Aleksandar Božović

Božović, Aleksandar

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

ALEKSANDA R Božovxć SADASNJE MOGUCNOSTI DELOVANJA UN NA RESAVANJE KRIZE NA BL I SK O M ISTOKU l. Peto vanredno hitno zasedanje Generalne skupštine UN (17. juni do 23. juli 1967) nije bilo u stanju da usvoji zahtev za otklanjanje po-sledica oružanog sukoba na Bliskom istoku (povlačenje izraelskih oru-žanih snaga s okupiranih teritorija arapskih država), niti da pronađe široko prihvatljivu osnovu za otpočinjanje rešavanja problema koji čine celinu dugogodišnjeg arapsko-izraelskog spora. Odnos snaga na zase-clanju bio je takav da nije bilo moguće nametanje većinskih formula koje bi davale podršku jednoj ili drugoj strani. Razlozi za podelu glasova, p ri čemu je došlo do stavljanja malih i srednjih zemalja- inače najčešće jedinstvenih kad se radi o otporu politici sile ili agresije - na suprotne pozicije, bili su mnogostruki. Nije se radilo samo o pritisku, političkom i ekonomskom od strane SAD na mnoge zemlje - a to je svakako bio osnovni razlog - nego i o nastojanjima prilično velikog broja zemalja da izvrše pritisak da se konačno počne s traženjem celotivih rešenja koja će u toj oblasti stvoriti uslove za trajniji mir. Zauzimajući takav stav, te zemlje nisu, međutim, nijednog momenta opravdavale akcije, stav i zahteve vlade Izraela, niti su Izraelu davale podršku u bilo čemu. osim u pravu da postoje u uslovima mira i bezbednosti. To je došlo do izražaja i prilikom usvajanja rezolucije o Jerusalimu, kojom Gene-ralna skupština smatra ništavnim sve mere preduzete od strane vlade Izraela sa ciljem da izmeni status okupiranog dela J erusalima i koja re-zolucija je usvojena sa 99 glasova. 2. Uprkos neuspehu, prvog u istoriji svog dosadašnjeg rada, da usvoji zahtev za neodložno povlačenje oružanih snaga s teritorije članova UN, Generalna skupština je postavila u suštini osnove na kojima treba tražiti dugoročnije rešenje arapsko-izraelskog spora. Pre svega, Generalna skupština je odbacila tezu da rešenje treba tražiti van U jedin jenih na-cija, u direktnim pregovorima između strana u sukobu, što bi vodilo dik-tatu pobednika. Istovremeno, jasno je potvrdila principe na osnovu ko-jih se moraju tražiti rešenja. T i principi su: - mir ne može počivati na p retnji silom ili na upotrebi sile. Nedopu--~tivo je pribegavanje sili u međunarodnim odnosima, osvajanje teritorija BOZOVIC - UN l RESA VANJE KJUZE ... 223 silom i njihovo zadržavanje pod okupacijom s ciljem uslovljavanja pre-govora, vršenja pritiska i diktiranja uslova mira; - obaveza mirnog rešavanja sporova; - pravo svih država na Bliskom istoku na postojanje, na nezavisnost i na teritorijalni integritet i obaveze da se to pravo poštuje, što uključuje odustajanje od svake pretnje silom ili upotrebe sile i odricanja od stanja zaraćenosti i zahteva koji proizlaze iz postojanja takvog stanja; - pravo proteranog i izbeglog stanovništva Palestine na povratak ili ako to ono želi, na odgovarajuću kompenzaciju: - pravo slobodne plovidbe međunarodnim vodenim putovima; - obaveza Ujedinjenih nacija da preduzmu potrebne mere, političkog i drugog karaktera, za sprovođenje izloženih principa i očuvanje mira na Bliskom istoku. 3. Navedeni principi čine suštinu rezolucije koju je jednoglasno u~o­jio Savet bezbednosti i na čijim osnovama se sada pokušava naći formula za otklanjanje najneposrednije i najteže posledice prošlogodišnjeg su-koba- okupacije teritorije UAR, Sirije i Jordana - i za stvaranje uslova za rešavanje ostalih aspekata arapsko-izraelskog sukoba. Osnovna sla-bost pomenute rezolucije- što je naj češće slabost svih pokušaja kompro-miziranja na račun principa jasno definisanih u Povelji - jeste u tome što u njenom tekstu protagonisti potpuno suprotnih teza nalaze potvrdu svojih stavova. Vlada Izraela i zemlje koje joj daju podršku ili se javno ne distanciraj u od njenih zahteva, smatraju da nema povlačenja bez re-šavanja i drugih pitanja. Arapske zemlje, podržane od velikog broja zemalja koje su protiv upotrebe oružane sile u odnosima među državama i koje vide veliku opasnost za svoju i opštu bezbednost u prihvatanju politike svršenog čina kao polazne pozicije u navodnom »pohodu za ča­stan mir«, nalaze u rezoluciji potvrdu svog shvatanja da ne može biti pravičnog rešenja u uslovima pregovaranja sa pozicija sile i okupacije i da je zato prihvatanje povlačenja sa okupiranih teritorija preduslov za pristupanje rešavanju i drugih pitanja. 