U ovom radu razvijen je model i programski kod za formiranje difrackione slike
svetlosti, koja prolazi kroz tragove u čvrstim trag detektorima. Prostiranje svetlostnog
talasa, koji prolazi kroz trag, modelovan je na osnovu Hajgens-Frenolovog principa.
Napisan je programski kod da se ispita promena difrackione slike svetlosti u zavisnosti
od promene parametara traga. Cilj rada je da se na osnovu difrackione slike traga
odrede parametri traga čestice u trag detektorima.The model and program code for creation of diffraction pattern of the light, when
passes through track in solid state track detectors were developed in the paper.
Wave-light was modelled according to Huygens-Fresnel principle. The program code
was developed for correlation of diffraction pattern and track parameters. The
developed model can be applied for analysis of tracks in track detectors.Зборник радова : XXIX симпозијум ДЗЗСЦГ : Сребрно језеро, 27-29. септембар 2017. годин

Marković, Vladimir M.

Nikezić, Dragoslav

Stevanović, Nenad

VinaR - Repository of the Vinča Institute of Nuclear Sciences

ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ ОД ЗРАЧЕЊА 
СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
XXIX СИМПОЗИЈУМ ДЗЗСЦГ 
Сребрно језеро 
27- 29. септембар 2017. године 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Београд 
2017. године 
ЗБОРНИК 
РАДОВА 
 SOCIETY FOR RADIATION PROTECTION OF  
SERBIA AND MONTENEGRO 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
XXIX SYMPOSIUM DZZSCG 
Srebrno jezero 
27- 29. September 2017 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Belgrade 
2017 
PROCEEDINGS 
 
ЗБОРНИК РАДОВА 
 
XXIX СИМПОЗИЈУМ ДЗЗСЦГ 
27-29.09.2017. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Издавачи: 
Институт за нуклеарне науке „Винча“ 
Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе 
 
 
За извршног издавача: 
Др Борислав Грубор  
 
Уредници: 
Др Јелена Станковић Петровић 
 Др Гордана Пантелић 
  
 
 
ISBN 978-86-7306-144-3 
 
ÓInstitut za nuklearne nauke „Vinča“ 
 
Техничка обрада:  
Јелена Станковић Петровић, Гордана Пантелић 
 
Штампа: 
 Институт за нуклеарне науке ”Винча”, Мике Петровића Аласа 12-14, 11351 
Винча, Београд, Србија 
 
Тираж: 
 150 примерака 
 
Година издања: 
Септембар 2017. 
 
Методе	детекције	и	мерна	инструментација	
 
523 
 
 
DIFRAKCIONA SLIKA TRAGOVA U TRAG DETEKTORIMA 
Nenad STEVANOVIĆ, Vladimir M. MARKOVIĆ, Dragoslav NIKEZIĆ 
Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno matematički fakultet, R. Domanovica 12, 34000 
Kragujevac, Srbija, nstevanovic@kg.ac.rs, vmarkovic@kg.ac.rs, nikezic@kg.ac.rs  
 
SADRŽAJ 
U ovom radu razvijen je model i programski kod za formiranje difrackione slike 
svetlosti, koja prolazi kroz tragove u čvrstim trag detektorima. Prostiranje svetlostnog 
talasa, koji prolazi kroz trag, modelovan je na osnovu Hajgens-Frenolovog principa. 
Napisan je programski kod da se ispita promena difrackione slike svetlosti u zavisnosti 
od promene parametara traga. Cilj rada je da se na osnovu difrackione slike traga 
odrede parametri traga čestice u trag detektorima.  
 
