Specifičnost crtanja kod dece s poremećajem iz spektra autizma vrtićkog uzrasta

U razvojnom uzrastu, crtež je jedan od najboljih alata za objektivizaciju stepena zrelosti deteta u psihomotoričkoj, kognitivnoj i emocionalnoj oblasti, a istovremeno predstavlja važan komunikacioni instrument, kako u obrazovnom, tako i u terapijskom smislu. Sazrevanje ekspresivnosti crteža proporcionalno je sazrevanju kognitivnih i emocionalnih funkcija. Deca sa poremećajem iz spektra autizma (PSA) vrtićkog uzrasta imaju niži kvalitet somatosenzorne percepcije, funkcije šake i motoričkog planiranja, a utvrđeno je da su njihovi razvojni stadijumi crtanja usporeniji nego kod dece neurotipičnog razvoja iste starosti. Cilj ovog istraživanja odnosi se na analiziranje razlike u crtežima pet dečaka sa PSA, imajući u vidu njihovu starost i vreme provedeno u okviru vrtićkog tretmana. U vreme procene dečaci su imali od četiri do sedam godina. Dijagnoza ove dece potvrđena je prema dijagnostičkim kriterijumima DSM-5. Proces crtanja ocenjen je kroz polustrukturirano posmatranje u kome je od deteta traženo da spontano crta, koristeći markere i list papira. Tokom procesa crtanja razmartani su sledeći parametri: stav deteta tokom aktivnosti (kako je ta aktivnost prihvaćena), kontakt očima tokom akcije (prisutan, diskontinuiran ili odsutan), upotreba boje (da li dete ima tendenciju da koristi samo jednu ili nekoliko), prihvatanje olovke/bojice/markera (funkcionalno, visoko u pesnicu ili između prstiju), prisustvo interakcije sa ispitivačem tokom aktivnosti, posmatranje da li se crtež koristi na relacioni način ili ne, trajanje crtanja i nivo pažnje, korišćenje prostora na papiru, forma i redosled elemenata koji čine crtež, linija, oblik, proporcije i brisanja. Uzimajući u obzir navedene parametre, pristupljeno je razumevanju različitih razvojnih koraka crteža, prema uzrastu, uvek imajući na umu individualnost deteta i kontekst. Ocenjivanje crteža predstavljeno je u okviru skale od pet tačaka: odbijanje crtanja ili izostanak produkcije; neuređeno, nasumično škrabanje (uzrast od 2 do 3,6 godina); kontrolisano škrabanje (uzrast od 2 do 3,6 godina); imenovano škrabanje, sa pripisivanjem značenja (starost od 2 do 3,6 godina); predšematski crtež (uzrast 3,7 do 6 godina) - namerni pokušaji da se predstavi stvarnost čak i ako različiti elementi nisu dobro organizovani na papiru i, naposletku, šematski (uzrast oko 7 godina) - crtež ima odgovarajuću formu tako da predstavlja objekat stvarnosti i dobro je prepoznatljiv, a prostorno-vremenski parametri su postignuti. U petočlanoj grupi dece jedan dečak odbija da crta, trojica dečaka su u fazama škrabanja, a samo jedan je u predšematskoj fazi. Dečaci koji su duže bili obuhvaćeni vrtićkim tretmanom pokazali su viši nivo crtanja u odnosu na dečake koji su svega nekoliko meseci proveli u vrtiću. U radu su dalje razmatrane specifičnosti pojedinačnih crteža ovih dečaka

The relationship between teachers’ disciplinary practices and school bullying and students’ satisfaction with school: The moderated mediation effects of sex and school belonging

