Circular economy through the prism of competitiveness and innovation: Indicators for measuring progress

Abstract

Прелазак на модел циркуларне економије није лак задатак, а за праћење и даљи развој овог модела постоје индикатори који олакшавају праћење и примену принципа циркуларне економије. Анализом индикатора циркуларне економије држава за одређени период добија се увид у степен циркуларности једне државе, али се и обезбеђује компаративна анализа међу државама у погледу достигнутог степена циркуларне економије. Како би се одговорило на истраживачки циљ и предмет истраживања најпре је сагледан концепт и суштина CE. Преглед релевантне литературе указује на бројне дефиниције појма циркуларне економије, на значај примене циркуларне економије, као и да је компарација достигнутог степена развоја циркуларне економије индикаторима из области конкурентност и иновативност релевантна на путу транзиције ка циркуларној економији. Конкурентност и иновативност су основа савременог пословања, а за стварање конкурентске предности потребно је доста времена. Циркуларна економија је настала као резултат борбе за што је могуће мањом екстракцијом нових ресурса, кроз поновну употребу материјала из производа који су завршили животни циклус, чиме се цена ресурса и употреба енергије смањује. Тиме се остварују економске уштеде што и јесте основ економског раста. Управо из тога проистиче мотив истраживања у раду и огледа се у тенденцији да се сагледа степен напредовања циркуларне економије у анализираним државама кроз индикаторе конкурентности и иновативности. Циљ овог рада је упоредна анализа степена развоја циркуларне економије у одређеним државама, као и степен развоја циркуларне економије једне државе током одређеног временског периода, а на основу четири подиндикатора из тематске области конкурентност и иновативност. Дакле, изабрана област праћења је макро ниво, а како је Европска комисија предвидела оквирни мониторинг за праћење циркуларне економије, где је конкурентност и иновативност једна од области, било је могуће да управо подиндикатори из ове области буду анализирани у истраживачком раду. Конкурентност је кључно питање развоја државе, а уско је повезана са иновативношћу, те је овај рад узео за циљ да размотри, а на основу индикатора из области конкурентност и иновативност степен имплементације циркуларне економије. Степен развоја циркуларне економије праћен је за период од три године, а преко четири подиндикатора: бруто инвестиције у материјална добра, број запослених, додата вредност по факторским трошковима и број патената за ублажавање климатских промена. Применом методе прикупљања података, основних метода као и општенаучних метода, у раду је извршена анализа прикупљених општих података, као и података преузетих са званичне статистичке базе, Eurostaт базе из области конкурентност и иновативност. У циљу разраде постављених хипотеза и потврђивања, извршена је анализа улагања држава у истраживање и развој, статистистичка обрада податка који се односе на индикаторе конкурентности и иновативности, а за период (2017-2019. година), примењена компаративна метода за квалитетну компарацију степена развоја циркуларне економије међу државама, као и напредак циркуларне економије једне државе током низа година. Такође је примењена компарација међу државама, помоћу композитног индикатора формираног за сваку државу од појединачних индикатора, као и класификација држава уз помоћ индикатора из области конкурентности и иновативности. Да би анализа била ефикасна осим изабране области и припадајућих индикатора, одабир држава је морао бити и по критеријуму достављених података од стране држава. У циљу успостављања метрике за упоређивање степена трансформације CE у анализираним државама, формиран је принцип заснован на одређивању Z-score за сваку од анализираних држава, за сваки појединачни параметар из одабране области конкурентност и иновативност, као и за анализирану годину. Z-score је уведен у циљу стандардизације података, да би се на основу Z-score, формирали најпре пондери, а затим и процентуални рангови анализираних подиндикатора (PI%). На основу опсега процентуалних рангова извршено je праћење напретка ка постизању CE током анализираног периода , идентификован је степен CE у анализираним државама, али исто тако формиран композитни индикатор као поједностављени начин за праћење степена развоја CE. Такође, на основу опсега процентуалних рангова успостављен је праг за селекцију и груписање анализираних држава тј.извршена класификација држава у групације. Анализом је обухваћено 26 држава (чланице EU/бивше чланице/кандидати за чланство). Осим табеларног коришћен је и графички приказ података у циљу бољег приказа, а методом синтезе сумирани су резултати и изведен закључак о потврђивњу постављених хипотеза. Кретање ка циркуларној економији се не достиже у једном кораку, није стање већ процес, тако да дефинисани подиндикатори циркуларне економије су веома важан алат у процени развоја циркуларне економије на бази којих смо закључили да циркуларна економија није подједанако имплементирана у државама, али и да напредовање циркуларне економије једне државе током година можемо да пратимо преко појединачних подиндикатора. Резултат истраживања је показао да за разлику од неких држава које су у иницијалној фази друге се налазе у поодмаклом стадијуму развоја циркуларне економије. Највише су напредовале у достизању циљева циркуларне економије, државе које су се најраније придружиле EU, док су мање напредне у имплементацији оне које су се придружиле EU, након 2004.године. Значајни тренд у развоју циркуларне економије запажен је код Немачке, Италије и Француске. И по основу поједностављеног начина компарације тј. формираног композитног индикатора види се да је Немачка на врху табеле у 2017.години и 2019. години, док је у 2018. години на врху табеле Француска, а следе је Немачка, В. Британија Италија и Шпанија. Државе које заостају у достизању циљева свакако уз значајна побољшања и додатне интервенције, а по узору на лидере у области циркуларне економије могу побољшати своје резултате у напредовању ка циркуларној економији. Без обзира да ли су државе са високо развијеним економијама или су државе са транзиционом економијом, CE мора да буде имплементирана како би се одговорило на појаву повећаног притиска на природне ресурсе, пораста броја потрошача (очекивано да глобална популација до 2050.године достигне око 9 милијарди људи), као и услед изазова све интензивнијих климатских промена. Примењени начин прорачуна-примењена метода, представља предлог начина одређивања степена имплемантације CE, преко подиндикатора из области конкурентности и иновативности, али се може сматрати поузданим и применљивим начином и за подиндикаторе из других области, као нпр. подиндикаторе из пете тематске области под називом Глобална одрживост и отпорност новог оквирног мониторинга Европске комисије из 2023.године, што би могло представљати даље правце истраживања. Да би анализа урађена у актуелном истраживању била комплетнија потребно је рад проширити и са вредностима подиндикатора за наредне године (2020-2022.година), као и узети у разматрање ажуриране податке за наведене подиндикаторе. У периоду израде ове дисертације за наведене подиндикаторе били су доступни подаци закључно са 2019.година. У даљим истраживањима подиндикатор број патената проширити разматрањем квалитета патената, јер се тако ствара оригиналнији увид у иновативност једне државе. На основу резултата овог истраживања да развијене земље улажу значајније у истраживање и развој од транзиционих држава, да се имплементација CE у државама може пратити преко подиндикатора из области конкурентности и иновативности, да CE није подједнако имплементирана у свим државама тј. да предњаче државе које су усвојиле стратегије и принципе CE, јасно је да упоређивање резултата достигнутог степена развоја CE у државама , представља основу за подстицање даље транзиције ка CE. Управо примена различитих метода за анализу и поређење степена имплементације, представља конструктиван корак у даљем подстицању имплементације CE