1.  UVOD 
Trag detektori se koriste za detektciju radona/torona i njhovih potomaka, koji su alfa 
emiteri. Alfa čestice, prolaskom kroz detektor, formiraju latentne tragove, koji se, nakon 
nagrizanja detektora, mogu posmatrati optičkim mikroskopom. Oblik formiranih 
tragova zavisi od energije alfa čestica, upadnog ugla, uslova nagriznja i drugih 
parametara [1]. Slika formiranog traga pod mikroskopom, pored oblika traga, zavisi od 
načina fokusiranja mikroskopa i talasne dužine svetlosti kojom se posmatra trag. S 
obzirom da su tragovi dimenzije nekoliko mikrometara, lik traga obuhvataju 
naizmenično raspoređene svetle i tamne oblasti (difrackona slika). U ovom radu je 
predstavljen model formiranja difrackone slike svetlosti, koja prolazi kroz trag 
prozvoljnog oblika, na osnovu Hajgens –Frenelovog principa. Napisan je programski 
kod kojim se određuje raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag. Na osnovu 
toga predstavljena je zavisnost parametara difrakcione slike od parametara traga. Cilj 
rada je da se ispita mogućnost određivanja oblika i parametara traga na osnovu oblika 
formirane difrakcione slike optičkim mikroskopom, što može da unapredi metode 
dektecije. 
 
2.  METODOLOGIJA 
Svetlost talasne dužine  se emituje sa tačkastog izvora , dopire do površi S i na 
ekranu E se posmatra difrakciona slika. Njihova geometrija, u koordinatnom sistemu 
Oxyz je prikazana na sl. 1. Izvor je pozicioniran na z-osi, na rastojanju zI od površi S i 
ima koordinate (0,0,-zI). Ekran je ravan normalna na z osuna rastojanju  ze od xOy 
ravni. Segment prepreke dS ima koordinate (xs,ys,zs) i definisan je vektorom normale n
!
. 
U odnosu na izvor, I, segment površi dS je definisan vektorom r
!
. Tačka P na ekranu, 
do koje dopire svetlost, ima koordinate P(xe,ye,ze) i definisana je vektorom R
!
u odnosu 
na segment dS.  
Jačina električnog polja svetlosti koja dopire do tačke P definisana je sledećim izrazom 
[2, 3]: 
( ) ( )òò ---=
S
Rkrkti
P
dseEa
rR
i
E
!!!!
wgb
l
,
1 .       (1) 
 
XXIX	Симпозијум	ДЗЗСЦГ	
 
524 
 
 
Slika 1. Geometrija difrakcije svetlosti na proizvoljnoj površi 
 
koji se naziva Fresnel-Kirchhoff integral, gde je a(β,γ)= 0.5(cosγ+cosβ)  
inklinacioni faktor. Intenzitet svetlosti u tački P se može odrediti kao 
 
           (2) 
Analiticki izraz za jacinu elektricnog polja na ekranu je moguće dobiti samo za 
specifične slučajeve [4-7]. U ovom radu, jačina električnog polja i intenzitet svetlosti su 
računati numerički [8, 9], gde se mogu videti detalji racunanja, a ovde su prikazani 
samo osnovni koraci.  
Zadaju se parametri traga (konusa): radijus, R, dužina, L, rastojanje osnove 
konusa do ekrana ze ; koordinate tačke P na ekranu;  talasna dužina svetlosti, λ. Krug 
radijusa R se podeli na segmente površi dD= ρdρdφ, gde je ρ irastojanje segmenta od 
centra kruga, a φ  je polarni ugao. Odabrano je da dρ=0.01⋅R, a dφ=0.01⋅2⋅π. 
Koordinate segmenta su (xD=ρ·cosφ, yD=ρ·sinφ). Na osnovu jednačine konusa, mogu se 
odrediti koordinate i veličina segmenta dS koji pripada površi konusa. Nakon toga 
vector normale tog segmenta i inklinacioni factor. Fazni pomeraj talasnog fronta od 
izvora I , preko segmenta dS do tačke P na ekranu je  , gde su np 
i ns indeksi prelamanja sredine pre i nakon konusnog traga. 
 
