Kultura sećanja na Vikipediji: diskurs o ratnim sukobima u Jugoslaviji

Предмет истраживања докторске дисертације је култура сећања на Википедији, сагледана кроз уређивачку политику и дискурсне стратегије у чланцима о ратовима у Југославији на српском, хрватском и бошњачком издању Википедије. Узорак чини укупно 1.129 чланака о ратним сукобима у Југославији за време Другог светског рата (1941-1945) и ратним сукобима којима је обележен распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1991-1995, 1998-1999). Википедија је покренута 2001. године, а данас се сматра највећом енциклопедијом у историји човечанства. Отвореног је карактера, што значи да сваки читалац уједно може бити и креатор садржаја, али се у процесу уређивања очекује поштовање три правила: (1) неутрална тачка гледишта, (2) проверљивост изнетих података, (3) без оригиналног истраживања. Википедију можемо посматрати на различите начине, из различитих перспектива, а у контексту чланака о историји и као место на којем се креира култура сећања. Приступ историографији на Википедији разликује се од приступа традиционалних енциклопедија у три кључна аспекта: (1) не постоји ограничен временски опсег при одабиру тема, односно нема прописане временске дистанце, што отвара простор за писање о актуелним догађајима и преиспитивање догађаја који имају много живих сведока и много потенцијалних различитих интерпретација; (2) између догађаја и текста о њему не стоји нужно историчар као чувар капије (gatekeeper), проучавалац и интерпретатор. Будући да је реч о енциклопедијском пројекту који се заснива на сарадничком принципу, у процес писања и уређивања могу бити укључени и лаици – једнако они који су информисани и теже објективности, као и они који су дезинформисани, острашћени, или им је циљ вандалска измена текста; (3) Википедија поседује интерфејс који јој омогућава да функционише као дигитални палимпсест. То значи да читаоцима није доступна само актуелна верзија чланака, већ – путем опције за интерактивни преглед историјата – све измене које је чланак претрпео од свог зачетка до данас. На основу тога могуће је утврдити каква су била почетна тумачења одређених историјских догађаја и у коликој мери се разликују од актуелног; какве су се расправе о чланку водиле на страници за разговор и који су аспекти теме препознати као контроверзни; колико је било вандалских измена и каква је била њихова природа; како су изгледали уређивачки ратови и какав је био њихов исход... Циљ овог истраживања је идентификација уређивачких политика и наративних стратегија на српском, хрватском и бошњачком издању Википедије у чланцима о ратним сукобима на простору бивше Југославије. Истраживање је компаративног карактера, будући да су обухваћени чланци три интерпретативне заједнице о два ратна периода. Укупно су уочене 774 теме, од чега је 312 посвећено Другом светском рату, а 462 распаду Југославије. Ове теме нису равномерно покривене на свакој од посматраних верзија Википедије: две трећине тема може се наћи на само једној од три верзије. Корпус за srW обухвата укупно 475 чланака, корпус за hrW 443 чланка, а за bsW укупно 211 чланака, што значи да је истраживањем обухваћено 1.129 јединица анализе. У оквиру овог истраживања примењене су следеће методе: (1) Анализа садржаја; (2) Критичка анализа дискурса; (3) Анализа метаподатака; (4) Полуструктурисани интервјуи. Комбинацијом метода анализирано је како се Википедија на поменута три језика, односно на варијантама једног истог (полицентричног) језика, односи према ратним сукобима: какве су разлике у интерпретацији сукоба и злочина, броју жртава, тумачењу узрока, околности и последица; да ли је могуће о деликатним темама на једној отвореној енциклопедијској платформи успоставити научни дискурс