The Naming of Time in Prizren-Timok Vernaculars : Based On The Material From The Dialect Dictionaries Of Vranje, Niška Kamenica And Timok

Традиционални начин живота у сеоским срединама одвијао се у сагласју с природом и њеним законима, а његови су се сегменти смењивали у оквиру тријаде коју су чинили свакодневица, недеља и празнични дан. Корпус за овај рад представљају лексеме издвојене из три дијалекатска речника са призренско-тимочког терена, који представљају сва три дијалекта призренско-тимочке дијалекатске области. Семантички низови који су за ову прилику оформљени, а чија је кључна реч – време, као и одговарајући примери из дијалекатских лексикографских остварења устројени у низове према морфолошким врстама речи, сведоче на својеврстан начин о ономе што је било од значаја у животу једне тра- диционалне сеоске заједнице и потврђују да су њени припадници увек настојали да се у времену – и током радних и празничних дана, и током смене годишњих доба, и током смене дана и ноћи – управљају што сврисходније.The traditional way of life in rural communities ran its course in accordance with nature and its laws, and its segments alternated within the triad consisting of the everyday, Sunday, and the holiday. The corpus for this paper presents lexemes extracted from three dialect dictionaries of the Pizren-Timok area, which present all three dialects of the Prizren-Timok dialect area. The semantic units formed for this occasion (1. Time and its segments, 2. The year and its segments, 3. Days and parts of day and night, 4. Days and periods of the yearly cycle of holidays, the life cycle and the slavas (patron saint days), 5. Naming of ritual foods, 6. Naming of humans, 7. Naming of animals, 8. Naming of plants), with the key word – time, testify, in a particular way, of the important things in the life of a traditional village community and affirm that its members always attempted to act as functionally as possible with regard to the time – the shift of day and night, the change of seasons, workdays and holidays

Универбација

Le terme univerbation a dans la littérature linguistique un sens restraint, mais aussi un sens extensif. Le point de départ fut marqué par la définition la plus restrainte, qui ne comprends comme le produit duniverbation (univerbat) que les mots motivés, qui possèdent simultanément une syntagme synonymique (construite avec un mot dont la fonction est de motiver) caractérisee par une stable nomination linguistique. En transformant la syntagme attributive en mot suffixal la partie identifique de la syntagme est ommis, tandis que sa fonction est prise de la part de suffixe ajouté au membre differentiel de la syntagme. Ces dernières années, notre langue littéraire a de plus en plus duniverbats parmi les mots neufs. Les plus nombreuх sont ceux avec des suffixes -ac, -ak, -jak (daljinac, digitalac, nuklearka, plastičnjak).У раду се наводе различите дефиниције универбације и универбата. Полазећи од најуже дефиниције, наводе се универбати забележени у постојећим описним речницима српскохрватског језика, као и примери нађени у новијим књигама и периодици

On Manuscript Verb Building of Vuk Stefanović Karadžić (1832) and its Influence on the Development of Serbian Word Formation in the 19th Century

У раду се анализирају лингвистичке идеје В. С. Караџића изложене у спису Творба глагола из 1832, као и утицај ових идеја на развој научне мисли Ђ. Даничића у другој по- ловини 19. века. У првом делу рада излажу се методолошка вишеаспектуалност Вуковог приступа глаголској творби (глаголи према наставцима, према трајању радње и према ос- нови), као и начела поткласификације глаголске лексике у оквиру сваког од тих приступа. У другом делу рада говори се о утицају Вукових идеја на рад Ђуре Даничића. Списом Српска деминуција и аугментација из 1858. Ђ. Даничић је заокружио Вуков научни кон- цепт творбено-семантичке анализе глагола и тиме спровео једно од најранијих системских изучавања глаголских деминутива у српској лингвистици.In this paper we analyze the theoretical approach to the verb system by Vuk Stefanović Karadžić, which was carried out in his manuscript entitled Verb Building (1832, first published in 1986). Our analysis focuses on versatility of V. S. Karadžić’s linguistic ideas on verbs, as well as on his ability to perceive this grammatical category within the unified morphological framework. We then proceed to argue that V. S. Karadžić’s theoretical approach to verbs had greatly influenced the work of his successor, Đura Daničić, in the second half of the 19th century

Unelaborated Exception “mlaznјак“

In contrast to the orthographic conventions hitherto, Serbian Langauge Orthography Manual (1993) sanctions, without any elaboration, spelling of the noun mlaznjak jet airplane" (with the sequence znj). The author presents an elaborate analysis of the reasons for this exception from this assimilation. The author states that there are several similar cases, such as bezveznjak 'goofy, perverznjak pervert', Risnjak 'a mountain in Croatia”, suznjača tear bone”, glasnjača resonator of a string instrument’, nosnjača nasal bone', etc. and advances a proposal of their norming.Полазећи од чињенице да је Правопис српскога језика (1993) дозволио писање речи млазњак с неизједначеном скупином зњ, при чему за такво норма тивно решење није дато никакво образложење, аутор овога рада детаљно анализира то одступање од једначења сугласничких скупина по месту творбе, објашњава језичке факторе који га узрокују и на крају даје предлог за проширивање правописних и граматичких правила којима би се нормирао такав начин из говора и писања не само именице млазњак него и двадесетак других лекceмa