Đorđević, Ivica

Vojno delo

Serbian

RhinoSec - Repository of the Faculty of Security Studies

 404   ПРИКАЗ КЊИГЕ „ГАВРИЛО ПРИНЦИП – ЕНИГМА СРПСКО-АУСТРИЈСКИХ ШПИЈУНСКИХ БИТАКА“   Ивица Љ. Ђорђевић Универзитет у Београду, Факултет безбедности   ко је судити по књизи под насло-вом „Гаврило Принцип – енигма српско-аустријских шпијунских битака”, онда су на измаку времена о којима Иво Андрић говори када каже: „Дођу тако по-некад времена, када памет заћути, бу-дала проговори, а фукара се обогати”. Наиме, овом приликом представљамо дело капиталне вредности, настало као приватни издавачки подухват двојице аутора који имају довољно животног ис-куства и алтруизма да проговоре о зна-чајном догађају из српске историје. Сарајевски атентат се неретко инструментали-зује како би се доказала злочиначка природа српског народа, док наведена књига даје објективну слику стања и ток догађаја који су претходили самом чину атентата. Милан Мијалковски и Душко Томић на најбољи начин дали су свој допринос обележа-вању стоте годишњице од почетка Првог светског рата. Аутори су одужили свој дуг инте-лектуалаца народу коме припадају и у складу са својим професионалним квалификација-ма дали допринос расветљавању околности у којима је дошло до Сарајевског атентата. Професионални профил аутора (Мијалковски пензионисани професор Факултета без-бедности и некадашњи високи официр војне контраобавештајне службе и Томић профе-сор и познавалац обавештајног рада) омогућио је готово форензичку анализу тока дога-ђаја. Догађај који је обележио прву половину 20. века и чије последице и данас одзвањају светском политичком позорницом још увек није добио коначни епилог. Оглашавање поје-диних квазиистраживача показује да постоје намере одређених квазинаучних кругова да се целокупна кривица за отпочињање Првог светског рата пребаци на српски народ. Разумевање актуелне политике великих сила у односу на интересе Србије захте-ва боље познавање историје него што га има данашња српска интелектуална и поли-тичка елита. Да је постојала свест о историјском контексту догађања током деведесе-тих година прошлог века, вероватно би и садашњи положај Србије био другачији. Ге-ополитичка ситуација је пресудна за контекст Сарајевског атентата и ток догађаја ко-ји су претходили самом чину атентата. Садржај књиге обилује грађом која даје дру-АПРЕДЛОГ ЗА ЧИТАЊЕ Гаврило Принцип – енигма српско-аустријских шпијунских битака, Милан Мијалковски и Душко Томић, Пи-прес, Пирот, 2014, 336 стр. Предлог за читање   405   штвено-историјски контекст националноослободилачком отпору припадника јужно-словенских народа на простору Балканског полуострва. Наиме, у отпору аустроугар-ској окупацији БиХ били су, поред Срба, ангажовани Хрвати и муслимани. У уводу књиге аутори дају приказ тока догађаја у другој половини 19. века, који тре-ба читаоце да уведе у главну тему. Слабљење Турске империје и њена неспособност да контролише окупиране територије доводи до нефункционалности система цареви-не. Експоненти Порте својим неразумним понашањем убрзавају процес распада царе-вине, провоцирајући незадовољство поробљене раје. Хабзбуршка монархија покушава да искористи распад Отоманске империје за реализацију својих пројектованих страте-шких планова. Србија, као Пијемонт не само српског становништва већ и осталих ју-жнословенских народа, представља претњу реализацији планова за ширење аустроу-гарске на југ до Солуна. Та ситуација провоцира значајне шпијунске активности аустро-угарске на простору Балканског полуострва, са посебним фокусом на Србију. Садржај књиге обилује грађом која даје друштвено-историјски контекст ослободилач-ког покрета отпора аустроугарској анексији БиХ. Окупација БиХ од Аустроугарске дала је потпуни легитимитет борцима за слободу названим младобосанцима. Чињеница да су најреволуционарнији млади људи пуни идеала и патриотских осећања погодан је моме-нат за њихову инструментализацију ради реализације интереса актуелних центара моћи. Ти млади људи углавном су имали некритички однос према својим менторима. Показало се да су многи инспиратори догађаја и непосредни учесници у организацији атентата са крајње проблематичним мотивима и биографијама. Аустроугарска шпијунска мрежа, која је постојала на простору читавог Балканског полуострва, стављена је у погон како би се након губљења позиција на српском двору и преваге руског и француског утицаја Краље-вина Србија елиминисала као геополитички фактор. Јачање Србије, њено територијално проширење и утицај на остале територије у региону представљало је опасност по аустро-угарске интересе. Аустроугарска је сматрала логичним да преузме турске територије над којима је Порта губила контролу. Реализација те тежње изазвала је незадовољство код младих људи, које се манифестовало у настајању мреже револуционарних ћелија које су обухваћене једним називом – младобосанци. Идеја која је окупљала људе била је проте-ривање окупатора и стварање заједничке државе Јужних Словена. Револуционарност, младост и неискуство довели су до тога да се у покрет инфил-трирају и припадници разних обавештајних служби. Природни савезник младобосана-ца била је организација Уједињење или