The influence of macroeconomic factors on the capital market of the Republic of Serbia

У овој дисертацији испитиван је утицај десет макроекономских фактора на тржиште капитала Републике Србије. Фокус је био на макроекономским факторима који су идентификовани као значајни за развој тржишта капитала, али у вези којих постоје различити налази у погледу правца њиховог утицаја на тржиште капитала. Конкретно, фокус је био на БДП-у, инфлацији, понуди новца, каматној стопи, девизном курсу, политичком окружењу и институционалној инфраструктури, степену економских слобода, незапослености, директним страним инвестицијама, друштвено одговорном понашању и потрошњи. За истраживање коришћени су месечни подаци одговарајућих индикатора макроекономских фактора. Подаци су прикупљати за период од јануара 2007. до септембра 2021. године, што обухвата и период Covid-19 пандемије. Избор индикатора у складу је са анализираном литературом. Резултати истраживања показују да постоји дугорочни коинтегишући однос између макроекономских фактора и тржишта капитала, што упућује на закључак о присуству дугорочне повезаности између варијабли, односно, да постоји заједничко дугорочно кретање. Налази истовремено показују да постоји краткорочна неусклађеност између фактора и тржишта капитала Републике Србије, односно, да након што поједини фактори изазову шок на тржиште капитала, његово избацивање из дугорочне равнотеже, оно настоји да се релативно брзо врати на дугорочни равнотежни ниво. Другим речима, налаз указује на постојање дугорочне каузалне везе између макроекономских варијабли и тржишта капитала Републике Србије, на коју одређени поремећаји у систему доводе до краткорочних одступања од дугорочног равнотежног кретања. Економетријским речником, налаз указује да постоји реверзибилна девијација од дугорочне равнотеже коjа се може исправити кроз време. Истовремено налази показују да се та девијација теже отклања како време више пролази, односно, са протоком времена, краткорочна неусклађеност између макроекономских фактора и тржишта капитала Републике Србије утиче на успоравање процеса прилагођавања система дугорочном равнотежном односу. Резултати истраживања такође указују на утицај Covid-19 пандемије на промену смера и интензитета утицаја код одређених фактора. Допринос дисертације огледа се у открићу да се на основу промена у макроекономским факторима може предвидети развој тржишта капитала. Другим речима, могуће је развити одговарајући модел који ће помоћи креаторима монетарне и уопште макроекономске политике и инвеститорима да лакше доносу одлуке везане за мере макроекономске политике, односно инвестиционе одлуке и формулишу стратегије улагања.U ovoj disertaciji ispitivan je uticaj deset makroekonomskih faktora na tržište kapitala Republike Srbije. Fokus je bio na makroekonomskim faktorima koji su identifikovani kao značajni za razvoj tržišta kapitala, ali u vezi kojih postoje različiti nalazi u pogledu pravca njihovog uticaja na tržište kapitala. Konkretno, fokus je bio na BDP-u, inflaciji, ponudi novca, kamatnoj stopi, deviznom kursu, političkom okruženju i institucionalnoj infrastrukturi, stepenu ekonomskih sloboda, nezaposlenosti, direktnim stranim investicijama, društveno odgovornom ponašanju i potrošnji. Za istraživanje korišćeni su mesečni podaci odgovarajućih indikatora makroekonomskih faktora. Podaci su prikupljati za period od januara 2007. do septembra 2021. godine, što obuhvata i period Covid-19 pandemije. Izbor indikatora u skladu je sa analiziranom literaturom. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji dugoročni kointegišući odnos između makroekonomskih faktora i tržišta kapitala, što upućuje na zaključak o prisustvu dugoročne povezanosti između varijabli, odnosno, da postoji zajedničko dugoročno kretanje. Nalazi istovremeno pokazuju da postoji kratkoročna neusklađenost između faktora i tržišta kapitala Republike Srbije, odnosno, da nakon što pojedini faktori izazovu šok na tržište kapitala, njegovo izbacivanje iz dugoročne ravnoteže, ono nastoji da se relativno brzo vrati na dugoročni ravnotežni nivo. Drugim rečima, nalaz ukazuje na postojanje dugoročne kauzalne veze između makroekonomskih varijabli i tržišta kapitala Republike Srbije, na koju određeni poremećaji u sistemu dovode do kratkoročnih odstupanja od dugoročnog ravnotežnog kretanja. Ekonometrijskim rečnikom, nalaz ukazuje da postoji reverzibilna devijacija od dugoročne ravnoteže koja se može ispraviti kroz vreme. Istovremeno nalazi pokazuju da se ta devijacija teže otklanja kako vreme više prolazi, odnosno, sa protokom vremena, kratkoročna neusklađenost između makroekonomskih faktora i tržišta kapitala Republike Srbije utiče na usporavanje procesa prilagođavanja sistema dugoročnom ravnotežnom odnosu. Rezultati istraživanja takođe ukazuju na uticaj Covid-19 pandemije na promenu smera i intenziteta uticaja kod određenih faktora. Doprinos disertacije ogleda se u otkriću da se na osnovu promena u makroekonomskim faktorima može predvideti razvoj tržišta kapitala. Drugim rečima, moguće je razviti odgovarajući model koji će pomoći kreatorima monetarne i uopšte makroekonomske politike i investitorima da lakše donosu odluke vezane za mere makroekonomske politike, odnosno investicione odluke i formulišu strategije ulaganja.This dissertation examines the influence of ten macroeconomic factors on the capital market of the Republic of Serbia. The focus was on the macroeconomic factors that have been identified as important for the development of the capital market, as well as having different findings regarding the direction of their influence on the capital market. Specifically, the focus was on GDP, inflation, money supply, interest rate, exchange rate, political environment and institutional infrastructure, degree of economic freedom, unemployment, foreign direct investments, socially responsible behavior and consumption. Monthly data of the corresponding indicators of macroeconomic factors were used for the research. The data were collected for the period from January 2007 to September 2021, which includes the period of the Covid-19 pandemic. The selection of indicators is in accordance with the analyzed literature. The results of the research show that there is a long-run cointegrating relationship between macroeconomic factors and the capital market, leading to the conclusion of the presence of a long-term connection between the variables, i.e. that there is a common long-run movement trend. The findings also show that there is a short-term discrepancy between the factors and the capital market of the Republic of Serbia; i.e. that after certain factors cause a shock to the capital market, throwing it out of long-run equilibrium it relatively quickly tries to return to the long-run equilibrium level. Namely, the findings indicate the existence of a long-run causal relationship between macroeconomic variables and the capital market of the Republic of Serbia, regarding which certain disturbances in the system lead to short-term deviations from the long-run equilibrium movement trend. In econometric terms, the finding indicates that there is a reversible deviation from long-run equilibrium that can be corrected over time. At the same time, the findings show that this deviation is more difficult to eliminate as time passes, that is, with time the short-term discrepancy between macroeconomic factors and the capital market of the Republic of Serbia slows down the process of adjusting the system to a long-run equilibrium relationship. The research results also indicate the effect of the Covid-19 pandemic on the change in the direction and intensity of the impact of certain factors. The contribution of the dissertation is offered in discovering that the development of the capital market can be predicted based on the changes in macroeconomic factors. In other words, it is possible to develop an appropriate model that will help the creators of monetary and general macroeconomic policy and investors to make decisions related to macroeconomic policy measures more easily, namely investment decisions, and formulate investment strategies