лишен острашћености, паушалности и популистичке интонације. У групи тема о Другом светском рату су анализом метаподатака као високо контроверзне теме препознате „Независна Држава Хрватска“, „Усташе“, „Четници“ и „Логор Јасеновац“. У групи тема о ратовима деведесетих су као високо контроверзни чланци означени „Рат у Босни и Херцеговини“, „Масакр у Сребреници“, „Хрватска Република Херцег-Босна“, „Рат у Хрватској“, „Операција Олуја“ и „Битка за Вуковар“. На свакој од Википедија се у већој или мањој мери уочава заступнички приступ, па се у дискурсу о жртвама јавља стил који је истовремено емотиван, поетичан, али и гневан. Иако се од енциклопедијског дискурса очекује да буде хладан и формалан, свака од три Википедије толерише кршење тог правила у наративу о „сопственим“ жртвама. Са друге стране, жртве злочина у којима је наша страна означена као агресорска замагљују се или прећуткују на различите начине: (1) спекулацијама о пренаглашеном броју жртава; (2) теоријама о уроти; (3) успутним помињањем туђих жртава, из чега се ишчитава да је њихово страдање заправо ексцес или колатерална штета у иначе праведничкој акцији / нападу / самоодбрани; (4) поређењем „наших“ и „њихових“ жртава, при чему су „наше“ биле прве и бројније; (5) ниским, мање видљивим положајем у тексту; (6) порицањем злочина. Пристрасност се, ипак, не може навести као доследна карактеристика анализираних чланака, будући да је уочен и читав низ примера у којима је остварен висок степен консензуса трију заједница, поготово када је реч о темама које се тичу Другог светског рата. Непосредни допринос овог истраживања огледа се у дубљем увиду у начин на који Википедија постаје медиј културе сећања, односно у начин на који се кроз сараднички модел уређивања креирају и намећу прихватљиви наративи о осетљивим темама какве су ратни сукоби на подручју Западног Балкана.Predmet istraživanja doktorske disertacije je kultura sećanja na Vikipediji, sagledana kroz uređivačku politiku i diskursne strategije u člancima o ratovima u Jugoslaviji na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom izdanju Vikipedije. Uzorak čini ukupno 1.129 članaka o ratnim sukobima u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata (1941-1945) i ratnim sukobima kojima je obeležen raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (1991-1995, 1998-1999). Vikipedija je pokrenuta 2001. godine, a danas se smatra najvećom enciklopedijom u istoriji čovečanstva. Otvorenog je karaktera, što znači da svaki čitalac ujedno može biti i kreator sadržaja, ali se u procesu uređivanja očekuje poštovanje tri pravila: (1) neutralna tačka gledišta, (2) proverljivost iznetih podataka, (3) bez originalnog istraživanja. Vikipediju možemo posmatrati na različite načine, iz različitih perspektiva, a u kontekstu članaka o istoriji i kao mesto na kojem se kreira kultura sećanja. Pristup istoriografiji na Vikipediji razlikuje se od pristupa tradicionalnih enciklopedija u tri ključna aspekta: (1) ne postoji ograničen vremenski opseg pri odabiru tema, odnosno nema propisane vremenske distance, što otvara prostor za pisanje o aktuelnim događajima i preispitivanje događaja koji imaju mnogo živih svedoka i mnogo potencijalnih različitih interpretacija; (2) između događaja i teksta o njemu ne stoji nužno istoričar kao čuvar kapije (gatekeeper), proučavalac i interpretator. Budući da je reč o enciklopedijskom projektu koji se zasniva na saradničkom principu, u proces pisanja i uređivanja mogu biti uključeni i laici – jednako oni koji su informisani i teže objektivnosti, kao i oni koji su dezinformisani, ostrašćeni, ili im je cilj vandalska izmena teksta; (3) Vikipedija poseduje interfejs koji joj omogućava da funkcioniše kao digitalni palimpsest. To znači da