3.  REZULTATI I DISKUSIJA 
U ovom radu smatrano je da su tragovi, nastali nakon nagrizanja detektora, pravi 
konusi. Konusi su radijusa R i visine H, čija je osa konusa normalna na površ detektora. 
Talasna dužina svetlosti je λ=633 nm. Indeks prelamanja detektora je nd=1,5. Na slici 2, 
prikazana je raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag oblika konusa visine 
H=5 µm, za različite radijuse. Može se zaključiti da sa porastom radijusa traga, 
intenzitet svetlosti difrakcione slike raste. Razlog za to je što pri nižim vrednostima 
radijusa traga, dolazi do totalne refleksije na površini traga (omotaču konusa). Pored 
toga, sa grafika se vidi da broj perifernih maksimuma raste sa porastom radijusa traga. 
Širina centralnog maksimuma opada sa porastom radijusa traga.  
 
Методе	детекције	и	мерна	инструментација	
 
525 
 
 
 
Slika 2. Raspodela intenziteta svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa 
visine H=5 µm, za različite vrednosti radijusa 
 
Na slici 3 prikazana je raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag oblika 
konusa radijusa R=3 µm  za različite vrednosti dužine traga. Osa traga je normalna na 
površ detektora. Sa grafika sa vidi da intenzitet svetlosti opada sa porastom dužine 
traga, dok se broj perifernih maksimuma ne menja. Širina centralnog maksimuma ostaje 
nepromenjena sa porastom dužine traga. 
 
Slika 3. Raspodela intenziteta svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa 
radijusa R=3 µm, za različite vrednosti visine traga 
 
Na slici 4 prikazana je raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag oblika 
konusa radijusa R=3 µm  i visine H=5 µm  za različite vrednosti rastojanja ravni 
posmatranja (žižne ravni) od površi detektora. Sa grafika sa vidi da intenzitet svetlosti 
opada sa porastom rastojanja žižne ravni od površi detektora. Širina centralnog 
maksimuma raste i lokalni maksimumi isčezavaju. 
XXIX	Симпозијум	ДЗЗСЦГ	
 
526 
 
 
Slika 4. Raspodela intenziteta svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa 
radijusa R=3 µm i visine R=5 µm, za različite vrednosti rastojanja ravni 
posmatranja od površi detektora 
 
Na sledećoj slici date su dvodimenzionalne difrakcione slike traga R=3 µm i visine R=5 
µm dobijene simulacijom, kao rezultat razvijenog programskog koda. Difrakcione slike 
su prikazane za različita rastojanja ravni fokusiranja, 1 mm i 2 mm, od površi detektora.  
 
Slika 5. Difrackiona slika svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa 
radijusa R=3 µm i visine R=5 µm, za različite vrednosti rastojanja ravni 
posmatranja od površi detektora 
 
Na slici 6 prikazan je trag posmatran optičkim mikroskopom, za različita rastojanja 
ravni fokusiranja od površi detektora. Rastojanje ravni fokusiranja raste sa oznacenim 
rednim brojem difrakcione slike. Može se zaključiti da se veličina lika menja sa 
promenom položaja ravni fokusiranja, da se menja i raspored difrackionih maksimuma i 
minimuma, kao i intenzitet svetlosti centralnog maksimuma.  
	
Методе	детекције	и	мерна	инструментација	
 
527 
 
 
 
Slika 6. Difrackiona slika traga pod optičkim mikroskopom 
 
4.  ZAKLJUČAK 
U ovom radu predstavljen je model i razvijen je program za kreiranje difrakcione slike 
svetlosti koja prolazi kroz nagrizane tragove u trag detektoru oblika pravog konusa. 
Model je razvijen na osnovu Hajgens-Frenelovog principa prostiranja svetlosti. Nađena 
je zavisnost promene difrakcione slike u zavisnosti od parametara traga. Model prikazan 
u ovom radu je dobra osnova za proučavanje difrakcione slike svetlosti tragova u trag 
detektorima u cilju nalaženja korelacije između parametara traga i difrakcione slike. 
 