Рециклирање коже у функцији високе моде

Ovaj doktorski umetnički projekat čine segmenti teoretskog pisanog rada i praktično realizovanog dela, koji je nastao kao rezultat istraživačkog rada iz nekoliko oblasti. Jedan deo teoretskih istraživanja bavi se razmatranjem problema ekologije i mogućnosti u postupku samoodrživosti kroz dizajn i umetnost, upoznavanjem tradicionalnih zanatskih tehnika izrade nakita kao važnog dela nematerijalne kulturne baštine i značaja koji imaju u očuvanju i održanju kontinuiteta kulturnog nasleđa jedne sredine. Kroz sažet istorijski pregled nakita kroz vreme i detaljan opis zanatskih tehnika uspostavlja se direktan međusobni kontakt vizuelne predstave nakita sa postupkom u primeni različitih tehnika, koje su inkorporirane u novi prostor savremenosti i inovativnosti, čime se potvrđuje njihova vekovna prisutnost i opravdava sadržanost u kontinuitetu stvaralačkog procesa. Osnovna ideja ovog doktorskog umetničkog projekta bazirana je na postavci da se estetski izraz nakita, koji po svom bogatstvu i raskoši sugeriše vizuelnu povezanost sa tradicionalno prepoznatljivim izgledom nakita, kroz pojam o vrstama materijala i različitim tehnikama njegove izrade stavi u okvir savremenog dizajna, insistirajući pritom na upotrebi potpuno novog materijala. Time se u fokusu nalazi proces stvaranja samog predmeta kroz potpuno novi oblik primene tradicionalnog u formi modernog. Upravo ovaj pristup uspostavljanja i konfrotiranja različitosti, tradicionalnog – modernog, viševekovnog – savremenog, rukom izvedenog – mašinski izrađenog itd., omogućava celovito sagledavanje mogućnosti upotrebe starih zanata, koji su u saglasnosti sa novim savremenim vrednostima i upućuju na superioran značaj prisustva umetničkog angažovanja

Одевни огледи – Улога костима у обликовању идентитета – просторна инсталација

Докторски уметнички пројекат Одевни огледи – улога костима у обликовању идентитета – просторна инсталација представља пример уметничке интерпретације коришћења модних и одевних садржаја прошлих времена, пре свега у смислу полазишта за увођење експеримента као најслободније уметничке форме. Почетна рецепција и визија стваралачког поступка надахнута искуственим, емотивним и естетским импулсима претпостављала је индивидуални методолошки приступ који је омогућио истраживање и откривање садржаја различитих вредности. Ови садржаји су покренули личне перспективе, значења и симболе у уметничком обликовању. Костим, одевање и мода сагледани су из више различитих углова посматрања и разложени су њихова основна улога и важност у друштвеној, костимографској и уметничкој примени. У раду, као посебне костимографске методе грађења уметничког наратива, издвајају се ликовне вредности и посматрају као репертоар знаковног система који има широк спектар примене, комбинација и уметничке обраде, како при анализи почетних визуелних извора истраживачког процеса, тако и у даљој разради идеја и преобликовању примењеног садржаја. Истакнута је важност и улога костима у обликовању идентитета, приликом чега се он посматра као уметнички „простор“, реализован као слика или објекат. У раду су издвојени примери из уметничке праксе и презентовани различити приступи стваралаштву, где се костим или мода примењују у ауторској нарацији. Уметнички пројекат садржи пет целина које приказују појединачне костиме, одевне елементе или пројектоване слике. Ове целине заједно чине репертоар одевних комуникацијских елемената који ауторском интервенцијом у различитим ликовним медијима спајају прошлост и садашњост у просторну инсталацију

Modeli za evaluaciju i izbor zaposlenih zasnovani na metodama višekriterijumskog odlučivanja

