Ethnological migration studies carried out within
the Institute of Ethnography SASA have been
institutionally positioned and appropriately conducted
over the previous six decades, according to political
and scientific policies. Subject matters and contents of
these studies have been embedded into current policies,
state interests, national ideologies and scientific trends,
which have largely determined the course, dynamics
and (in)dependency in work, thus shaping its utilitarian
character. In order to understand the way in which the
policy of migration studies has been devised and carried
out, it is necessary to shed light on the historical context
of constitution and construction of policies/programs at
the Institute of Ethnography SASA, which serve as an
important research point and a barometer of scientific
currency and relevancy, as well as social and political
determination.Етнолошка истраживања миграција у оквиру
Етнографског института САНУ била су институционално
позиционирана и сврсисходно усмеравана током протеклих
шест деценија, сходно политичким и научним политикама.
Теме и садржаји истраживања усађени су у актуелне
политике, државне интересе и националне идеологије, што
је умногоме одређивало ток, динамику, (не)зависност рада,
односно – њихов утилитарни карактер. Да би се разумело
на који се начин стварала и остваривала политика проучавања миграција,
потребно је расветлити историјски контекст конституисања и конструисања
политика, тј. програма Етнографског института САНУ, који представљају
важан истраживачки пункт и барометар научне актуелности и релевантности.
Издвајају се следеће фазе институтских политика које се доводе у везу са
истраживањем миграција: 1. Период истраживања ареалних области – политика
антропогеографизације (1947–1964); 2. Период истраживања социо-културних промена – политикa етнографизације (1964–1980); 3. Период истраживања
дијаспоре, етницитета и радних миграција – политикa етнологизације
(1980–2000); 4. Истраживања миграција у периоду кризе и транзиције -
антропологизације (након 2000). Етнолошка и антрополошка истраживања
миграција у Србији, иако су се континуирано одвијала у оквиру институтских
програма, нису била довољно фаворизована да би постала релевентна научна
област и академски програм и предмет студија проучавања и едукација. Културно-
историјски приступ у мапирању просторних ареала, етничке категоризације,
функционални приступи друштвеним трансформацијама и симболичко
реструктурирање етничког идентитета били су маркери програмских и научних
политика етнолошког проучавања миграција, имајући у виду временски распон
од средине двадестог века до данас. Истраживачки пут праћења миграција
био је усмераван, али и самосталан, традиционалистички, али и иновативан
у подстицању индивидуалних иницијатива и тимског рада на отварању
теоријских и методолошких врата. Био је то амбивалентан статус истраживања
/ истраживача – између идеологија, политика и науке. Истраживања миграција
Етнографског института САНУ јесу понекад каснила, изостајала, застаревала,
била усмеравана, самоиницијативна, динамична или статична. Истраживања
миграција подразумевају интердисциплинарни приступ, што спутава сваки
дисциплинарни парохијализам, али она такође подразумевају јаке теоријско-
методолошке оквире у свакој од дисциплина. Сигурно је да су микро и макро,
локална и глобална миграцијска тржишта сувише сложене појаве / проблеми, који
се морају отварати са свих страна. Мобилност и функционалност истраживања
сада тражи сарадњу и истраживачку компатибилност, наравно – и финансијску
сналажљивост на научном (интер)националном тржишту. Функционалност
истраживања нема других могућности осим да се ослони на сопствене научне
потенцијале, на финансијско разумевање државних и интернационалних
институција, али изван државног и националног туторства и пропаганде.Тема броја – Истраживање миграција (ур. Јадранка Ђорђевић Црнобрња) / Topic of the Issue – Migration Research (ed. Jadranka Đorđević Crnobrnja
