Uticaj sistema obrade na prinos kukuruza i poroznost oraničnog sloja navodnjavanog černozema

With the aim to create favorable conditions for the plant development, the studies on effects of different tillage systems on maize yield and porosity changes of the irrigated chernozem ploughing layer were performed. The objective of the studies was conventional tillage (disc harrow, plough, seedbed conditioner), reduced tillage (rotary shredder) and direct drilling (direct drill seeder). The analysis of variance performed for the yield shows significant differences among observed tillage systems carried out on chernozem. The highest yield of 12.39 t·ha-1 was obtained by conventional tillage. Yields obtained by reduced tillage and direct drilling were lower and amounted to 11.03 t·ha-1 and 10.03 t·ha-1, respectively. The conventional tillage system provided the most favorable porosity with the average value of 51.08%. With no statistical significant differences, the porous to solid phase ratio was somewhat less favorable in soil tilled by the rotary shredder (50.47 vol.%), while it was significantly lower in the variant of direct drilling (48.12 vol.%).U cilju stvaranja povoljnih uslova za razviće biljke, obavljena su proučavanja uticaja različitih sistema obrade na prinos kukuruza i ukupnu poroznost oraničnog sloja navodnjavanog černozema. Predmet istraživanja bila je konvencionalna obrada (tanjirača, plug, setvospremač), redukovana (rotositnilica) i direktna setva (sejalica za direktnu setvu). Analiza varijanse prinosa pokazuje signifikantne razlike između proučavanih sistema obrade černozema. Najbolji rezultati prinosa ostvareni su konvencionalnom obradom-12,39t/ha, zatim redukovanom-11,03t/ha i najniži direktnom setvom-10,03t/ha. Konvencionalna obrada obezbedila je najpovoljniju ukupnu poroznost sa prosečnom vrednosti 51,08%. Bez statistički značajne razlike, odnos porozne i čvrste faze je bio nešto nepovoljniji kod zemljišta obrađenog rotositnilicom-50,47zap%, a značajno manji pri direktnoj setvi-48,12zap.%

Uticaj sistema obrade na prinos kukuruza i poroznost oraničnog sloja navodnjavanog černozema

With the aim to create favourable conditions for the plant development, the studies on effects of different tillage systems on maize yield and porosity changes of the irrigated chernozem ploughing layer were performed. The objective of the studies was conventional tillage (disc harrow, plough, seedbed conditioner), reduced tillage (rotary shredder) and direct drilling (direct drill seeder). The analysis of variance performed for the yield shows significant differences among observed tillage systems carried out on chernozem. The highest yield of 12.39 t•ha-1 was obtained by conventional tillage. Yields obtained by reduced tillage and direct drilling were lower and amounted to 11.03 t•ha-1 and 10.03 t•ha-1, respectively. The conventional tillage system provided the most favourable porosity with the average value of 51.08%. With no statistical significant differences, the porous to solid phase ratio was somewhat less favourable in soil tilled by the rotary shredder (50.47 vol.%), while it was significantly lower in the variant of direct drilling (48.12 vol.%).U cilju stvaranja povoljnih uslova za razviće biljke, obavljena su proučavanja uticaja različitih sistema obrade na prinos kukuruza i ukupnu poroznost oraničnog sloja navodnjavanog černozema. Predmet istraživanja bila je konvencionalna obrada (tanjirača, plug, setvospremač), redukovana (rotositnilica) i direktna setva (sejalica za direktnu setvu). Analiza varijanse prinosa pokazuje signifikantne razlike između proučavanih sistema obrade černozema. Najbolji rezultati prinosa ostvareni su konvencionalnom obradom-12,39t/ha, zatim redukovanom-11,03t/ha i najniži direktnom setvom-10,03t/ha. Konvencionalna obrada obezbedila je najpovoljniju ukupnu poroznost sa prosečnom vrednosti 51,08%. Bez statistički značajne razlike, odnos porozne i čvrste faze je bio nešto nepovoljniji kod zemljišta obrađenog rotositnilicom-50,47zap%, a značajno manji pri direktnoj setvi-48,12zap.%

Interakcija genotipa i faktora spoljne sredine na ekspresiju heterozisa kod kukuruza