У данашње време савремене организације се налазе пред великим изазовом, а све због динамичнијих и захтевнијих услова пословања. Запослени представљају кључни фактор на основу којег организације постижу и задржавају конкурентску предност. Из тог разлога, менаџмент људских ресурса представља важну пословну активност од које зависи успех организације. Из тог разлога, процесу регрутације и селекције кадрова се посвећује посебна пажња. Избор компетентних запослених се најчешће одвија у кратком временском интервалу, док са друге стране организација тежи да запослени остану што дуже у организацији. Током времена предложено је више приступа, алата и техника за избор запослених. Традиционалне методе најчешће за евалуацију кандидата укључују статистичке анализе, тестове личности и сл. У циљу смањења субјективности и интуитивности у процесу селекције кадрова, на располагању су и технике које се заснивају на примени метода вишекритеријумског одлучивања. Сходно томе, докторска дисертација има за циљ да предложи вишекритеријумске оквире тј. моделе за избор кадрова. Модели се заснивају на примени Step‐Wise Weight Assessment Ratio Analysis - SWARA , Technique for Order of Preference by Similarity to Ideal Solution - TOPSIS и Combined Compromise Solution – CoCoSo метода. SWARA метода је у докторској дисертацији примењена за дефинисање тежина евалуационих критеријума. За коначно рангирање алтернатива односно кандидата примењене су TOPSIS и CoCoSo методе.U današnje vreme savremene organizacije se nalaze pred velikim izazovom, a sve zbog dinamičnijih i zahtevnijih uslova poslovanja. Zaposleni predstavljaju ključni faktor na osnovu kojeg organizacije postižu i zadržavaju konkurentsku prednost. Iz tog razloga, menadžment ljudskih resursa predstavlja važnu poslovnu aktivnost od koje zavisi uspeh organizacije. Iz tog razloga, procesu regrutacije i selekcije kadrova se posvećuje posebna pažnja. Izbor kompetentnih zaposlenih se najčešće odvija u kratkom vremenskom intervalu, dok sa druge strane organizacija teži da zaposleni ostanu što duže u organizaciji. Tokom vremena predloženo je više pristupa, alata i tehnika za izbor zaposlenih. Tradicionalne metode najčešće za evaluaciju kandidata uključuju statističke analize, testove ličnosti i sl. U cilju smanjenja subjektivnosti i intuitivnosti u procesu selekcije kadrova, na raspolaganju su i tehnike koje se zasnivaju na primeni metoda višekriterijumskog odlučivanja. Shodno tome, doktorska disertacija ima za cilj da predloži višekriterijumske okvire tj. modele za izbor kadrova. Modeli se zasnivaju na primeni Step‐Wise Weight Assessment Ratio Analysis - SWARA , Technique for Order of Preference by Similarity to Ideal Solution - TOPSIS i Combined Compromise Solution – CoCoSo metoda. SWARA metoda je u doktorskoj disertaciji primenjena za definisanje težina evaluacionih kriterijuma. Za konačno rangiranje alternativa odnosno kandidata primenjene su TOPSIS i CoCoSo metode

