Зашто је писац кремиран? Танатоантрополошки аспекти смрти и сахране југословенског књижевника Иве Андрића

The author discuses the funeral of Yugoslav writer, Ivo Andrić, with a particular focus on his wish to be incinerated. This wish is analyzed from several aspects: through the concept of celebrating great people in the time of socialism and from the standpoint of Andrić’s delicate political position and his consistent attempts to avoid alignment inside offered ideological, intellectual and national frames. On the other hand, his will to be cremated was analyzed from the aspect of Andrić’s attitude towards religion and death, which are visible in his works. Additional light on Andrić`s, already well researched biography, sheds his mason dossier and defining his religiosity and philosophical attitudes as theosophical.У тексту се расправља о сахрани југословенског књижевника Иве Андрића, а са посебним освртом на његову жељу да буде кремиран.Ауторка покушава да анализира ту жељу са аспекта концепта прославе великана у доба социјализма, као и из угла Андрићеве шкакљиве политичке позиције, његових доследних настојања да избегне сврставање у понуђене идеолошке, интелектуалистичке и националистичке оквире. С друге стране, жеља за кремацијом анализирана је са аспекта Андрићевог односа према религији и смрти, који се чита кроз његово књижевнодело. Додатно светло на, већ доста истраживану и познату биографију и дело Иве Андрића, можда баца његов „Масонски досије“, те дефинисање његове религиозности и филозофије као теозофске.Тема броја: Лица смрти (ур. Александра Павићевић) / Topic of the Issue: Faces of Death (ed. Aleksandra Pavićević

RIGHT OF RETENTION OF POSSESSION AS A REAL RIGHT OF ENSURING THE CLAIM IN SERBIAN AND COMPARATIVE LAW

The author discusses the problem of determining the legal nature of retention of possession (ius retentionis), as one of the most controversial issues in legal doctrine in relation to this civil law institute. The research sample in the work consists of: positive Serbian law; regulation of 11 European countries; two drafts that pretend to become the future civil law of the Republic of Serbia; and finally, the solution of the Draft Common Frame of Reference for European Private Law (DCFR), which is a potential framework for the future Serbian solution. By using a comparative and axiological method, the author concludes that the right place for retention of possession de lege ferenda is in the part of the law that regulates real rights, specifically the rights of real security of claims, instead of the Law on Obligations, which is now the case. He estimates that, although right of retention does not have all the elements of the rights of real guarantees (in particular, it lacks the right to follow the object), it nevertheless, functionally, with its object and effect, belongs to this group of subjective civil rights. For this reason, the author determines its legal nature as - sui generis real right of securing claims that is incomplete, and which is realized by authentic technique, through self-help

CONNEXITY AS A CONDITION FOR THE CREATION OF THE RIGHT OF RETAINING POSSESSION IN COMPARATIVE LAW

The subject of the work is a critical analysis and evaluation of the condition of connexity, i.e. thelegal connection that exists between the secured claim and the debtor's property, which certain foreignregulations standardize as a necessary condition for the establishment of right of retaining possession (iusretentionis). At the opposite pole is Serbian law, as well as the regulations from neighboring countries,which in their legal texts have completely eliminated the condition of connexity in the adopted concept ofa single regulation of civil and commercial right of retaining possession. The aim of the paper is: locatingdifferent types of connexity in comparative law, then classifying different models of regulation in relationto this condition, as well as finding reasons for the domestic legislator's waiver of the condition, which wasa prerequisite for the emergence of civil retention in Serbian law for a long time (until the adoption of theLaw on Obligations). The author assesses that the condition of connexity is part of the legal tradition ofthose regulations that separately regulate civil and commercial right of retention, but that the best solutionis the one that completely eliminates connexity. It is in line with: the modern tendency to maximize thescope of retention based on the easy conditions of establishment; with the solutions of new regulations,which do not introduce this condition; with domestic positive law; and finally, in accordance with the solution of European Union "soft law", which the national solution should be harmonized with

Time with or without death: Researching death in Serbian ethnology during the second half of the 20th century

Topics of ethnological research, as well as scientific discourse in general often represent the mirror of social reality. This paper researches the ways in which dealing with death and current ethnological approaches in Serbian ethnology during the second half of the 20th century, reflect the Zeitgeist. The intensity and the quality of interests for this important anthropological theme varied during the researched period, wherefore it is possible to differentiate two types of works and authors: those who write about funeral rituals, and those who 'read' them. From 1980s until nowadays there are three subgroups of contributions to this theme that reflect critical moments of the contemporary Serbian history. The issues raised in this paper are the following: The way in which state/society regards death the way in which it structures death, the way in which it gives meaning to death, as well as the usage of death for political purpose and the constant effort of civilization to repress it into oblivion

