Značaj nerastova sa aspekta unapredjenja profitabilnosti i održivosti farmi svinja

Abstract

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2024.godini u Srbiji se beleži povećanje broja svinja u odnosu na 2023. za oko 9,7% (2.349.000grla). Porodična gazdinstva (2023) i dalјe preovladavaju sa oko 75,9% grla svinja (oko 1,7 milion grla). Tradicionalna proizvodnja svinja u Srbiji ima i socijalni i kulturološki karakter, ali procene o stopi samodovolјnosti od oko 66% govore o slablјenju i napuštanju ove proizvodnje. U okviru ukupne populacije svinja, kretanje broja nerastova u periodu 2022 - 2024.godine, beleži pad sa 17.000 grla na 13.000 grla u 2024. godini. U okviru izveštaja glavnih odgajivačkih organizacija za 2024.godinu, postoje razlike kontrole produktivnosti nerastova, od trenda pada broja testiranih nerastova, uz povremene oscilacije, do porasta kontrolisanih nerastova. U savremenoj farmskoj proizvodnji svinja, biosigurnosne mere su osnovni uslov uzgoja, održivosti i opstanka ove proizvodnje. Jedna od procedura sadržana u okviru biosigurnosnim mera je vezana za kupovinu novih grla. Naime, kupovina novih jedinki predstavlja potencijalni rizik od unošenja uzročnika bolesti u zapat. Nadležni veterinar proverava zdravstveni status novih grla, ali je obaveza svakog farmera da vodi zapise i evidenciju o sopstvenom krdu. Promet i eksploatacija muških priplodnih grla je od velikog značaja za dati region, opštinu, sela. Farmeri često nisu u mogućnosti da nabave seme za veštačko osemenjavanje kontrolisanog porekla. U Srbiji registrovanih centara za proizvodnju i promet semena nerasta ima 4. Gazdinstava sa nerastovima i ako nisu za te svrhe registrovana koriste nerastove za prirodni pripust ili prodaju semena. Ti nerastovi nisu vidljivi u sistemu reprodukcije i ne podležu merama zdravstvene kontrole. Nedovoljno poznat izbor nerasta ili/i nekontrolisanog semena nerastova, sa aspekta kako genetskih tako i zdravstvenih karakteristika, predstavlјaju značajan regresivan faktor u svinjarstvu, uzrokujući ozbilјne ekonomske gubitke. Isklјučivo nerasti, koji su pozitivno ocenjeni u pogledu priplodnih vrednosti i kontrolisanog zdravstvenog statusa mogu doprineti unapređenju proizvodnih rezultata i ukupnoj profitabilnosti farmi svinja u Srbiji.Zbornik radov