ǂThe ǂrole of the second chamber in European unitary states

Предмет истраживања у овом раду је данашња улога другог дома у државама европског континента које су неспорно унитарне. Циљ истраживања био је да се у тренутним уставноправним и друштвено-политичким околностима сагледа значај и позиција других домова на европском тлу. Имајући у виду потенцијалну примену бикамералног модела и у Републици Србији, ова студија се фокусирала искључиво на унитарне европске државе, остављајући по страни чак и оне земље за чије државно уређење у науци тренутно нема консензуса. Имајући у виду искуства постојања дводомног парламента, односно другог дома у Француској, Италији, Пољској, Чешкој Републици, Холандији, Словенији, Републици Ирској, Румунији и Белорусији, циљ овог рада је, пре свега, да укаже на перспективе бикамерализма у унитарним системима. Са друге стране, на основу анализираних модела, циљ овог истраживања је да покуша да допринесе евентуалном побољшању парламентаризма у Републици Србији, тако што ће понудити неколико могућих модела, који би, по узору на споменуте системе, могли унапредити положај Народне скупштине, али и генерално ојачати представничку функцију српског парламента. Ова студија пошла је од претпоставке да постојање другог дома оснажује умногоме пољуљану позицију легислативе у савременим демократским системима, те да је други дом један од малобројних уставних фактора који се озбиљније може супротставити све снажнијој егзекутиви. У том контексту, понуђен је и бикамерални модел који би, имајући у виду искуство других сличних европских система, комбинујући елементе демократског и социјално-економског бикамерализма, у Републици Србији могао да унапреди положај највишег представничког тела, те да буде стабилизирајући фактор у односима између законодавне и извршне власти.The subject of research in this study is the current role of the second chamber in the countries of the European continent, which are indisputably unitary. The aim of the research was to see the significance and position of second chambers in Europe in the current constitutional and socio-political circumstances. Having in mind the potential application of the bicameral model in the Republic of Serbia, this study focused exclusively on unitary European countries, leaving aside even those countries for which there is currently no consensus in science. Therefore, having in mind the experience of the existence of a bicameral parliament, ie a second chambers in France, Italy, Poland, the Czech Republic, the Netherlands, Slovenia, the Republic of Ireland, Romania and Belarus, this paper primarily aimed to point out the perspectives of bicameralism in unitary systems. On the other hand, based on the analyzed models, this research tried to contribute to the possible improvement of parliamentarism in the Republic of Serbia, offering several possible models that could improve the position of the National Assembly, but also generally strengthen the representative function of the Serbian Parliament. This study started from the assumption that the existence of the second chamber strengthens the much shaky position of the legislation in modern democratic systems, and that the second chamber is one of the few constitutional factors that can seriously oppose the increasingly powerful executive. In that context, a bicameral model was offered, which, having in mind the experience of other similar European systems, combining elements of democratic and socio-economic bicameralism, could improve the position of the highest representative body in the Republic of Serbia and be a stabilizing factor in relations between legislative and executive

Determining the genetic basis of rare neurodegenerative diseases by clinical exome analysis

eurodegenerativne bolesti se odlikuju varijabilnom kliničkom slikom, vremenom početka bolesti, prognozom i odgovorom na lečenje. Najveći broj ovih oboljenja uključuje motorne i kognitivne poremećaje poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti koje su široko rasprostranjene, do izuzetno retkih poput Krojcfeld-Jakobove bolesti. Ovom doktorskom tezom istražena je genetička osnova kognitivnih poremećaja i poremećaja pokreta sekvenciranjem panela klinički egzom kod ukupno 57 nesrodnih bolesnika (15 sa kognitivnim poremećajem i 42 sa poremećajem pokreta). Prednost pri selekciji su imali porodični slučajevi sa ranim početkom bolesti ili složenim fenotipom. Sekvenciranje panela vršeno je na Illumina MiSeq platformi prema uputstvu proizvođača. Rezulati sekvenciranja su analizirani dostupnim softverom za analizu i prethodno razvijenim tokom rada (engl. pipeline). Interpretacija varijanti zasnovana je na analizi setova gena odabranih prema fenotipu bolesnika, pretraživanju literature i baza podataka, učestalosti alela, in silico analizama. Uzročne varijante su potvrđene sekvenciranjem po Sangeru i segregacionim analizama. Utvrđen je verovatan genetički uzrok kod devet nesrodnih bolesnika (četiri sa kognitivnim poremećajem i pet sa poremećajem pokreta). Detektovano je ukupno 11 patoloških varijanti u sedam gena (PSEN1, OPTN, TUBB4A, PANK2, SETX, MFSD8 i ARSA) od kojih su devet varijante sa promenjenim smislom (engl. missense), jedna varijanta bez smisla (engl. nonsense) i jedna varijanta u mestu splajsovanja (engl. splice site). Sve detektovane varijante su u genima koji su u skladu sa kliničkim fenotipom datih bolesnika. Pored toga, detektovane varijante u genima DCTN1, PDGFRB i POLG predstavljaju moguć uzrok bolesti kod tri dodatna slučaja sa poremećajem pokreta. Kod ostalih ispitanika genetička osnova bolesti ostaje nerazjašnjena. Rezultati ove teze ističu značaj analize panela klinički egzom u dijagnostici kognitivnih poremećaja i poremećaja pokreta i daju nam uvid u složenost genetičke pozadine ovih oboljenja.Neurodegenerative diseases are characterized by a variable clinical picture, disease onset, prognosis and response to treatment. The largest number of them includes motor and cognitive disorders such as Alzheimer's and Parkinson's diseases, which are widespread, to extremely rare ones such as Creutzfeldt-Jakob disease. Here we analysed the genetic basis of cognitive and movement disorders by sequencing a clinical exome panel that comprise coding regions of 4813 genes with surrounding intronic sequencies in 57 unrelated patients (15 with cognitive and 42 with movement disorders). During selection, preference was given to family cases with an early onset of the disease or a complex phenotype. Panel sequencing was performed on the Illumina MiSeq platform according to the manufacturer's instructions. Results were analyzed with available software and an internal pipeline. The interpretation of variants is based on the analysis of gene sets selected according to the patient's phenotype, literature and database searches, allele frequencies, in silico analyses. Causal variants were confirmed by Sanger sequencing, as well as segregation analysis. A probable genetic cause was determined in nine unrelated patients (four with cognitive and five with movement disorder). We detected nine missense, one nonsense and one splice site pathological variants in seven genes (PSEN1, OPTN, TUBB4A, PANK2, SETX, MFSD8, and ARSA) which are in accordance with the clinical phenotype of the given patients. In addition, the detected variants in the DCTN1, PDGFRB, and POLG genes represent a possible cause of movement disorder in three additional cases. The rest of patients remain negative. The results of this thesis highlight the importance of clinical exome panel analysis in the diagnosis of cognitive and movement disorders and give us an insight into the genetic complexity of these diseases