5.  ZAHVALNICA 
Ovaj rad je podržan od strane Ministarstva za prosvetu,  nauku i tehnološki razvoj 
Republike Srbije, pod projektom ON 171021. 
 
6.  LITERATURA: 
[1]  D. Nikezic, K.N. Yu, Formation and growth of tracks in nuclear track materials, 
Math. Sci. Eng. R46, 2004, 51. 
[2]  D. M. Nikolić. Eksperimenti sa difrakcijom svetlosti i njihov značaj za nastavu 
fizike.Doktorska disertacija, Prirodno–matematički fakultet, Niš, 2013.  
[3]  K. G. Makris, D. Psaltis. Huygens–Fresnel diffraction and evanescent waves. Optics 
Communications 284, 2011, 1686–1689. 
[4] Y. Cui, W. Zhang, J. Wang, M. Zhang,  S Teng. Fresnel diffraction of aperture with 
rough edge. Journal of Optics 17, 2015, 065607. 
[5]  K. M Abedin, S.M. M Rahman. The iterative Fresnel integrals method for Fresnel 
diffraction from tilted rectangular apertures: Theory and simulations. Optics & 
Laser Technology 44, 2012, 939–947. 
[6]  A. Belafhal, L. Dalil-Essakali, M. Fahad. Fraunhofer diffraction by conical tracks. 
Optics Communications 175, 2000, 51–55.  
XXIX	Симпозијум	ДЗЗСЦГ	
 
528 
 
[7]  M. Ibnchaikh, K. Nassim, A. Belafhal. Theoretical study of Fraunhofer diffraction 
by hemispherical tracks. Phys. Chem. News 4, 2001, 15-18 
[8] N.  Stevanovic, V.M. Markovic, D. Nikezic New method for determination of 
diffraction light pattern od arbitrary surfaces. Optics & Laser Technology. 90, 2017, 
90-95. 
[9]  N. Stevanovic, V.M. Markovic. Diffraction pattern by rotated conical tracks in solid 
state nuclear track detectors Optics & Laser Technology 80, 2016, 204-208.  
 
 
 
DIFFRACTION PATTERN OF THE LIGHT ON TRACK IN TRACK 
DETECTORS 
Nenad STEVANOVIĆ, Vladimir M. MARKOVIĆ, Dragoslav NIKEZIC 
University of Kragujevac, Faculty of Science, R. Domanovica 12, 34000 Kragujevac, 
Serbia, nstevanovic@kg.ac.rs, vmarkovic@kg.ac.rs, nikezic@kg.ac.rs 
 
ABSTRACT 
The model and program code for creation of diffraction pattern of the light, when 
passes through track in solid state track detectors were developed in the paper. 
Wave-light was modelled according to Huygens-Fresnel principle. The program code 
was developed for correlation of diffraction pattern and track parameters. The 
developed model can be applied for analysis of tracks in track detectors.  


Croatian

Diffraction pattern of the light on track in track detectors

Repository of the Vinča Nuclear Institute (VinaR)

ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ ОД ЗРАЧЕЊА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ                     XXIX СИМПОЗИЈУМ ДЗЗСЦГ Сребрно језеро 27- 29. септембар 2017. године          Београд 2017. године ЗБОРНИК РАДОВА  SOCIETY FOR RADIATION PROTECTION OF  SERBIA AND MONTENEGRO                       XXIX SYMPOSIUM DZZSCG Srebrno jezero 27- 29. September 2017           Belgrade 2017 PROCEEDINGS  ЗБОРНИК РАДОВА  XXIX СИМПОЗИЈУМ ДЗЗСЦГ 27-29.09.2017.          Издавачи: Институт за нуклеарне науке „Винча“ Друштво за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе   За извршног издавача: Др Борислав Грубор   Уредници: Др Јелена Станковић Петровић  Др Гордана Пантелић     ISBN 978-86-7306-144-3  ÓInstitut za nuklearne nauke „Vinča“  Техничка обрада:  Јелена Станковић Петровић, Гордана Пантелић  Штампа:  Институт за нуклеарне науке ”Винча”, Мике Петровића Аласа 12-14, 11351 Винча, Београд, Србија  Тираж:  150 примерака  Година издања: Септембар 2017.  Методе	детекције	и	мерна	инструментација	 523   DIFRAKCIONA SLIKA TRAGOVA U TRAG DETEKTORIMA Nenad STEVANOVIĆ, Vladimir M. MARKOVIĆ, Dragoslav NIKEZIĆ Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno matematički fakultet, R. Domanovica 12, 34000 Kragujevac, Srbija, nstevanovic@kg.ac.rs, vmarkovic@kg.ac.rs, nikezic@kg.ac.rs   SADRŽAJ U ovom radu razvijen je model i programski kod za formiranje difrackione slike svetlosti, koja prolazi kroz tragove u čvrstim trag detektorima. Prostiranje svetlostnog talasa, koji prolazi kroz trag, modelovan je na osnovu Hajgens-Frenolovog principa. Napisan je programski kod da se ispita promena difrackione slike svetlosti u zavisnosti od promene parametara traga. Cilj rada je da se na osnovu difrackione slike traga odrede parametri traga čestice u trag detektorima.   1.  UVOD Trag detektori se koriste za detektciju radona/torona i njhovih potomaka, koji su alfa emiteri. Alfa čestice, prolaskom kroz detektor, formiraju latentne tragove, koji se, nakon nagrizanja detektora, mogu posmatrati optičkim mikroskopom. Oblik formiranih tragova zavisi od energije alfa čestica, upadnog ugla, uslova nagriznja i drugih parametara [1]. Slika formiranog traga pod mikroskopom, pored oblika traga, zavisi od načina fokusiranja mikroskopa i talasne dužine svetlosti kojom se posmatra trag. S obzirom da su tragovi dimenzije nekoliko mikrometara, lik traga obuhvataju naizmenično raspoređene svetle i tamne oblasti (difrackona slika). U ovom radu je predstavljen model formiranja difrackone slike svetlosti, koja prolazi kroz trag prozvoljnog oblika, na osnovu Hajgens –Frenelovog principa. Napisan je programski kod kojim se određuje raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag. Na osnovu toga predstavljena je zavisnost parametara difrakcione slike od parametara traga. Cilj rada je da se ispita mogućnost određivanja oblika i parametara traga na osnovu oblika formirane difrakcione slike optičkim mikroskopom, što može da unapredi metode dektecije.  2.  METODOLOGIJA Svetlost talasne dužine  se emituje sa tačkastog izvora , dopire do površi S i na ekranu E se posmatra difrakciona slika. Njihova geometrija, u koordinatnom sistemu Oxyz je prikazana na sl. 1. Izvor je pozicioniran na z-osi, na rastojanju zI od površi S i ima koordinate (0,0,-zI). Ekran je ravan normalna na z osuna rastojanju  ze od xOy ravni. Segment prepreke dS ima koordinate (xs,ys,zs) i definisan je vektorom normale n!. U odnosu na izvor, I, segment površi dS je definisan vektorom r!. Tačka P na ekranu, do koje dopire svetlost, ima koordinate P(xe,ye,ze) i definisana je vektorom R!u odnosu na segment dS.  Jačina električnog polja svetlosti koja dopire do tačke P definisana je sledećim izrazom [2, 3]: ( ) ( )òò ---=SRkrktiPdseEarRiE!!!!wgbl,1 .       (1)  XXIX	Симпозијум	ДЗЗСЦГ	 524   Slika 1. Geometrija difrakcije svetlosti na proizvoljnoj površi  koji se naziva Fresnel-Kirchhoff integral, gde je a(β,γ)= 0.5(cosγ+cosβ)  inklinacioni faktor. Intenzitet svetlosti u tački P se može odrediti kao             (2) Analiticki izraz za jacinu elektricnog polja na ekranu je moguće dobiti samo za specifične slučajeve [4-7]. U ovom radu, jačina električnog polja i intenzitet svetlosti su računati numerički [8, 9], gde se mogu videti detalji racunanja, a ovde su prikazani samo osnovni koraci.  Zadaju se parametri traga (konusa): radijus, R, dužina, L, rastojanje osnove konusa do ekrana ze ; koordinate tačke P na ekranu;  talasna dužina svetlosti, λ. Krug radijusa R se podeli na segmente površi dD= ρdρdφ, gde je ρ irastojanje segmenta od centra kruga, a φ  je polarni ugao. Odabrano je da dρ=0.01⋅R, a dφ=0.01⋅2⋅π. Koordinate segmenta su (xD=ρ·cosφ, yD=ρ·sinφ). Na osnovu jednačine konusa, mogu se odrediti koordinate i veličina segmenta dS koji pripada površi konusa. Nakon toga vector normale tog segmenta i inklinacioni factor. Fazni pomeraj talasnog fronta od izvora I , preko segmenta dS do tačke P na ekranu je  , gde su np i ns indeksi prelamanja sredine pre i nakon konusnog traga.  3.  REZULTATI I DISKUSIJA U ovom radu smatrano je da su tragovi, nastali nakon nagrizanja detektora, pravi konusi. Konusi su radijusa R i visine H, čija je osa konusa normalna na površ detektora. Talasna dužina svetlosti je λ=633 nm. Indeks prelamanja detektora je nd=1,5. Na slici 2, prikazana je raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag oblika konusa visine H=5 µm, za različite radijuse. Može se zaključiti da sa porastom radijusa traga, intenzitet svetlosti difrakcione slike raste. Razlog za to je što pri nižim vrednostima radijusa traga, dolazi do totalne refleksije na površini traga (omotaču konusa). Pored toga, sa grafika se vidi da broj perifernih maksimuma raste sa porastom radijusa traga. Širina centralnog maksimuma opada sa porastom radijusa traga.   Методе	детекције	и	мерна	инструментација	 525    Slika 2. Raspodela intenziteta svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa visine H=5 µm, za različite vrednosti radijusa  Na slici 3 prikazana je raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag oblika konusa radijusa R=3 µm  za različite vrednosti dužine traga. Osa traga je normalna na površ detektora. Sa grafika sa vidi da intenzitet svetlosti opada sa porastom dužine traga, dok se broj perifernih maksimuma ne menja. Širina centralnog maksimuma ostaje nepromenjena sa porastom dužine traga.  Slika 3. Raspodela intenziteta svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa radijusa R=3 µm, za različite vrednosti visine traga  Na slici 4 prikazana je raspodela intenziteta svetlosti koja prolazi kroz trag oblika konusa radijusa R=3 µm  i visine H=5 µm  za različite vrednosti rastojanja ravni posmatranja (žižne ravni) od površi detektora. Sa grafika sa vidi da intenzitet svetlosti opada sa porastom rastojanja žižne ravni od površi detektora. Širina centralnog maksimuma raste i lokalni maksimumi isčezavaju. XXIX	Симпозијум	ДЗЗСЦГ	 526   Slika 4. Raspodela intenziteta svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa radijusa R=3 µm i visine R=5 µm, za različite vrednosti rastojanja ravni posmatranja od površi detektora  Na sledećoj slici date su dvodimenzionalne difrakcione slike traga R=3 µm i visine R=5 µm dobijene simulacijom, kao rezultat razvijenog programskog koda. Difrakcione slike su prikazane za različita rastojanja ravni fokusiranja, 1 mm i 2 mm, od površi detektora.   