Trifolion pallidi, nova vegetacijska sveza reda Trifolio-Hordeetalia

Izdvajanjem sveze Molinio-Hordeion secalini H-ić 1934 iz reda Molini- etalia W. Koeh 1926, kamo. je prvobitno bila uvrštena, te sveze Trifolion resupinati Micev. 1957 iz reda Arrhenatheretalia Pawl. 1926. opisao je Horvatić (1963) novi submediteranski red vlažnih poplavnih livada Trifolio-Hordeetalia. Opisivanjem ovoga reda još je jače istaknuta floristička i fitocenološka osebujnost livada submediteranskih područja Jugoslavije, odnosno velikoga dijela Balkanskog poluotoka, u poredbi s analognim srednjoevropskim livadama. Opsežnija fitocenološka istraživanja livadne vegetacije istočnih kontinentalnih područja Jugoslavije, koja su vršena naročito posljednji decenij, pokazala su da se i poplavne livade tih područja mogu u sistematskom pogledu najvećim dijelom priključiti redu Trifolio-Hordeetalia. Nametnulo se, međutim, pitanje njihova sistematskog položaja unutar reda? Nakon Višegodišnjih vlastitih istraživanja u istočnoj Hrvatskoj te na temelju komparativneg proučavanja florističkog sastava analognih livada ostalih područja Jugoslavije, koje su istraživali drugi autori, došao sam do zaključka da se navedene livade mogu s dovoljno opravdanja izdvojiti u posebnu vegetacijsku svezu Trifolion pallidi. Osim florističkih osebujnosti po kojima se jasno razlikuje od dviju prije opisanih sveza reda Trifolio-Hordeetalia, u raspravi su posebno istaknute biljnogeografske i ekološke razlike koje također govore u prilog izdvajanju zasebne vegetacijske sveze

Calla palustrias L. (Araceae) u Hrvatskoj

The boreal plant species Calla palustris L. (Araceae) was found in the Gorski Kotar region (Croatia, Yugoslavia), near the village of Sunger (between Delnice and Mrkopalj), in shallow depressions, in an open area within the wood complex of Sungerski lug (Fig. 1, 2, 3). This is one of the southernmost localities of this rare plant in Europe. Flora Europaea (Vol. 5:298) does not note it for the territory of Yugoslavia.Vrsta Calla palustris L. (zmijinac) nađena je u Sungerskom lugu (kraj Sungera) između Delnica i Mrkoplja u Gorskom kotaru (si. 1). Tamo ona raste na čistinama u malim ponikvama u šumskom kompleksu zajednice Blechno-Abietetum Horv. U sastojinama zmijinca (si. 2 i 3) dominiraju mahovi tresetari (Sphagnum palustre i Sph. fallax). U Hayekovu djelu »Prodromus florae peninsulae Balcanicae-« (1933) nije ta biljka navedena za Hrvatsku niti za bilo koje drugo područje Balkanskog poluotoka. Ni u djelu »Flora Europaea« (Vol. V, 1980), gdje je rasprostranjenost označena po državama, Jugoslavija nije navedena kao područje rasprostranjenosti zmijinca, iako u florističkoj literaturi odavno postoje podaci o nalazištima u Hrvatskoj i u Sloveniji. Iz toga se može zaključiti da su ranije objavljena nalazišta smatrana spornima. Najnoviji podaci o recentnim nalazištima te biljke u Sloveniji (Peterlin, Skoberne, Wraber 1985, Wraber i Skoberne 1989) pokazuju, međutim, da Calla palustris još uvijek raste tamo, a naš nalaz u Gorskom kotaru nesumnjivi je dokaz da je ta vrsta također recentni član i hrvatske flore. U tom smislu valja dopuniti podatke u »Evropskoj flori«. Kako je zmijinac općenito rijetka vrsta, a kao borealni florni element u našem području s fitogeografskog i ekološkog gledišta vrlo zanimljiva, neophodno je tu biljku, odnosno njezina staništa u cjelini, zakonski zaštititi. Osim toga, pri daljnjim florističkim i vegetacijskim istraživanjima valja joj i nadalje posvetiti odgovarajuću pažnju, jer se s dosta sigurnosti može pretpostaviti da na sličnim staništima raste još ponegdje u Gorskom kotaru