From Mystery to Spectacle : essays on death in Serbia from the 19th-21st century / Од мистерије до спектакла : есеји о смрти у Србији од 19-21 века

This is book about death and dying, about attitudes that common people nowadays have towards their own death and death in general, about inexhaustible symbolic capital that makes event of death the most usable one in creating cultural and political strategies and rituals. Author travels from rural to urban spaces, from traditional to contemporary ritual forms and ideological frames, from private to public discourses, from everyday life to political spheres, from mystery to spectacle and vice versa.Наслов књиге био је инспирисан насловом утицајне студије Филипа Аријеса: „Есеји о историји смрти на западу“. Приступи које се налазе у тој књизи охрабрили су ме да своју књигу осмислим као зборник мање или више независних текстова који су настајали током претходне деценије и да у њој сажмем најважнија сазнања о смрти и умирању у српској култури. Тако се, условно говорећи, књига може поделити на две тематске целине. У њој се налазе релзултати истраживања ритуалног понашања и ставова о смрти обичних људи, као и анализа различитих историјских и културних околности које су утицале на оваква схватања и праксе. Друга група есеја доноси анализе различитих испољавања феномена смрти у јавним просторима. Ова истраживања указују на јак утицају културних, политичких и религијских идеја и идеологија на обликовање јавних, колективних представа о смрти. Они такође указују и на обрнути процес – како ризница симбола садржана у „вечној тајни“ одређује садржај и поруке политичких пракси. Основно ткање овог рукописа почива на фундаменталним хипотезама класичних танато-антрополошких истраживања, односно на амбивалентним, синхронијским и дијахронијским моделима који се тамо могу пронаћи. Један модел представља модерна друштва као она у којима су супротстављене чињенице потискивања говора о смрти у приватни простор, са једне стране, и инвазија смрти и слика умирања у јавном простору, са друге. Други модел је заснован на идеји да схватања смрти следе једносмерни еволутивни правац на релацији између традиције и модерности. Међутим, пажљиви читалац ће приметити да се тумачење појава из овог домена непрестано отима чврстом структурирању: ћутање о смрти у модерним и нео модерним (овај термин сугерише Тони Волтер, британски социолог) друштвима никако није апсолутна категорија, док се однос између традиције и модерности појављује као вишезначан, вишесмеран и препун дубинских међусобних прожимања. Интервјуи које сам спровела током истраживања, познанства, разговори и блискост са колегама које сам упознала на танатолошким конференцијама, као и растућа гомила литературе из студија смрти, подстакли су ме да ову књигу напишем у релативно „слободном стилу“, који ми се чинио као најбољи начин да своја сазнања учиним доступним и читљивим широј читалачкој публици. Било како било, читаоци испред себе имају књигу о смрти и умирању. Њеним прелиставањем отвара се могућност литерарног путовања од сеоских до градских простора, од традиционалних до савремених ритуалних форми и идеолошких оквира, од приватних до јавних говора, од свакодневице до политичких сфера, од тајне до спектакла и назад. Ова књига нам неће помоћи да решимо тајну смрти, али може допринети разумевању неких њених облика у савременом друштву.Special editions, SASA, Institute of Ethnography ; vol. 83 / Posebna izdanja, SANU, Etnografski institut ; knj. 8

Living Acts of Dead Bodies. Death and Religion of the Nation in Serbia in 19th Century

