Oralno zdravlje osoba sa autizmom - Prikaz edukativnog modula

U poređenju sa osobama iz neurotipične populacije, osobe sa autizmom imaju veću učestalost dentalnog plaka, karijesa, gingivitisa, bruksizma i malokluzije. Razloge za to možemo tražiti u selektivnoj izhrani, teškoćama u komunikaciji, senzornoj obradi, otporu prema promenama, nuspojavama određenih lekova, kao i u nepovoljnim uslovima okruženja koje stvara prepreke u procesu ostvarivanja prava na zaštitu oralnog zdravlja. Kako bi se unapredile zdravstvene usluge za osobe sa autizmom, u okviru Erasmus+ projekta „HeAlth: Improving access to health care services for people with autism” kreirano je osam modula obuka namenjenih zdravstvenim radnicima, od kojih je jedan modul posvećen oralnom zdravlju. Cilj ovog modula obuke je da poboljša kompetencije zdravstvenih radnika u oblasti stomatološke nege osoba sa autizmom. Modul obuhvata tri velike teme – 1) oralno zdravlje osoba sa autizmom, 2) barijere i faktori rizika u zaštiti oralnog zdravlja osoba sa autizmom i 3) praktični pristupi za efikasnu komunikaciju i izvođenje stomatoloških procedura. Obukom su predviđeni sledeći materijali – interaktivna prezentacija u kojoj su predstavljeni svi ključni koncepti nabrojanih tema, priručnici za stomatologe i roditelje, dva video-materijala u kojima stomatolog i farmaceut govore o oralnom zdravlju osoba sa autizmom, studija slučaja i evaluacioni test. Ovaj modul obuke predstavlja ključni korak ka inkluzivnijem pristupu u stomatološkoj nezi, čime se unapređuje kvalitet života osoba sa autizmom i njihovih porodica. Razvijeni sadržaj može se adaptirati i proširiti za druge specifične potrebe u zdravstvenoj praksi

RECIDIVISM RISK ASSESSMENT AMONG CONVICTED WOMEN

Zatvorski sistem, čiji je osnovni cilj rehabilitacija i reintegracija osuđenih lica u društvenu zajednicu je, uvažavajući iskustva iz prakse i empirijske dokaze, u velikoj meri napredovao. Međutim, usled niske zastupljenosti žena u broju svih osuđenih lica koja se nalaze u zatvoru, zapaža se da u svim aspektima zatvorskog života i penalnog tretmana one neretko bivaju diskriminisane. U tom smislu, posebno je važno obratiti pažnju na faktore rizika recidivizma koji su karakteristični za osuđene žene, a koji nisu inkorporirani u rodno neutralne instrumente procene rizika, koji se u penalnoj praksi najčešće koriste. Cilj ovog rada je da se ukaže na specifične potrebe osuđenih žena i na neophodnost validacije instrumenata procene, koji su dizajnirani na uzorcima muškaraca, a primenjuju se na ženskoj osuđeničkoj populaciji. U radu je prikazana zastupljenost žena u ukupnom broju svih osuđenih lica, kao i podaci o njihovom recidivizmu. Dalje se u radu razmatraju faktori rizika recidivizma koji su karakteristični za osuđene žene. Posebna pažnja je usmerena na procenu rizika recidivizma osuđenih žena, te je ukazano na prednosti i nedostatke rodno neutralnog i rodno responzivnog pristupa. Saznanja o efektima instrumenata za procenu rizika recidivizma predstavljena su kroz prikaz nalaza istraživanja, te je utvrđeno da postoje nekonzistentni rezultati po pitanju njihove prediktivne validnosti kada se primenjuju prema osuđenim ženama. Na osnovu kritičkog razmatranja dobijenih nalaza i stanja u Republici Srbiji, date su preporuke za unapređenje prakse procene rizika recidivizma osuđenih žena.The prison system, whose primary goal is the rehabilitation and reintegration of convicted individuals into society, has made significant progress, taking into account practical experience and empirical evidence. However, due to the low representation of women among the prison population, they are often found to face discrimination in all aspects of prison life and penal treatment. In this regard, it is particularly important to pay attention to the risk factors for recidivism that are specific to convicted women and are not incorporated into gender-neutral risk assessment instruments, which are most commonly used in penal practice. The aim of this paper is to highlight the specific needs of convicted women and the necessity of validating assessment instruments that were designed based on male samples but are applied to the female prison population. The paper presents the representation of women within the total number of convicted individuals, as well as data on their recidivism. Furthermore, it examines the risk factors for recidivism that are specific to convicted women. Special attention is given to the recidivism risk assessment among convicted women, highlighting the advantages and disadvantages of both gender-neutral and gender-responsive approaches. Insights into the effects of recidivism risk assessment instruments are presented through a review of research findings, revealing inconsistencies in their predictive validity when applied to convicted women. Based on a critical analysis of the findings and the situation in the Republic of Serbia, recommendations are provided for improving the practice of recidivism risk assessment for convicted women

