The case of scurvy from Singidunum

In 2014, at the Belgrade Fortress, the bones of a female individual, aged 3-4 years were discovered in Grave no. 1, in sondage 2/2014. Dental and paleopathological analysis revealed traces of enamel hypoplasia on the teeth, while the bones of the cranial and postcranial skeleton showed traces of scurvy and tuberculosis

A case of Myositis ossificans traumatica on one skeleton from Viminacium

Rimski grad i vojni logor Viminacijum nalazi se između sela Stari Kostolac i Drmno, na 12 km severoistočno od Požarevca, u blizini ušća Mlave u Dunav (karta 1). Tokom svoje istorije postao je najveće urbano naselje i glavni grad provincije Gornje Mezije (Moesia Superior), kasnije Prve Mezije (Moesia Prima). Na nekropoli Pećine u grobu G-5785, iz kasnoantičkog perioda, otkriveni su skeletni ostaci juvenilne osobe muškog pola, stare 20-25 godina (sl. 1; tabele 1-3). Paleopatološka analiza je pokazala prisustvo sraslog, najverovatnije spiralnog, preloma sa anteverzijom (?) u gornjoj polovini tela desnog femura, praćenog myositis ossificans traumatica-om na posteriornoj strani tela. Na linea aspera-i egzostoza je izvučena ka medijalnoj strani (tabla I/1-4). Osim preloma, konstantovan je i blagi osteoartritis na tarzalnim kostima i osteochondritis dissecans, odnosno posttraumatična subartikularna nekroza (prečnika 1,7 cm) na medijalnom kondilu levog femura (tabla I/5). Na desnoj skapuli vidljiva je dislokacija glenoidalnog udubljenja, i to ispod samog udubljenja, iznad m. triceps brachii - Caput longum (tabla II/4, 5). Posteriorno je na sakrumu uočena dislokacija jednog segmenta (tabla I/6). Na obe ilijačne kosti, iznad aurikularne površine, primetni su sulkusi (tabla II/6, 7). Izražene enteze mišića, ligamenata i tetiva vidljive su na: oba humerusa (tabla II/3), na obe ulne, na oba radijusa, na obe klavikule, na obe skapule, na dva rebra, na obe karlične kosti, na oba femura (na desnom femuru su pripoji izraženiji). Takođe, na ulnama su primetna, pogotovo sa posteriorne strane u gornjoj polovini tela, i lateralna zakrivnuća tela (tabla II/1, 2). Myositis ossificans (traumatic myositis ossificans, heterotopic ossification, ectopic ossification, neurogenic ossifying fibro - myopathy, reactive Mesenchymal proliferation, ossifying hematoma, pseudomalignant osseous tumour of soft tissues) predstavlja lokalizovane ne-neoplastične, reparativne koštane lezije, koje se sastoje od reaktivnog hiperceluralnog fibroznog tkiva, hrskavice i/ili kosti u mišiću ili mekom tkivu. Može nastati kao posledica preloma, kao što je ovde slučaj, ili usled traume (aktivne ili hronične) ili tupe povrede koja dovodi do dubokog krvarenja u tkivu. Ponavljajuće manje traume, koje se ponekad vide na unutrašnjoj strani butine kod konjanika, takođe mogu dovesti do myositis ossificans-a. Kod savremene populacije, myositis ossificans se može razviti kod osoba koje su imale operacije (posebno zamenu kuka), sportske povrede ili nesreće, kao i kod osoba koje imaju paraplegiju. Myositis ossificans se prema Samjuelsonu i Kolmanu može klasifikovati u četiri podtipa: 1) myositis ossificans progressiva, 2) myositis ossificans traumatica, 3) myositis ossificans koji je u vezi s neuromišićnim i hroničnim oboljenjima i 4) ne-traumatični myositis ossificans. Myositis ossificans traumatica nastaje avulzijom tetiva ili mišićnih pripoja, pri čemu se stvara hematom, koji s vremenom može nestati, ali mišićno tkivo povremeno, kao odgovor na traumu, stvara kost direktno u mišićnom tkivu, često i u vezi s hematomom. Novonastala kalcifikovana i, često, osifikovana koštana fibrozna masa predstavlja leziju poznatu kao myositis