PRAVO NA ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA U EU

The violation of the right to privacy and the need for protection has conditioned the development of regulations that govern these issues. The subject of work is the General Data Protection Regulation that the European Union passed in 2016 and will come into force on 28 May 2018. This new regulation regulates that question of protection of data in detail and creates new rights and obligations in this area. Besides other rights, individuals also acquire the right to transfer of data, and the right to be forgotten, while institutions that process data gain new obligations such as the impact assessment on privacy, integrated protection of privacy, appointment of an authorized person for protection of data, etc.Ugrožavanje prava privatnosti i potreba zaštite podataka uslovili su razvoj propisa koji regulišu navedena pitanja. Predmet rada je Opšta uredba za zaštitu podataka koju je Evropska unija donela 2016. godine, a stupiće na snagu 25. maja 2018. godine. Novi propis detaljnije reguliše pitanje zaštite podataka i stvara nova prava i obaveze u oblasti zaštite ličnih podataka. Pojedinci stiču pored drugih i pravo na prenos podataka, i parvo na zaborav, a institucije koje vrše obradu podataka stiču nove obaveze kao što su procena uticaja na privatnost, integrisana zaštita privatnosti, imenovanje ovlaščenog lica za zaštitu podataka, itd

НЕПРАВИЧНЕ ОДРЕДБЕ У ПОТРОШАЧКИМ УГОВОРИМА У РЕГУЛАТИВИ ЕУ И СРПСКОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

The topic of unfair terms in consumer contracts is not only legally interesting, but nowadays certainly concerns the broadest categories of people, namely the consumers. The compounding (globalization) of markets and the emerging new sale mediums (cash on delivery, electronically, etc.), which has experienced a great expansion in the second half of the XX Century, led to a great disproportion between mega retailers (and mega retail chains) on one side and consumers on the other side leaving ample room for manipulation. In order to protect consumers countries have, through means of state-legal mechanisms, resorted to passing lex specialis in this fled, and have also made efforts to create international frameworks through different EU Directives. It is through implementation of these directives that EU member states, but also candidate countries for EU membership, guarantee a minimum of consumer protection, leaving room for stricter internal regulations. The work represents a solution of the ЕУ and Serbian legislation, and not only through Directives and Law on Consumer Protection Act, but also broader analyzing this term though the Law on Obligations.Тема неправичних одредаба у потрошачким уговорима не само да је правно интересантна, већ се тиче у данашње време свакако најшире категорије физичких лица, а то су потрошачи. Усложњавање (глобализација) тржишта и појава нових медија продаје (поузећем, електронски итд.) која је доживела велики бум у другој половини XX века, довела је до једне велике несразмере између мега трговаца (и мега трговачких ланаца) са једне и потрошача са друге стране остављајући широк простор за манипулацију. Да би заштитиле потрошаче државе су путем државно-правних механизама прибегле доношењу lex specialisa за ову област, а потрудиле су се да створе и међународне оквире кроз различите Директиве ЕУ. Кроз имплементацију ових директива државе чланице ЕУ, али и земље кандидати за чланство, гарантују минимум правне заштите потрошачима, остављајући простор за строжију унутрашњу регулативу. Рад представља решења ЕУ и српског законодавства, и то не само кроз Директиве и Закон о заштити потрошача, већ и шире анализирајући овај појам кроз Закон о облигационим односима

International norms protecting children’s human rights – Case study of Serbia

Republic of Serbia is part of the UN Convention on the Rights of the Child (1989) with its Optional Protocols and therefore, obliged to implement its provisions and to submit relevant reports to the Committee on the Rights of the Child (Committee). In 2008, the Republic of Serbia presented the Initial Report on the Implementation of the Convention on the Rights of the Child. In 2010, Serbia presented the Initial Report on the Implementation of the Optional Protocol on the Sale of Children, Child Prostitution and Child Pornography. The Second and Third periodic State Reports of Serbia were prepared and presented to the UN Committee at the beginning of the 2017. The UN Committee’s concluding remarks on both reports were publicly available at the internet presentation of the competent ministry and, later on, the Office for Human and Minority Rights of the Government of the Republic of Serbia at the beginning of February 2017. However, also were prepared the Second and Third Alternative Periodic Report, submitted to the UN Committee. Those alternative reports were written by NGOs in Serbia united in the Coalition for Monitoring Child Rights in Republic of Serbia, consisted of sixteen NGOs in Serbia. Those developments prove the dynamism of the implementation process. The study is dealing with the issue of the implementation level of the UN Committee recommendations related to the protection of the rights of the children in Serbia. In this context, both legal and institutional aspects are subject of the analysis. The purpose of the study is to explore the area for improvement of the child rights policy at national level on the basis of the example of Serbia. The final outcome of this paper is to formulate relevant recommendations for th e advancement of the implementation of international norms protecting children’s human rights

Evropski propisi i digitalizacija kulturne i naučne baštine

Analiza donošenja propisa Evropske unije (EU) i njihove primene u oblasti digitalizacije kulturne i naučne baštine u ovom radu vršena je sa cilјem razmatranja korisnih iskustava i relevantnih putokaza za digitalizaciju kulturne i naučne baštine u Srbiji. Evropska unija svojim propisima prati i usmerava proces digitalizacije kulturne i naučne baštine. Posebno mesto u tom procesu zauzimaju Preporuka EU o digitalizaciji i onlajn dostupnosti kulturnog materijala i o digitalnoj zaštiti, i Predlog direktive o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu. Primenu Preporuke nadgledala je od 2007. godine Ekspertska grupa EU za digitalizaciju i digitalnu zaštitu, a od 2017. godine Ekspertska grupa za digitalizaciju kulturne baštine i Europeanu. EU je prepoznala nesumnjivi značaj digitalizacije kulturne i naučne baštine i iz tog razloga prati i usmerava aktivnosti u ovoj oblasti, posebno od 2006. godine do danas. Odluke i preporuke EU odnose se na onlajn dostupnost kulturne i naučne baštine i njenu digitalnu zaštitu, sa cilјem usklađivanja akcija država članica u oblasti digitalizacije. Budući napredak digitalizacije u EU u značajnoj meri vezan je za Europeanu, kao jednu od najvećih svetskih baza digitalnih objekata kulturne baštine

Evropska unija i digitalizacija kulturne baštine

Predmet rada su pravila digitalizacije kulturne baštine u Evropskoj uniji kao i pitanje nadležnosti za digitalizaciju kulturne baštine u zemlјama Evropske unije. Digitalizacija kulturne baštine u Evropskoj uniji u nacionalnoj je nadležnosti država članica Evropske unije, ali ipak Evropska unija svojom Preporukom (2011/711/EU) utvrđuje pravila digitalizacije kulturne baštine u skladu sa strategijom Evropske unije do 2020. godine. Preporuka EU obuhvata digitalizaciju knjiga, časopisa, novina, fotografija, muzejskih predmeta, arhivskih dokumenata, zvuka i audiovizuelnih materijala, spomenika i arheoloških nalazišta. Realizaciju Preporuke prate periodični izveštaji koji ukazuju na trenutno stanje digitalizacije kulturne baštine u zemlјama Evropske unije. Evropska unija će nastojati da i u narednim godinama obezbedi napredak u digitalizaciji kulturne baštine, dugoročno očuvanje digitalne kulturne baštine, da preduzme sve potrebne mere u cilјu pobolјšanja kvaliteta digitalizovanih sadržaja i obezbeđenja njihove što šire dostupnosti, pre svega kroz veb sadržaje i putem velike digitalne kulturne platforme poput EUROPEANE