Познато је, и у научној литератури мање-више елаборирано да је повратак религији на подручју бивше СФРЈ ишао руку под руку са стварањем нових националних држава и успостављањем нових/старих етничких граница и идентитета. Због тога је логично што се ова појава често квалификује као религија нације и национализма. Међутим, из ове квалификације често изостаје увид у чињеницу да је повратак религији значио и повећање интересовања за религијска учења и знања, те масовније учествовање у црквеним обредима. Иако је извесно да од високог процента оних који су се на последњем попису идентификовали као православни Срби сасвим мали део одлази на активне вернике, евидентна обнова унутрашњег, литургијског живота Цркве сугерише одређена питања и опрезност при етикетирању савремених облика религиозности и улоге Цркве у њиховом формирању. Историјске околности које доводе до појаве религије нације у Србији у 19. веку чине оправданом хипотезу да религија нације ни тада, а ни данас није изникла из крила Цркве, већ да се она појављује као државни/секуларни идеолошки пројекат, чије су везе са религијом сасвим нерелигијске природе. Да бих поткрепила ову тврдњу, покушаћу да установим и покажем шта се налазило у основама ове световне религије 19. века, те да одговорим на питање начина обликовања њених садржаја. Ово ћу учинити на основу анализе политичке употребе мртвих тела, тј. доношења посмртних остатака Вука Караџића из Беча у Београд и обнављања гроба Доситеја Обрадовића том приликом.It is widely known and has been more or less elaborated in scientific literature that return to religion in the area of former SFRY was conducted hand-in-hand with the development of the new national states and establishment of new/old ethnic borders and identities. This is why it is logical that this phe- nomenon is frequently qualified as the religion of the nation and nationalism. However, this qualification frequently lacks insight into the fact that return to religion also meant increased interest in religious teachings and dogmas, as well as greater attendance at Church rituals. Even though it is certain that, among the large percentage of those who declared themselves as Orthodox Serbs during the last Census, a very small number of them are actually active believers; thus, the evident restoration of the internal, liturgical life of the Church suggests certain issues and advises prudence in labeling modern forms of religiousness and the role of the Church in their development. Historical conditions which led to the phenomenon of religion of the nation in Serbia in 19 century justify the hypothesis that religion of the nation was not, and still is not, something to have sprouted out under the auspices of the Church, but that it has occurred as a state/secular ideological project, whose links to religion are of purely non-religious nature. In order to corroborate this statement, I will try to determine and show what was in the basis of this secular religion of 19 century, and answer the question relating to the manner in which its content was shaped. I will do this based on an analysis of political use of dead bodies, i.e. relocation of mortal remains of Vuk Karadžić from Vienna to Belgrade, and restoration of the grave of Dositej Obradović, which was performed on the same occa- sion

Minute of Silence: The Development of Modern Cremation in the European Communist Countries

The idea of modern cremation was much more than a notion of a more hygienic, ecological and aesthetically acceptable method for the disposal of human remains. From its inception at the end of the 18th century, all the way into the second half of the 20th century, it was tied to various political, national and cultural ideologies, with the common factor throughout being anticlericalism and secularization. In this presentation, I will try to show the development and status of the idea and practice of cremation in countries which found themselves behind the Iron Curtain after the Second World War. Did modern cremation serve in the interest of socialist social order and communist ideology, and if so, in what way? What was the fate of the idea in relation to the specificities of different communist regimes and what factors effected its adoption or rejection

Ángel Blanco. Desde Heraldo de la Resurrección hasta Portador de Fortuna... El Ángel Blanco. Desde Heraldo de la Resurrección hasta Portador de Fortuna. Comercialización del Arte Religioso en la Serbia post-comunista

