Развој каријере у савременој економији знања

Abstract

Економиј знања, развој каријере, обука запослених, управљање знањем, људски ресурси, организациона ефикасност. Промене које прате прелазак ка економији заснованој на знању значајно су утицале на начин на који организације приступају управљању људским ресурсима. У таквом окружењу, професионални развој запослених, системи обуке и механизми управљања знањем све више добијају улогу структурних елемената организационог функционисања, а не само пратећих управљачких активности. Посебно у економијама које се налазе у процесу институционалне и тржишне трансформације, питање усклађивања ових процеса постаје кључно за одрживост и прилагодљивост организација. Предмет ове докторске дисертације је анализа међусобне повезаности развоја каријере, обуке запослених и управљања знањем у организацијама, уз разматрање утицаја структуре власништва и основних организационих карактеристика на начин обликовања и примене ових пракси. Циљ истраживања је да се утврди ниво развијености наведених процеса у организацијама у Републици Србији, као и да се испита њихов значај за организациону ефикасност и способност прилагођавања у условима економије знања. Емпиријско истраживање спроведено је применом квантитативног истраживачког приступа, на узорку од 144 организације различите величине и власничке структуре. Подаци су прикупљени путем структурираног анкетног упитника, а анализирани су применом одговарајућих статистичких метода усмерених на испитивање међусобних односа између организационих варијабли. Посебан аналитички фокус стављен је на разлике у праксама управљања знањем у зависности од власничке структуре, као и на утицај управљања развојем каријере на процесе генерисања, дељења и примене знања унутар организације. Резултати истраживања показују да у организацијама у Србији постоји свест о значају развоја запослених и управљања знањем, али да се ове активности у великој мери реализују као одговор на непосредне организационе потребе. Развој каријере и програми обуке најчешће се иницирају услед технолошких промена, увођења нових производа или прилагођавања тржишним захтевима, док је њихова интеграција у дугорочне стратегије развоја ограничена. Истовремено, резултати указују на статистички значајну повезаност структуре власништва и начина управљања знањем, као и на позитиван утицај систематског управљања развојем каријере на развијеност пракси управљања знањем. Научни допринос дисертације огледа се у интегрисаном сагледавању развоја каријере, обуке и управљања знањем као функционално повезаних процеса у оквиру економије знања, са посебним освртом на специфичности транзиционог контекста. Практични допринос рада односи се на формулисање препорука усмерених ка унапређењу управљања људским ресурсима и знањем у организацијама у Републици Србији, са циљем јачања њихове адаптабилности, конкурентности и дугорочне одрживости