Humans and animals in the Middle Ages

Abstract

Како би изгледао средњовековни свет без животиња? Без волова на њивама, коња у биткама, свиња на имањима, соколова у рукама племства? Тешко је замислити. Животиње су биле неизоставан део свакодневног живота у средњем веку. Оне су обезбеђивале храну, одећу, радну снагу и забаву, а истовремено имале дубок економски, културни и симболички значај. Сточарство је било основна привредна грана, а домаће животиње – говеда, овце, козе и свиње – биле су кључне за исхрану и трговину, обезбеђујући месо, млеко, вуну и кожу. Коњи, магарци и муле служили су за рад и транспорт, док су дворишта била домаћини кокошака, патака и гусака, које су обезбеђивале јаја и месо. Пси и мачке су били верни љубимци, али и незамењиви помагачи. Пси су чували домаћинства и стада, пратили господаре у лову, док су мачке играле кључну улогу у борби против глодара. У средњем веку, лов је био привилегија племства, а право на лов било је владарско, често уступано цркви и властели. Дивље животиње ловљене су не само због хране већ и због цењеног крзна. Иако је лов био важан за обогаћивање исхране, остаци дивљачи на археолошким налазиштима су ретки. Најчешће ловљене врсте биле су јелен, дивља свиња и зец, а нешто ређе срна, вук, медвед, лисица, рис и веверица. Иако риболов није играо кључну улогу у свакодневној исхрани, свакако је доприносио разноврсности јеловника. Међу често коришћеним рибама биле су врсте попут шарана, деверика, штука, смуђа и сома. Ипак, прави луксуз представљале су дунавске врсте, као што су моруна, руска јесетра и паструга, које су на ове просторе вероватно стизале трговином. Животиње су често биле симболи престижа и богатства. Паунови су красили дворишта, док су дресирани соколови и јастребови били омиљени међу владарима и племићима. Егзотичне животиње размењиване су међу владарима као знак моћи, а у средњовековној Србији коњи су често били највреднији дар. Животиње су имале и значајно место у религији и веровањима. Многе од њих су у религијској симболици представљале особине и божанске квалитете, или су биле повезане са одређеним светим радњама. На пример, јагње је било симбол Христа, а лав симбол храбрости и моћи, често приказиван уз владаре или светитеље. У средњем веку животиње су биле много више од извора хране и радне снаге. Оне су обликовале свакодневни живот, друштвене односе и биле симболи моћи и престижа. Биле су кључне за привреду, али и за културолошки идентитет средњовековног друштва.What would the medieval world look like without animals? Without oxen in the fields, horses in battles, pigs on estates, falcons on the hands of the nobility? It is difficult to imagine. Animals were an indispensable part of everyday life in the Middle Ages. They were used for food, clothing, labour, and entertainment, while also having profound economic, cultural, and symbolic significance