The text summarizes some of the research results from my doctoral dissertation.
In the broadest sense, the following text discusses the influence of rhetorical
concepts and practices on the composition practice of the Renaissance. The
methodological approach is interdisciplinary and multilayered, and it leads to
the interpretation of Marian motifs dating from the late fifteenth to the end of
the sixteenth century, in the context of rhetorical ideas and principles, and the
Marian topic / topos. The most significant result of this text is the formation of a
special analytical method by which the interpretive-contextual reading of musical
marking is achieved.У тексту су приказани неки од истраживачких резултата из моје докторске
дисертације. У најширем смислу, на овом месту је размотрен утицај
реторичких концепата и поступака на композициону праксу ренесансе.
Методолошки приступ је интердисциплинаран и вишеслојан, и води ка
интерпретацији маријанских мотета насталих од краја XV до краја XVI века,
у контексту реторичких идеја и принципа, и маријанске топике/топоса. Најзначајнији резултат овога рада јесте формирање посебне аналитичке
методе којом се остварује интерпретативно-контекстуално читање музичких
узначавања.Овим радом се истражује однос реторике и музике у ренесансној култури и
музичкој пракси. Мотив за ово истраживање налази се у чињеници да постоји
мали број студија које се, из овог аспекта, баве композицијама насталим од
краја XV до краја XVI века, а које за текстуални предложак имају религиозне
химне посвећене Девици Марији. Такође, ниједна од њих се не заснива на
испитивању везе између интервалског контрапункта, (музичке) реторике
и маријанске топике/топоса. Према споју различитих метода, аналитички
приступ примењен у овом раду оригналан је и настао је сумирањем
историјско-теоријских сазнања и аналитичког искуства заснованог на великом
броју мотета. Сачињен је од мреже различитих аналитичких алата, почевши
од музичко-реторичких и контрапунктских, преко маријанских категорија
и мотива, до елемената доктрине о религијским афектима. Осмишљена је и
примењена нарочита класификација контрапунктског и музичко-реторичког
оруђа. У истраживању се полази од претпоставки да музика ренесансне
полифоније поседује и изражава значења, да је музичко значење поникло на
реторичком концепту истинске елоквенције, те да је кључну улогу у развоју
музичке елоквенције имала техника интервалског контрапункта. Такође,
претпоставка је да су музичка експресивна средства рационализована у
XVII веку као Figurenlehre и Affektenlehre теоријски зачета још у XVI веку.
Истраживањем се дошло не само до потврде наведених претпоставки већ и до
сазнања да Марија није имала статус жене-ратнице, нити понизне слушкиње
која је у сенци Христа, већ је у култури и религији ренесансе препозната као
мирна, достојанствена, стамена, мудра и надасве емпатична жена