Material for a Natural Science Bibliography of the Island of Mljet

Donesen je pregled prikupljene građe za prirodoslovnu bibliografiju otoka Mljeta. Dosad je zabilježeno ukupno 397 naslova radova, koji se odnose na Mljet, ili o Mljetu donose podatke prirodoslovnog sadržaja. Uzeti su u obzir i radovi iz medicine i ribarstva. Prikupljanje bibliografske građe se nastavlja.After the western part of the Island of Mljet was established as a National park in 1960, the interest in natural science investigations of the southern Dalmatian island has increased. It was therefore proposed that a natural science library should be established in the National Park to include works concerning that island or giving data on its nature. In connection with this it was necessary to compile a bibliography of the Island of Mljet. So far, a total of 398 titles has been collected, which are listed in the register according to the following branches (some woorks appear in two or three branches): Botany ...63 Conservation of nature ...34 Zoology... Fishery ...19 Geology...23 Medicine... 7 Geography and Climate...72 The list of botanical and zoological works includes (in brackets) the number of plant species or animals recorded for the island of Mljet, and if there are no more than five species listed, their latin names are given as reported by the author.Nach dem Jahre 1960, als der westliche Teil der Insel Mljet zum Nationalpark ernannt worden ist, konnte ein vergrössertes Interesse für naturwissenschaftliche Untersuchungen dieser süddalmatinischen Insel festgestellt werden. Da die Untersuchungen in Bezug auf Naturschutz künftig in noch grösserem Umfang notwendig sein werden, wurde vorgeschlagen, im Nationalpark eine wissenschaftliche Bibliothek zu gründen, in der Veröffentlichungen über diese Insel und besonders noch über deren Natur zusammengebracht werden sollen. Im Zusammenhang mit diesem Vorschlag zeigte es sich als notwendig, zuerst die entsprechende Bibliographie zusammenzustellen. Die Tagung der Ostalpin-dinarischen Gesellschaft für Vegetationskunde in Dubrovnik im Juni 1983 mit der geobotanischen Exkursion auf die Insel Mljet war ein willkommener Anlass zur Verwirklichung dieser Aufgabe. Bis jetzt sind insgesamt 398 Titel gesammelt worden, die im Verzeichnis nach den folgenden (einige davon auch in 2 oder 3 verschiedenen) Fachgebieten angeführt sind: Botanik...63 Naturschutz ...72 Zoologie ...189 Fischerei...19 Geologie .... 23 Medizin ...7 Geographie und Klima . 72 Bei den botanischen und zoologischen Veröffentlichungen ist auch die Zahl (in Klammern) der für die Insel Mljet angeführten Pflanzen- bzw. Tierarten (oder, wenn nicht mehr als 5 Arten, ihre lateinischen Namen) angegeben

Material for a Natural Science Bibliography of the Island of Mljet

Donesen je pregled prikupljene građe za prirodoslovnu bibliografiju otoka Mljeta. Dosad je zabilježeno ukupno 397 naslova radova, koji se odnose na Mljet, ili o Mljetu donose podatke prirodoslovnog sadržaja. Uzeti su u obzir i radovi iz medicine i ribarstva. Prikupljanje bibliografske građe se nastavlja.After the western part of the Island of Mljet was established as a National park in 1960, the interest in natural science investigations of the southern Dalmatian island has increased. It was therefore proposed that a natural science library should be established in the National Park to include works concerning that island or giving data on its nature. In connection with this it was necessary to compile a bibliography of the Island of Mljet. So far, a total of 398 titles has been collected, which are listed in the register according to the following branches (some woorks appear in two or three branches): Botany ...63 Conservation of nature ...34 Zoology... Fishery ...19 Geology...23 Medicine... 7 Geography and Climate...72 The list of botanical and zoological works includes (in brackets) the number of plant species or animals recorded for the island of Mljet, and if there are no more than five species listed, their latin names are given as reported by the author.Nach dem Jahre 1960, als der westliche Teil der Insel Mljet zum Nationalpark ernannt worden ist, konnte ein vergrössertes Interesse für naturwissenschaftliche Untersuchungen dieser süddalmatinischen Insel festgestellt werden. Da die Untersuchungen in Bezug auf Naturschutz künftig in noch grösserem Umfang notwendig sein werden, wurde vorgeschlagen, im Nationalpark eine wissenschaftliche Bibliothek zu gründen, in der Veröffentlichungen über diese Insel und besonders noch über deren Natur zusammengebracht werden sollen. Im Zusammenhang mit diesem Vorschlag zeigte es sich als notwendig, zuerst die entsprechende Bibliographie zusammenzustellen. Die Tagung der Ostalpin-dinarischen Gesellschaft für Vegetationskunde in Dubrovnik im Juni 1983 mit der geobotanischen Exkursion auf die Insel Mljet war ein willkommener Anlass zur Verwirklichung dieser Aufgabe. Bis jetzt sind insgesamt 398 Titel gesammelt worden, die im Verzeichnis nach den folgenden (einige davon auch in 2 oder 3 verschiedenen) Fachgebieten angeführt sind: Botanik...63 Naturschutz ...72 Zoologie ...189 Fischerei...19 Geologie .... 23 Medizin ...7 Geographie und Klima . 72 Bei den botanischen und zoologischen Veröffentlichungen ist auch die Zahl (in Klammern) der für die Insel Mljet angeführten Pflanzen- bzw. Tierarten (oder, wenn nicht mehr als 5 Arten, ihre lateinischen Namen) angegeben

