Rational use of hormones in dairy cows reproduction

Хормони и антибиотици су најчешће коришћени лекови у репродукцији животиња. У поређењу са другим терапијским индикацијама, хормони се више користе него антибиотици у лечењу репродуктивних поремећаја. Оболеле животиње треба лечити како са становишта добробити животиња, тако и због одржавања и унапређења њихових производних резултата. Успех у репродукцији мери се врло прецизним параметрима ефикасности производње као што су индекс осемењавања, дужина сервис периода, међутелидбено раздобље, репродуктивни ремонт запата. Примена хормона захтева рационалан приступ који подразумева постављање прецизне дијагнозе и у складу са тим и избора терапијског протокола. Најчешће индикације за примену хормона односе се на протоколе синхронизације еструса и овулације, лечење патолошких стања репродуктивних органа (цисте на јајницима, ендометритиси, пиометра, итд) за индуцију порођаја или побачаја, односно као потпорна терапија у лечењу маститиса. Успешност примењене терапије не зависи искључиво од избора хормонског протокола, већ и од општег здравственог статуса краве, њене кондиције, метаболичког статуса, исхране али и амбијеталних услова (топлотни стрес, доступност хране и воде, зоохигијенски услови). Хормонски протоколи који имају за циљ фиксирање времена осемењавања и последично смањења манипулативних трошкова и ангажовање људства, врло су осетљиви на пропусте у менаџменту. У репродукцији крава најчешће примењивани хормони су простагландини, гонадотропни рилизинг хормон и његови изомери, синтетски хипофизарни и екстрахипофизарни гонадотропини, прогестеронски интравагинални апарати и окситоцин. Сви наведени хормони су безбедни за примену код млечних крава јер не остављају резидуе у млеку.Hormones and antibiotics are the most commonly used drugs in animal reproduction. Compared to other therapeutic indications, hormones are used more than antibiotics in the treatment of reproductive disorders. Diseased animals should be treated both from the point of view of animal welfare and to maintain and improve their production results. Success in reproduction is measured by very precise parameters of production efficiency, such as the insemination index, the length of the service period, the intercalving period, and the reproductive overhaul of the herd. The use of hormones requires a rational approach, which implies the establishment of a precise diagnosis and, accordingly, the selection of a therapeutic protocol. The most common indications for the use of hormones refer to estrus and ovulation synchronization protocols, the treatment of pathological conditions of the reproductive organs (ovarian cysts, endometritis, pyometra, etc.) for the induction of childbirth or abortion, that is, as supportive therapy in the treatment of mastitis. The success of the applied therapy does not depend exclusively on the choice of hormonal protocol, but also on the general health status of the cow, its condition, metabolic status, nutrition, and environmental conditions (heat stress, availability of food and water, animal hygiene conditions). Hormonal protocols, which aim to fix the time of insemination and consequently reduce manipulative costs and human resources, are very sensitive to management failures. In cow reproduction, the most commonly used hormones are prostaglandins, gonadotropic releasing hormone and its isomers, synthetic pituitary and extrahypophyseal gonadotropins, progesterone intravaginal devices and oxytocin. All the mentioned hormones are safe for use in dairy cows because they do not leave residues in the milk.Zbornik radova i kratkih sadržaj

Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda

Upotreba parametara reprodukcije kao indikatora dobrobiti životinja ima ograničenja i zato ove parametre treba posmatrati samo kao indirektne indikatore dobrobiti. Međutim, reprodukcija može imati direktne negativne efekte na dobrobit životinja kroz distokiju, abortus, metritis i drugo. Na nivou farme, stopa fertiliteta naglašava samo biološke performanse stada, ali ne uzima u obzir dobrobit pojedinih životinja. Dobar reproduktivni učinak ne znači automatski zadovoljavajuću dobrobit životinja, pošto su domestikacija i ciljani programi uzgoja doveli do davanja prioriteta visokim produktivnim i reproduktivnim performansama kod većine savremenih vrsta životinja na farmi. Smanjen reproduktivni učinak na farmama goveda može ukazivati na prisustvo problema koja se odnose i na dobrobit životinja. U mnogim istraživanjima je utvrđeno da prenaseljenost, loši higijenski uslovi, toplotni stres i nemogućnost ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja kao što je ispaša utiču na lučenje adrenokortikotropnog hormona (ACTH) i kortizola. Neuravnoteženo lučenje ovih hormona može izazvati poremećaj ciklusa jajnika i i uticati na imunski odgovor reproduktivnog trakta. Visok rizik od ovih poremećaja može uzrokovati smanjene performanse reprodukcije kao što je produžen servis period, smanjena stopa začeća i povećan interval teljenja. Sa druge strane, veštačko osemenjavanje može pružiti potencijalne prednosti za dobrobit životinja jer ova praksa smanjuje rizik od prenošenja bolesti i povreda i omogućava odabir specifičnih performansi koje potomstvo nasleđuje od bika. Nasuprot tome, sposobnost životinja da ispolji reproduktivno ponašanje kao što je ekspresija estrusa, aspekt koji može da doprinese dobrobiti životinja, često je ograničen na komercijalnim farmama koje je posebno evidentno u vezanom sistemu gajenja goveda.Zbornik radova i kratkih sadržaj