Prnjat, Aleksandar

Filozofija i drustvo

Name not available

O jezičko-ekspresivnom paternalizmu : replika Mihailu Markoviću

PhilPapers

POLEMIKAAleksandar PrnjatO JEZIÈKO-EKSPRESIVNOM PATERNALIZMU:REPLIKA MIHAILU MARKOVIÆUNa poèetku svog teksta „Paternalizam i kritika“ profesor Mi-hailo Markoviæ kae da sam ja postavio pitanje nije li u njegovoj kri-tici religije „prisutan jedan momenat paternalizma“ (Markoviæ2009: 281). On zatim izlae moje odreðenje jezièko-ekspresivog pa-ternalizma. „Kritièar se, naime, ponaša kao da on zna bolje kakva jesvest religioznog èoveka nego taj èovek, on zna da je ta svest iluzor-na...“ (isto). Kritièar „sa visine tog znanja“ (isto) religioznom èove-ku „implicitno savetuje“ (isto) da se oslobodi tih iluzija. ProfesorMarkoviæ istièe da ja ovakvom kritièaru (moglo bi se reæi jeziè-ko-ekspresivom paternalisti) ne pripisujem „nameru da nekoga lišislobode“ (isto), pošto se on „ogranièava na komentar ili savet, prièemu moe biti iskreno uveren da je to što savetuje u interesu oveosobe“ (isto).Rekonstrukcija Mihaila Markoviæa je precizna i meni ostajesamo da je potvrdim: reè koju je izabrao sasvim je prikladna: ponašanje. Zato štokritika i jeste jedna vrsta ponašanja, naime, jezièkog ponašanja.Tako, na primer, kada neko vreða druge, kaemo da se nepristojnoponaša. ovo „kao da zna“ i jeste upravo ono na šta upozoravam: kri-tika se ponekad praktikuje kao da se zna da je neko verovanje o po-slednjim stvarima iluzorno, a takvo dranje je utemeljeno jedino natome što se sopstvenom verovanju proizvoljno pripisuje pozitivanepistemièki status. i jeste distinktivno obeleje jezièko-ekspresivnog paterna-lizma da nikog ne lišava slobode, veæ se ogranièava na komentar, sa-vet i tome slièno.Navodim sada i Markoviæev prigovor: „Èini mi se da bi ova-kva upotreba pojma ‘paternalizam’ veoma proširila njegov obim i247FILOZOFIJAIDRUŠTVO3/2009ogranièila kritièko mišljenje (da ne bi izgledalo paternalistièko)“(Markoviæ 2009: 281). Ne vidim, meðutim, zašto bi ovo imalo takopogubne posledice po kritièko mišljenje. Postoji više naèina za hva-tanje u koštac sa ovim problemom: prvo što èoveku pada na um jesteda kritièko mišljenje, ako ne eli da izgleda ili zvuèi kao paternali-stièko  ne bude paternalistièko. Zatim, izleda mi da bi veæ i samasvest o ovom problemu mogla doprineti njegovom ublaavanju. Jed-nostavan, dobro poznat i odavno korišæen naèin je stilistièka opre-znost. Tu æe onda po pravilu postojati tenedencija korišæenja razlièi-tih „omekšivaèa“ u formulacijama, odnosno, izraza kao što su „èinimi se“, „izgleda da“, „po mom mišljenju“, „pre bi se moglo reæi da“ isvega onog što stoji nasuprot kategorièkim formulacijama.Još jedan moguæi prigovor bi se sastojao u dovoðenju u pita-nje moguænosti ovakve upotrebe predloenog pojma. Neko ko bitvrdio „Besmisleno je reæi da je neko objašnjenje ili argumentovanjepaternalistièko, odnosno, ‘drim da su neki stavovi paternalistièki’,ili da ‘zvuèe paternalistièki’, naprosto zato što se reèenicama nemoe smisleno pripisivati svojstvo paternalizma, jer je paternalizam‘moæ koju jedna osoba ili ustanova vrši nad drugom da bi joj pruilaneke prednosti ili spreèila štetu, nezavisno od njenog pristanka1‘ “ bio bi neko ko odbija samu moguænost govora o paternalistièkomgovoru, a time i o jezièko-ekspresivnom paternalizmu. Ali, izgledada onaj ko odbacuje kritièku primedbu da je njegovo objašnjenje iliargumentovanje paternalistièko, odnosno da su neki njegovi stavovipaternalistièki ili da zvuèe paternalistièki, govoreæi da tu nije „reè opaternalizmu veæ o kritiènosti“,2  barem implicitno ostavlja moguæ-nost da bi u nekim drugim objašnjenjima odnosno stavovima ipakmoglo biti reèi o paternalizmu.Filozofija se ne bi mogla adekvatno ni opisati bez uzimanja uobzir njene tenje, artikaulisane vec kod Parmenida a sasvim elabo-rirane kod Platona, da se raskine sa mnenjem.3 U svetlu te tenje