4. Posmatrane u kontekstu debate i stavovi raznih zemalja u Savetu bezbednosti, na 5. vanrednom hitnom zasedanju Generalne skupštine i na 22. zasedanju Generalne skupštine i ranije pomenutih principa koj i su lom prilikom bili potvrđeni , rezolucija Saveta bezbednosti zamišljena je. !wo okvir u kojem U jedin jene nacije nastavljaju s naporima za traženje rešenja. Međutim, u prisustvu činjenice da su interesi nekih velikih sila - pre svega SAD - na tom području anga.žovani u takvoj meri da te sile neće dopustiti usvajanje odluke da Ujedilijene nacije preduzmu korake da se okonča okupacija arapskih teritorija kao prvi korak u traženju re-šenja i za druge probleme na Srednjem istoku, pred Ujedinjene nacije se postavlj a veoma složen zadatak da se u proces diplomatske aktivnosti i angažovanja miroljubivih zemalj a, razradi šema jednog celovitog re-šenja. Ta šema bi trebalo da određenije ukaže na rešenja raznih aspe-kata ovog složenog problema, prihvatljiva za obe strane u sporu i za medunarodnu zajednicu. Jednom usaglašene formule bi se počele spro-voditi , pri čemu bi prioritet svakako moralo dobiti povlačenje izraelskih oružanih snaga s okupiranih teritorija, uz istovremeno preduzimanje ko-raka za obezbeđenje od eventualnih akcija koje bi mogle otežati ili one-mogućiti odvijanje dogovorenog procesa. Najvažniji zadatak Ujedinjenih nacija i država članica u sadašnjoj fazi traženja osnovnih elemenata jednog obuhvatnog rešenja za sve gla-vne aspekte arapsko-izraelskog spora, yto je istovremeno i preduslov za njegovu realizaciju, jeste, svakako, davanje pune političke i druge po-drške naporima arapskih zemalja za očuvanje svoje nezavisnosti i neza-visne politike, a u tom smislu i za pružanje uspešnog otpora raznim for-mama pritiska i mešanja drugih zemalja, pre svega velikih sila, u unu-trašnje poslove arapskih zemalja i u odnose među arapskim zemljama. Ujedinjene nacije imaju, naime, pravo da od velikih sila zahtevaju da - ako već ne žele da pomognu napore za traženje rešenja na principima Povelje - svoju politiku i akcije usaglase sa obavezama koje imaju kao članovi UN i posebno kao velike sile. Drugim rečima, da se uzdrže od akcija koje ometaju napore arapskih zemalja i Ujedinjenih nacija da se što pre nađe političko rešenja i od pokušaja da stvaranjem novih sa-veza i grupacija na tom području postavljaju osnove za buduće sukobe. 5. Osnovne pretpostavke čije je ostvarenje neophodno ako se zaista želi celovito rešenje problema koji su u osnovi ili su nastali tokom do-sadašnjeg razvoja arapsko-izraelskih odnosa, bili b i: a) povlačenje izraelskih oružanih snaga sa svih teritorija okupiranih u toku prošlog sukoba; b) priznanje prava svih država na postojanje, nezavisnosti i teritori-jalni integritet i obaveza uzdržavanja od upotrebe sile ili pretnje silom: e) stvaranje demilitarizovanih zona sa obe strane linije primirja iz-medu Izraela i arapskih država; d) garantovanje linije uspostavljene ugovorima o primirju od strane Saveta bezbednosti ili postavljanja snaga UN sa obe strane linije pri-mirja ; e) obezbedenje prava pristupa pripadnicima svih veroispovesti svetim mestima u Jerusalimu; f) sloboda plovidbe Tiranskim moreuzom, obezbedenja, ako treba, pri-sustvom snaga UN, bez prejudiciranja osnovnih prava UAR i odluke medunarodnog suda pravde; i) sloboda plovidbe Suecom za sve s tim što ne bi isključivala