирима Хабзбуршке монархије у XVIII веку. Кроз сагледавање племства као друштвеног феномена у прецизно дефинисаном идеолошком оквиру монархијског система постале су видљиве идејне основе његовог манифестовања у домену визуелне културе. На тај начин остварује се допринос проучавању историје српске односно европске уметности и откривају се нова знања која указују на нужност преиспитивања досадашњих ставова о племству.During the 18th century, Serbian culture has produced at least thirty, for now known, portraits that can be related to nobility. Along with the portraits, numerous buildings of the sacral and secular use had been built by and for the needs of noble families. Within these buildings, a group of objects from the fields of applied art was originally placed. So far, several studies have been written on the subject of these architectural works and applied art objects in different occasions, contexts and quantity. However, first and even the last extensive research of nobility is related to cultural history and was published more than eighty years ago. This has been the result of an ideological climate in the 20th century that was becoming increasingly colder towards the sociological phenomenon of nobility, especially regarding the one from an early modern period. This climate started to warm up at the very end of last century. Addressing other problems, primarily those related to the notion of style, Serbian art historians have collected a solid fund of information on artworks, testimonies or items created for the needs of the nobility, but an attempt to problematize the question of their creation remained absent. This question would open a new and very important context of the meanings and relevance these objects and artworks have had at the time. Such question, regarding the nobility of the 18th century has not been problematized so far in the study of the history of Serbian culture from the perspective of contemporary methodological methods. This work examines the phenomenon of the visual representation – as one of the key concepts of contemporary art history – on the example of the nobility of Serbian ethnicity and Orthodox religion within the framework of the Habsburg Monarchy in the 18th century. Through perceiving the nobility as a social phenomenon in the precisely defined ideological framework of the monarchy system, the ideal basis of its manifestation in the field of visual culture became visible. In this way, a contribution is achieved to the study of the history of Serbian and European art. The perspectives this contribution indicates are noticeable within the necessity of reapproaching current position this phenomenon has in the history of art

Looking at Zagreb: The Italian State as a Popularizer of Contemporary Art

In 1965, at the 12th International Conference of Critics, Artists and Art Scholars, held in Rimini, Verucchio and San Marino and devoted to the theme Art and Technology, Italian art critic Giulio Carlo Argan declared that Yugoslavia had overcome the problem of the relationship between art and technology. His statement concerned to the cultural milieu of Zagreb that Argan had known from the early Sixties. In the same year, Palma Bucarelli, the chief curator of the Rome National Gallery, attended the Brezovica conference held for Nova tendencija 3, to present a project in which the museum had a significant role as a state institution that had to encourage contemporary art in order to free artists from the pressures of the art market and private art galleries. In 1963, another art scholar, Umbro Apollonio, the curator of the Venice Biennale Archive for Contemporary Arts who had directly participated in the Venice exhibition Nuova tendenza 2, claimed that Italian Public Art School needed a new relationship between teaching and industries. My presentation aims to highlight how Argan, Bucarelli, Apollonio and other Italian scholars hoped for the state to intervene in the Italian art system and also how their ideas were inspired by the Croatian political and cultural situation of the 1960s