Fitocenološki odnosi vrste Chrysopogon gryllus u Jugoslaviji

According to different authors the species Chrysopogon gryllus has different synecologic (diagnostic) validity in dry grasslands in Yugoslavia, namely as the character species of several associations or of higher syntaxonomic units, or as the differential species or companion. A comparative analysis of plant communities containing Chrysopogon gryllus in Yugoslavia shows that this plant has its sociological optimum in the communities of the order Festucetalia valesiacae (class Festuco-Brometea). Consequently, it can be designated as the character species of this order, and in other communities of the class Festuco-Brometea as the transgressive character species of the class.Pontskormediteranska (južnoevropsko-zapadnoazijska) vrsta Chrysopogon gryllus rasprostranjena je na području Jugoslavije u prvom redu kao element suhih submediteranskih i istočnokontinentalnih travnjaka. Rjeđe je rasprostranjena u travnjačkoj vegetaciji izvanmediteranskih zapadnih područja naše zemlje. S obzirom na razmjerno široku fiteocenološko-ekološku amplitudu, razni autori pridaju toj biljci različito sintaksonomsko dijagnostičko značenje. Jedni je smatraju karakterističnom vrstom pojedinih asocijacija, dok je drugi označavaju karakterističnom vrstom viših vegetacijskih jedinica, dominatnom vrstom ili pratilicom (usp. engleski tekst i tab. 1). Komparativna analiza zajednica s Chrysopogon gryllus (tab. 1) pokazuje da je ta vrsta u našoj zemlji nazočna pretežno u zajednicama razreda Festuco-Brometea s optimumom u fitocenozama istočnokontinental- nog reda Festucetalia valesiacae Br.-Bl. et Tx., a veliko značenje ima i u različitim asocijacijama submediteranskih redova Scorzonero-Chrysopogo- netalia Hić i Astragalo-Potentilletalia Micev., pa (uz ostale ekološki slične biljke indicira fitocenološko-ekološku i fitogeografsku srodnost zajednica triju navedenih vegetacijskih redova. Stoga smo mišljenja da red Scorzonero-Chrysopogonetalia H-ić (1956) 1958 (barem najvećim dijelom) prirodnije pripada razredu Festuco-Brometea Br.-Bl. et Tx. nego razredu Brachypodio-Chrysoponetea H-ić. kako ga je prvobitno shvatio Horvatić (1958, 1963), ujedinivši submediteranske i eumediteranske suhe travnjake u zajednički razred. Kasnije je i sam uvidio da to rješenje nije dobro, pa je revidirao svoje ranije gledište i dio zajednica reda Scorzonero-Chrysopogonetalia kao novi red Scorzoneretalia villosae podredio razredu Festuco-Brometea (Horvatić 1973, 1975). Daljnja komparativna fitocenološka i ekološka istraživanja pokazat će je li novo rješenje, kako ga je predložio Horvatić, u cijelosti prihvatljivo. Čini nam se da nije dovoljno dosljedno provedeno. Sto se tiče reda Astraaalo-PotentilletaUa Micev. 1970. prvobitne nedoumice u pogledu njegova sintaksonomskog položaja (Micevski 1970), autor je naknadno, po našem mišljenju pravilno, riješio tako da je taj red jednoznačno priključio razredu Festuco-Brometea (Micevski 1973, 1977). Na temelju ovdje prikazane komparativne fitocenološke analize može se Chrysopogon gryllus po našem mišljenju označiti karakterističnom vr- reda Festucetalia valesiacae, dok u zajednicama redova Scorzonero-Chry- sopogonetalia i Astragalo-Potentilletalia predstavlja transgresivnu karakterističnu vrstu razreda Festuco-Brometea. Mjestimično, u pojedinim područjima, ulazi ona i u sastav nekih zajednica drugih vegetacijskih razreda. često kao dominantna pratilica, odnosno diferencijalna vrsta koia indicira fitogeografske i sinekološke veze sa zajednicama razreda Festuco- Brometea. Nameće se pitanje, ne bi li zajednice razreda Festuco-Brometea u kojima značajnu ulogu ima vrsta Chrysopogon gryllus (uz druge vrste sličnih fitocenoloških odnosno ekoloških karakteristika) trebalo izdvojiti kao zasebnu skupinu fitocenoza (podrazred u okviru Festuco-Brometea ili možda čak zaseban razred?). Za sigurniji odgovor na to pitanje potrebna je, dakako, mnogo detaljnija i opsežnija fitocenološka komparativna analiza razreda Festuco- Brometea kao i srodnih zajednica u cijelom arealu. Međutim, takva analiza prelazi okvire ovoga priloga