tre-ba sagledati kategorièki ton u kojem filozofi ponekad izrièu tvrdnje itamo gde bi umesnije bilo uneti izvesne ograde. Kada je reè o248ALEKSANDARPRNJAT1 Deo definicije iz The Oxford Companion to Philosophy koji je priredio TedHonderich i koju u svom odgovoru navodi Mihailo Markoviæ (cit. prema Markoviæ,2009:281).2 Za ovo videti Ìàðêîâè, 2002: 489.3 Jedno je opisati, drugo je misliti a treæe je iveti neku filozofiju.eshatološkim stvarima ne bi škodilo da osoba koja nešto izrièe upo-zori da je reè o njenom verovanju ili o verovanju grupe sa kojom seidentifikuje. Najbolje bi bilo da se direktno kae da se istina ne znapošto je ona stvar buduæeg veka. Doduše i tada je moguæe uz dekla-rativno uzdravanje od izricanja kategorièkh stavova, suptilno iizmeðu redova nagovestiti da „mi, naravno, znamo, da su oni u za-bludi“. Kao što je moguæe isto to reæi i brutalno.4Svest o tome da smo na terenu na kojem stavovi ne bi trebalida budu izricani na kategorièki naèin, mogla bi da rezultira da isti nebudu više formulisani tako da zvuèe paternalistièki. Na to upuæujeveæ i sam stil kojim je profesor Markoviæ napisao tekst u kojem ra-zmatra pojam jezièkoekspresivnog paternalizma: stavovi su sasvimgipki, u njima nema ni pomena od nekog kategorièkog tvrðenja5.249FILOZOFIJAIDRUŠTVO3/20094 Kao ilustraciju navodim stavove iz èlanka „Mesijanska ideja u novovekov-nom judaizmu“ Zorana Kinðiæa. On u vezi spora da li je Mesija veæ došao u liènostiIsusa iz Nazareta ili æe se njegov prvi dolazak tek desiti, kae: „Dilemu oko toga ko jeu pravu razrešiæe dolazak istinskog Mesije“ (Kinðiæ, 2009: 68). Ovaj autorov stavkao da otklanja moguænost jezièkoekspresivnog paternalizma. Sasvim je suzdran,kako i dolikuje kada je reè o eshatološkim pitanjima. Meðutim, ono što Kinðiæ pret-hodno kae èini ovu uzdranost u najmanju ruku tek deklarativnom. U prvom deluèlanka on je svoje verovanja da je Isus Nazareæanin pravi Mesija izneo kao da je reè oznanju. Uz to se onda nije libio ni izricanja stavova iz arsenala takozvanog hrišæan-skog antisemitizma. Ti bi se stavovi mogli i drugaèije klasifikovati, na primer, ako bismo prihvatili distinkciju Hane Arent (Hannah Arendt) na moderni nehrišæanski an-tisemitizam i staru versku mrnju prema Javrejima (Arent, 1998: 8), oni bi oèiglednopripadali ovoj drugoj kategoriji:„Uprkos brojnim proroèkim naznakama, ogranièivši se na usko, nacionalistièko-po-litièko shvatanje Mesije, sputani legalistièkim rabinskim duhom, nisu bili prijemèiviza Hristovu univerzalnu misiju spasenja. Ne samo što su razapeli Hrista, nego je iveæina jevrejskog naroda, uprkos Duhom Svetim nadahnutom delatnošæu apostola,ostala tvrdokorna u odbijanju pokajanja i priznavanja Isusa za Mesiju tj. Hrista.Ne prihvativši pravog Mesiju, jevreji nisu odustali od mesijanske ideje’“ (Kinðiæ,2009: 5051).5 Tako poslednja reèenica teksta glasi: „U tom smislu se filozofska kritika re-ligije pre moe okarakterisati kao antipaternalistièka, nego kao neki oblik patrnali-zma’“ (Markoviæ, 2009: 282). Nesumnjivo, filozofska kritika religije jeste, uglav-nom, antipaternalistièki poduhvat. Ali, ona to prestaje da bude kada se, prekoraèivšigranice, preokrene u paternalizam protiv verujuæih.LiteraturaArent, Hana (1998), Izvori totalitarizma, Beograd: Feministièka izdavaèkakuæa 94.Kinðiæ, Zoran (2009), „Mesijanska ideja u novovekovnom judaizmu“, Filo-zofija i društvo,1, 49-68.Ìàðêîâè, Ìèõàèëî (2002), „Ôèëîçîôè¼à êàî íà÷èí æèâîòà“, Êœè-æåâíîñò, 4-6, 484-495.Markoviæ, Mihailo (2009), „Paternalizam i kritika. Odgovor AleksandruPrnjatu“, Filozofija i društvo 20 (1): 281-282.250ALEKSANDARPRNJAT

O jezičko-ekspresivnom paternalizmu: replika Mihailu Markoviću

http://www.instifdt.bg.ac.rs/opus4/files/1241/13_III_Prnjat_2009-3.pdf

O jezičko-ekspresivnom paternalizmu: replika Mihailu Markoviću

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Name not available

PhilPapers