Nouvelle convention de l\u27OIT concernant la sécurité sociale des gens de mer, et la Yougoslavie

Autor obrađuje novu Konvenciju br. 165 Međunarodne organizacije rada (MOR) o socijalnom osiguranju pomoraca iz 1987., kojom je prvi put u praksi ove međunarodne organizacije na sustavan način uređeno socijalno osiguranje ove brojne i značajne grupe zaposlenih, osobito u međunarodnim relacijama. Ova Konvencija, koja obuhvaća sve grane socijalnog osiguranja koje danas egzistiraju u svijetu, sadrži odredbe o minimalnoj normi i gornjoj normi zaštite pomoraca u sklopu socijalnog osiguranja, zatim odredbe o obvezama brodara, o zaštiti stranih pomoraca i migranata, te odredbe o pravnim i administrativnim garancijama. S druge strane, jugoslavensko zakonodavstvo o socijalnom osiguranju uređeno je i provodi se po pojedinim granama, s različitim nositeljima i s vrlo razvijenom vertikalnom nadležnošću za donošenje propisa u ovom području. Ako bismo željeli u Jugoslaviji provesti sve obveze iz ove Konvencije MOR-a, trebali bismo obaviti analizu toga zakonodavstva, s odgovarajućim promjenama. U tom kontekstu autor se bavi problemima koje bi primjena ove Konvencije donijela u jugoslavenskoj praksi i, s obzirom na sadašnje međunarodne obveze Jugoslavije u ovom području, zaključuje da bi se za sada moglo pristupiti ovoj Konvenciji MOR-a s primjenom minimalne norme zaštite.La Conférence internationale du Travail a adopté le 9 octobre 1987 le texte révisé de la Vonvention concernant la sécurité sociale des gens de mer. Ladite Convention a ainsi remplacé la Convention antérieure de l\u27OIT sur l\u27assurance maladie des gens de mer de 1936, ainsi que celle sur la sécurité sociale des gens de mer de 1946. Les Etats parties de la nouvelle Convention seront tenus d\u27accorder aux gens de mer une protection en matière de la sécurité sociale qui ne devrait pas être moins favorable que celle dont bénéficient les travailleurs à terre. Les parties seront tenues aussi d\u27appliquer la norme minimale ou la norme supérieure à l\u27égard de trois branches de la sécurité sociale au moins, parmi les suivantes: soins médicaux; indemnités de maladie; prestation de chômage; prestation de vieillesse; prestation d\u27accidents du travail et de maladie professionnelle; prestations familiales; prestation de maternité; prestations d\u27invalidité; ou prestations de survivants. L\u27auteur dans le présent article expose en détail les autres obligations prévues par cette Convention, ainsi que les règles concernant les conflits des lois. La compétence en matière de la sécurité sociale est partagée en Yougoslavie entre la fédérations et ses républiques et provinces autonomes. Cette distribution des compétence peut être la source de certaines difficultés quant à l\u27adhésion de ce pays à la Convention de 1987. Outre ses obligations issues des conventions de l\u27OIT, la Yougoslavie s\u27est engagée dans cette matière par eds accords bilatéraux avec dix-sept pays de l\u27Europe, ce qui complique les choses davantage. L\u27auteur exprime enfine ses voeux que la Yougoslavie néanmoins deviendra partie de cette Conventionet qu\u27elle acceptera par celle-ci les obligations de la norme minimale dans toutes les branches de la sécurité sociale

Nouvelle convention de l\u27OIT concernant la sécurité sociale des gens de mer, et la Yougoslavie

Autor obrađuje novu Konvenciju br. 165 Međunarodne organizacije rada (MOR) o socijalnom osiguranju pomoraca iz 1987., kojom je prvi put u praksi ove međunarodne organizacije na sustavan način uređeno socijalno osiguranje ove brojne i značajne grupe zaposlenih, osobito u međunarodnim relacijama. Ova Konvencija, koja obuhvaća sve grane socijalnog osiguranja koje danas egzistiraju u svijetu, sadrži odredbe o minimalnoj normi i gornjoj normi zaštite pomoraca u sklopu socijalnog osiguranja, zatim odredbe o obvezama brodara, o zaštiti stranih pomoraca i migranata, te odredbe o pravnim i administrativnim garancijama. S druge strane, jugoslavensko zakonodavstvo o socijalnom osiguranju uređeno je i provodi se po pojedinim granama, s različitim nositeljima i s vrlo razvijenom vertikalnom nadležnošću za donošenje propisa u ovom području. Ako bismo željeli u Jugoslaviji provesti sve obveze iz ove Konvencije MOR-a, trebali bismo obaviti analizu toga zakonodavstva, s odgovarajućim promjenama. U tom kontekstu autor se bavi problemima koje bi primjena ove Konvencije donijela u jugoslavenskoj praksi i, s obzirom na sadašnje međunarodne obveze Jugoslavije u ovom području, zaključuje da bi se za sada moglo pristupiti ovoj Konvenciji MOR-a s primjenom minimalne norme zaštite.La Conférence internationale du Travail a adopté le 9 octobre 1987 le texte révisé de la Vonvention concernant la sécurité sociale des gens de mer. Ladite Convention a ainsi remplacé la Convention antérieure de l\u27OIT sur l\u27assurance maladie des gens de mer de 1936, ainsi que celle sur la sécurité sociale des gens de mer de 1946. Les Etats parties de la nouvelle Convention seront tenus d\u27accorder aux gens de mer une protection en matière de la sécurité sociale qui ne devrait pas être moins favorable que celle dont bénéficient les travailleurs à terre. Les parties seront tenues aussi d\u27appliquer la norme minimale ou la norme supérieure à l\u27égard de trois branches de la sécurité sociale au moins, parmi les suivantes: soins médicaux; indemnités de maladie; prestation de chômage; prestation de vieillesse; prestation d\u27accidents du travail et de maladie professionnelle; prestations familiales; prestation de maternité; prestations d\u27invalidité; ou prestations de survivants. L\u27auteur dans le présent article expose en détail les autres obligations prévues par cette Convention, ainsi que les règles concernant les conflits des lois. La compétence en matière de la sécurité sociale est partagée en Yougoslavie entre la fédérations et ses républiques et provinces autonomes. Cette distribution des compétence peut être la source de certaines difficultés quant à l\u27adhésion de ce pays à la Convention de 1987. Outre ses obligations issues des conventions de l\u27OIT, la Yougoslavie s\u27est engagée dans cette matière par eds accords bilatéraux avec dix-sept pays de l\u27Europe, ce qui complique les choses davantage. L\u27auteur exprime enfine ses voeux que la Yougoslavie néanmoins deviendra partie de cette Conventionet qu\u27elle acceptera par celle-ci les obligations de la norme minimale dans toutes les branches de la sécurité sociale

