L\u27adaptation des sigles francais en croate

Dans le texte l\u27auteur traite le problème de l\u27adaptation des sigles français en croate. Les sigles sont répartis en deux groupes. Le premier groupe ce sont les sigles à prononciation détachée ou disjointe où chaque lettre garde sa prononciation alphabétique (B. C. G.). Le deuxième groupe ce sont les sigles à prononciation liée où chacune des lettres composantes perd sa prononciation alphabétique et devient un phonème faisant partie d\u27un monème (FIFA). Les sigles se comportent comme des lexèmes ordinaires et, étant intégrés au système géné- ral de la langue, ils peuvent servir de base de dérivation suffixale

FRANCUSKE POSUĐENICE U HRVATSKOME: PRILAGODBA FRANCUSKIH SUFIKSA KOJI SLUŽE ZA TVORBU IMENICA

U ovome se radu proučavaju posuđenice iz francuskoga jezika koje su u jeziku izvoru sufiksalne izvedenice (na -ade, -age, -ure,- ent, -iste, -isme, -ateur, -ment, itd.), a kada je i u hrvatski ušao veći broj takvih izvedenica s pomoću istoga sufiksa, i u hrvatskom se, po analogiji, sufiks može izlučiti kao poseban (tvorbeni) element. Na temelju velikog broja usporedbi, zaključuje se da je većina takvih francuskih imenica (izvedenica) u hrvatski ušla preko njemačkoga, a to se podjednako vidi po (glasovnom) obliku sufiksa kao i po značenjskoj nijansi nekih imenica (jer se daju utvrditi samo u njemačkom). Daje se zatim pregled razvoja dotičnoga tipa kroz povijesna razdoblja i raširenost u pojedinim areama hrvatskoga jezika, da bi se na kraju takav tip posuđenica razmotrio sa stajališta vitalnosti pojedinih tvorbi u suvremenome standardnom jeziku. Jezične se promjene raščlanjuju i opisuju na temelju metodologije funkcionalizma i suvremene "teorije jezika u kontaktu"

LES LIMITES DU MOT D\u27EMPRUNT FRANÇAIS EN CROATE / "ŠAVOVI" NA GALICIZMIMA U HRVATSKOM JEZIKU

Autor nam prikazuje, uz teoretsko tretiranje razlika u akcentuiranju u francuskom i hrvatskom jeziku, koje se sve prilagodbene pojave javljaju u galicizmima u hrvatskom: 1. složenice: frc. abat-jour > abažur. 2. autonomne sintagme: frc. nature morte > natirmort. 3. aglutinacije: frc. l’affût > all. Lafette > lafeta. 4. deglutinacije: frc. alarme (all\u27arme) > all. Larm > larma, larmati. 5. amalgam: frc. à jour, de jour > ažur, ažuran, dežuran. 6. supstantivizacija i elipsa: frc. (inf.) ralentir > ralantir, frc. laine bouclée > bukle, frc. carnet de notes > notes, frc. homme blafard > blafar, frc. sans atout > sanac (i sans), ali ipak frc. journal filmé > žurnal (u kinodvoranama), zbog žurnal "dnevnik" itd