The murals in temples Christian Orthodox have always had the following objective: display the liturgical order and complete the religious experience of sacred time andspace. Outside the temple and church, believers could maintain contact with these storiessanctified and holy, through the use of icons that have been an inseparable part of the Christian life always after the period of iconoclasm. In the communist era, the great successesof the art of Orthodox Christianity were observed outside the strict religious context. Thechange in attitude toward the visual arts influenced their marketing, largely neglected originating dogmas in which this art was based. An interesting fact is that the Serbian OrthodoxChurch significantly contributed to this process of marketing of orthodox art products.This work will focus around a specific case –the case of the white angel– a world famous fresco, located in the Mileševa monastery (southwestern Serbia). In recent decades, this composition has undergone serious “reinterpretations” in which his main theme –the display ofthe empty tomb of Christ after his resurrection– has been marginalized for highlighting thewhite angel figure, through reproduction of only a section of the composition.This case presents a testimony of several levels of current social and cultural processes inSerbia: bears witness of a long transitional process often supposed inventions and falsifications of national and religious traditions, testifies also on special forms called new religiosity,which is considered both a phenomenon both locally and globally, and last but not least,testifies to the secularization of the practices and orthodox faith.Los murales en los templos cristianos ortodoxos siempre han tenido el siguiente objetivo: visualizar el orden litúrgico y completar la experiencia religiosa del tiempo yespacio sagrados. Fuera de los templos y oficios religiosos, los creyentes podían mantenerel contacto con estas historias santificadas y sus santos, a través del uso de los iconos quehan sido una parte inseparable de la vida cristiana siempre después del período de laiconoclasia. En la época comunista, los grandes éxitos del arte del cristianismo ortodoxose observaban fuera del contexto religioso estricto. El cambio de actitud hacia las artesvisuales influyó en su comercialización que, en gran medida, descuidó los dogmas originarios en los que este tipo de arte estaba basado. Un hecho interesante es que la propiaIglesia Ortodoxa Serbia contribuyó de manera importante a este proceso comercializandoproductos de arte ortodoxo.Este trabajo se centrará entorno a un caso específico –el caso del Ángel Blanco– un fresco mundialmente famoso, del monasterio Mileševa (sudoeste de Serbia). En las últimasdécadas esta composición ha pasado por serias “reinterpretaciones” en las que su temaprincipal –mostrar la tumba de Cristo vacía después de Su resurrección– ha sido marginalizado por haber destacado la figura del ángel blanco, a través de la reproducción sólode una parte de la composición.Este caso presenta un testimonio de varios niveles de los actuales procesos sociales y culturales en Serbia: da testimonio acerca de un largo proceso transicional que frecuentementesuponía invenciones y falsificaciones de las tradiciones nacionales y religiosas, testifica,asimismo, sobre las formas especiales de la llamada nueva religiosidad, que es consideradoa la vez tanto un fenómeno local como global, y por último, pero no menos importante,testifica sobre la secularización de las prácticas y fe ortodoxas.Os murais nos templos cristãos ortodoxos sempre tiveram o objetivo de visualizaro ordem litúrgico e completar a experiência religiosa do tempo e espaço sagrados. Fora dotemplo e ofícios religiosos, os crentes podiam manter o contato com estas histórias santificadas e seus santos, através do uso dos ícones que foram parte inseparável da vida cristãsempre depois do período da iconoclastia. Na época comunista, os grandes êxitos da arte docristianismo ortodoxo se observavam fora do contexto religioso estrito. A mudança de atitude para as artes visuais influiu na sua comercialização que, em grande medida, descuidouos dogmas originários nos que este tipo de arte estava baseado. Um fato interessante é que aprópria Igreja Ortodoxa Sérvia contribuiu de modo importante a este processo comercializando produtos de arte ortodoxa.Este trabalho se centrará num caso específico –o caso do Anjo Branco– um fresco mundialmente famoso, do monastério Mileševa (sudoeste de Sérvia). Nas últimas décadas esta composição passou por sérias re-interpretações nas que seu tema principal –mostrar a tumba deCristo vazia depois da Sua ressurreição– foi marginalizado por haver destacado a figura doanjo branco, através da reprodução só de uma parte da composição.Este caso apresenta uma testemunha de vários níveis dos atuais processos sociais e culturais emSérvia: dá testemunha de um longo processo transicional que frequentemente suponha invençõese falsificações das tradições nacionais e religiosas, testifica, também, sobre as formas especiais dachamada nova religiosidade, que é considerado tanto um fenômeno local como global, e, porúltimo, mas não menos importante, testifica sobre a secularização das práticas e fé ortodoxas

“Liberation” from Parents: the Contemporary Serbian Youths in Process of the Society Democratization