смрт, у којој су били и официри српске обаве-штајне службе, што је касније искоришћено да се Србија оптужи као директни органи-затор атентата. Међу младобосанцима било је убачених аустроугарских агената. Читав ток догађаја, како га описују аутори књиге, показује да је Краљевина Србија, благо ре-чено, неосновано оптужена за одговорност у вези са реализацијом и организацијом атентата. Може се пре говорити о заслугама Аустроугарске да се омогући реализација једног, мање-више, дилетантског подухвата идеалиста како би се добио повод за на-пад на ослабљену Србију, након исцрпљујућих балканских ратова. Аргументовано је изнесена теза да је Краљевини Србији у датим околностима најмање одговарало зао-штравање односа са Аустроугарском. Може се говорити о постојању разних заверени-чих група које су се легитимно бориле против окупатора, али држава Србија није имала званичног удела у организацији и раду тих група. Постоје одређени припадници војске и интелектуалци који су подржавали такве активности, али званичници Србије су сма-трали да у то време није пожељно да се заоштравају односи са Аустроугарском. ВОЈНО ДЕЛО, лето/2014   406   Претходни текст је кратак сажетак материјала изложеног у књизи. Аутори су консул-товали бројне архивске изворе и монографије, што даје квалитет анализи. Материјал је изложен на 333 стране са прилозима и респектибилним списком литературе. Три про-фесора Београдског универзитета написали су надахнуте рецензије о тексту. Професо-ри Драган Симеуновић, Зоран Драгишић и Радомир Милашиновић свакако су квалифи-ковани, по својим академским референцама, да суде о предметној области.  Структура изложеног материјала укључује поштовање методолошких правила ис-траживачког поступка. У уводу је дат контекст ситуације и догађаја који су претходили атентату. У целини под називом Експлозија националноослободилачког отпора Младобосанаца дат је приказ покрета отпора у односу на окупатора БиХ. Наслов Енигматични атентаторски актери покрива део који се односи на структуру тајних ослободилачких револуционарних организација на простору БиХ. У овом делу нала-зи се опис веза које су постојале између наведених организација и обавештајних ком-поненти Краљевине Србије и Аустроугарске монархије. У трећој целини дела Шпијун-ско субверзивна агресија Аустроугарске Монархије против Краљевине Србије дат је приказ догађаја везаних за шпијунске акције усмерене против Краљевине Србије и територије које су имале намере да се припоје постојећој српској држави. У овом де-лу посебно је обрађена Анексиона криза и спречавање изласка Србије на море, од-носно разбијање савеза балканских држава. Под насловом Мистериозна шпијунска битка изложене су све дилеме и сумње које постоје у званичну аустроугарску верзи-ју атентата. У овом делу књиге постављена су многа питања, добар део њих је и до-био одговор, али она питања за која није било сигурних изворних докумената и дока-за остављена су суду историје и здравој логици читалаца. Посебно је значајан део књиге који садржи критички осврт на злонамерне анало-гије између покрета младобосанаца и Ал Каиде, као и с тим повезано поређење Га-врила Принципа и Осаме бин Ладена. Такође, аутори упозоравају на неодрживост логике упоређивања Краљевине Србије уочи Првог светског рата и данашњег Ирана. Читаоцима је у форми прилога дат на увид извод Берлинског уговора из 1878. годи-не. Тајни Аустроугарско-руски споразум о Балкану је други прилог. У трећем прилогу је писмо гувернера БиХ Оскара Поћорека упућено министру финансија Аустроугарске. Но-та аустроугарске о објави рата Србији од 28. јула 1914. године је четврти прилог. Прило-зи се завршавају прокламацијом Фрање Јосифа о рату Аустроугарске против Србије. Наведени прилози омогућавају читаоцима да сами промишљају о Сарајевском атен-тату и представљају потврду ставова и анализа изнетих у књизи. Обиље шема и слика, уз стотину наведених извора, довољно говоре о чињеничној утемељености материјала. На крају, придружујемо се мишљењима рецензената и препоручујемо књигу аутора Милана Мијалковског и Душка Томића као незаобилазно штиво истраживачима и сви-ма заинтересованим за историјска дешавања која су претходила догађају који је по ефектима (жртвама и разарању) једна од највећих мрља у историји човечанства. Ова књига, иако је штампана ћирилицом, није ограничена само на српски читалачки круг. Догађаји који су описани обележили су историју свих народа некадашње заједничке др-жаве (најпре Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца), а затим и Југославије. Можда би било поучно да данашњи националисти свих поменутих и непоменутих народа виде ка-ко су међу припадницима њихових народа постојали идеалисти који су у неком делу прошлости сањали о стварању заједничке државе Јужних Словена. 

Milan Mijalkovski, Duško Tomić: Gavrilo Princip - enigma srpsko-austrijskih špijunskih bitaka, Pi-pres, Pirot, 2014

http://rhinosec.fb.bg.ac.rs/bitstream/id/97/224.pdf

Milan Mijalkovski, Duško Tomić: Gavrilo Princip - enigma srpsko-austrijskih špijunskih bitaka, Pi-pres, Pirot, 2014

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

RhinoSec - Repository of the Faculty of Security Studies