ossificans traumatica (post-traumatic myositis ossificans, myositis ossificans circumscripta). Ova masa može biti u potpunosti odvojena od kosti ili može postati njen deo. Najčešće se pojavljuje kod fizički aktivnih adolescenata (retko se javlja kod dece mlađe od 10 godina) i odraslih osoba mlađih od 30 godina, kod osoba koje su fizički aktivne, i sa većom učestalošću kod muškaraca (odnos među polovima: M/F je 1,2/1-2,2/1). Na skeletima drevnih populacija često je vidljiv u vidu nepravilno oblikovanih koštanih izraslina koje su srasle sa dugim kostima (dužine 2-12 cm). Bilo koji deo tela može biti pogođen myositis ossificans traumatica-om, ali najčešće se javlja na telu dugih kostiju, delovima gde su mišići skloni direktnoj traumi. Oko 60-75% zabeleženih slučajeva myositis ossificans-a jesu posledica traume, dok su ostali slučajevi posledica operacije zamene kuka, paraplegije, hroničnih upala, nepokretljivosti, polia, kome, tetanusa, opekotina itd. Najčešće se pojavljuje na femuru (m. quadriceps femoris), sa učestalošću od 51,9-56%, i na humerusu (m. brachialis), sa učestalošću 12-25%, dok je najmanja učestalost pojavljivanja na vilici, na m. temporalis i m. masseter. Prilikom dijagnostikovanja myositis ossificans traumatica važno je napraviti diferencijalne dijagnoze i razlikovati to stanje od drugih paleopatoloških promena kao što su myositis ossificans progressiva, osteohondroma, osteosarkoma, ili drugi maligni primarni ili sekundarni tumori kostiju, egzostoze, entezopatije itd. Paleopatološki nalaz ovog mladog muškarca, kao što smo već istakli, pokazuje zalečen prelom desnog femura, praćen ozbiljnim myositis ossificans traumatica. Prelom je prouzrokovao skraćenje dužine desnog femura, što je kasnije izazvalo čitav niz drugih problema: poteškoće u hodanju, pojavu osteoartritisa, deformacije nekoliko kostiju, dislokacije određenih zglobova itd. Nažalost, iz sačuvanih antičkih medicinskih izvora nismo mogli da vidimo kako su lekari u kasnorimskom periodu lečili takve lezije na kostima, ali ono što se vidi iz osteološkog materijala - zasnovano na veoma izraženim entezama mišića, ligamenata i tetiva vidljivim na obe klavikule, na obe skapule, na rebrima i kostima gornjeg ekstremiteta, kao i na dislokaciji ramenskih zglobova i zakrivljenosti obe ulne - jeste to da se ova osoba verovatno dugo oslanjala na štake. U antropološkoj literaturi postoji veoma malo publikovanih slučajeva myositis ossificans traumatica. Kod nas je pronađen još samo u Sirmijumu, kod juvenilne individue ženskog (?) pola, stare 18 godina.The Roman city and military camp of Viminacium is situated between the villages of Stari Kostolac and Drmno, 12 kilometres north-east of Požarevac, close to the confluence of the Mlava and the Danube. During its history, it became the biggest urban settlement and the capital of the province of Upper Moesia (Moesia Superior), later First Moesia (Moesia Prima). In one of the necropoles of Viminacium, Pećine, in grave No. 5785, skeletal remains of a juvenile male individual were discovered. The burial took place in Late Antiquity. Anthropological analyses revealed a fracture of the right femur followed by myositis ossificans traumatica. The trauma to the bone can damage the overlying muscle and, occasionally, the muscle tissue will respond to the trauma by producing bone directly in the muscle tissue itself. This condition is known as myositis ossificans traumafica (post-traumatic myositis ossificans or myositis ossificans circumscripta) and is most likely to occur in response to trauma in young male individuals, and in the femoral (the quadriceps muscles) or humeral region (brachium muscles)

Health status of children in ancient Sirmium

This paper presents diseases which directly leave traces on osteological material (enamel hypoplasia, caries, traumatic conditions, haematological disorders, metabolic diseases and middle ear inflammation) and diseases that leave no visible marks on bones, and may indeed be the direct cause of death of children in ancient Sirmium. In paleodemographic research, child mortality rate is an important element of a population’s progress. Child mortality is considered an adequate criterion for the social and sanitation conditions of a community and a sensitive indicator of inadequate nutrition

The case of the pregnant woman from the medieval site of "Preko Slatine" in Omoljica

Uprkos široko rasprostranjenom mišljenju da je stopa umiranja mladih žena u prošlosti bila usko povezana sa komplikacijama koje mogu nastati tokom trudnoće, a posebno porođaja, iznenađuje činjenica da je veoma Mali broj trudnica konstatovan na nekropolama širom sveta. Čak je i u stručnoj literaturi zabeležen relativno Mali broj takvih slučajeva. Jedini dokaz da je žena trudna jeste samo nalaz fetalnih kostiju u njenoj karlici in situ. Međutim, postoje dve grupe faktora koji mogu direktno da ugroze opstanak fetalnih kostiju. U prvu grupu spadaju faktori na koje arheolozi ne mogu da utiču i to su, npr.: hemijski sastav zemlje, tj. kiselost tla, aktivnost mikroorganizama u samoj zemli, prisustvo vode i temperatura zemljišta; prirodna otpornost različitih grupa kostiju na destrukciju (kosti fetusa, dečjih individua i starijih osoba podložnije su propadanju); pogrebna praksa, odnosno intenzitet sahranjivanja (čest je slučaj, kao i ovde u Omoljici, da se na nekropolama pored crkvenih objekata naiđe na visok intenzitet sahranjivanja, tj. na ukopavanje novih u stara groblja, sl. 1 i 2), kao i to da li su rake bile obeležene ili ne, da li postoje grobne konstrukcije ili ne, da li su posle porođaja sa smrtnim ishodom majka i dete zajedno sahranjeni, da li su pokojnici mumificirani itd. Druga grupa faktora odnosi se na samo iskopavanje i na tehnike koje arheolozi mogu manje ili više da kontrolišu. Prilikom iskopavanja i podizanja skeletnih ostataka iz zemlje može doći do mehaničkog oštećenja skeleta i do "neprepoznavanja" fragmentovanih delova u zemlji (kosti fetusa, ukoliko su ruke pokojnice bile prekrštene na stomaku, mogu biti pomešane sa kostima šaka). Činjenica je da trudnoća sama po sebi, iako je fiziološko stanje, ipak nosi rizike koji mogu dovesti do fatalnog ishoda kako za majku, tako i za dete. Najvulnerabilniji momenat koji može rezultirati smrću majke jeste sam porođaj. U porođajne faktore u modernoj medicinskoj literaturi ubrajaju se porođajni put, plod kao porođajni objekt i porođajne snage (materične kontrakcije i naponi). Pod normalnim porođajem podrazumeva se porođaj između 38. i 42. gestacijske nedelje, obavljen prirodnim porođajnim putem, uz dejstvo prirodnih porođajnih snaga, a u slučaju jednoplodne trudnoće kada plod prednjači glavom. Do komplikacija može doći usled dejstva najrazličitijih okolnosti koje ugrožavaju bilo koji od navedenih porođajnih faktora. Takođe, na tok samog porođaja, ali i na smrtnost, mogu značajno uticati i zdravstveno stanje majke, slučajne traumatske nesreće, namerno izvršeno nasilje itd. Kod arheoloških populacija je rizik da se porođaj ne završi uspešno bio svakako veći nego kod savremenih. U antropološkoj literaturi, infekcije se navode kao najčešći identifikovan uzročnik koji može dovesti do komplikacija. Naravno, ne bi trebalo svaki slučaj umrle trudnice povezivati sa problemima koji su u vezi samo i direktno sa trudnoćom. Osteološki dokazi koji ukazuju na smrtni ishod majke i deteta tokom trudnoće takođe su retki, a čini se da i oni u potpunosti ne oslikavaju pravu sliku učestalosti umiranja tokom trudnoće ili porođaja. Dokazi na osnovu kojih možemo razmatrati da li je trudnica preminula tokom porođaja jesu utvrđivanje starosti fetusa, ispitivanje položaja koji je fetus zauzeo u karlici in situ i da li je pronađen u porođajnom kanalu. U paleodemografskim istraživanjima, stopa smrtnosti trudnica jeste važan pokazatelj napretka stanovništva. Smrtnost