An authoritative school climate, along with greater teacher support and warm relations among peers are frequently connected with less school bullying. The main aim of this paper is to examine the direct link as perceived by students between teachers’ disciplinary practices and bullying in school and students’ satisfaction with school. The indirect relationships are explored via the mediation of school belonging and the moderation of gender. High school students (N=860, 40.4% male students) completed the Delaware School Climate Survey, the Multidimensional Students’ Life Satisfaction Scale, and the Psychological Sense of School Membership Scale at a single time point. In general, teachers’ disciplinary practices have significant direct effects on perceptions of bullying and satisfaction with school. Positive disciplinary (direct effect = .28, SE = .04, p < .001) and SEL techniques (direct effect = .22, SE = .04, p < .001) are related to bullying only among males, while punitive techniques are directly linked to school bullying unrelated to gender (b = .03, SE = .05, p = .50). Similarly, the effect of positive disciplinary (direct effect = .27, SE = .08, p < .001) and SEL (direct effect = .21, SE = .08, p < .01) techniques on satisfaction with school was significant only among males. A direct relationship between punitive disciplinary techniques and satisfaction with school was not recognized. The mediation analysis revealed the indirect effects of teachers’ disciplinary practices on the dependent variables via school belonging to be stronger among females. Teachers’ negative modeling through punitive disciplinary practices leads to more bullying. School belonging may serve as a protective factor related to the negative impact of teachers’ disciplinary practices on school bullying as well as satisfaction with school, especially among females. Interventions should be focused on fostering school belonging along with the development of positive genderspecific disciplinary practices

Production of clitics in people with broca's aphasia: preliminary insights

Introduction: Broca's aphasia is a non-fluent type of aphasia, which is primarily manifested in agrammatism. The patients usually produce short sentences in which function words and morphemes are often omitted. Aim: The objective of the research is to examine the production of clitics in people with Broca's aphasia and to compare them with neurologically healthy subjects without a language disorder. Method: The sample included 13 patients with Broca's post-stroke aphasia, who had relatively good auditory comprehension ability. The diagnosis of aphasia was based on the Boston Diagnostic Aphasia Examination. The control group comprised 13 neurologically healthy subjects with no presence of disorders in their language development. The groups were equivalent in level of education. The patients' mother tongue was Serbian. The new Serbian Clitic Production Test (SCPT) was used. The descriptive (Frequency, Percentage, Mean, SD, Min, Max) and inferential (Mann-Whitney U-test) statistics were used in data processing. Results and discussion: We found statistically significant differences between people with Broca's aphasia and neurotypical subjects on the SCPT (U = 1.500, z = -4.982, p = 0.000). The results showed that people with Broca's aphasia achieve low scores on the SCPT, regardless of age, years of education and time post onset. Errors in production of clitics in people with Broca's aphasia are manifested in the omission of clitics and/or production of inadequate clitics. Conclusion: Preliminary results show that the SCPT has the potential to detect clitics production deficits in patients with Broca's aphasia

Аудитивна, фонолошка и семантичка обрада код деце предшколског и раног школског узраста

Увод: Аудитивна, фонолошка и семантичка обрада су кључне, серијске компоненте процеса који омогућује размевање значења одређеног аудити- вног стимулуса. Развијају се од раног узраста, али се динамика развоја и њихов међуоднос мења током предшколског и раног школског узраста. Иако су неке од ових способности значајно истраживане, у литератури постоји мали број радова који се бавио проучавањем њиховог односа у пе- риоду од предшколског до раног школског узраста. Циљ: Због важности способности аудитивне, фонолошке и семантичке обраде за овладавање академским вештинама, циљ овог рада је испитивање тенденција у раз- воју ових способности код деце предшколског и раног школског узраста, као и њихов међусобан однос у овом развојном периоду. Методе: Узорак је чинио 61 испитаник типичног развоја, узраста од пет до осам година, који је подељен у три узрасне групе. У сврху процене аудитивне, фонолошке и семантичке обраде коришћени су суптестови Вудкок-Џонсонове батерије тестова за процену когнитивних способности. Резултати: су показали да се девојчице и дечаци не разликују значајно у погледу постигнућа на плану испитиваних способности (p > 0,05). Анализа узрасних разлика је показа- ла да испитаници из најстарије групе имају значајно боља постигнућа од деце из најмлађе групе, на већини испитиваних суптестова семантичке обраде, као и на плану фонолошке обраде (p 0,05). Анализа корелације је показала да способности ауди- тивне, фонолошке и семантичке обраде значајно позитивно корелирају у посматраном узрасном опсегу (p 0,05; p ≤ 0,01). Закључак: Способности фонолошке и семантичке обраде значајно се развијају у узрасном периоду од пете до седме године, што није случај са способношћу аудитивне обраде. Међутим, у овом развојном периоду, способност аудитивног процесирања је значајно повезана са способношћу језичке обраде, што имплицира значај аудитивне обраде за овладавање академским вештинама на школском узрасту

Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian

Theory of Mind (ToM) is a social-cognitive ability to understand the mental states of others. ToM functions are compromised in the case of mental disorders characterized by cognitive impairments. The Faux Pas Recognition test (FPRT) is considered a good measure of verbal aspects of ToM as it measures social adaptation through the adequate interpretation of potentially sensitive and awkward social situations. However, data on FPRT psychometric properties is somewhat limited. The aim of the present study is the psychometric evaluation of the FPRT in Serbian population. The adapted version in Serbian has been administered to 268 healthy participants, 30 patients with schizophrenia and 31 with bipolar affective disorder. The results show a high internal consistencies of Faux Pas stories (α = .954), Control stories (α = .929) and overall test (α = .936). Both Horn’s parallel analysis and confirmatory factor analysis indicated that a single-factor solution is optimal, supporting the premise of a general ToM ability underlying performance across test. The Faux Pas test showed good discriminative power in differentiation between individuals from healthy and clinical populations making it a useful clinical instrument

Nivo i kvalitet razumevanja intruzivnih misli kod dece predškolskog uzrasta

Svest o tome da se misli ne mogu uvek kontrolisati razvija se postepeno. Cilj ovog istraživanja je da kod dece predškolskog uzrasta utvrdi nivo i kvalitet razumevanja intruzivnih misli u odnosu na pol, uzrast, emociju koja prethodi tim mislima, pripadnost misli (da li je ona tuđa ili sopstvena) i njihovu podeljenost (sposobnost da se istovremeno misli o više pojava). Uzorak je činilo 71 dete. Za procenu je korišćen Zadatak razumevanje intruzivnih misli i osećanja koja su njima izazvana koji je sadržao dve priče – sa srećnim i sa tužnim događajem. U pogledu nivoa razumevanja intruzivnih misli dobijeni rezultati pokazuju da su ispitanici ostvarili bolji uspeh u priči koja ima tužan nego u onoj koja ima srećan događaj. Uzrast je povezan s uspehom samo u priči sa srećnim događajem. Nisu zabeležene razlike u razumevanju intruzivnih misli u odnosu na pol, kao ni u odnosu na pripadnost misli. Većina ispitanika pokazala je razumevanje da misli nisu uvek pod kontrolom volje. Ispitanici su češće odgovarali kako junak ne želi da nastavi da misli na prethodni tužni nego na prethodni srećni događaj. Skoro svi ispitanici su smatrali da junak ne može u isto vreme da misli na dva događaja. Dobijeni rezultati ukazuju na veliku raznolikost u dečjem razumevanju tuđih osećanja, njihovih uzroka i posledica. S obzirom na ulogu koju razumevanje intruzivnih misli ima u kognitivnoj i emocionalnoj regulaciji, rezultati ovog istraživanja ukazuju na značaj kvantitativne i kvalitativne analize razumevanja intruzivnih misli na predškolskom uzrastu

Serum levels of glucose, thyroid stimulating hormone, and free thyroxine in boys diagnosed with attention deficit hyperactivity disorder: a cross-sectional pilot study

Although attention deficit hyperactivity disorder (ADHD) is a common neurodevelopmental disorder, its aetiology remains unclear. We aimed to establish a relationship between ADHD diagnosis and serum levels of glucose, free thyroxine (FT4), and thyroid stimulating hormone (TSH) in primary school aged boys

