Značaj granične inspekcije u kontroli trovanja histaminom iz konzervi od tuna

Republika Srbija nema sopstvenu proizvodnju morskih riba i poseduje svega nekoliko objekata za preradu morske ribe. Sva morska riba se uvozi, samim tim su i sve konzerve od komada i komadića tunja na našem tržištu uvezene. Uvoz konzervi od tunja, kao i svih drugih ribljih proizvoda prilikom ulaska u našu zemlju se mora podvrgnuti kontroli granične veterinarske inspekcije. Odmah nakon prispeća pošiljke na granični prelaz lice odgovorno za pošiljku, pored obrasca zajedničkog veterinarskog ulaznog dokumenta za proizvode, podnosi i zahtev za veterinarsko sanitarni pregled. Svaka pošiljka konzervi od tunja u uvozu u Republiku Srbiju mora biti podvrgnuta pregledu dokumentacije, identifikaciji pošiljke i fizičkom, hemijskom, mikrobiološkom i senzorskom pregledu. Sadržaj histamina u ribama i proizvodima od riba je pre svega kriterijum bezbednosti hrane obzirom da utiče na zdravlje ljudi, ali je u isto vreme i pokazatelj higijene procesa i svežine proizvoda. Cilj ove studije je da se obezbede informacije o prisustvu histamina u uvezenim konzervama od tunja i da se ukaže na značaj granične inspekcije u kontroli histaminske intoksikacije koja nastaje kao posledica konzumiranja konzervi od tunja sa povišenim sadržajem histamina. Tokom jednogodišnje studije (od januara do decembra 2014. godine) ispitano je 97 proizvodnih partija uvezenih konzervi od tunja. Svih 97 proizvodnih partija je uzorkovano tokom granične inspekcije i ispitano u laboratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“. Ispitivanje sadržaja prisustva histamina u konzervama od tunja je urađeno ELISA metodom sa test kitom HIS-E02 (Immunolab GmbH, Germany). Rezultati studije pokazuju da je 3,09 % proizvodnih partija uvezenih konzervi od tunja imalo nezadovoljavajuće povećan nivo sadržaja histamina i da nisu bezbedne za ljudsku ishranu. Sve proizvodne partije kod kojih je dokazan povećan nivo histamina, odnosno koje su proglašene za nebezbedne za ljudsku ishranu su vraćene, a uvoz je zabranjen. Granična inspekcija, tj. ispitivanje pri graničnoj inspekcije predstavlja značajnu preventivnu meru u sprečavanju histaminske intoksikacije kao posledice konzumiranja konzervi od tunja sa povišenim sadržajem histamina