trudnica smatra se adekvatnim kriterijumom za ispitivanje socijalnih i sanitarnih uslova zajednice, osetlivim parametrom zdravstvene zaštite i pokazateljem veština koje poseduju babice ili lekari. Kada je reč o slučaju žene otkrivene na srednjovekovnoj nekropoli (XII-XIII vek) u grobu br. 13 na lokalitetu "Preko Slatine" u Omoljici (karta 1), antropološka analiza je pokazala da je u trenutku smrti sahranjena ženska individua bila stara 25-30 godina (najverovatnije oko 28 godina), i da je bila u poodmakloj trudnoći (sl. 1-4; tabele 1-4). Takođe, na osnovu paleopatoloških i dentalnih analiza, mogli smo da vidimo da zdravstveno stanje te žene nije bilo u potpunosti zadovoljavajuće (zaživotan gubitak nekoliko zuba, veoma izražena parodontopatija, pojava periapikalne cistične šupljine, cribrae fem orae na anteriornoj strani vrata levog femura). Na osnovu izuzetno izraženih enteza vidljivih na mestima mišićnih pripoja na klavikulama, humerusima i femurima, stiče se utisak da se bavila i teškim fizičkim poslovima. Ako se imaju u vidu arheološki nalazi, lokacija i vremensko trajanje ove nekropole, može se zaključiti da je sahranjena osoba verovatno pripadala ruralnoj zajednici. Pojava čučećih faseta na njenim tibijama može ukazivati na obavljanje kućnih poslova, na brigu oko dece, čišćenje kuće i okućnice, loženje vatre i održavanje ognjišta, pripremu jela, muženje životinja, kuvanje, predenje, tkanje itd., dakle, obavljanje različitih poslova koji često zahtevaju pognut, zgrčen, odnosno čučeći položaj. Na prvi pogled, kosti fetusa, in situ, deluju prilično dislocirane i haotično raspoređene u predelu karlice ove žene (sl. 1 i 3). Međutim, ukoliko se pažljivo pogleda, uočava se da su kosti lobanje i delovi mandibule fetusa jasno grupisane u predelu aurikularne površine i fossae iliacae leve karlične kosti (sl. 3), da su kosti grudnog koša koncentrisane u centralnom delu male karlice, a očuvane kosti donjih ekstremiteta u nivou pubične simfize desne karlične kosti. Budući da je starost fetusa procenjena na oko 9 meseci trudnoće, ovakav položaj fetusa u karlici majke mogao bi da ukaže na to da je beba bila u karličnom položaju neposredno pre porođaja i tokom njega. U savremenoj medicinskoj praksi, pod karličnim položajem ploda podrazumeva se uzdužni položaj fetusa sa prednjačećom karlicom. TA vrsta položaja sreće se kod 3-4% svih monofetalnih porođaja. Karlični položaj bebe i danas može značajno zakomplikovati tok porođaja. Takvi porođaji su obično praćeni visokim prenatalnim mortalitetom i morbiditetom. Od presudnog je značaja pravovremeno reagovanje iskusnog akušera. Poznavanje porođajnih komplikacija u medicinskoj praksi u srednjem veku bilo je svakako prisutno. Moguće je da je u svakoj zajednici postojala barem jedna osoba koja je posedovala akušerske veštine. Međutim, budući da je takav porođaj i danas porođaj s visokim rizikom, mala je verovatnoća da su tadašnji lekari mogli u toj situaciji da odreaguju na pravi način. Na kraju, zdravstveno stanje i teški fizički poslovi mogli su da doprinesu određenim problemima u trudnoći, međutim, na osnovu starosti fetusa (oko 9 meseci in utero), kao i njegovog položaja i mesta u karlici moglo bi se s velikom verovatnoćom tvrditi da je ovde reč upravo o porođaju sa smrtnim ishodom i po majku i po bebu.The paper presents the case of the pregnant woman discovered at the medieval necropolis of "Preko Slatine" in Omoljica, a village near Pančevo. The necropolis is dated to the period of the 12th-13th century AD. It deals with a woman aged 25-30 (probably around 28 years old) in the advanced stages of pregnancy, discovered in grave No. 13. This paper presents the possible conditions that led to the death of this woman, but also the problems faced by anthropologists when they attempt to resolve individual cases like this. In paleodemographic research, the mortality rate of pregnant woman is an important element of a population's progress. Pregnant woman mortality is considered an adequate criterion for the social and sanitation conditions of a community and a sensitive indicator of health care and, sometimes, the skill level possessed by midwives or doctors