The three-year studies on effects of irrigation and sowing densities were carried out on chernozem at Zemun Polje in the period 1998-2000. The four-replicate trial was set up according to the split-plot design. Six ZP maize hybrids (ZP 360, ZP 539, ZP 580, ZP 633, ZP 677. and ZP 704) were sown in seven densities (40,816, 50,125, 59,523, 69,686, 79,365, 89,286 and 98,522 plants ha-1) under both, irrigation and rainfed conditions. Obtained results indicate that yields of hybrids under irrigation conditions were lower at sowing densities up to 50.000 plants ha-1 (40,816 and 50,125). The hybrid ZP 539 had similar yields (13.44-13.93 t ha-1) at densities ranging from 60,000 to 100,000 plants ha-1. The highest yields of hybrids ZP 360 and ZO 580 were achieved with the densities of 80,000, 90,000 and 100,000 plants ha-1. The hybrid ZP 633 had the highest yields at the densities of 60,000-90,000 plants ha-1, while the highest yields of the hybrids ZP 677 and ZP 704 were achieved with densities of 60,000-100,000 plants ha-1. The curvilinear regression was determined by the analysis of dependence of achieved yields of maize hybrids on sowing densities. The following maximum yields could be expected under irrigation conditions: ZP 360 - 14.19 t ha-1 with the sowing density of 93,500 plants ha-1; ZP 539 - 14.03 t ha-1 with the sowing density of 78,500 plants ha-1; ZP 580 - 14.41 t ha-1 with the sowing density of 95,700 plants ha-1; ZP 633 - 13.64 t ha-1 with the sowing density of 80,000 plants ha-1: ZP 677 - 13.31 t ha-1 with the sowing density of 92,250 plants ha-1 and ZP 704 - 14.33 t ha-1 with the sowing density of 84,111 plants ha-1.Trogodišnja proučavanja uticaja navodnjavanja i gustine setve obavljena su u periodu 1998-2000 u Zemun Polju na černozemu. Ogled je postavljen po split-plot metodi, u četiri ponavljanja. U uslovima sa i bez navodnjavanja, u sedam gustina setve (40816, 50125, 59523, 69686, 79365, 89286 i 98522 plants'ha-1) sejano je šest ZP hibrida kukuruza (ZP 360, ZP 539, ZP 580, ZP 633, ZP 677, ZP 704). Rezultati proučavanja pokazuju da su u navodnjavanju svi hibridi statistički veoma značajno niže prinose ostvarili u gustinama setve sa oko 50.000 bilj.ha-1 (40.816 i 50.125 bilj.ha-1). Hibrid ZP 539 u svim ostalim gustinama (60-100.000 bilj.ha-1) imao je približne vrednosti prinosa (13,44 t ha-1- 13,93 t ha-1). Najbolje rezultate prinosa hibridi ZP 360 i ZP 580 ostvarili su u gustinama 80, 90 i 100.000 bilj.ha-1, hibrid ZP 633 u gustinama 60, 70, 80 i 90.000 bilj.ha-1, a hibridi ZP 677 i ZP 704 u gustinama 70, 80, 90 i 100.000 bilj.ha-1. Analizom zavisnosti ostvarenih prinosa hibrida kukuruza od gustine setve utvrđena je krivolinijska regresija. U navodnjavanju mogu se očekivati sledeće vrednosti maksimalnih prinosa: ZP 360 - 14,19 t ha-1 setvom u gustini 93.500 bilj.ha-1, ZP 539 - 14,03 t ha-1 u gustini 78.500 bilj.ha-1, ZP 580 - 14,41 t ha-1 u gustini 95.700 bilj.ha-1, ZP 633 -13,64 t ha-1 u gustini 80.000 bilj.ha-1, ZP 677 - 13,31 t ha-1 u gustini 92.250 bilj.ha-1 i ZP 704 - 14,33 t ha-1 u gustini 84.111 bilj.ha-1