postup-nost u sprovođenju ovog principa; o) prekid stanja zaraćenosti; h) priznavanje prava izbeglica na slobodan izbor izmedu repatrija-cije i obeštećenja onih koji ne budu želeli povratak, obaveza Izraela na novčanu kompenzaciju. Obaveza međunarodne zajednice na stvaranje fonda za pokriće razlike između kompenzacije i troškova integracije, obaveza arapskih zemalja da olakšaju integraciju onih koji ne žele po-vratak, po mogućnosti u područja udaljena od granica sa Izraelom. Pro-blemi izbjeglica, odnosno podržavanja Palestinaca nalazi se u osnovi arapsko-izraelskog sukoba, njima je počeo ovaj sukob i ne može biti BOZOVIC- UN l RESA VANJE KRIZE ... 225 trajnijeg mira na Srednjem istoku, ako problem izbeglica ne bude rešen na zadovoljavajući način . j) delimitacija granice uz prisustvo i pomoć UN pri čemu se ne isklju-čuju izvesne manje korekcije na pojedinim područjima i odgovara-jućih sporazuma koji bi u ovom pogledu zamenili sporazume o primirju. 6. Postizanje razumevanja o osnovnim pretpostavkama gornje šeme preduslov je, pri sadašnjem odnosu snaga, za njeno sprovođenje. počev, razume se, s povlačenjem izraelskih oružanih snaga, jer bi uslovljavanje povlačenja i rešavanjem svih drugih pitanja kako to zahteva Izrael, zna-čilo prihvatanje politike svršenog čina. Izvršenje nekih od elemenata šeme trebaće, možda, da bude sinhronizovano, što ne znači i međusobno uslovljeno. Pre svega je tu reč o povlačenju i priznavanju prava svih dr-žava na Srednjem Istoku, na postojanje i teritorijalni integritet, verovat-no i uz prekid stanja zaraćenosti , koje će stupiti na snagu, obavezno pod pretn jom akcije Saveza bezbednosti, u momentu kada povlačenje bude okončano. Izvršenje ostalih akcija ne mora obavezno da bude meduza vis· no ni u lovljeno. T ako, npr. neki smatraju da bi sloboda plovidbe Sue-com za izraelske brodove mogla stupiti na snagu čim se prihvate princip\ za rešavanje pitanja izbeglica, ne čekajući njihovo potpuno stvarno sprovođenje. 7. Odbijanje Izraela da povuče svoje oružane snage s okupiranih pod-ručja na bazi principa koji uzimaju u obzir opravdane zahteve stano-vništva Izraela da žive u miru i bezbednosti, vodi, neminovno, stvaranju uslova njegove veće izolacije, u kojoj bi U jedinjene nacije bile u sta-nju da odlukom Saveta bezbednosti, podržane od strane najvećeg broja svih članova UN, nametnu rešenja, pri čemu bi, sigurno je, elemenat prinude delovao i u odnosu na arapske zemlje (priznanje prava na po-stojanje i prekid stanja zaraćenosti). Mnogi smatraju da bi takav put najbrže vodio rešenju jer bi, pored ostalog, vlade arapskih zemalja i Iz-raela oslobodio od optužbi javnog mnjenja u tim i drugim zemljama za kapitulaciju pred drugom stranom. 8. Gledane isključivo u svetlu odredbi Povelje, mogućnosti Ujedinje-nih nacija da nametnu rešenja pravno su neograničene. Savet bezbedno-sti ima pravo da Izraelu naredi povlačenje i da u slučaju odbijanja pri-meni prinudne mere, obavezujući države da u njihovom sprovođenju učestvuju . No, to je samo pravno-teoretski. Politički je takvo rešenje u ovom momentu teško ostvarivo, jer sposobnost akcije UN odreduje spremnost njihovih čl anova, posebno velikih sila, da takvo rešenje i po-drže. A neke velike sile i jedan broj članova UN, na to nisu spremni. Otuda neophodnost nastojanja da se traži političko rešenje, pri čemu su članovi U jedin jenih nacija, zainteresovani za usvajanje dugoročnijih rešenja koja će obezbedili trajniji mir, dužni da ulože napore za otvara-nje takve perspektive koja će svim narodima na Srednjem istoku obez-bedili osnovne nacionalne interese i život u miru i bezbednosti, što je i bio cilj ranijih rezolucija Generalne skupštine o podeli Palestine i o principima na osnovu kojih treba tražiti rešenja za probleme koji su tada nastali . 

Sadašnje mogućnosti delovanja UN na rešavanje krize na Bliskom istoku

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia