Assessment of karst geomorphosites on Kucaj and Beljanica mountains as a resource for the development of karst-based geopark

Protection and promotion of geoheritage has been changing and improving in recent decades, in line with the growing research in this field. Some research papers specifically study geomorphological geoheritage and introduce a special term - geomorphosite. Karst geomorphosites present specific objects of geomorphological heritage. On Kucaj and Beljanica mountains there is the largest karst area in Serbia. The purpose of this paper is to select and evaluate the scientific value of karst geomorphosites of Kucaj and Beljanica. More than one hundred karst geomorphosites were analyzed. In order to achieve more adequate coverage and representation, they were grouped into 25 geomorphotypes in three major geomorphological components of the investigated area. The results of this analysis highlighted the most important natural potentials of this area for establishing a karst-based geopark. More than 20 geomorphotypes have a positive recommendation index, which provides a good basis for further geotourism analysis

Ovrednotenje kraških geomorfoloških točk na območju gora Kučaj in Beljanica kot izhodišče za ustanovitev geoparka na kraški osnovi

Protection and promotion of geoheritage has been changing and improving in recent decades, in line with the growing research in this field. Some research papers specifically study geomorphological geoheritage and introduce a special term − geomorphosite. Karst geomorphosites present specific objects of geomorphological heritage. On Kučaj and Beljanica mountains there is the largest karst area in Serbia. The purpose of this paper is to select and evaluate the scientific value of karst geomorphosites of Kučaj and Beljanica. More than one hundred karst geomorphosites were analyzed. In order to achieve more adequate coverage and representation, they were grouped into 25 geomorphotypes in three major geomorphological components of the investigated area. The results of this analysis highlighted the most important natural potentials of this area for establishing a karst-based geopark. More than 20 geomorphotypes have a positive recommendation index, which provides a good basis for further geotourism analysis.Zaščita in promocija geodediščine se v zadnjih desetletjih spreminjata in izboljšujeta, skladno s čedalje večjim številom tovrstnih raziskav. Nekateri raziskovalni članki posebej proučujejo geomorfološko geodediščino in uvajajo poseben izraz, geomorfološko točko. Kraške geomorfološke točke predstavljajo specifične cilje geomorfološke dediščine. Na gorah Kučaj in Beljanica je največje kraško območje v Srbiji. Namen prispevka je izbrati in ovrednotiti znanstveno vrednost kraških geomorfoloških točk Kučaja in Beljanice. Analiziranih je bilo več kot sto kraških geomorfoloških točk. Da bi se dosegli ustreznejša pokritost in zastopanost, so bile te točke združene v 25 geomorfoloških tipov treh glavnih geomorfoloških komponent raziskovalnega območja. Izsledki te analize so izpostavili najpomembnejše naravne potenciale tega območja za vzpostavitev geoparka na kraški osnovi. Več kot 20 geomorfoloških tipov ima pozitiven indeks priporočil, kar je dobro izhodišče za nadaljnjo analizo geoturizma

Цијанобактерије и алге из биофилма са улазне зоне Петничке пећине

The importance of biofilms in caves, the diversity of microorganisms in them, their mutual relationship and relationship with the substratum are among the advancing research topics in microbial biospeleology. This research is making contribution to the knowledge about biofilms at cave entrances and phototrophic communities in them. In that manner, biofilms from the entrance zone of the Petnica Cave were examined. Light microscopy showed that cyanobacteria were exclusively dominant phototrophs (34 taxa out of 39 total taxa recorded) with coccoid forms prevailing (28 taxa); simple trichal forms were present to a lesser extent, while heterocytous ones were completely absent. Genera Gloeocapsa, Chroococcus,Gloeothece and Leptolyngbya were the most diverse. Four green algal genera characteristic for aerophytic habitats (Apatococcus, Desmococcus, Haematococcus and Trentepohlia) were also recorded, while Bacillariophyta were observed sporadically. Three groups of sampling sites were distinguished based on recorded taxa, their richness and similarity, using non-metric multidimensional scaling (NMDS). Quantitative biofilm characteristics were also assessed – the content of chlorophyll a (Chl a) was determined, as well as the contents of water, organic and inorganic matter. Chl a had a significant positive correlation with the content of organic matter (r=0.904, P=0.013).Значај биофилмова у пећинама, разноврсност микроорганизама у њима, њихов међусобни однос, као и однос са супстратом, спадају у водеће теме истраживања у пољу микробијалне биоспелеологије. Ово истраживање доприноси општем познавању биофилмова на улазима пећина, као и познавању фототрофних заједница које се налазе у њиховом саставу. Имајући то у виду, испитивани су биофилмови са улазне зоне Петничке пећине. Светлосна микроскопија је показала да су цијанобактерије искључиво доминантни фототрофи (забележено је 34 од укупно 39 таксона), са изузетном доминацијом кокоидних форми (28 таксона); трихалне форме (хомоцитни представници) су у биофилму заступљене у мањој мери, док су хетероцитне потпуно одсутне. У родовима Gloeocapsa, Chroococcus, Gloeothece и Leptolyngbya документован је највећи број таксона. Четири рода зелених алги која су иначе карактеристична за аерофитска станишта (Apatococcus, Desmococcus, Haematococcus и Trentepohlia) су такође забележена, док су представници раздела Bacillariophyta нађени спорадично. Статистичка анализа NMDS је показала да су се према сличности, односно на основу таксона који су идентификовани, одвојиле три групе тачака узорковања. Kвантитативне карактеристике биофилма су такође процењене – одређен је садржај хлорофила а (Chl a), као и садржај воде, органске и неорганске материје. Значајнa позитивна корелација (r=0.904, P=0.013) уочена је између садржаја органске материје и Chl a