This paper describes an on-going project, the collaborative Thematic History of
Music in Portugal and Brazil; it details its context, rationale, concept, structure
and the process that led to its public presentation and preliminary development
at CESEM/FCSH, Universidade Nova de Lisboa. The importance of Africa in the
understanding of some facets not only of modern popular music, but also of 16th-
18th century genres in Portugal and Brazil is particularly stressed; examples of
both polyphonic and instrumental music are given to illustrate this early influence.У овом чланку описан је пројекат који је тренутно у току (2018–2022): зајед-
ничка Тематска историја музике у Португалији и Бразилу. Описан је контекст,
разлози за започињање оваквог пројекта, његова структура и процес који је
довео до јавног представљања и прелиминарних истраживања при Центру за
проучавање социологије и естетике музике CESEM/FCSH, Нови универзи-
тет у Лисабону. Посебно је наглашен значај Африке за разумевање неких ка-
рактеристика не само модерне популарне музике, већ и жанрова португал-
ске и бразилске музике од XVI до XVIII века. У циљу илустровања овог раног
утицаја дати су примери и полифоне и инструменталне музике.
Постојеће историје музике у Португалији и Бразилу старије су од четврт века,
а музиколошке заједнице у обема земљама у великој мери су еволуирале у од-
носу на моменат објављивања ових публикација. Поред тога, последњих де-
ценија интензивирале су се прекоатланске везе међу научницима, а порасла
је и критичка историографска свест; обе околности довеле су до спознаје да
је историја музике с обе стране Атлантика у земљама у којима се говори пор-
тугалски језик недовољно и неадекватно репрезентована. Због тога је циљ
ове тематске историје да превазиђе како националне историјске парадигме,
тако и германоцентрични поглед на музичку прошлост, којим су била обојена
проучавања музике у јужним земљама. Територијални опсег овакве тематске
историје обухвата троугао Иберијско полуострво – Африка – Јужна Америка, са додатним референцама на друге континенте, обухватајући обе Земљи-
не хемисфере. Вештачке поделе на писане и усмене изворе, уметничку и по-
пуларну музику, биће одбачене. Вишеструкост перспектива омогућиће нам да
проучавамо не само композиторе и њихова дела, већ и идеје, рецепцију и ис-
торијат институција, професионална умрежавања, извођачке праксе и друго