Le parallélisme entre le climat et la répartition typologico-géographique de la végétation des prairies basses de la Croatie septentrionale

Na istraživanom nizinskom području sjeverne Hrvatske (si. 1.) pokazala se zanimljiva podudarnost tipološko-geografskog raščlanjenja li- vadne vegetacije sa klimom tog područja. Klimu smo karakterizirali pomoću mjesečnih kišnih faktora po Gračaninu (tab. 3). Na temelju humiditeta klime u vegetacijskoj sezoni može se taj dio Hrvatske razlučiti na tri uža područja, od kojih svako ima izvjesne specifičnosti i u sastavu livadne vegetacije. Ta se tri područja mogu približno ograničiti i ukratko karakterizirati ovako: I. »Zapadno« humidno područje prostire se otprilike od Zagreba na zapad, a karakterizirano je livadnim zajednicama: Arrhenatheretum hir- cinetosum H-ić 1956 (1958) Bromo-Cynosuretum cristati H-ić 1930 (zapadna varijanta, tab. I), Caricetum tricostato-vulpinae H-ić 1930 (zapadna varijanta, tab. II). II. »Srednje« ili »prijelazno« manje humidno područje prostire se približno od Zagreba do rijeke Orljave na istok. Tu su rasprostranjene livadne zajednice: Bromo-Cynosuretum cristati H-ić (istočna varijanta, tab. I), Deschampsietum caespitosae H-ić 1930, Caricetum tricostato-vulpinae H-ić (istočna varijanta, tab. II). III. »Istočno« relativno suho područje prostire se od rijeke Orljave na istok. U tom području razvijena je livadna vegetacija koja je floristički mnogo srodnija s livadama jednog dijela Srbije nego s livadama zapadnog dijela sjeverne Hrvatske (Hrvatsko zagorje), što se podudara sa sličnostima odnosno razlikama u klimi tih područja (uspor. klimadijagrame na si. 3 i mjesečne kišne faktore u tab. 3 za Lepoglavu, Slavonski Brod i Kragu- jevac). Na livadama istočne Hrvatske nađeno je niz značajnih biljaka (npr Hordeum secalinum, Trifolium pallidum, T. striatum, T. ochroleucum, Lathyrus nissolia var. glabrescens, Clematis integrifolia, Alectorolophus rumelicus, Lythrum virgatum, Ranunculus polyanthemus, R. steveni i dr.), kojih u livadama drugih dvaju uspoređivanih područja ili uopće nema ili su vrlo rijetke. Smatramo stoga da livade istočne Hrvatske zajedno sa srodnim livadama Srbije pripadaju zasebnoj vegetacijskoj svezi, čije se rasprostranjene vjerojatno podudara s rasprostranjenjem šumske sveze Quer- cion confertae Ht 1954. Te su livade objekt naših sadašnjih istraživanja, pa će rezultati biti objavljeni u dogledno vrijeme.Nous avons constaté dans la région explorée des prairies basses de la Croatie septentrionale (Abb. 1) un certain parallélisme entre la répartition typologico-géographique de la végétation des prairies et le climat de la région respective. Nous avons caractérisé le climat à l’aide de facteurs mensuels de pluie d’après Gracanin (Tab. 3). Selon l’humidité du climat dans la saison végétale on peut répartir la partie explorée de la Croatie en trois régions plus restreintes, dont chacune possède certaines caractéristiques spéciales dans la composition de sa végétation prairiale. Ces trois régions peuvent être approximativement limitées et brièvement caractérisées de la façon: 1°. La région »occidentale« humide qui s’étend à peu près de Zagreb à l’ouest. Elle est caratérisée par les associations prairiales Arrhenathe- retum hircinetosuvn H-c 1956 (1958), Bromo-Cynosuretum cristati H-ic 1930 (variante occidentale, Tab. I), Caricetum tricostato-vulpinae H-ic 1930 (variante occidentale, Tab. II). 11°. La région »moyenne« ou »de transition« moins humide qui s’étend à peu près de Zagreb jusqu’au fleuve d’Orljava à l’est. Là se répandent les associations prairiales: Bromo-Cynosuretum cristati H-ic 1930 (variante orientale, Tab. I), Deschampsietum caspitosae H-ic 1930, Caricetum tricostato-vulpinae H-ic (variante orientale, Tab. II). IIP. La région »orientale« relativement sèche qui s’étend du fleuve d’Orljava à l’est. Dans cette région une végétation prairiale s\u27est déve- lopée qui est, du point de vue floristique, beaucoup plus semblable aux prairies d une partie de la Serbie qu\u27aux prairies de la partie occidentale de la Croatie septentrionale (Hrvatsko Zagorje) ce qui a sa correspondance aussi dans les circonstances climatiques [comp. les diagrammes du climat (Abb. 3) et les facteurs mensuels de pluie (Tab. 3) pour Lepoglava, Slavonski Brod et Kragujevac]. On a trouvé dans les prairies de la Croatie orientale une série de plantes caractéristiques (p- e. Hordeum secalinum, Trifolium pallidum, T. striatum, T. ochroleucum, Lathyrus nissolia var. glàbrescens, Clematis integrifolia, Alectorolophus rumelicus, Lythrum virgatum, Ranunculus steveni, R. polyanthemus et d’autres) qui ne se trouvent pas du tout ou sont très rares dans les prairies de deux autres régions comparées. Nous considérons donc que les prairies de la Croatie orientale appartiennent de même que les prairies semblable de la Serbie à une alliance végétale à part dont la répartition coincide probablement avec la répartition de l’alliance forestière Quercion confertae H-t 1954. Les prairies mentionnées constituent l’objet de nos explorations présentes et les résultats en seront publiés à bref délai