čitaocima nije dostupna samo aktuelna verzija članaka, već – putem opcije za interaktivni pregled istorijata – sve izmene koje je članak pretrpeo od svog začetka do danas. Na osnovu toga moguće je utvrditi kakva su bila početna tumačenja određenih istorijskih događaja i u kolikoj meri se razlikuju od aktuelnog; kakve su se rasprave o članku vodile na stranici za razgovor i koji su aspekti teme prepoznati kao kontroverzni; koliko je bilo vandalskih izmena i kakva je bila njihova priroda; kako su izgledali uređivački ratovi i kakav je bio njihov ishod... Cilj ovog istraživanja je identifikacija uređivačkih politika i narativnih strategija na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom izdanju Vikipedije u člancima o ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Istraživanje je komparativnog karaktera, budući da su obuhvaćeni članci tri interpretativne zajednice o dva ratna perioda. Ukupno su uočene 774 teme, od čega je 312 posvećeno Drugom svetskom ratu, a 462 raspadu Jugoslavije. Ove teme nisu ravnomerno pokrivene na svakoj od posmatranih verzija Vikipedije: dve trećine tema može se naći na samo jednoj od tri verzije. Korpus za srW obuhvata ukupno 475 članaka, korpus za hrW 443 članka, a za bsW ukupno 211 članaka, što znači da je istraživanjem obuhvaćeno 1.129 jedinica analize. U okviru ovog istraživanja primenjene su sledeće metode: (1) Analiza sadržaja; (2) Kritička analiza diskursa; (3) Analiza metapodataka; (4) Polustrukturisani intervjui. Kombinacijom metoda analizirano je kako se Vikipedija na pomenuta tri jezika, odnosno na varijantama jednog istog (policentričnog) jezika, odnosi prema ratnim sukobima: kakve su razlike u interpretaciji sukoba i zločina, broju žrtava, tumačenju uzroka, okolnosti i posledica; da li je moguće o delikatnim temama na jednoj otvorenoj enciklopedijskoj platformi uspostaviti naučni diskurs lišen ostrašćenosti, paušalnosti i populističke intonacije. U grupi tema o Drugom svetskom ratu su analizom metapodataka kao visoko kontroverzne teme prepoznate „Nezavisna Država Hrvatska“, „Ustaše“, „Četnici“ i „Logor Jasenovac“. U grupi tema o ratovima devedesetih su kao visoko kontroverzni članci označeni „Rat u Bosni i Hercegovini“, „Masakr u Srebrenici“, „Hrvatska Republika Herceg-Bosna“, „Rat u Hrvatskoj“, „Operacija Oluja“ i „Bitka za Vukovar“. Na svakoj od Vikipedija se u većoj ili manjoj meri uočava zastupnički pristup, pa se u diskursu o žrtvama javlja stil koji je istovremeno emotivan, poetičan, ali i gnevan. Iako se od enciklopedijskog diskursa očekuje da bude hladan i formalan, svaka od tri Vikipedije toleriše kršenje tog pravila u narativu o „sopstvenim“ žrtvama. Sa druge strane, žrtve zločina u kojima je naša strana označena kao agresorska zamagljuju se ili prećutkuju na različite načine: (1) spekulacijama o prenaglašenom broju žrtava; (2) teorijama o uroti; (3) usputnim pominjanjem tuđih žrtava, iz čega se iščitava da je njihovo stradanje zapravo eksces ili kolateralna šteta u inače pravedničkoj akciji / napadu / samoodbrani; (4) poređenjem „naših“ i „njihovih“ žrtava, pri čemu su „naše“ bile prve i brojnije; (5) niskim, manje vidljivim položajem u tekstu; (6) poricanjem zločina. Pristrasnost se, ipak, ne može navesti kao dosledna karakteristika analiziranih članaka, budući da je uočen i čitav niz primera u kojima je ostvaren visok stepen konsenzusa triju zajednica, pogotovo kada je reč o temama koje se tiču Drugog svetskog rata. Neposredni doprinos ovog istraživanja ogleda se u dubljem uvidu u način na koji Vikipedija postaje medij kulture sećanja, odnosno u način na koji se kroz saradnički model uređivanja kreiraju i nameću prihvatljivi narativi o osetljivim temama kakve su ratni sukobi na području Zapadnog Balkana