Uticaj gustine setve na prinos ZP hibrida kukuruza

The study presents effects of seven sowing densities (G1 - 40,816, G2 50,125, G3 - 59,523, G4 - 69,686, G5 - 79,365, G6 - 89,286 and G7 - 98,522 plants ha-1) on grain yield of six ZP maize hybrids (ZP 360, ZP 539, ZP 580 ZP 680, ZP 677, ZP 704). The trial was performed on chernozem in experimental fields of the Maize Research Institute, Zemun Polje in the period 1998-2000. A 4-replicate three-year two-factorial trial was set up according to the split-plot method under rainfed conditions. Obtained results indicate to statistically very significant differences in grain yields over investigation years and among maize hybrids. The lowest average yield (6.05 t ha-1), with statistically very significant differences in relation to other two years (1988 - 11.52 t ha-1, 1999 - 11.35 t ha-1) was achieved in the year with the smallest amount of precipitation during the growing season (2000). The highest yields were obtained at different densities in dependence on weather conditions during the growing season and maize hybrids. In relatively favorable years the highest yields of the studied hybrids were obtained in the following densities: ZP 360 - 80-90,000 plants ha-1; ZP 539 -80.000 plants ha-1; ZP 580 - 70-80,000 plants ha-1; ZP 633 - 70,000 plants ha-1; ZP 677 - 60-70,000 plants ha-1; ZP 704 70-80,000 plants ha-1. The following densities were the most favorable under conditions of pronounced water deficit during the growing period: ZP 360 - 70,000 plants ha-1; ZP 539 - 60-70,000 plants ha-1; ZP 580 - 50-60,000 plants ha-1; ZP 633 - 70,000 plants ha-1; ZP 677 - 50-60,000 plants ha-1; ZP 704 - 60-70,000 plants ha-1.U radu su prikazani rezultati proučavanja uticaja sedam gustina setve ( G1 40.816 bilj/ha, G2 -50.125 bilj/ha, G3 - 59.523 bilj/ha, G4 - 69.686 bilj/ha, G5 -79.365 bilj/ha, G6 - 89.286 bilj/ha, G7 - 98.522 bilj/ha) na prinos zrna šest ZP hibrida kukuruza (ZP 360, ZP 539, ZP 580, ZP 680, ZP 677, ZP 704). Trogodišnja ispitivanja (1998-2000) obavljena su u agroekološkim uslovima Zemun Polja u prirodnom vodnom režimu. Dobijeni rezultati pokazuju da su, u godinama proučavanja, između ispitivanih hibrida i gustina ostvarene statistički veoma značajne razlike prinosa zrna kukuruza. U godini sa najmanje padavina tokom vegetacije (2000), ostvareni su najniži prosečni prinosi (6,05 t/ha), sa statistički veoma značajnom razlikom u odnosu na druge dve godine (1988. - 11,52 t/ha, 1999. - 11,35 t/ha). U zavisnosti od meteoroloških uslova tokom vegetacije najviši prinosi ostvareni su različitim gustinama setve. U relativno povoljnijim godinama za gajenje kukuruza ispitivani hibridi ostvarili su najbolje rezultate prinosa u sledećim gustinama: ZP 360 - 80-90.000 bilj/ha, ZP 539 - 80.000 bilj/ha ZP 580 -70-80.000 bilj/ha, ZP 633 -70.000 bilj/ha, ZP 677 - 60-70.000 bilj/ha, ZP 704 - 70-80.000 bilj/ha. U uslovima izrazitog deficita vode tokom vegetacije najpovoljnije gustine su: ZP 360 -70.000 bilj/ha, ZP 539 60-70.000 bilj/ha, ZP 580 - 50-60.000 bilj/ha, ZP 633 - 70.000 bilj/ha, ZP 677 -50-60.000 bilj/ha, ZP 704 - 60-70.000 bilj/ha