Теорија ума деце са развојним језичким поремећајем – развојне тенденције

Theory of mind (ToM) refers to the complex cognitive ability allowing attribution of mental states to others and understanding that others may have different beliefs, intentions and desires which are different than our own. Developmental language disorder (DLD) is characterized by persistent deficits in the acquisition, comprehension, production or use of language. These children, in addition to language difficulties, may also have a spectrum of cognitive deficits. Research of ToM in DLD children started relatively recently, and the data so far have been quite inconsistent. The aim of our study is to compare ToM abilities and their developmental pattern between DLD and typically developing (TD) children, as well as to investigate potential differences between two main DLD subtypes (expressive and mixed) which differ dominantly regarding to the level of difficulties in language comprehension. The sample consisted of 119 participants aged between five to ten years, divided into two groups, 69 children with DLD and 50 TD children. Sally-Anne false belief task was used as a measure of ToM ability. The results indicate a significant developmental delay of ToM ability in children with DLD with no significant differences between the two DLD types. This indicates that children with DLD have significant difficulties in understanding that actions of others depend on their beliefs rather than simply the real situation itself, as well as that belief and reality often diverge. The results of the research are discussed from two aspects, by comparison with the results of other studies that investigated ToM in DLD children and through the prism of difficulties in social and academic functioning that these children may have. Practical implications are also given, as well as some of the specific techniques that can facilitate the ToM development in children with DLD within the school environment.Теорија ума (ТУ) односи се на сложену социокогнитивну способност, која омогућава закључивање о сопственим менталним стањима, као и менталним стањима других људи. Она омогућава тумачење и предвиђање понашања других на основу разумевања њихових осећања, намера, жеља, ставова, веровања и знања, што имплицира да се веровања, намере и жеље могу разликовати од особе до особе (Preckel et al., 2018). ТУ се постепено развија током детињства, при чему је развој обележен неколиким кључним прекретницама. На раном предшколском узрасту деца почињу да овладавају способношћу заузимања перспективе, што им омогућава да разумеју да друге особе могу видети ствари другачије него они сами. Током раног школског узраста почињу да схватају концепт ума као активног тумача, овладавајући базичним разумевањем менталних процеса (на пример, Barquero et al., 2003). Значајна прекретница у развоју ТУ је разумевање лажних веровања, односно препознавање да веровања других људи могу бити другачија од стварности и различита код појединаца. Типично, до четврте године деца овладавају ТУ првог реда, разумевајући веровања као менталне ентитете одвојене од стварности (Poulin-Dubois, 2020). Око седме године обично овладавају ТУ другог реда, што им омогућава да размишљају о мисаоним процесима других (Miller, 2009). Однос између језика и ТУ током развоја указује на комплексну интеракцију когнитивних и језичких вештина. Сматра се да код деце типичног развоја (ТР) усмереност на намере других људи и интерперсонална преференција, које се јављају веома рано током развоја, претходе и поспешују језички развој (De Villiers, 2007). Узрочна веза између ТУ и језичких способности није у потпуности разјашњена, иако истраживања указују на то да, када је реч о разумевању веровања, развој језика ипак претходи развоју ТУ (на пример, De Villiers & Piers, 2002; Slade & Ruffman, 2005). Овај однос постаје посебно важан када је реч о популацији деце са развојним језичким поремећајем (РЈП), где тешкоће у изражавању или разумевању језика могу утицати на развој ТУ. Код деце са РЈП експресивног типа тешкоће у изражавању могу ометати овладавање вештинама разумевања менталних стања других. С друге стране, деца са РЈП мешовитог типа, који се манифестује тешкоћама у доменима и рецептивних и експресивних језичких способности, могу имати додатне проблеме у разумевању социјалних интеракција и интерпретирању намера других. Стога је разумевање развоја ТУ кључно за свеобухватно сагледавање развојних изазова са којим се срећу деца са РЈП.Циљ овог истраживања је да се упореди ТУ и њен развојни ток између деце са РЈП и деце ТР, као и да се испитају потенцијалне разлике између два главна подтипа РЈП (експресивни и мешовити), који се разликују претежно по нивоу тешкоћа у разумевању језика. У ту сврху одабран је узорак од 119 испитаника узраста од пет до десет година, подељених у две групе, 69 деце са РЈП и 50 деце ТР. За процену ТУ коришћен је задатак лажног веровања „Сања и Ана” (енг. Sally-Anne test, Baron-Cohen et al., 1985). Резултати истраживања указују на то да деца са тешкоћама у језичком развоју постижу значајно нижи резултат на примењеном задатку у односу на децу ТР (F(1,115) =32,487, p=0,000, парцијални η2=0,22). Наредним анализама је утврђено да су ове разлике присутне и на предшколском и на основношколском узрасту, као и да не зависе од типа РЈП. Додатно, утврђено је да је код деце са РЈП присутно развојно кашњење од две године и више, имајући у виду да ова деца и на школском узрасту имају тешкоће у разумевању ТУ првог реда. Изостанак разлика у нивоу развијености ТУ између деце са различитим типовима РЈП указује на то да ниво језичког разумевања није пресудан чинилац у разумевању лажног веровања. Резултати нашег истраживања који указују на недовољно развијену ТУ код деце са РЈП, уз чињеницу да језичке тешкоће код ове деце могу перзистирати и на школском узрасту (нпр. Del Valle et al., 2018; Drljan & Vuković, 2019) и да често доводе до проблема у савладавању академских вештина (нпр. Harrison et al., 2009; Oliveira et al., 2021), указују на присуство двоструког ризика код ове популације – потенцијално лоша академска постигнућа и проблеми у вези са социјалном укључености у школском контексту. Овакав налаз имплицира потребу за применом додатних дидактичких метода у раду са овом децом које би олакшале савладавање градива и поспешиле формирање позитивних односа са вршњацима и наставницима, што је од посебног значаја имајући у виду да се током школског периода даљи језички развој одвија углавном кроз учење и интензивну комуникацију у школи