Potencijali procesne drame u prevenciji govora mržnje i diskriminacije među mladima

Postoje brojni napori u promovisanju različitosti i inkluzije širom Evrope i ove teme predstavljaju prioritetna pitanja u sektorima koji su usmereni na brigu o mladima. I pored toga, problemi govora mržnje i diskriminacije su prisutni, predstavljaju izazove sa kojima se mladi ljudi susreću u svakodnevnom životu i velika su prepreka izgradnji zajednica koje se zasnivaju na različitosti, jednakosti i socijalnom uključivanju. Kontinuirano se testiraju različiti pristupi prevencije govora mržnje i diskriminacije koji omogućavaju mladima da grade svoja znanja i veštine, negujući vrednosti različitosti i inkluzije. Jedan od njih, koji pokazuje visoke potencijale u radu sa mladima iz različitih društvenih grupa, jeste procesna drama. Procesna drama, razvijena u okviru posebnog pristupa „drama u obrazovanju“ (engl. drama in education), usmerena je na unapređivanje znanja učenika kroz specifičnu dramsku situaciju koja nudi mogućnost iskustvenog učenja. U procesnoj drami, mladi imaju priliku da, uz podršku i podsticaje voditelja, testiraju, otkrivaju, prožive i grade određena znanja. Procesna drama pruža siguran istraživački prostor u kome učesnici mogu da analiziraju problem, oblikuju svoje stavove i izvode zaključke. Sa ciljem primene procesne drame u prevenciji govora mržnje i diskriminacije među mladima, pokrenut je, od strane CEPORA – Centra za pozitivan razvoj dece i omladine projekat „Let's process some drama: Preventing hate speech and discrimination among youth“ („Hajde da procesuiramo dramu: Prevencija govora mržnje i diskriminacije među mladima“), finansiran kroz Erazmus+ program Evropske unije. Kroz projekat se kreira kurikulum od pet radionica procesne drame koje učesnicima omogućavaju istraživanje tema stereotipa i predrasuda, govora mržnje, diskriminacije, tolerancije i uvažavanja različitosti i osnažuju se praktičari iz oblasti omladinskog rada, obrazovanja i socijalne zaštite za njegovu primenu. U radu će biti prikazan proces kreiranja i testiranja kurikuluma, uz predstavljanje rezultata njegove primene sa mladima u tri zemlje, Srbiji, Italiji i Hrvatskoj, te će biti izvedeni zaključci o preduslovima i potencijalima primene procesne drame u prevenciji govora mržnje i diskriminacije – u školskom i vanškolskom kontekstu

Assistive technology provision at mainstream schools - Experiences of Serbian resource centers

BackgroundOver the last 15 years, inclusive education has been formally established in Serbia as a mandatory approach for all students, ensuring equal rights and access to education without discrimination on any grounds. In addition to mainstream schools, Serbia also has special schools for students with developmental challenges and disabilities. Although some special schools in Serbia have been functioning as resource centers (RCs) for a long time now, 13 RCs have only recently been officially established, aiming to support inclusive education through assistive technology (AT) among other things. ObjectiveThe research reported in this study was conducted within a project that aims to address challenges in implementing and improving inclusive education in the Republic of Serbia, focusing on the existing capacities and difficulties in how RCs provide AT services to mainstream schools to offer a set of recommendations to inform the development of RCs in the country. MethodA SWOT analysis involving 80 respondents was conducted. Fifty-three respondents completed a questionnaire online, while further 27 respondents participated in five focus groups. Groups involved experts working in the RCs, suppliers and manufacturers of AT, parents of persons with disabilities, and expert associates from mainstream schools. The data was analyzed using a SWOT framework. ResultsThe respondents reported that human capacities (e.g., motivation and experience) were the main strength. Weaknesses included lack of specific and modern knowledge about working with children with different conditions, as well as specific knowledge about the AT itself. Intersectoral cooperation was pointed out as the main opportunity, while obstacles were recognized in almost all work segments (lack of finances, lack of staff, lack of adequate legal regulations and communication and cooperation). ConclusionBased on the results achieved, potential solutions for overcoming the existing obstacles in resource centers were proposed