Pravci selekcije novih ZP hibrida

This paper presents the newly released sixth generation of ZP maize hybrids characterized by high and stable yields obtained under different agroenvironmental conditions on soils with different natural fertility and production capacity. The newly developed ZP hybrid genotypes have exhibited remarkable yield stability and wide adaptability to different climatic conditions in numerous trials throughout Serbia. These studies serve as the basis for recommendations to grow new hybrids of FAO 300-600 maturity groups i.e. mid-early, middle maturity and mid-late hybrids, which have a number of improved properties compared to the older generation ZP hybrids. The main properties of the new ZP hybrids are shorter growing season, higher kernel drydown rate during maturation, excellent adaptability to adverse environmental conditions (high drought tolerance), lower stalks with ears formed low on the plant, resistance to lodging, causal agents of diseases and pests, etc. Among the new hybrids, standouts include ZP 333, ZP 366, ZP 388, ZP 427, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606, ZP 666, ZP 388, ZP 427, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606 ZP 666, ZP 552b, etc. harvested for grain and ear for food and feed. The genetic potential of the new high-yielding hybrids is above 20 t ha-1 dry kernel. Their yield is 14-46 t ha-1 in experiments and 14-15 t ha-1 by large producers and in favourable seasons (2014).U radu je prikazana najnovija VI generacija ZP hibrida kukuruza koja se odlikuje visokim i stabilnim prinosima gajenjem u različitim agroekološkim uslovima na zemljišta različite prirodne plodnosti i proizvodne sposobnosti. Najnoviji genotipovi ZP hibrida ispoljili su zavidnu stabilnost prinosa na široku adaptibilnost u različitim klimatskim uslovima, koja je ispitana u brojnim ogledima širom Srbije. Na osnovu ovih istraživanja data je preporuka za gajenje novih hibrida FAO grupe zrenja 300-600, tj. od rednje ranih, srednje stasnih do srednje kasnih hibrida, koji imaju niz poboljšanih osobina u odnosu na ZP hibride starijih generacija. Glavne osobine novih ZP hibrida su: kraća vegetacija i brže otpuštanje vlage iz zrna u procesu sazrevanja, odlična adaptibilnost na nepovoljne uslove spoljne sredine (visoka tolerantnost na stresne uslove suše), niže stablo sa nisko formiranim klipovima, otpornost na poleganje, prouzrokovače bolesti i štetočine, itd. Posebno se izdvajaju novi hibridi: ZP 333, ZP 366, ZP 388, ZP 427, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606, ZP 666, ZP 388, ZP 427, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606, ZP 666, ZP 552b itd za kombajniranje u zrnu, berbu u klipu za ishranu ljudi i stoke. Genetski potencijal novih, visokorodnih hibrida je iznad 20 t ha-1 suvog zrna, u ogledima se ostvaruje 14-46 t ha-1, a kod boljih proizvođača i u rodnoj godini (2014), 14-15 t ha-1

Uticaj hibridne kombinacije na osobine semena kukuruza

In this paper the influence of hybrid on the particular traits of maize seed was examined. Four maize hybrids were tested on four locations. Analysed traits were: yield, ratio of seed fractions and germination by fractions. Yield differed among the hybrids. Hybrid ZP 427 achieved the highest yield per area unit (5,522.4 kg/ha), and ZP 434 had the lowest, with 2,357.8 kg/ha. The ratio of seed fractions differed significantly depending on the hybrid. Based on the results we can conclude that hybrid ZP 600 had the best ratio of fractions, with 76.2 % of small fraction. In all tested hybrids large fractions had higher germination efficiency. The highest average germination was observed in large fractions of hybrid ZP 666 (97.87 %), while the lowest germination was at small fractions of ZP 600 (92.38 %). On all three examined traits there was significant effect of both genotype and location, as well as their interaction.U radu je ispitivan uticaj hibrida na pojedine osobine semena kukuruza. Istraživanjem su obuhvaćena četiri ZP hibrida kukuruza različite genetičke osnove, čija je proizvodnja bila na četiri lokacije. U radu je analizirana proizvodnja semena pomenutih hibrida u 2014. godini. Ispitivane su sledeće osobine: prinos, procentualni odnos krupnih i sitnih frakcija semena i klijavost po frakcijama. Dobijeni rezultati su testirani analizom varijanse, a međusobna poređenja su vršena pomoću LSD testa. Hibridi su se razlikovali po visini prinosa. Hibrid ZP 427 ostvario je najveći prosečan prinos po jedinici površine od 5.522,4 kg/ha, a najniži prinos je imao hibrid ZP 434 koji je ostvario 2.357,8 kg/ha. Procentualno učešće krupnih i sitnih frakcija bilo je vrlo različito u zavisnosti od hibrida. Hibrid ZP 427 imao je 90% krupne i 10% sitne frakcije, hibrid ZP 434 ostvario je 70,8% krupne i 29,2% sitne frakcije, kod ZP 666 zabeleženo je 44,5% krupne i 55,5% sitne frakcije i na kraju ZP 600 imao je 23,8% krupne i 76,2% sitne frakcije. Na osnovu toga se može zaključiti da je kod hibrida ZP 600 zabeležen najbolji odnos frakcija, tj. sitnih frakcija ima 76,2% što daje više setvenih jedinica po hektaru. Što se klijavosti tiče, kod svih ispitivanih hibrida, krupne frakcije su imale veći procenat klijavosti. Najviša prosečna klijavost je zabeležena kod krupne frakcije hibrida ZP 666 (97,87%), dok je najniža klijavost bila kod sitne frakcije hibrida ZP 600 (92,38%). Kod ispoljavanja sve tri ispitivane osobine značajan uticaj su imali genotip i lokacija, kao i njihova interakcija