Primena ribarskih tehnologija u održivom razvoju klaničnih sistema

Primenom ribarskih tehnologija i sistema za prečišćavanje se na bezbedan, proveren i renomiran način uklanja otpad iz klanične industrije vodeći računa o zaštiti životne sredine. Sa otpadom dobijenim iz klanične industrije se postupa na način koji aktivno doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekološkim cilјevima održivog razvoja. Sam spoj klanične industrije i ribarskih tehnika predstvalјa novinu kako u svetu tako i kod nas (Ćirković, 2014). Upravlјanje otpadom je jedan od najsloženijih problema u sistemu upravlјanja zaštitom životne sredine. Uzimajući u obzir prirodu sirovina i nastalih proizvoda, otpadne vode koje su nastale u toku proizvodnje i prerade prehrambenih proizvoda imaju po prirodi biorazgradivi karakter. Imajući u vidu da je štednja vode korisna, a prečišćavanje otpadnih voda zakonska obaveza trebalo bi imati na umu da će vode biti sve manje, da će voda biti sve skuplјa i da se mora štedeti jer se dva puta plaća - prvi put kada se dovodi u pogon i drugi put kada se kao zagađena mora prečistiti. Činjenica da smo evropska i podunavska zemlјa obavezuje nas da se u pogledu zaštite životne sredine ponašamo u istoj meri u kojoj su se obavezale i ostale evropske zemlјe. Zahtevi EU podrazumevaju maksimalno smanjenje zagađenja svih vrsta koje se postiže izborom tehnologija koje proizvode manja zagađenja, kao i efikasnijim korišćenjem sistema za tretman produkovanih zagađenja. Prečišćavanje industrijskih otpadnih voda je trenutno apsolutno neophodno. Izlazna otpadna voda iz industrijskih pogona može imati veliki uticaj na kvalitet podzemnih voda i vodenih tokova. Iz tog razloga povećava se broj institucija i industrijskih kompanija koje odgovorno vode računa o ovom problemu. Sve klanične industrije su obavezne da na bezbedan način izvrše prečišćavanje klanične vode pre puštanja u prirodne recipijente ili kanalizaciju uz obavezno plaćanje nadoknade za ispuštene otpadne vode koja je regulisana zakonom. Primena ove ideje je neophodna jer je ugrožavanje životne sredine jednosmerni problem današnjice, a i problem našeg ulaska u Evropsku zajednicu. Pored toga, nije zanemarlјiv ni ekonomski benefit. Naše rešenje uklanja problem otpadnih voda iz klanične industrije, a izgradnjom ribnjaka u sklopu klanice se omogućava proizvodnja ribe u prečišćenoj vodi poreklom iz klanične industrije uz dodatak vode iz bunara. Sam spoj klanične industrije i ribarskih tehnika predstvalјa novinu kako u svetu tako i kod nas. Tokom naših ogleda ukazali smo na: održivost klanične industrije korišćenjem ribarskih tehnologija i ekološko rešenje problema otpadnih voda, ribu kao bioindikatora zagađenja životne sredine i kontrole uspešnosti prečišćavanja otpadnih voda klanične industrije; prevođenje dela organskih materija putem prirodne hrane u meso ribe; uravnoteženje i zadovolјavajući kvalitet vode na završetku procesa prečišćavanja, s obzirom da kvalitetna voda danas predstavlјa nedostajući resurs; konstantan uvid u zdravstveno stanje riba; proizvodnju ribe kao kvalitetne namirnice sa aspekta mikrobiologije i nutritivne vrednosti riblјeg mesa; korišćenje vode u zalivnom sistemu ribnjaka kao zaokruženog procesa od otpadne vode do vode zadovolјavajućeg kvaliteta za ratarske kulture; sistemi za energetsku održivost: drvenasti ostatak bilјnih kultura se loži u energani klanice sa kostima koje su neiskorišćene u mesarskoj industriji čime se postiže veća energetska efikasnost