FInancial burden of healthcare in the population over 65 years old in Serbia, Slovenia, and Croatia

Uvod: Finansijsko opterećenje usled korišćenja zdravstvene zaštite (zdravstvene zaštite u užem smislu, stomatološke zaštite i lekova) predstavlja nemogućnost plaćanja drugih životnih troškova zbog „plaćanja iz džepa” za korišćenu zdravstvenu zaštitu i javlja se kada su ta plaćanja veća od finansijskih mogućnosti domaćinstva. Materijal i metod: Istraživanje je dizajnirano po tipu studije preseka i predstavlja sekundarnu analizu podataka dobijenih iz Ankete o prihodima i uslovima života (Survey on Income and Living Conditions – SILC), sprovede 2017. godine na teritoriji Republike Srbije, Republike Slovenije i Republike Hrvatske na reprezentativnim uzorcima u sve tri države. Istraživanjem o finansijskom optrećenju usled korišćenja zdravstvene zaštite obuhvaćeni su ispitanici starosti 65 i više godina. Instrumenti istraživanja su bili Upitnik za domaćinstva, Upitnik za lica i Upitnik sa pitanjima iz Modula o zdravlju i zdravlju dece. Sve nezavisne varijable koje su se pokazale značajnim (p<0,05) su uvrštene u multivarijantne logističke regresione modele sa ishodnim varijablama: finansijsko opterećenje usled korišćenja zdravstvene zaštite, finansijsko opterećenje usled korišćenja stomatološke zaštite i finansijsko opterećenje usled upotrebe lekova. Za svaku ishodnu varijablu definisana su po dva modela: Model 1 koji je obuhvatao varijable koje su se odnosile na individualne karakteristike ispitanika i Model 2 koji je obuhvatao i varijable na nivou domaćinstva. Rezultati: Ukupno je u sve tri države bilo 34,7% ispitanika starih 65 i više godina sa finansijskim opterećenjem usled korišćenja zdravstvene zaštite, 43,1% sa finansijskim opterećenjem usled korišćenja stomatološke zaštite i 63,5% sa finansijskim opterećenjem usled upotrebe lekova. Uzimajući u obzir individualne varijable i varijable na nivou domaćinstva finansijsko opterećenje usled korišćena zdravstvene zaštite u Srbiji bilo je povezano sa veoma lošim (OR: 5,23, 95% CI: 1,99 – 13,76) i lošim (OR: 3,56, 95% CI: 1,41 – 8,95) samoprocenjenim zdravljem, životom u domaćinstvima koja su teško i veoma teško (OR: 6,80, 95% CI: 1,99 – 23,28) ili prilično lako ili sa malo poteškoća (OR: 3,58, 95% CI: 1,05 – 12,17) „sastavljala kraj sa krajem” i životom u domaćinstvima koja su trpela blago (OR: 0,69, 95% CI: 0,59 – 0,84) ili veliko (OR: 0,47, 95% CI: 0,26 – 0,87) opterećenje svakodnevnim troškovima domaćinstva. U Sloveniji su teško (OR: 2,05, 95% CI: 1,41 – 2,98) i umereno (OR: 1,51, 95% CI: 1,10 – 2,07) ograničenje u svakodnevnim aktivnostima usled hronične bolesti ili stanja, viša škola ili fakultet (OR: 2,03, 95% CI: 1,47 – 2,81), brak ili vanbračna zajenica (OR: 1,54, 95% CI: 1,03 – 2,03) i život u domaćinstvima koja su trpela veliko opterećenje svakodnevnim troškovima (OR: 0,51, 95% CI: 0,31 – 0,84) bili povezani sa finansijskim opterećenjem usled korišćenja zdravstvene zaštite, a u Hrvatskoj život u domaćinstvima koja su teško i veoma teško (OR: 2,52, 95% CI: 1,67 – 3,79) ili prilično lako ili sa malo poteškoća (OR: 2,08, 95% CI: 1,41 – 3,06) „sastavljala kraj sa krajem” i u domaćinstvima koja su