Rani tretman i predškolsko vaspitanje dece s intelektualnom ometenošću

Уџбеник Рани третман и предшколско васпитање деце с интелектуалном ометеношћу намењен је пре свега студентима Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију студијског програма Специјална едукација и рехабилитација особа с тешкоћама у менталном развоју, као и свим другим студентима и појединцима који су заинтересовани за ову тематику. Садржај је усаглашен са силабусом предмета истоименог назива који се изучава у оквиру студијског програма. Главни циљ уџбеника је да се студенти упознају с основним научним, теоријским и практичним информацијама о раном третману и предшколском васпитању деце с интелектуалном ометеношћу предшколског узраста*. Покушало се да се на једном месту, на кратак, сажет и разумљив начин обраде најзначајнији појмови и постави основа за даље истраживање стручне литературе у области раног третмана деце с интелектуалном ометеношћу. Програми ране интервенције који почињу у прве три године живота ефикасни су за децу која су социјално или биолошки изложена ризику од кашњења у развоју. То кашњење може да се односи на било коју област развоја: самопомоћ, моторику, когницију, комуникацију или социјалне вештине. У овом уџбенику приказана је динамична и променљива природа раног развоја детета, као и тешкоће у постизању циљева, које су специфичне за когнитивни дисбаланс у раном детињству. Уџбеник је подељен на пет поглавља. Први део уџбеника усмерен је на упознавање са дефинисањем и садржајем ране интервенције, који је променио фокус са пружања услуга усмерених на децу на услуге фокусиране на породицу и проактивну подршку породицама у пружању могућности за активно учење кроз свакодневне рутине. Садржај првог поглавља неопходан је за јасније разумевање материје која ће се разматрати у осталим поглављима. У другом поглављу обрађује се процена способности у оквиру ране интервенције и описују актуелни алати који се данас у свету и Србији користе у том поступку. Главне развојне тачке детета као оријентири развојног тока детаљно су описане у трећем поглављу и указано је на конкретне разлоге за забринутост уколико постоје одступања у развојној трајекторији. У четвртом поглављу детаљно се обрађује садржај индивидуалног образовног плана који се примењује у предшколским установама у Србији код деце с интелектуалном ометеношћу. Овај део обогаћен је примерима урађених индивидуалних образовних планова који су приказани у Прилозима, који се налазе у последњем делу уџбеника. У петом, завршном одељку, истиче се значај игре у животу детета вртићког узраста, као и специфичности игровних активности детета с интелектуалном ометеношћу. Ауторка се нада да ће базични термини, појашњења и примери из овог уџбеника представљати трајну основу знања будућих дефек- толога-олигофренолога, садашњих студената који тек улазе у свет проучавања ране интервенције и њених програма. Напослетку, ауторка изражава особиту благодарност за све будуће сугестије и савете, као и за спремност и отвореност да се укаже на она питања о којима би требало посебно повести рачуна у наредним допунама

Parenting experiences of people with visual impairment

Becoming a parent is a life goal for most individuals and it goes as well for individuals with visual impairment. The aim of this research was to explore the experiences of Serbian parents with visual impairment in raising children. This is a replication of the study conducted in the United States to compare the examined aspects of parenting with visual impairment under different socio-cultural conditions. Interviews were conducted with 33 parents with visual impairment who, at that moment, had at least one child aged between 6 and 25 years, living with them. Each researcher conducted a content analysis of the transcripts and the interviewer’s notes, respectively. Key points and themes were identified within three topical areas. The parenting challenges were primarily related to making the decision to become a parent, taking care of the child and helping their child become the best possible adult. Most practical difficulties were related to taking care of newborn babies, outdoor activities, and helping children with schoolwork. The parents overcame these difficulties with the help of family members and relatives, while no organized institutional support was available. From the point of view of the participants in the two studies compared, most topics within specific themes regarding parenting with visual impairment are similar. The differences identified in the perception of the socio-emotional and practical aspects of being a parent with visual impairment are assumed to be the result of socio-cultural differences and the available support level