Uticaj matriksa na određivanje antiparazitika HPLC metodom

Tečna hromatografija visokih performansi (HPLC, tečna hromatografija pod visokim pritiskom) je oblik kolonske hromatografije koji se često koristi u analitičkoj hemiji. HPLC se koristi za razdvajanje komponenti iz smese na osnovu hemijskih interakcija između supstance koja se analizira i stacionarne faze u koloni. Princip rada HPLC-a je forsiranje prolaska analizirane supstance (ili smeše) kroz kolonu (cev napunjenu materijalom sitnih čestica, a time i velike površine) pumpanjem tečnosti (mobilna faza) pod visokim pritiskom kroz kolonu. Unosi se mala zapremina uzorka u tok mobilne faze i na osnovu specifičnih hemijskih i fizičkih interakcija, dolazi do različitog zadržavanja komponenata smeše. Vreme zadržavanja zavisi od prirode supstance koja se analizira, stacionarne faze i sastava mobilne faze. Vreme za koje se supstanca eluira (dođe do kraja kolone) naziva se retenciono vreme i one je karakteristično za određenu supstancu. Korištenje visokog pritiska povećava linearnu brzinu i daje komponentama manje vremena za zadržavanje, što poboljšava rezoluciju hromatograma. Koriste se uobičajeni rastvarači, čisti ili u bilo kojoj kombinaciji (npr. voda, metanol, organski rastvarači, itd). Voda može sadržavati i neki pufer, kako bi se poboljšalo razdvajanje. Moguće je koristiti i gradijentno eluiranje, što podrazumeva promenu sastava mobilne faze u toku eluiranja. Uređaj za HPLC se sastoji od sledećih komponenata: rezervoar mobilne faze, pumpe i injektora. Detektor ima važnu ulogu da određivanja komponenti koje izlaze iz kolone nakon eluiranja. Detektor generiše električni signal koji je proporcionalan intenzitetu neke osobine mobilne faze ili supstance koja se eluira. Tipovi detektora u HPLC-u su: UV-VIS detektor, fluorescentni detektor, elektrohemijski detektor, detektor indeksa loma i maseni spektrometar (MS). Uticaj matrixa uzorka koji se analizra ima veliki uticaj na izlazne analiticke rezultate. Kako bi se eliminisao uticaj matrixa pozeljno je uraditi kalibraciju kroz matrix, na blank uzorku koji ne sadrzi analite od interesa (Olives, 2006). U našoj studiji smo ukazali na značaj kalibracije kroz matrix, kako bismo neutralisali negov nepovoljan uticaj na rezultat. S tim ciljem je urađena i analiza uzoraka mesa ribe koja je spajkovana sa razlicitim koncentracijama parazitika. Uzorci su ekstrahovani sa acetonitrilom u prisustvu soli, anhidrovanog magnezijum sulfata i natrijum acetate. Kvantifikacija prečišenog ekstrakta je urađena na Thermo HPLC-u, sa UV detektorom. Na osnovu sprovedenog ispitivanja utvrđeno je da procenat recovery kod kalibracije kroz matrix se krece u opsegu od 75-95 % a u slučaju kalibracije sa standardima kreće se u opsegu od 40-55%. Zbog značaja praćenja parazitika u mesu ribe neophodno je optimizovati uslove analize s ciljem dobijanja pouzdanih rezultata i pračenja kvaliteta proizvoda

Isharana šarana sa hranom koja sadrži nusproizvode iz klanice

Nusproizvodi klanične industrije čine više od 50% prinosa prilikom klanja u zavisnosti od vrste životinje i korišćenje ovih sirovina, što je veoma važno za održivost klanične industrije. Pojedini nusproizvodi se koriste i u ishrani ljudi jer sadrže esencijalne hranjive materije. Cilj ovog rada je bio da se formuliše i proizvede hrana za ribe koja sadrži svinjske i goveđe jetre, pluća, slezine i želuce i da se ispita njen nutritivni kvalitet u ishrani šarana. Proizvodnja šarana je vršena tokom sezone 2014. na ribnjaku površine 3,5 ha koji je sagrađen u okviru objekata klanice „Agropapuk“ u Kukujevcima. 2100 kg jednogodišnjeg i dvogodišnjeg šarana je nasađeno, pri čemu je prosečna težina jednogodišnje ribe bila 60 g, a dvogodišnje 600 g. Tokom proizvodnog ciklusa u ishrani riba je korišćenja komercijalna smeša sa 32% proteina i 10% masti. Pored toga, korišćena je hrana koja je pripremljena kao smeša jestivih iznutrica dobijenih iz klanice u kombinaciji sa žitaricama. Na kraju sezone gajenja ukupna proizvodnja na ribnjaku je bila 7500 kg. Konverzija je iznosila 0,9, upotrebom komercijalne hrane i 0,8 sa hranom pripremljenom od jestivih iznutrica i žitarica. Dobijeni rezultati mogu doprineti povećanom iskorišćavanju nusproizvoda iz klanične industrije u proizvodnji hrane za ribe. Ishrana riba u tradicionalnom poluintenzivnom sistemu gajenja u Republici Srbiji je uglavnom zasnovana na upotrebi žitarica, pri čemu je lizin prva limitirajuća amino kiselina i inkorporacija nusproizvoda koji su bogati sa ovom amino kiselinom je od neosporivog značaja. Pored toga, korišćenje slezina u hrani za ribe doprinosi smanjenju pojave anemije kod ribe. Jestive iznutrice su veoma bogat izvor proteina, minerala, vitamina i drugih hranjivih materija. Iako broj zaklanih životinja raste, u mnogim evropskim zemljama se zapaža trend smanjenja upotrebe jestivih iznutrica pogotovo posle pojave goveđe spongiformne encefalopatije (BSE), sa druge strane efikasno iskorišćavanje jestivih iznutrica je krucijalno kako za ekonomsku održivost klanične industrije, a isto tako i za očuvanje životne sredine. Postoji veoma malo podataka o korišćenju iznutrica u hrani za ribe. Dobijeni rezultati ukazuju na veoma dobre proizvodne parametre prilikom gajenja šarana sa upotrebom hrane koja sadrži nusproizvode klanične industrije. Imajući u vidu sve navedeno, jasno je da su dalja istraživanja o korišćenju nusproizvoda iz klanične industrije u ishrani riba neophodna. Efikasno iskorišćavanje nusproizvoda iz klaniče industrije ima direktne pozitivne ekonomske efekte, kao i efekte na smanjnje zagađenja, dok njihovo nekorišćenje može dovesti do ekonomskih i zdravstenih posledica