JEDNA ROVINJEŠKA OBITELJ U DALMACIJI

Il contributo offre una breve presentazione della famiglia di marittimi rovignesi Rismondo, che nella seconda metà del XIX secolo si trasferì da Rovigno a Macarsca, dove sviluppò la propria attività fondando una compagnia di navigazione a vapore che manteneva i collegamenti tra Trieste e le città e le isole della Dalmazia. In epoche successive le loro navi facevano parte della flotta di altre compagnie armatoriali sull’Adriatico. I membri di questa famiglia hanno lasciato una traccia profonda nella vita marittima della Dalmazia, come pure in altre attività sia in Dalmazia sia in altre parti del mondo.Članak sadržava kratak prikaz rovinješke pomorske obitelji Rismondo, koja se u drugoj polovici XIX. stoljeća preselila iz Rovinja u Makarsku, gdje je razvila svoju djelatnost kao parobrodarsko društvo, koje je održavalo vezu između Trsta i dalmatinskih gradova i otoka. U kasnijim razdobljima njihovi brodovi su plovili u sklopu drugih brodarskih poduzeća na Jadranu, ali su članovi te obitelji ostavili dubok trag u pomorskom životu Dalmacije, kao i u drugim djelatnostima u Dalmaciji i izvan nje

The Croatian Pension Insurance System and the European Social Model

U ovome radu autor uspoređuje zakonodavstvo hrvatskog sustava mirovinskog osiguranja s obvezama iz pravne stečevine Europske unije u kontekstu usklađivanja toga zakonodavstva u postupku pristupanja Republike Hrvatske Europskoj uniji (EU). Pri tome se autor ne ograničava samo na formalnu usklađenost hrvatskog zakonodavstva s pravnom stečevinom EU-a, nego ispituje i usklađenost hrvatskog mirovinskog sustava s europskim socijalnim modelom, koji se primjenjuje u području mirovinskoga sustava, a proizlazi iz pravne stečevine EU-a, kao i prakse u zapadnoeuropskim državama. U zaključku autor utvrđuje usklađenost zakonodavstva, kojim je uređen hrvatski mirovinski sustav, s pravnom stečevinom EU-a, ali i ukazuje na neusklađenost dijela toga sustava s europskim socijalnim modelom.In the paper, the author compares the legislation that regulates the Croatian pension insurance system with the obligations from acquis communitaire in the context of the harmonisation of the legislation in the process of the accession of the Republic of Croatia to the European Union (EU). The author is not merely limited to the formal adjustment of the Croatian legislation with acquis communitaire, but also questions the adjustment of the Croatian pension system with the European social model which is applied in the pension system area, and which derives from acquis communitaire, as well as the practice in Western European countries. In the concluding part, the author determined the adjustment of the legislation that regulates the Croatian pension system with acquis communitaire, but also points out that a part of this system is not adjusted to the European social model

JEDNA ROVINJEŠKA OBITELJ U DALMACIJI

Il contributo offre una breve presentazione della famiglia di marittimi rovignesi Rismondo, che nella seconda metà del XIX secolo si trasferì da Rovigno a Macarsca, dove sviluppò la propria attività fondando una compagnia di navigazione a vapore che manteneva i collegamenti tra Trieste e le città e le isole della Dalmazia. In epoche successive le loro navi facevano parte della flotta di altre compagnie armatoriali sull’Adriatico. I membri di questa famiglia hanno lasciato una traccia profonda nella vita marittima della Dalmazia, come pure in altre attività sia in Dalmazia sia in altre parti del mondo.Članak sadržava kratak prikaz rovinješke pomorske obitelji Rismondo, koja se u drugoj polovici XIX. stoljeća preselila iz Rovinja u Makarsku, gdje je razvila svoju djelatnost kao parobrodarsko društvo, koje je održavalo vezu između Trsta i dalmatinskih gradova i otoka. U kasnijim razdobljima njihovi brodovi su plovili u sklopu drugih brodarskih poduzeća na Jadranu, ali su članovi te obitelji ostavili dubok trag u pomorskom životu Dalmacije, kao i u drugim djelatnostima u Dalmaciji i izvan nje