Kombinirajuće sposobnosti sorti uljane repice (Brassica napus L.)

The global acreage under rapeseed increases steadily. Rapeseed is grown for oil for human consumption, feed and biodiesel production. For faster advances in breeding, it is necessary to know variability and combining ability of selection material i.e. modes of inheritance of certain traits. General (GCA) and specific combining abilities (SCA) of five rapeseed varieties as well as the mode of inheritance of plant height, height to the first lateral branch, number of lateral branches and seed yield per plant were analyzed in this paper. Positive heterosis for plant height was found in five cross combinations, for the height to the first lateral branch in two combinations and for the number of lateral branches in only one combination and for seed yield in three cross combinations. .Površine pod uljanom repicom u svetu su u stalnom porastu. Uljana repica se gaji za dobijanje ulja za humanu konzumaciju, za proizvodnju stočne hrane i biodizela. Za brži napredak u oplemenjivanju neophodno je poznavanje varijabilnosti i kombinacionih sposobnosti selekcionog materijala, odnosno načina nasleđivanja pojedinih svojstava. U radu su analizirane opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinacione sposobnosti pet sorti uljane repice i način nasleđivanja visine biljke, visine prve bočne grane, broja bočnih grana i prinosa semena po biljci. Pozitivni heterozis ispoljio se za visinu biljke kod pet, za visinu prve bočne grane kod dve, broj bočnih grana kod jedne i prinosa semena kod tri kombinacije ukrštanja.

Predicting heterosis and f1 performance in spring rapeseed (brassica napus l.): genetic distance based on molecular or phenotypic data?

In rapeseed, there is a constant need for increasing its genetic diversity, particularly through breeding of hybrid varieties in order to produce genotypes with improved seed yield, as well as other important agronomic traits. However, to create commercial hybrids, the knowledge of the genetic diversity of the parents is prerequisite, considering that the hybrid's performance greatly depends on the choice of parental lines. There is a lack of information about using the genetic distance to determine the extent of heterosis in spring rapeseed in Europe. The goals of this research were to determine the genetic variability of rapeseed breeding material for important agricultural traits, to analyse the differences in grouping of the parental genotypes based on their genetic distances determined by morphological traits and molecular markers and to estimate the correlation of the differently established parental genetic distances with hybrid performance, heterosis, general combining ability of both parents and specific combining ability in crosses. This will provide novel information for parental selection in order to develop a better approach for prediction of heterosis in spring rapeseed hybrid breeding program. The field trial included ten spring rapeseed genotypes that were crossed in a half diallel fashion thus making 45 hybrid combinations. Distances between parents were calculated based on data from 14 analysed phenotypic traits and 64 SSR markers. The obtained results showed that the parental genetic distance based on phenotypic traits was better in predicting heterosis and combining ability in comparison with the distance estimated by SSR analysis. Although the obtained results revealed that the genetic distance based on molecular markers had no correlation with mid-parent and high-parent heterosis, further studies are needed with a larger number and different types of markers to draw the final conclusion