Uticaj promene korišćenja zemljišta na hidrološka i hidraulička svojstva livadske crnice: od neporemećene šume do pašnjaka

УВОД и ЦИЉЕВИ: Хидрауличка својства земљишта (ХСЗ) контролишу кретање и складиштење воде и хранљивих материја у земљишту и на тај начин утичу на широк спектар биогеохемијских процеса и услуга екосистема. За потребе хидролошког моделирања, углавном се карактеришу као константне вредности, на пример, засићена хидраулича проводљивост (Ксат), капацитет инфилтрације или пољски водни капацитет (ПВК). Ипак, добро је познато да су многа физичка и хемијска својства земљишта променљива у простору и времену. Могући разлози за то су биолошка активност земљишта, процеси повезани са мразом, утицај ветра преко корена биљака, обрада земљишта, испаша и друго. Стога се може очекивати да ХСЗ и хидролошка својства земљишта такође варирају постепено. Овај рад анализира варијабилност ХСЗ и хидролошких својстава у површинском слоју (0–15 цм) бескарбонатне, прашкасто-глинасте ливадске црнице (Fluvisol) у долини Колубаре изазвану вишегодишњим (> 100 година) различитим коришћењем земљишта. МАТЕРИЈАЛ и МЕТОД: На блиском међусобном растојању идентификоване су две различите намене земљишта (мешовита широколисна листопадна шума и пашњак). Пашњак је кошен углавном само једном у касно пролеће, а касније су само повремено напасане краве (2–3 краве ха–1) и овце (8–10 оваца ха–1). Унутар сваког начина коришћења земљишта изабране су три локације на којима је спроведен исти програм мерења густине сувог земљишта (ρb), Ксат, капацитета инфилтрације, ПВК и ретенционе криве стандардним међународно признатим методама. Користећи овај план истраживања, претпоставили смо да се могу идентификовати систематске разлике у ХСЗ и хидролошким својствима земљишта у погледу коришћења земљишта. РЕЗУЛТАТИ и ЗАКЉУЧЦИ: Резултати показују да коришћење земљишта има значајан утицај на испитивана својстава земљишта. Идентификоване разлике су статистички значајне са вероватноћом од 5%. Уочено је повећање ρb од шуме (0,99 г цм–3) до пашњака (1,49 г цм–3) у површинском слоју истраживаног земљишта, што је у складу са налазима из литературе. Као што се и очекивало, Ксат је већа у шуми (>100 м дан–1) у п оређењу с а п ашњаком ( 0,30 м д ан–1). Капацитет инфилтрације за шумско земљиште је знатно већи него за пашњак, за шта се може претпоставити да је последица веће вредности Ксат површинског слоја земљишта. Што се земљиште интензивније користи (пашњак > шума), мање воде се складишти у земљишту на одређеном притиску. Шумско земљиште је показало знатно већи просечни садржај воде (46% запреминска) него пашњачко (38%) земљиште на pF 2,5, који је коришћен као замена за пољски водни капацитет. Иста структура резултата је пронађена и за друге pF вредности. Отуда се може претпоставити да померање криве задржавања воде узрокује смањење приступачне воде за биљке. Закључно, ово истраживање указује да коришћење земљишта има важан утицај на хидрауличка и хидролошка својства земљишта. Интензивнија пољопривредна употреба, као што је пашњак у овој студији, повећава ρb и смањује Ксат и садржај воде која је приступачна биљкама (смањен ПВК). Ово је углавном због сабијања земљишта при прекомерној испаши која доводи до губитка макропора. Запажања дата у овом истраживању имају важан утицај на разумевање хидролошких процеса и на разраду хидролошких модела. Они често узимају у обзир малу просторну варијабилност својстава земљишта, али њихова параметризација не зависи од коришћења земљишта. Ово истраживање је показала да ова претпоставка не важи и да се не може тек тако занемаривати

