Roman Conquest of Apenine Peninsula

Rim se smjestio u pokrajini Lacij u Italiji na Apeninskom poluotoku, no nakon svog osnutka nije momentalno stasao u najveću silu antičkoga svijeta, nego se to dogodilo postepeno. Rimljani su najprije morali uspostaviti dominaciju nad svojim najbližim susjedima, narodu Latina, kojima su i sami pripadali. Nakon što su to uspješno učinili, odlučili su se u savezu s Latinima obračunati s ostalim susjedima, što su uspješno i ostvarili. Rim je sada čvrsto stajao na svojim nogama te se odvažio napasti etruščanski grad Veje. Osvajanjem Veja, narod koji je tada dominirao Apeninskim poluotokom, Etruščani, postaju svjesni Rima kao nove sile u usponu. Nakon neugodnog sukoba s Galima, Rimljani obnavljaju svoj razrušeni grad te se odlučuju proširiti svoju vlast čitavom srednjom Italijom. Prva prepreka ostvarenju toga cilja bili su Samnićani, ali se oni nisu lako pokorili Rimljanima. Rimsko-samnićanski ratovi su s prekidima trajali čak 53 godine, a u međuvremenu su se Rimljani morali sukobiti i sa svojim dotadašnjim latinskim saveznicima. Nakon posljednjeg od tri rata sa Samnićanima, Rim je postao gospodarom srednje Italije te je usmjerio svoj pogled na sjever protiv Etruščana i na jug protiv Grka iz Velike Grčke. U pomoć Grcima u njihovu sukobu s Rimljanima došao je epirski kralj Pir sa svojim slonovima, ali niti on nije bio dovoljno snažan da bi se odupro naletu rimskog vojnog stroja. Tako su Rimljani pokorili i Grke te postali vladarima juga Italije i čitavog Apeninskog poluotoka. Rim svoje širenje vlasti poluotokom u velikoj mjeri duguje, koliko dobro uvježbanoj i discipliniranoj vojsci, toliko i sposobnom upravljanju stečenim teritorijem kroz razne državne službe tj. magistrature, jer kako se rimski teritorij širio, bilo je potrebno imati i dobar državni aparat koji bi zemlju držao podalje od rasula

技术与文化的互为观照:科技人类学解读

通过对相关研究的梳理,及布努瑶引进黑山羊、金银花等种养技术和过山瑶妇女习得抛秧技术两个案例,认为科技人类学研究在于探究技术与文化的关联性:一方面寻求技术导引文化进化的机理或标识,另一方面揭示出技术背后的精神体系,以期合理把握技术与文化的变迁细节及共变规律

论主编的栏目规划能力:以“人类学研究”名栏建设为例

结合教育部《广西民族学院学报(哲学社会科学版)》“人类学研究”名栏建设实际,围绕刊物的特色栏目或重点栏目,从栏目专题规划、栏目作者群的建构、栏目学术梯队的培育、栏目学术研究实体的建构四个方面探讨了主编的栏目规划能力,并就其能力的培养提出了一些看法和措施

On the columm planning ability of a managing edior: examples for constructing the famous column "Research of Anthropology"

结合教育部"人类学研究"名栏建设实际,围绕刊物的特色栏目或重点栏目,从栏目专题规划、栏目作者群的建构、栏目学术梯队的培育、栏目学术研究实体的建构四个方面探讨了主编的栏目规划能力,并就其能力的培养提出了一些看法和措施

学术平台、名刊与学术责任

为进一步加强学术期刊各位同仁的联系,尤其是促进学术期刊与文摘类期刊的相互了解与交流,提升学术期刊界的凝聚力与社会贡献力,2011年6月3至7日,由广西民族大学学报编辑部发起,联合中国文科学报学会民族系统联络中心、广西期刊协会共同举办的"学术期刊.文摘与影响因子"学术研讨会在广西民族大学召开。会议邀请了《新华文摘》杂志社原总编张耀铭、《高等学校文科学术文摘》杂志社社长兼执行主编姚申、南京大学中国社会科学研究评价中心副主任沈固朝、《中国社会科学文摘》副主编冯小双、北京大学图书馆文献计量研究室主任何峻等5位专家作主题讲演,围绕中国社科学术期刊及高校文科学报的困境与出路、评价及改革等问题进行了深入探讨。来自国内各学术期刊和高校文科学报的主编、副主编、编辑部主任及编辑人员等一百多人参加了会议。现特将会议发言整理刊发

关于人类学的学科建设

人类学传入及在中国的建立与发展,已有百年的历史了。在这漫长而又短暂的一个世纪里,中国人类学对中国社会的进步、国家的繁荣及中华民族的振兴,做出了巨大的贡献,但是,一种难以摆脱的阴影或难以消解的说法是因为中国的人类学是从域外进来的,研究的对象多半又是少数民族,加之又没有形成自身独特的理论体系,因此,相当一部

农民再造与乡村发展_文化农民系列研究之一

通过对近百年来乡村发展理论和实践的回顾,认为乡村发展应充分发挥农民的积极性和创造力,是农民再造乡村,而不是再造农民的过程。眼下由于乡村社会有着较强的异质性,因此除了制度或机制上得到保障外,塑造出更多有参与和创造能力的农民即文化农民是乡村可持续发展的关键。广西民族学院人才引进项目“文化农民”研

SARS流行与中国都市化的反思

SARS病毒在中国一些高都市化区域的高发 ,叫人不得不重提都市化这一老生常谈的问题。大都市里的居民难于呼吸到新鲜空气的原因有三个方面 ,即目前城市的建筑有缺陷 ,许多大都市空气的自我更新能力在逐步弱化 ,且与外围的空气缺少互动性。并结合有关专家的看法 ,提出了几点改进意见

人类学视野中的技术观*

在人类学学科范围内, 技术始终被看作文化的核心, 衡量文化进化或变迁的尺度. 但人类学对技术的理解, 除了技能或工具之外, 还包括资源、生态、人口等物质因素和仪式、知识等精神因素.这些因素所产生的作用合力, 导致了文化进化过程中的差异性, 使文化呈现出多姿的色彩. 从而启示人们, 在现代技术实践中, 应充分考虑整个技术系统, 以求得技术进步的最大正效应和最佳效果, 体现出科技人类学以人为本的学科原则

Simultaneous Bui lding of Homes and Homesteads:An Analysis of the Educated Farmers'Ecological View

和谐乡村生态建设实质体现出的是新乡土文化的追求与构建。广西上林马安庄例证表明, 文化农民所具有的讲求集约、科技、循环、审美的整生田园生态观, 及安全、环保、和谐的诗意家园生态观, 乃是乡村良好生态形成的根本前提与保障。因而培育农民符合时代发展的生态观, 依靠农民自身的力量实现乡村生态的现代转型, 和谐乡村生态的建成才指日可待, 目前人类所面临的“ 环境与经济”问题才可妥善解决