Os cuneiforme mediale bipartitum: студија случаја са средњовековног Дубља, Нови Пазар

Os cuneiforme mediale (I) bipartitum је ретка анатомска варијација на костима стопала, први пут описана још средином 18. века. Карактерише је присуство две одвојене кости које примарно чине медијалну клинасту кост (os cuneiforme mediale); једне мање дорзалне (os cuneiforme I dorsale) и једне веће плантарне (os cuneiforme I plantare). Ове две кости су зглобљене преко артродијалног зглоба. Аномалија се често јавља на обе стране тела, што може да укаже на генетску предиспозицију. Чешћа је код мушкараца, и јавља се са учесталошћу до 1%. На остеолошком материјалу са територије Србије ова анатомска варијација се врло ретко уочава. У овом раду ћемо приказати њено присуство код једне одрасле индивидуе мушког пола откривене на средњовековној некрополи Дубље изнад куће (Нови Пазар). Os cuneiforme mediale bipartitum је присутна билатерално, с тим да је потпуна бипартиција присутна на левој, а делимична на десној кости. Проксимална зглобна површина обе I метатарзалне кости је удвојена, док су промене у зглобним површинама видљиве и на навикуларним костима. Између осталог, код ове индивидуе констатоване су и os trigonum и os acromiale. Такође, у презентацији ћемо се осврнути и на етиологију и учесталост ове анатомске варијације, као и потенцијалну везу са осталим аномалијама присутним на испитиваном скелету

Variability between helianfhus tuberosus accessions collected in the USA and Montenegro

Morphological variability between accessions of H. tuberosus collected in Montenegro and the USA was investigated as well as possible effect of long- term cultivation or its absence and growing in different environmental conditions on morphological traits of this species. Results obtained showed that there is a large similarity between some populations collected in Montenegro and those collected in the USA. This, along with the presence of a great cluster formed exclusively from Montenegrin populations, supports the hypothesis that there were two ways of introduction of H. tuberosus to Montenegro. In a group of populations, the changes in morphology were found, probably due to absence of cultivation

Болести које могу узроковати стварање лезија на ребрима дечијих индивидуа у археолошком контексту

Приликом антрополошке анализе скелета дечијих индивидуа приметили смо да поротичне лезије на ребрима не само да могу да се јаве и на спољашњим и унутрашњим странама ребара, већ да је присутна и разлика у морфолошком изгледу самих лезија, као и у њиховој диференцијалној дијагнози. Најчешћи узрок настанка ове врсте лезија су метаболичка обољења (попут скорбута) и болести доњег респираторног тракта и плућна обољења (нпр. туберкулоза). Скорбут је метаболичко обољење које настаје услед недостатка витамина С и које карактеришу специфичне промене на костима кранијалног и посткранијалног скелета. Код плућних обољења (запаљење плућа, бронхитис, канцер, плућна туберкулоза) могућа је појава специфичних промена на унутрашњој страни ребара, које указују да се болест доњег респираторног тракта, проширила директно кроз плеуру на површину ребра. Туберкулоза је специфично инфективно обољење, које узрокује бактерија из Mycobacterium tuberculosis комплекса, и коју у последњим фазама болести прате и карактеристичне промене на скелету, између осталог и промене на унутрашњој страни ребара. У презентацији ћемо приказати изглед, етиологију ових лезија, као и диференцијалне дијагнозе. Лезије смо посматрали на скелетима дечијих индивидуа откривених на два касноантичка локалитета у Србији: Јагодин Мала – Булевар војводе Мишића (антички Наис) и Бегов мост – Станичење. Такође, ћемо се осврнути и на присутност ових лезија и на скелетима који су откривени и на другим локалитетима из историјских периода