Održivost različitih sistema đubrenja u proizvodnji kukuruza

According to Long term experiments on chernozem and pseudoglay with different fertilizing systems could be conclused: According to performed experiments certain systems of maize crop rotation significantly affected maize yield (8,51% to 19,41%), and also resulted in similar or higher yields with the application of lesser amounts of nitrogen (50%) of maize was grown in crop rotation with soybean. Soil organic matter content was significantly increased (10,76% to 27,7%) due to the application of organic fertilizers to chernozem. The effects of particular fertilizing systems with mineral and organic manure on maize yield increase (8,16% to 71,65%) were statistically significant. Furthermore, systems with organic fertilizer and lower amounts of nitrogen (46 kg ha-1) were especially economically justified. Stover ploughing positively affected yield increase in all fertilizing systems. Measures of soil amendment (CaO, "njival" liquid and stable manure) significantly influenced improvement of adverse agrochemical properties of pseudogley (pH, easy mobile Al, etc) and alongside with mineral nutrition significantly affected maize yield increase. The studies point out that the application of nitrogen fertilizers in the stationary trial resulted in significant increase of available nitrogen content and its accumulation over the whole depth of the soil profile of chernozem type of soil. This was especially expressed with the application of higher ratios of nitrogen fertilizers and the increases were statistically very significant. The long-term application of higher ratios of nitrogen fertilizer (270 kgN ha-1) leads to excessive accumulation of available nitrogen not only in surface but also in deeper layers of this soil, and therefore the risk from pollution by nitrates not only of plant products but of underground water increases and the outcome of it is economic loss. Based on the analyses of samples collected in four locations with similar soils under maize and the application of medium high ratios of nitrogen fertilizers (135 kgN ha-1) it is noticeable that available nitrogen content significantly varied over locations in relation to its distribution and its total content in the soil profile to the depth of up to 200 cm. Increased available nitrogen content in deeper layers and higher risk from underground.Na osnovu rezultata dugotrajnih stacionarnih ogleda obavljena su istraživanja održivosti pojedinih sistema đubrenja u proizvodnji kukuruza. Ogledi su izvođeni na zemunpoljskom černozemu i na kiselim zemljištima (pseudoglej i smeđe rudo kiselo zemljište), i na osnovu dobivenih rezultata mogu se izvući sledeći zaključci: - pri gajenju u monokulturi na černozemu dugotrajna primena različitih sistema đubrenja organskim (stajnjak i kukuruzovina) i mineralnim đubrivima vrlo značajno je uticala na promene sadržaja organske materije zemljišta pri čemu je povećanje sadržaja pod uticajem zaoravanja kukuruzovine i stajnjaka iznosilo 10,76% do 17,73%, pri čemu je došlo i do značajnog povećanja odnosa C/N. - mere popravke pseudogleja pozitivno su uticale na agrohemijske osobine zemljišta (povećanje pH vrednosti, povećanje zasićenosti bazama, kao i na značajno smanjenje sadržaja lakopristupačnog aluminijuma) - merama popravke pseudogleja statistički je vrlo značajno povećan prinos kukuruza na svim lokalitetima istraživanja, a efekat mineralnih đubriva na prinos kukuruza bio je veći u interakciji sa merama popravke. Veća količina mineralnih đubriva nije uticala na povećanje prinosa (Kraljevo), što se može objasniti lošim vodnofizičkim osobinama pseudogleja kao ograničavajućim faktorom. pojedini sistemi đubrenja mineralnim i organskim đubrivima vrlo značajno su uticali na povećanje prinosa (8,16% do 71,65%), pri čemu su posebno ekonomski opravdani sistemi sa organskim đubrivima i manjim količinama azota (46 kg ha-1). Zaoravanje kukuruzovine je vrlo povoljno uticalo na povećanje prinosa (6,89%) u odnosu na iste sisteme bez kukuruzovine. Efikasnost primenjenog stajnjaka je iznosilo nešto iznad 50% efikasnosti mineralnih đubriva, a pri zajedničkoj primeni sa kukuruzovinom, njegova efikasnost je vrlo značajno povećana, i tako se na černozemu prinos može održavati na visokom nivou i bez primene mineralnih đubriva. Rezultati istraživanja su pokazali da su pojedini plodoredi na černozemu vrlo značajno uticali na povećanje prinosa kukuruza (8,51% do 19,42%), a pri tome je značajno povećana efikasnost primenjenih mineralnih đubriva, posebno ukoliko je kukuruz gajen u plodoredu sa sojom (dvopolje) i pšenicom i sojom (tropolje). Primena visokih doza azota u vidu mineralnih đubriva kao i akumulacija vode u mikrodepresijama na propusnim zemljištima, značajno su uticali na ispiranje i akumulaciju pristupačnog azota po celom zemljišnom profilu što može uticati na zagađivanje podzemnih voda

