Сирмијум у најтежем часу : цивилно упориште или војни логор

This paper is an attempt to determine whether Sirmium in the earliest period of its existence was only a civilian Roman settlement or had a military garrison. The significance and character of Sirmium is viewed primarily through the historical prism of the Bellum Batonianum (6–9 AD), as one of the most dramatic periods in the history of the city. Focused on certain details in otherwise rare mentions in historical sources and the available results of archaeological excavations, the author points out that, due to its strategic position, Sirmium must have been a Roman military stronghold that gradually developed into an important civilian settlement. Special attention is paid to the meaning and context of the use of some indicative terms (negotiatores, Ρωμαίοι) in the writings of relevant Roman writers (Velleius Paterculus, Cassius Dio) who further illuminate this time of crisis, the peril and the temptation.Овим радом поново се отвара питање статуса раноримског Сирмијума, односно да ли је он током првих деценија свог постојања превасходно био цивилно насеље или је имао војну посаду. Значај и карактер Сирмијума посматран је углавном кроз призму историјских догађаја познатих као Bellum Batonianum (6–9. н.е.), једног од најдраматичнијих периода у историји овог града. Аутор још једном скреће пажњу на иначе ретке помене овог насеља у античким историјским изворима као и на резултате археолошких истраживања, указујући да је Сирмијум због свог стратешког положаја свакако био војно упориште које се постепено развијало у значајно цивилно насеље. Посебна пажња посвећена је значењу и контексту употребе појединих термина (negotiatores, Ρωμαίοι) у текстовима релевантних римских историчара (Velleius Paterculus, Cassius Dio) који осветљавају ово време кризе, страдања и искушења

One unknown wartime document of the year 1915: the first diggings at the Banjska monastery

У раду се први пут објављује документ из архива Министарства просвете и црквених послова из августа 1915. године, у којем се налази предмет о аматерским ископавањима у Манастиру Бањској током којих је нађен и златни прстен приписан краљици Теодори. Овај документ је значајан утолико пре што је писан руком једног од директних учесника ових „откопавања”, и то непосредно по њиховом завршетку, што га чини знатно поузданијим од до сада углавном цитираног извештаја насталог осам година касније и из друге руке. Други, такође интересантан део овог предмета, представља стручно мишљење Милоја М. Васића о неопходности санкционисања и сузбијања нестручног истраживања „старина”, али и категоричном одбијању предлога налазача да се прстен из Бањске поклони престолонаследнику Александру Карађорђевићу.A document related to the amateur excavations in the medieval monastery of Banjska during 1915, found in the Archives of the Ministry of Education and Religious Affairs is published in this paper for the first time. During these diggings a golden ring, later attributed to Queen Teodora was found. This document is of great importance, since it was written by one of the participants in the excavations, immediately after their completion. This makes it more reliable than the other, indirect report, usually cited in the literature, written eight years later. Equally significant part of this case is expert opinion of Miloje M. Vasić, where he expressed the need for sanctioning improper excavations, and categorically refused finder’s proposal that the ring should be given to the Crown Prince Aleksandar Karađorđević