Slika 5. Difrackiona slika svetlosti nakon prolaska kroz trag oblika konusa radijusa R=3 µm i visine R=5 µm, za različite vrednosti rastojanja ravni posmatranja od površi detektora  Na slici 6 prikazan je trag posmatran optičkim mikroskopom, za različita rastojanja ravni fokusiranja od površi detektora. Rastojanje ravni fokusiranja raste sa oznacenim rednim brojem difrakcione slike. Može se zaključiti da se veličina lika menja sa promenom položaja ravni fokusiranja, da se menja i raspored difrackionih maksimuma i minimuma, kao i intenzitet svetlosti centralnog maksimuma.  	Методе	детекције	и	мерна	инструментација	 527    Slika 6. Difrackiona slika traga pod optičkim mikroskopom  4.  ZAKLJUČAK U ovom radu predstavljen je model i razvijen je program za kreiranje difrakcione slike svetlosti koja prolazi kroz nagrizane tragove u trag detektoru oblika pravog konusa. Model je razvijen na osnovu Hajgens-Frenelovog principa prostiranja svetlosti. Nađena je zavisnost promene difrakcione slike u zavisnosti od parametara traga. Model prikazan u ovom radu je dobra osnova za proučavanje difrakcione slike svetlosti tragova u trag detektorima u cilju nalaženja korelacije između parametara traga i difrakcione slike.  5.  ZAHVALNICA Ovaj rad je podržan od strane Ministarstva za prosvetu,  nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, pod projektom ON 171021.  6.  LITERATURA: [1]  D. Nikezic, K.N. Yu, Formation and growth of tracks in nuclear track materials, Math. Sci. Eng. R46, 2004, 51. [2]  D. M. Nikolić. Eksperimenti sa difrakcijom svetlosti i njihov značaj za nastavu fizike.Doktorska disertacija, Prirodno–matematički fakultet, Niš, 2013.  [3]  K. G. Makris, D. Psaltis. Huygens–Fresnel diffraction and evanescent waves. Optics Communications 284, 2011, 1686–1689. [4] Y. Cui, W. Zhang, J. Wang, M. Zhang,  S Teng. Fresnel diffraction of aperture with rough edge. Journal of Optics 17, 2015, 065607. [5]  K. M Abedin, S.M. M Rahman. The iterative Fresnel integrals method for Fresnel diffraction from tilted rectangular apertures: Theory and simulations. Optics & Laser Technology 44, 2012, 939–947. [6]  A. Belafhal, L. Dalil-Essakali, M. Fahad. Fraunhofer diffraction by conical tracks. Optics Communications 175, 2000, 51–55.  XXIX	Симпозијум	ДЗЗСЦГ	 528  [7]  M. Ibnchaikh, K. Nassim, A. Belafhal. Theoretical study of Fraunhofer diffraction by hemispherical tracks. Phys. Chem. News 4, 2001, 15-18 [8] N.  Stevanovic, V.M. Markovic, D. Nikezic New method for determination of diffraction light pattern od arbitrary surfaces. Optics & Laser Technology. 90, 2017, 90-95. [9]  N. Stevanovic, V.M. Markovic. Diffraction pattern by rotated conical tracks in solid state nuclear track detectors Optics & Laser Technology 80, 2016, 204-208.     DIFFRACTION PATTERN OF THE LIGHT ON TRACK IN TRACK DETECTORS Nenad STEVANOVIĆ, Vladimir M. MARKOVIĆ, Dragoslav NIKEZIC University of Kragujevac, Faculty of Science, R. Domanovica 12, 34000 Kragujevac, Serbia, nstevanovic@kg.ac.rs, vmarkovic@kg.ac.rs, nikezic@kg.ac.rs  ABSTRACT The model and program code for creation of diffraction pattern of the light, when passes through track in solid state track detectors were developed in the paper. Wave-light was modelled according to Huygens-Fresnel principle. The program code was developed for correlation of diffraction pattern and track parameters. The developed model can be applied for analysis of tracks in track detectors.  

http://vinar.vin.bg.ac.rs/bitstream/id/20707/Stevanovic_523.pdf

Diffraction pattern of the light on track in track detectors

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

VinaR - Repository of the Vinča Institute of Nuclear Sciences

Repository of the Vinča Nuclear Institute (VinaR)