Žene u zatvoru u Srbiji: Međunarodni standardi, nacionalno zakonodavstvo i kvalitet života

Knjiga je podeljena u dva dela. Prvi deo knjige posvećen je analizi kriminaliteta žena u Srbiji i odgovoru društva na njega. Na osnovu analize dostupnih podataka, analiziraju se obim, struktura i dinamika kretanja kriminaliteta žena u Srbiji tokom poslednje decenije. Potom se analiziraju međunarodni standardi za postupanje prema ženama koje se nalaze u penitensijarnim ustanovama, s fokusom na Pravila Ujedinjenih nacija o postupanju sa zatvorenicama i izvršenju nekustodijalnih mera prema ženama izvršiteljkama (tzv. Bankočka pravila). Treća celina prvog dela knjige posvećena je pravnom i institucionalnom okviru Republike Srbije koji je relevantan za razumevanje položaja žena u zatvoru, dok je četvrta celine posvećena ulozi Nacionalnog preventivnog mehanizma u unapređenju ljudskih prava i položaja žena u zatvoru u Srbiji. Drugi deo knjige se fokusira na analizu rezultata empirijskog istraživanja kvaliteta života žena u zatvoru u Srbiji. U ovom delu je prvo dat opis metodologije istraživanja koje je sprovedeno u okviru PrisonLIFE projekta, a koje je za cilj imalo dolaženje do podataka o percepciji osuđenih lica u Republici Srbiji o kvalitetu zatvorskog života. Nakon toga su prikazani i analizirani podaci koji se odnose na tri dimenzije kvaliteta zatvorskog života posmatrano iz ugla osuđenica u Kazneno-popravnom zavodu za žene: profesionalizam, harmonija i bezbednost. Na osnovu svega, izvedene su i preporuke za dalji rad na jačanju zakona, politika i praksi kako bi se unapredio položaj žena u zatvoru i u potpunosti izašlo u susret njihovim specifičnim potrebama koje proizilaze iz specifičnosti kriminaliteta koje žene vrše i njihovog ukupnog položaja u društvu

Digitale Inklusion von Personen mit Autismus-Spektrum-Störung

Dieses Buch untersucht Chancen und Hindernisse für die digitale Inklusion von Personen mit Autismus-Spektrum-Störung (ASS). Es behandelt die grundlegenden Anforderungen der „digitalen Gesellschaft“ sowie Konzepte der digitalen Inklusion (und Exklusion), der digitalen Teilhabe und der digitalen Kluft bei Behinderungen und bietet Unterstützung für Personen mit Autismus bei der Mitgestaltung digitaler Geräte. Das Buch diskutiert die Anwendung digitaler Technologien in verschiedenen Kontexten, einschließlich Bildung, Freizeitaktivitäten, Gemeinschaftsleben, alltäglichen Lebensfähigkeiten und Beschäftigung von Personen mit Autismus. Behandelte Bereiche umfassen: Computerbasierte Interventionen zur Sprachentwicklung, sozialen Kommunikation, exekutiven Funktionen und anderen Fähigkeiten bei Kindern mit Autismus. Digitale Gesundheitsinterventionen für Personen mit ASS. Risiken für Personen mit ASS im Internet (z.B. übermäßige Nutzung, süchtiges Verhalten und Cybermobbing). Nutzung digitaler Technologien zur Simulation von Vorstellungsgesprächen und zur Vermittlung von Arbeitsfähigkeiten. Nutzung digitaler Technologien in Selbstvertretungsaktivitäten von Personen mit Autismus. Digitale Inklusion von Personen mit Autismus-Spektrum-Störung ist ein unverzichtbares Nachschlagewerk für ForscherInnen, ProfessorInnen, DoktorandInnen, KlinikerInnen sowie verwandte TherapeutInnen und Fachleute in der klinischen Kinder- und Schulpsychologie, der Sozialarbeit, der Verhaltenstherapie/Rehabilitation, der Pädiatrie, der Physiotherapie, der Ergotherapie, der Sprachtherapie, der Neurologie, der Sonderpädagogik, der Kinder- und Jugendpsychiatrie sowie der Entwicklungspsychologie