Zastupljenost oganohlornih pesticida u filetima oslića

Organohlorni pesticidi (OCP) su grupa jedinjenja široko zastupljena u prirodi a samim tim i u hrani koju konzumiramo. Da bismo za proizvod rekli da je bezbedan za upotrebu neophodno je da sadržaj OCP-a u njemu bude manji od maksimalno dozvoljenih vrednosti koje su propisane važećim Pravilnikom. Identifikacija ove grupe jedinjenja se vrši gasnom hromatografijom sa masenim detektorom. Priprema uzoraka za analizu sa brzom QuECHERS metodom obezbeđuje da za kratko vreme, pouzdano ekstrahujemo analite od interesa. U našoj studiji ispitivali smo sadžaj 19 organohlornih pesticida u filetima oslića, ribljem proizvodu popularnom u našoj zemlji. Ispitivanja su pokazala da se koncentracija OCP-ova u ovim proizvodima nalazi znatno ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija. Organohlorni pesticidi se akumuliraju u hrani i okruženju što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih rizika po ljudsko zdravlje kao i zbog narušavanja ekološke ravnoteže (Kartalovic et al, 2015). U predhodnim decenijama organohlorni pesticidi su se koristili širom sveta kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju. Globalna upotreba ove grupe jedinjenja je od 1950. godine dovela je do povećanja njihove potrošnje i do pedeset puta, paralelno sa rastom stanovništva (Nath, 2013). U našoj studiji ispitivali smo slučajno izabrane uzorke iz marketa. Uzorci su do ispitivanja čuvani u orginalnom pakovanju u skladu sa preporukom proizvođača. Na osnovu ispitivanja 18 uzoraka zaključeno je da je sadržaj organohlornih pesticida znatno niži od maksimalno dozvoljenih koncentracija u ribi, koje su propisane važećim Pravilnikom Republike Srbije. Opseg koncentracija OCP-a se kretao od 0.0065-0.0097 mg/kg. Generalno, svi pesticidi su toksične supstance dizajnirane da ubiju štetočine sa svojim otrovnim ili štetnim efektima. Direktno ili indirektno pesticidi mogu ući u ljudsko telo kroz lanac ishrane i konačno, mogu prouzrokovati različite efekte na ljudsko zdravlje, poput alergijskih reakcija uključujući i sterilitet i kancer. Zagađivanje hrane sa ovim supstancama se smatra jednim od najopasnijih aspekata u poslednjih nekoliko godina. Riba i riblji proizvodi mogu biti kontaminirani sa hloriovanim ostacima kroz različite izvore. Ovi kvaliteti ih čine najopasnijom grupom hemikalija kojima prirodni sistemi mogu biti izloženi i funkcionišu kao hemijski indikatori antropogenog pritiska i zagađenja (Baiarri i dr., 2001; Storelli et al.,2004). Zbog činjenice da su OCP ipak prisutni u ovim proizodima neophodno je iste izloziti stalnom monitoringu s ciljem obezbeđivanja plasmana samo bezbednih proizvoda na naše trzište