trpela veliko opterećenje svakodnevnim troškovima (OR: 0,62, 95% CI: 0,46 – 0,84). U Srbiji, sa finansijskim opterećenjem usled korišćenja stomatološke zaštite je bio povezan život u domaćinstvima koja su trpela blago (OR: 0,35, 95% CI: 0,27 – 0,45) ili veliko (OR: 0,13, 95% CI: 0,06 – 0,30) opterećenje svakodnevnim troškovima domaćinstva...Introduction: The financial burden due to the use of health care (medical care, dental care, and medicines) represents the inability to pay other living expenses due to "paying out – of – pocket" for the used health care and occurs when these payments are greater than the household's financial capabilities. Material and method: The research was designed as a cross – sectional study and represents a secondary analysis of data obtained from the Survey on Income and Living Conditions (SILC), conducted in 2017 in the Republic of Serbia, the Republic of Slovenia, and the Republic of Croatia on representative samples in all three countries. Our research on the financial burden of health care included respondents aged 65 and over. The research instruments were the Questionnaire for households, the Questionnaire for individuals, and the Questionnaire with questions from the Module on health and children's health. All statistically significant independent variables (p<0.05) were included in multivariate logistic regression models with the outcome variables: the financial burden of medical care, the financial burden of dental care, and the financial burden of medicines. Two logistic regression models were defined for each outcome variable: Model 1 included variables of individual characteristics, and Model 2 included variables of individual characteristics and variables of household characteristics. Results: In total, 34.7% of respondents aged 65 and over were financially burdened of medical care, 43.1% of dental care, and 63.5% of medicines. Taking into account individual variables and variables at the household level, the financial burden of healthcare in Serbia was associated with poor (OR: 5.23, 95% CI: 1.99 – 13.76) and bed (OR: 3.56, 95% CI: 1.41 – 8.95) self– rated health, and living in households that "make ends meet" with difficulty or with great difficulty (OR: 6.80, 95% CI: 1.99 – 23.28) or fairly easily or with some difficulty (OR: 3.58, 95% CI: 1.05 – 12.17) and in households with a slight (OR: 0.69, 95% CI: 0.59 – 0.84) or heavy burden (OR: 0.47, 95% CI: 0.26 – 0.87) of total housing costs. In Slovenia, severe (OR: 2.05, 95% CI: 1.41 – 2.98) and not severe (OR: 1.51, 95% CI: 1.10 – 2.07) limitations in daily activities due to health problems, high school or tertiary school (OR: 2.03, 95% CI: 1.47 – 2.81), marriage/cohabitation (OR: 1.54, 95% CI: 1.03 – 2.03) and households heavy burden of total housing costs were associated with the financial burden of healthcare. In Croatia, living in households that make ends meet with difficulty or with great difficulty (OR: 2.52, 95% CI: 1.67 – 3.79) or fairly easily or with some difficulty (OR: 2.08, 95% CI: 1.41 – 3.06) and in households with the heavy burden of total housing costs (OR: 0.62, 95% CI: 0.46 – 0.84) were associated with the financial burden of healthcare..