Efektivne antibuling intervencije: priručnik za školsko osoblje

Искуство насиља, посебно у детињству, може имати бројне последице по физичко и ментално здравље деце, утицати на образовне исходе и потенцијал да напредују. Школско особље, наставници и стручни сарадници, налазе се у изазовној позицији да на вршњачко насиље правовремено и адекватно реагују и кад су у могућности превенирају насиље у школском окружењу. Булинг, као специфичан облик вршњачког насиља, захтева од школског особља сензибилисан приступ, како у погледу правилног препознавања карактеристика које чине један инцидент булингом, тако и у погледу стварања предуслова за развој школске климе и вршњачких односа који подстичу просоцијално понашање, а дестимулишу вршење булинга. Стога су током претходног периода развијане бројне антибулинг стратегије које су се показале ефективним у превенирању и реаговању на булинг. Приручник Ефективне антибулинг интервенције: приручник за наставнике настао је у оквиру пројекта „Подршка системском одговору на вршњачко насиље: израда приручника за школско особље о ефективним антибулинг интервенцијама“ који финансира Кабинет министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, а који реализује ЦЕПОРА – Центар за позитиван развој деце и омладине. Општи циљ пројекта односи се на унапређење компетенција школског особља за реаговање на булинг и пружање подршке учесницима булинга. Специфични циљеви пројекта усмерени су на јачање знања школског особља о савременим приступима и ефективним антибулинг интервенцијама, као и подизање нивоа обавештености запослених у свим основним школама у Србији о моделима добре праксе у домену реаговања на булинг и пружања подршке учесницима булинга

Prepoznavanje emocionalnog izraza lica kod srednjoškolaca različitih intelektualnih sposobnosti

Uvod: O sposobnosti prepoznavanja emocija, i pored sve većeg interesovanja za socijalnu kogniciju, još uvek nema dovoljno konzistentne evidencije, čemu doprinosi kompleksnost povezanih konstrukata, kao i metodološka neujednačenost pristupa. Cilj: Da se u grupi mladih proveri diskriminativnost robustne tehnike kojom se prepoznavanje emocija testira samo jednim zadatkom, ispita povezanost ove sposobnosti i osnovnih pokazatelja inteligencije, te istraže potencijalne polne razlike u prepoznavanju emocija. Metode: U grupi od 199 srednjoškolaca, 95 iz sistema regularnog obrazovanja (mladi tipičnog razvoja), a 104 iz specijalne škole za obrazovanje mladih sa intelektualnom ometenošću – 44 sa graničnim intelektualnim sposobnostima i 60 sa lakom intelektualnom ometenošću – primenjen je zadatak prepoznavanja osam različitih emocija (šest bazičnih i dve kontrolne) prikazanih na fotografijama iste osobe, statičnog i naglašenog izraza lica. Rezultati: Pouzdanost tehnike je α = .68. Mladi tipičnog razvoja postižu bolje skorove na zadatku prepoznavanja emocija (AS = 5.35, SD = 1.98) u poređenju sa mladima iz specijalne škole (AS = 3.67, SD = 1.81), t (197) = 6.24, p < .001, d = 0.89, što se ispoljava i kada se porede sve tri grupe ispitanika (F(2, 196) = 23.06, p < .001, η2 = .19). Značajna korelacija skora na zadatku prepoznavanja emocija sa IQm (r = .32, p = .01) i IQt (r = .39, p = .002) utvrđena je samo u grupi adolescenata lake intelektualne ometenosti. Ne registruju se razlike u prepoznavanju emocija vezanih za pol primenom zadatka prepoznavanja emocija, sem u slučaju prepoznavanja tuge u grupama mladih tipičnog razvoja i graničnih intelektualnih sposobnosti. Zaključak: Primenjeni postupak je diskriminativan u ispitivanju sposobnosti rekognicije bazičnih facijalnih emocija. Dobijene razlike su, mada u maloj meri, povezane sa IQ na nivou grupa formiranih prema opštoj sposobnosti