Paspalum dilatatum Poiret — nova adventivna biljka u flori Jugoslavije

The species Paspeiu-vt dilatatum Poiret was found in the Montenegrin coast region (Yugoslavia), in the vicinity of Bar, Budva, Milocer and Petrovac. So far, these were the first finds in Yugoslavia of this neophytic Southamerican species.U području između Budve i Bara (Budva, Miločer, Petrovac, Bar) u Crnogorskom primorju (si. 1) nađena je nova adventivna južnoamerička vrsta Paspalum dilatatum Poiret (si. 2). Tamo raste uz magistralnu cestu u travnjačkoj i ruderalnoj vegetaciji. To je zasad prvi zabilježeni nalaz te neofitske vrste u flori Jugoslavije

Le parallélisme entre le climat et la répartition typologico-géographique de la végétation des prairies basses de la Croatie septentrionale

Na istraživanom nizinskom području sjeverne Hrvatske (si. 1.) pokazala se zanimljiva podudarnost tipološko-geografskog raščlanjenja li- vadne vegetacije sa klimom tog područja. Klimu smo karakterizirali pomoću mjesečnih kišnih faktora po Gračaninu (tab. 3). Na temelju humiditeta klime u vegetacijskoj sezoni može se taj dio Hrvatske razlučiti na tri uža područja, od kojih svako ima izvjesne specifičnosti i u sastavu livadne vegetacije. Ta se tri područja mogu približno ograničiti i ukratko karakterizirati ovako: I. »Zapadno« humidno područje prostire se otprilike od Zagreba na zapad, a karakterizirano je livadnim zajednicama: Arrhenatheretum hir- cinetosum H-ić 1956 (1958) Bromo-Cynosuretum cristati H-ić 1930 (zapadna varijanta, tab. I), Caricetum tricostato-vulpinae H-ić 1930 (zapadna varijanta, tab. II). II. »Srednje« ili »prijelazno« manje humidno područje prostire se približno od Zagreba do rijeke Orljave na istok. Tu su rasprostranjene livadne zajednice: Bromo-Cynosuretum cristati H-ić (istočna varijanta, tab. I), Deschampsietum caespitosae H-ić 1930, Caricetum tricostato-vulpinae H-ić (istočna varijanta, tab. II). III. »Istočno« relativno suho područje prostire se od rijeke Orljave na istok. U tom području razvijena je livadna vegetacija koja je floristički mnogo srodnija s livadama jednog dijela Srbije nego s livadama zapadnog dijela sjeverne Hrvatske (Hrvatsko zagorje), što se podudara sa sličnostima odnosno razlikama u klimi tih područja (uspor. klimadijagrame na si. 3 i mjesečne kišne faktore u tab. 3 za Lepoglavu, Slavonski Brod i Kragu- jevac). Na livadama istočne Hrvatske nađeno je niz značajnih biljaka (npr Hordeum secalinum, Trifolium pallidum, T. striatum, T. ochroleucum, Lathyrus nissolia var. glabrescens, Clematis integrifolia, Alectorolophus rumelicus, Lythrum virgatum, Ranunculus polyanthemus, R. steveni i dr.), kojih u livadama drugih dvaju uspoređivanih područja ili uopće nema ili su vrlo rijetke. Smatramo stoga da livade istočne Hrvatske zajedno sa srodnim livadama Srbije pripadaju zasebnoj vegetacijskoj svezi, čije se rasprostranjene vjerojatno