3 research outputs found
Дуготрајне промене трофије у бугарско-румунском делу Дунава и околних мочвара на територији бугарске током њене рестаурације
Get PDFBased mainly on literature data and results of the monitoring program
of the Bulgarian Ministry of Environment and Water, the long-term changes of
nutrients (nitrogen and phosphorus), suspended solids and chlorophyll-concentrations
in the Bulgarian–Romanian section of the Lower Danube during the period 1950–2014
were studied. The addition of more recent data from years 2008–2014 revealed stable
lowering with values of PO4
3- concentrations close to those reported in the earliest
1962–1965 interval. The calculated load of dissolved inorganic nitrogen (DIN) showed
a continuous but not significant decrease, while the PO4-P load dropped at the end of
the 1950–2014 period to the values of its beginning. These changes of nitrogen and
phosphorus led to a substantial shift of the N P-1 ratio towards phosphorus limitation
of phytoplankton growth in the 2008–2014 period.
The second part of the paper presented and analyzed the process of restoration of
wetlands on the example of Srebarna Lake. The primary goal of this restoration was
to sustain the valuable biodiversity supported by this lake, but as a wetland it should
provide also most other services, one of which was nutrient removal. The monitoring
of lake restoration started in 1990 and lasted with gaps until 2015. The main force
driving the changes of other lake characteristics was the lake water level. Thus the lake
water level correlated positively with water column transparency and negatively with
chlorophyll-a, phytoplankton biovolume and the share of blue-greens from it. Since
1994 only one canal connected the lake with the Danube River, which seemed to be the
reason for the limited success of the wetland restoration.На основу, пре свега, података из литературе и резултата програма
праћења Министарства за животну средину и воде Бугарске, проучене су
дугорочне промене нутријената (азота и фосфора), суспендованих чврстих
честица и концентрација хлорофила у бугарско-румунском делу доњег тока
Дунава током периода 1950–2014. године. Анализом и скоријих података
за године 2008–2014, регистровано је стабилно снижавање са вредностима
концентрација PO4
3- близу онима које су забележене у најранијем интервалу
– у годинама 1962–1965. Израчунатo оптерећење раствореног неорганског
азота (DIN) показало је стално, али не значајно смањење, док је оптерећење
PO4-P пало крајем периода 1950–2014. на вредности са почетка. Те промене
азота и фосфора довеле су до значајне промене показатеља N P-1 ка фосфорном ограничењу раста фитопланктона у периоду 2008–2014. године.
У другом делу рада представљен је и анализиран процес санације мочварних подручја на примеру језера Сребарна. Главни циљ санације јесте
одржавање вредног биодиверзитета који подржава то језеро; међутим, као
мочварно подручје, оно треба да пружи и већину других услуга, које укључују, између осталог, уклањање нутријената. Праћење санације језера почело је 1990. и с прекидима трајало до 2015. године. Главни покретач промена
других карактеристика језера био је ниво воде у језеру. Постојала је позитивна корелација између нивоа воде у језеру и прозирности воденог стуба
и негативна корелација са хлорофилом а, биозапремином фитопланктона
и уделом њихових плавозелених облика. Од 1994. године, само један канал
повезује језеро са Дунавом, што вероватно представља разлог ограниченог
успеха санације мочварног подручја.8. Конференција академија подунавске региј