Uticaj gustine setve na prinos i broj klijavih zrna u semenskom kukuruzu

The trials were carried out in the regular production of the seed maize ZP 680 at the agricultural estate "Nova Budućnost" Žarkovac during 2001 and 2002. Sowing densities (71,400, 85,500, 99,900 plants ha"1) affected varying of yields (4.01, 4.38. 4.40 t ha"1). The 1000-seed weight decreased over increased densities (305.6, 2912, 282.5 g). Germination was even over densities (95.0, 94.9, 94.7 %). A greater number of germinated seeds per area unit (13,122,000, 15,022,000, 15,569,000) was obtained in greater densities. The percentile share of fractions in the weight was uniform over all sowing densities.Ogledi su izvedeni u PD "Nova Budućnost" Žarkovac 2001 i 2002. godine u prirodnim uslovima gajenja semenskog kukuruza ZP 680. Gustine setve (714.00, 85.500, 99.9.00 bilj/ha) su uticale na variranje prinosa (4.01, 4.38. 4.40 t/ha). Masa 1000 semena opadala je sa povećanjem gustine (305.6, 2912, 282.5 g). Klijavost je bila ujednačena po gustinama (95.0, 94.9, 94.7 %). U većim gustinama dobijen je veći broj klijavih semena po jedinici površine (13.122.000, 15.022.000, 15.569.000). U sve tri gustine procentualno učešće frakcija u masi bilo je ujednačeno

Prinos ZP hibrida kukuruza sejanih krajem juna u zavisnosti od gustina

The studies were carried out under irrigation conditions in the experimental field of the Maize Research Institute, Zemun Polje, at Zemun Polje during 2002 and 2003. Yields of the total biomass, dry matter and dry grain per area unit were observed in the following early and medium early maturity hybrids: ZP 105, ZP 196, ZP 243, ZP 256, ZP 307 and ZP 360. Hybrids were sown in the last decade of June and yields were observed over the following sowing densities: 65,000, 75,000 and 85,000 plants ha-1. The highest total biomass yields of 28.08 and 34.11 t ha-1, then the highest DM yields of 12.39 and 13.84 t ha-1 and the highest dry grain yields of 6.66, and 7.41 t ha-1 were registered in hybrids ZP 307 and ZP 360, respectively. The higher sowing density was the higher yields of the total biomass (18.83, 20.82 22.69 t ha-1), DM (10.11, 10.95, 11.85 t ha-1) and dry grain (5.81, 6.21 6.69 t ha-1) were.Ispitivanja su obavljena na oglednom dobru Instituta za kukuruz "Zemun Polje" u Zemun Polju 2002. i 2003. godine u uslovima navodnjavanja. Ispitivan je prinos ukupne biomase, suve materije i prinos zrna po jedinici površine kod ranih i srednje ranih hibrida kukuruza: ZP 105, ZP 196, ZP 243, ZP 256, ZP 307 i ZP 360 sejanih u poslednjoj dekadi juna, u zavisnosti od gustina setve (65.000, 75.000, 85.000 bilj/ha) Hibridi ZP 307 i ZP 360 ostvarili su najveću produkciju ukupne biomase (28,08, 34,11 t/ha), najviši prinos suve materije (12,39, 13,84 t/ha) i najviši prinos suvog zrna (6,66, 7,41 t/ha). Sa povećanjem gustine setve povećan je prinos ukupne biomase (18,83, 20,82 22,69 t/ha), suve materije (10,11, 10,95, 11,85 t/ha) i suvog zrna (5,81 6,21, 6,69 t/ha)