podudara s rasprostranjenjem šumske sveze Quer- cion confertae Ht 1954. Te su livade objekt naših sadašnjih istraživanja, pa će rezultati biti objavljeni u dogledno vrijeme.Nous avons constaté dans la région explorée des prairies basses de la Croatie septentrionale (Abb. 1) un certain parallélisme entre la répartition typologico-géographique de la végétation des prairies et le climat de la région respective. Nous avons caractérisé le climat à l’aide de facteurs mensuels de pluie d’après Gracanin (Tab. 3). Selon l’humidité du climat dans la saison végétale on peut répartir la partie explorée de la Croatie en trois régions plus restreintes, dont chacune possède certaines caractéristiques spéciales dans la composition de sa végétation prairiale. Ces trois régions peuvent être approximativement limitées et brièvement caractérisées de la façon: 1°. La région »occidentale« humide qui s’étend à peu près de Zagreb à l’ouest. Elle est caratérisée par les associations prairiales Arrhenathe- retum hircinetosuvn H-c 1956 (1958), Bromo-Cynosuretum cristati H-ic 1930 (variante occidentale, Tab. I), Caricetum tricostato-vulpinae H-ic 1930 (variante occidentale, Tab. II). 11°. La région »moyenne« ou »de transition« moins humide qui s’étend à peu près de Zagreb jusqu’au fleuve d’Orljava à l’est. Là se répandent les associations prairiales: Bromo-Cynosuretum cristati H-ic 1930 (variante orientale, Tab. I), Deschampsietum caspitosae H-ic 1930, Caricetum tricostato-vulpinae H-ic (variante orientale, Tab. II). IIP. La région »orientale« relativement sèche qui s’étend du fleuve d’Orljava à l’est. Dans cette région une végétation prairiale s\u27est déve- lopée qui est, du point de vue floristique, beaucoup plus semblable aux prairies d une partie de la Serbie qu\u27aux prairies de la partie occidentale de la Croatie septentrionale (Hrvatsko Zagorje) ce qui a sa correspondance aussi dans les circonstances climatiques [comp. les diagrammes du climat (Abb. 3) et les facteurs mensuels de pluie (Tab. 3) pour Lepoglava, Slavonski Brod et Kragujevac]. On a trouvé dans les prairies de la Croatie orientale une série de plantes caractéristiques (p- e. Hordeum secalinum, Trifolium pallidum, T. striatum, T. ochroleucum, Lathyrus nissolia var. glàbrescens, Clematis integrifolia, Alectorolophus rumelicus, Lythrum virgatum, Ranunculus steveni, R. polyanthemus et d’autres) qui ne se trouvent pas du tout ou sont très rares dans les prairies de deux autres régions comparées. Nous considérons donc que les prairies de la Croatie orientale appartiennent de même que les prairies semblable de la Serbie à une alliance végétale à part dont la répartition coincide probablement avec la répartition de l’alliance forestière Quercion confertae H-t 1954. Les prairies mentionnées constituent l’objet de nos explorations présentes et les résultats en seront publiés à bref délai