From the Pitchfork to the Cafe (where young people gather and social changes in the villages of Vojvodina)

U ovom radu biće reći o mestu i ulozi mladih u kulturnim promenama koje se dešavaju u seoskim sredinama. Kultura se ovde shvata kao sintetički izraz društvenog razvoja i promena koje su zahvatile život u selima. Transformisano selo koje možemo nazvati "povarošeno" (antipod mu je "poseljačeni" grad) jeste novi kulturni milje za svakodnevni život mladih, njihove zabave i način korišćenja slobodnog vremena. Upravo kroz taj segment njihovog društvenog života i različite vidove okupljanja posmatraće se značaj i uloga mladih u tradicionalnim i modernim selima. S jedne strane, autentična, relativno izolovana i celovita tradicionalna kultura ima izrazitu integrativnu funkciju koja povezuje pripadnike seoskog društva u homogene, lokalne skupine. S druge strane, obnavljanje i utvrđivanje nasleđenih normi ponašanja i vrednosti predstavlja, takođe, važnu funkciju tradicionalne kulture. Mladi su u tome imali svoju aktivnu ulogu učestvujući u reprodukovanju i nastavljanju tradicionalnog nasleđa. Mladi na selu čine danas grupu koja je najotvorenija prema promenama u načinu života i najlakše preuzima nove obrasce ponašanja i modne trendove. Deagrarizacija, viši nivo obrazovanja i izražena socioprofesionalna pokretljivost karakterišu omladinu u našim selima. Umesto tradicionalnih vidova okupljanja danas se mladi, poput svojih vršnjaka u gradu, skupljaju u kafićima, disko-klubovima, picerijama i salonima zabave (sa raznim automatima, fliperima i video igrama). Slobodno vreme mladih, po svom načinu korišćenja, izražava opšti smer kulturnih promena u našim selima koji se zbiva uporedo sa urbanizacijom, imitiranjem gradskih standarda života i prihvatanjem vrednosti masovnog potrošačkog društva.The article describes the place and role of young people in the cultural changes that are taking place in rural communities. We consider culture to be a synthetic expression of social development and the changes that have taken place in rural life The transformed village, which we can call "urbanized” (its antipode is the "ruralized" city), is a new cultural environment for the everyday life of young people, their amusement and the way in which they spend their leisure. It is through that part of their social life and the various ways and places in which they gather and meet that the role and importance of youth in the traditional and modern villages will be observed. An authentic, relatively isolated and complete traditional culture has a very strong integration function and it links the member of a rural society into a homogeneous, local group. Another very important function of the traditional culture is to renew and establish inherited values and modes of behaviour. In this process young people had an active role participating in the reproduction and continuation of the traditional heritage. Today the rural youth are the group that is the most open to changes in the way of life and adopt new patterns of behaviour and modem trends the most easily. Deagrarization, a higher level of education and marked socio-professional mobility characterize the youth in the villages of Vojvodina. Instead of traditional manners of gathering, today, like their peers in the city, they frequent cafšs, discos, pizzerias and amusement arcades. The way in which young people use their leisure shows the general direction in which cultural change in Yugoslav villages are taking place, parallel with urbanization, imitating city standards of living and accepting the values of the mass consumer society

Узори, Маро, равнине – поезија, магија, обред

Лирска народна песма, која се гради на архаичним представама света, често своја исходишта заснива на обреду и магији. Међу стиховима који „пресликавају“ и „коментаришу“ веровања у одговарајућу моћ биља важно место припада једној Вуковој песми, у којој се говори о томе како драги, имајући на уму поменута својства флоре и магију као средство за придобијање љубави, настоји да излечи своју вољену од љубавних јада, затим да је наведе да заволи њега и, на крају, да му дође да се с њим љуби. Ову песму такође је забележио, а затим и публиковао у варијантном облику, С. Н. Давидовић, након њега штампао је Лука Грђић-Бјелокосић као сватовску, а штампана је и у Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена. Песма о којој је реч, у своја четири варијантна облика који су предмет анализа, пример је и транспоновања магије у поезију. И док се у њеним површинским слојевима препознају вербални трагови магије, акционални настављају да постоје скривено све док песма траје, што су и њене анализе показале

Mara, plow the planes – poetry, magic, ritual

Lyric folk poetry, which is based on archaic worldviews, often bases its origins on ritual and magic. Among the lyrics which “copy” and “comment on” the beliefs in certain properties of plants, one poem recorded by Vuk Karadžić has special significance. The poem tells of how a man, knowing about the special properties of flora and being versed in magic as a way of acquiring love in general, tries to cure his beloved from heartache and then lead her to fall in love with him, and ultimately, come and kiss him. A variant of this poem was also recorded and published by S.N. Davidović, and after him Luka Grđić-Bjelokosić, who classified it as a wedding song. The four variants of the poem in question which are the subject of the analysis are an example of transposition of magic into poetry. And while the surface layers contain verbal traces of magic, the traces of magical actions are present throughout the poem, as the analyses show