Openings: the Act of Modelizing and the Question of Complexity

Richard Powers’ novels are commonly associated with “systems novels” as Tom LeClair first described them, notably because of the constant compositional use the novelist makes of different extra-textual systems (including various fields such as biology, computer science, or more extensively chaos theory).To what extent do those modelized systems, apparently meant to supply structuring tools to readers keen for interpretive keys, contribute to the novels’ inner complexity, and how does their installation in the texts take place? The way I have chosen to address this issue is to look into the openings of the novels as privileged locations where formal guidelines are provided. Focusing on the openings helps point out functional variations in the use of models, which appear to be essential to the continuous development of complexity throughout the texts. The openings therefore seem not only to have programmatic virtues, but also to offer disorienting elements whose impact on the global scale (that is that of the novel as a whole) forces us to reconsider the scope of the models at stake in Richard Powers’ writing.Les romans de Richard Powers sont souvent associés aux « romans systémiques » tels que Tom LeClair a pu les décrire, et ce notamment en raison de l’usage répété que le romancier fait, dans la composition de ses textes, de divers systèmes extra-textuels (dont la biologie, l’informatique et, plus largement, la théorie du chaos).Dans quelle mesure ces systèmes modélisés, apparemment destinés à donner aux lecteurs avides de clés interprétatives des outils propres à dégager des structures, participent-ils de la complexité interne des romans, et comment ces systèmes sont-ils mis en place dans les textes ? Le présent article aborde ces questions en analysant l’ouverture de plusieurs romans, lieu privilégié de l’instauration de lignes de force structurelles. L’étude de ces ouvertures permet de mettre en évidence des variations fonctionnelles dans l’utilisation des modèles, variations qui pourraient s'avérer essentielles au développement de la complexité dans les romans. Les ouvertures ne semblent ainsi pas seulement posséder des vertus programmatiques, mais proposent aussi des éléments désorientants dont l’influence à l’échelle globale du texte (celle du roman considéré comme tout) oblige à revoir la portée des modèles qui sont en jeu dans l’écriture de Richard Powers

Speleološka ekspedicija \u27Srednji Velebit 2016\u27

U razdoblju od 18.-26.lipnja 2016. SK Ozren Lukić održao je ekspediciju na Srednjem Velebitu. Kroz kamp koji se nalazio na području Barica su prošla 24 sudionika iz 4 speleološke udruge. Ukupno je istraženo 27 speleoloških objekata, od kojih su 24 novopronađena. Najdublja jama istražena na ekspediciji je jama Snjeguljac sa dubinom od 73,5 metra, no pažnju više plijeni zbog svojih dimenzija i količine leda i snijega u samom objektu. Uz speleološka istraživanja provedena su geološka i biospeleološka istraživanja, a velika se pažnja obratila i na fotodokumentiranje. SK Ozren Lukić će i u narednim godinama nastaviti sustavno istraživati ovo speleološki perspektivno područje

Jama Bebina kakica u Špeharima

Članovi SK Ozren Lukić istražuju na području Špehara od 2005. godine. Pronalaskom jame Bebine kakice u proljeće 2016-e dobili smo dodatnu motivaciju za vršenje monotoringa i provođenje projekata s ciljevima očuvanja speleoloških objekata na širem području kanjona rijeke Dobre. Bebina kakica svojim dimenzijama spada u veće objekte na tom, relativno malom području, a zanimljiva je iz aspekta utjecaja HE Lešće kao i zagađenja od strane lokalnog stanovništva. Zbog svega toga su i organizirane dvije akcije čišćenja koje su omogućile nastavak istraživanja ovog vrlo zanimljivog objekta

Speleološka ekspedicija \u27Srednji Velebit 2016\u27

U razdoblju od 18.-26.lipnja 2016. SK Ozren Lukić održao je ekspediciju na Srednjem Velebitu. Kroz kamp koji se nalazio na području Barica su prošla 24 sudionika iz 4 speleološke udruge. Ukupno je istraženo 27 speleoloških objekata, od kojih su 24 novopronađena. Najdublja jama istražena na ekspediciji je jama Snjeguljac sa dubinom od 73,5 metra, no pažnju više plijeni zbog svojih dimenzija i količine leda i snijega u samom objektu. Uz speleološka istraživanja provedena su geološka i biospeleološka istraživanja, a velika se pažnja obratila i na fotodokumentiranje. SK Ozren Lukić će i u narednim godinama nastaviti sustavno istraživati ovo speleološki perspektivno područje

Speleološka ekspedicija "Pepelarica - Srednji Velebit 2017"

Speleološki klub Ozren Lukić je nakon višegodišnjih istraživanja na Srednjem Velebitu odlučio nastaviti s istraživanjem ponora Pepelarica, najdubljeg objekta na tom području kojeg su početkom 80-tih istraživali članovi DISKF-a uz pomoć kolega iz drugih klubova te dosegli dubinu od 358 metara. U nekoliko predakcija, te kroz ekspediciju i postakcije u ponoru su istraženi novi metri te je topografskim snimanjem ponovljen cijeli poznati dio ponora. Nova duljina objekta sada iznosi 1103 metra dok mu je dubina s novim mjerenjima na 347 metara. Uz speleološka istraživanja odrađena su hidrogeološka te biospeleološka istraživanja, a uz sami ponor na ekspediciji je istraženo i pet novih speleoloških objekata manjih dimenzija