Традиционални концепт породичне и друштвене организа- ције подразумевао је стриктну полно-старосну стратификацију и раподелу права и обавеза који су из ње проистицали. Током друге половине двадесетог века долази до транформације и нестајања ових основа друштвене организације. Процес модернизације друштва, који се у овом периоду дешава, подразумева еманципацију свих њених чланова, а на првом месту - жена и деце. Еманципација се тицала економских, али и других темељних друштвених параметара, понајвише повезаних са „укидањем“ неприкосновеног ауторитета оца. Свеобухватно основно образовање и промене у систему културних вредности доводе до промене положаја деце и у друштву и у породици. Закони који се доносе од осамдесетих година двадесетог века иду у правцу све веће либерализације права младих. У комбинацији са глобалним друштвеним струјањима, ово доводи до промена у њиховом понашању, при чему је посебно занимљив полни апспект тог понашања. У раду ће бити акцентовани и битни преокрети у оквиру правне регулације дечјих права, чији се први импулси могу пронаћи већ у законицима 19. века.The intensity of transformation of roles and status of children, legal norms concerning their rights towards their respective parents, family and society, corresponded closely to the similar processes of women emancipation. Many scientists even call the 20 th century „the century of childhood―. The problems of children status and rights had begun to be investigated in 19 th century regulations and studies. The process continued in the socialist period, as a consequence of changes in reproductive behaviors, concept of marriage, love and parenthood. Some authors cite as the characteristic feature of the change towards children a reduction of the number of children per family. Furthermore, the role of the children as well as their value has changed considerably within the micro-system. Namely, economic and working role of children, considered as primarily roles in traditional family according to socialist and post-socialist social theory, have disappeared, and a child, at least declaratively, becomes a source of pleasure and „object― of parental love and devotion. The main difference between traditional and contemporary social concepts is in the direction of legal, social and political measures toward children but not the family per se. The idea of emancipation, in this context, assumed the liberation of children from parental authority, and their consequent individualization. In effect, this assumed that „autocracy― of traditional family and subordination to father‘s authority are to be exchanged with a relationship of trust, friendship, agreement and play. The change of legal status of children subsequently followed; the fist regulations of this kind concerned limitation of parental rights in educational and raising methods. The Criminal Law regulation from 19 th century sanctioned physical punishment of children aged 12 and older. In socialist period, regulations have brought new methods in inheritance rights; the second half of 20 th century witnessed changes in regulations concerning reduction of legal age necessary to gain decision making, work capability, age at marriage, choice of occupation, and usage of family property, heterosexual and homosexual relations, the right to abortion and other medical interventions. The consequences of enhanced rights of children and youths, aided by general loss of values at all levels of the society, are visible in increased cases of risky behavior, leading to a new phenomena of „new youth morbidity".Традиционната концепция за обществена и семейна организация е подразбирала стриктна полово-възрастова стратификация и произтичащите от нея права и задължения. През втората половина на ХХ век се стига до трансформация и разпад на тези основи на социалната организация. Протичащият през този период процес на модернизация на обществото включва еманципация на всичките му членове, на първо място на жените и децата. Тази еманципация засяга икономическите, но е свързана и с редица други основни социални параметри, най-вече отнасящи се до „закриване― на неприкосновения авторитет на бащата. Всеобхватното основно образование и промените в системата от културни ценности довежда до промяна в положението на децата и в семейството, и в обществото. Приетите през осемдесетте години на ХХ век закони са насочени към все по-голямото либерализиране на правата на младежите. В комбинация с глобалните обществени течения това довежда до промени в тяхното поведение, при което сексуалните (половите) аспекти на това поведение са особено интересни. В настоящата работа ще бъде акцентирано върху значимите обрати по отношение на рамката на правната регулация на правата на детето, както и върху резултатите от изследването, проведено сред представители на младежката популация в село Дубона, в Шумадия.Зборник радова Етнографског института САНУ 22 / Collection of Papers of the Institute of Ethnography SASA 2

Does Anthropology Have Female Themes?

U ovom radu ponudiću jedno razmišlјanje u vezi sa izborom tema kojima se u antropologiji bave žene, odnosno, muškarci. Kao što se u književnoj kritici veoma često čuje da postoji „ženski rukopis“, čini mi se da tako nešto postoji i u antropologiji, pa i u ostalim humanističkim disciplinama. Jedna od tema koja je i tokom istorije etnologije, kao i danas, pripadala skoro isklјučivo ženama je tema smrti. Ovu rodnu neravnopravnost u bavlјenju antropologijom smrti potvrđuju i međunarodne konferencije na kojima sam učestvovala. Da li je i na koji način izbor tema povezan sa polom/rodom i da li društvo ili „prirodne“ predispozicije utiču na izbor ne samo teme nego i profesije u akademskim krugovima? U izlaganju ću prikazati neke brojke i statistike, izneti neke pravilnosti i izbegavati konačne zaklјučke.In this paper, the author will endeavor to offer a reflection on the choice of topics that women and men in anthropology deal with. In literary criticism we of ten hear of “women’s writing”. The author suggests that such a thing exists in anthropology, as well as in other humanities. One of the topics within the history of ethnology that now seems to belong almost exclusively to women is the theme of death. This gender inequality in dealing with the anthropology of death is confirmed by the international conferences in which the author has participated. Is the way of choosing a topic connected with gender/sex, and is it societal or “natural” predispositions that affect the selection, not just of themes but also of professions in academia? Some figures and statistics as well as some norms will be presented, however any final conclusions will be avoided.Zbornik radova sa naučne konferencije održane od 11. do 13. februara 2020. u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Zbornik predstavlja jedan od rezultata projekta Položaj naučnica u društvu i na tržištu rada u Srbiji Etnografskog instituta SANU. Projekat je podržan u okviru Programa Participacije Uneska 2018–2019