Revival and reinpreatation of family heritage: Scene Design Art Work

Предмет докторског уметничког пројекта Оживљавање и реинтерпретација породичног наслеђа: уметничкo делo сценског дизајна, јесте уочавање, истраживање и ревитализација сећања на сопствено порекло и успостављање јасног односа према личном идентитету. Истраживање као исход има уметничко дело сценског дизајна у форми сајт-специфик пројекта „Одласци“, осмишљеног на простору дедовине, чији је циљ да се снажна лична осећања изразе кроз уметничко дело сценског дизајна.Predmet doktorskog umetničkog projekta Oživljavanje i reinterpretacija porodičnog nasleđa: umetničko delo scenskog dizajna, jeste uočavanje, istraživanje i revitalizacija sećanja na sopstveno poreklo i uspostavljanje jasnog odnosa prema ličnom identitetu. Istraživanje kao ishod ima umetničko delo scenskog dizajna u formi sajt-specifik projekta „Odlasci“, osmišljenog na prostoru dedovine, čiji je cilj da se snažna lična osećanja izraze kroz umetničko delo scenskog dizajna.The subject of the doctoral art project Revival and reinterpretation of family heritage: an artistic work of stage design, is the observation, research and revitalization of existence and revitalization of the identity of relationships based on personality and personality identity. The result of the research is an artistic work of stage design in the form of a site-specific project "Departures", designed in the area of heritage, whose goal is to express strong feelings in a stage art design work

Hybrid system for highway construction cost estimation in initial stages of project development

Razvoj i proširenje mreže auto-puteva spada u red ključnih faktora koji omogućavaju brži ekonomski napredak u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Donosioci odluka o velikim kapitalnim projektima, kada razmišljaju da li uopšte ući u izgradnju novog projekta autoputa, svoje odluke prevashodno baziraju na inicijalnim procenama troškova izgradnje i očekivanim koristima od te izgradnje. Međutim, baš u početnim fazama investicionog projekta, prilikom izrade inicijalnih procena troškova, investitori i potencijalni izvođači radova nailaze na brojne izazove. Najveći izazov su vrlo oskudne informacije o karakteristikama budućeg auto-puta i nedostupnost ili mali broj podataka o troškovima prethodno realizovanih projekata, a na osnovu kojih bi se doneli zaključci o očekivanim troškovima realizacije budućih projekata...The development and expansion of the highway network is one of the key factors that enable faster economic growth in underdeveloped and developing countries. Decision makers for large capital projects, when considering whether to enter or not into construction of a new highway project, primarily base their decisions on initial construction cost estimates and expected benefits from that construction. However, in the initial stages of an investment project, owners and potential contractors encounter numerous challenges when making initial cost estimates. The biggest challenges are very scarce information on the characteristics of the future highway and the unavailability or small amount of data on the costs of previously implemented projects, based on which conclusions could be made about the expected costs of implementing future projects..