When there is a will there is a way: The social teaching practices of primary school teachers during the COVID-19 pandemic

The study aimed to examine the implementation of social teaching practices (STP) in primary schools in Serbia during the COVID-19 pandemic. We explored how the flexibility of STP relates to teachers’ socioemotional competencies (SEC), general teaching difficulties during the pandemic, their satisfaction with the education system, and perception of professional future on a sample of 817 teachers. Research findings suggest that those teachers with higher SEC, less teaching difficulties, and those who are more satisfied with the education system and more optimistic about their professional future implement more STPs. Differences in STPs were also found regarding the teachers’ gender, education cycle, and teaching modality. The study indicated that use of STPs by teachers in times of crisis can be empowered with diverse support opportunities through professional development.Istraživanje je usmereno ka proceni mogućnosti korišćenja socijalnih nastavnih praksi (SNP) u uslovima pandemijskog obrazovanja. Na uzorku od 817 nastavnika osnovnih škola ispitana je fleksibilnost socijalnih nastavnih praksi u vezi sa socioemocionalnim kompetencijama (SEK) nastavnika, generalnim teškoćama izvođenja nastave tokom pandemije, zadovoljstvom nastavnika obrazovanjem u vreme pandemije i percepcijom budućnosti profesije. Rezultati istraživanja upućuju na to da socioemocionalno kompetentniji nastavnici, nastavnici zadovoljniji funkcionisanjem obrazovnog sistema u vreme pandemije, kao i nastavnici optimističniji u vezi sa svojom profesionalnom budućnošću primenjuju više SNP. Otkrivene su razlike u primeni socijalnih nastavnih praksi u odnosu na pol, obrazovni ciklus i modalitet nastave. Rezultati istraživanja upućuju na to da primena socijalnih nastavnih praksi u kriznim vremenima može biti unapređena različitim mogućnostima podrške u sklopu profesionalnog razvoja nastavnika

Language and executive functions in patients with transcortical motor aphasia and Broca’s aphasia

This study investigated language and executive functions (EF) in people with transcortical motor aphasia (TMA) and Broca’s aphasia (BA). Participants included 19 patients with TMA, 19 patients with BA, and 25 healthy controls. Verbal Fluency tests, Stroop tests and Trail- Making tests were administered to all participants, and the Boston Diagnostic Aphasia Examination (BDAE) was administered to partici- pants with aphasia. Results showed that (1) both groups of patients with aphasia had poorer performance on Verbal Fluency tests, Stroop tests and Trail-Making tests than healthy controls; (2) participants with BA had superior performance on Stroop tests and Trail-Making tests, but not on Verbal Fluency tests, than participants with TMA, and (2) the performance on Verbal Fluency tests, Stroop tests and Trail-Making was significantly correlated with the performance on BDAE for participants with TMA, but not for participants with BA. These results suggest that EF deficits are present in both patients with TMA and those with BA. They also show that the relationship between EF deficits and language impairments in people with apha- sia might depend on the type of aphasia, aspects of language, and the components of EF measured