Momčilo Peleš

Croatian

Peleš, Momčilo

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

MOMCILO PELES JUGOSLA VIJA I UJEDINJENE NACIJE Stav Jugoslavije prema UN de terminisan je njenom opštom spoljnom po-litikom, aktivnošću na međunarodnom planu i pogledima o neophodnosti ostva-renja najšire saradnje u razmatran ju i rešavanju akutnih problema savremenog sve ta. Naša zemlja je od stvaranja UN bila uverena d a je pos tojanje svetske organizacije imperativna potreba međunarodne zajednice, ko ja, poučena isku-stvima iz p rvih pokušaja udruživanja u svetskirn okvirima kr.oz D ruštvo na-roda i katastrofaln~m p osledicama II svetskog rata, mora d a teži razvoju i učv~šćenju univerzalnog međunarodnog mehanizma za regulisanje onih pita-nja od kojih najdirektnije zavisi očuvanje mira i b ezbednosti. Polazeći od toga, Jugoslavija nije prih vatila i ne prihvata tezu da su U pre svega politička tribina ili forum za iznošenje stavova pojedin ih zemalja. Ona smatra .da treba da se U sve više i brže pretvaraju u mehanizam za međunarodno p regovaranje i instrument za rešavanje svih vitalnih p roblema današnjice. Sve dinamičniji i kompleksniji razvoj međunarodnih odnosa u ra-znim domenima sve urgentnije zahteva jačanje upravo tih funkcija svetske or-ganizacije . Istovremeno, to pokazuje da je današnji svet teško zami~liti b ez UN, odnosno da bi slabljenj.e i ograničavanj e uloge te organizacije u međuna­rodnim zbivanjima moglo imati nesagledive negativne posledice za dalji razvoj sveta u celini. Razumljivo j-e da ova ocena mesta i uloge UN, odnosno mogućnosti orga-nizacije, vodi računa o objektivnoj situacij,i i postojećim odnosima u svetu. ~e­realna očekivanja i zahtevi, 'koji ne bi vodili računa o tome da U odražavaju savremene međunarodne odnose i da mogu da doprinesu rešavanju pojedinih akutnih problema samo onoliko koliko to žele njeni članovi, mogli bi da do-vedu do razočaranja ko ja bi demoralisala i paralisala napore organizacije, i do gubljenja vere u nj-ene mogućnosti i ulogu. Međutim, mi smo istovremeno i protiv tendencija apsolutiziranja objektivnih teškoća i međunarodnih uslova, jer njihovo prenaglašavanje od strane nekih zemalja ima za cilj demobilizaciju ili znači p o:z:iv na pasivnost svetske organizaci je. Tako, na primer, pri postav-ljanju zahteva za razmatranj e nekih akutnih problema za demokratskim osno-vama često se iz izvesnih krugova čuju primedbe da U , odnosno Generalna skupština, u njih ne treba da ulaze zbog delikatnosti osetljivosti za postojeći balans, odnos snaga, odnose između velikih i sl. 188 Mada vodimo računa i ukazujemo na posebnu odgovornost velikih sila za očuvanje mira i bezbednosti u svetu, mi istovremeno smatramo da se suštinski napredak u rešavanju vitalnih problema sveta može postići samo na demokrat-skim osnovama, uz ravnopravno učešće i doprinos svih zemalja. Savremeni ra-zvoj pokazuje da je isključivanje UN iz razmatranja nekih važnih problema i njihovo rezervisanje za uži krug zemalja jedan od osnovnih razloga neuspeha međunarodne akcije u izvesnim oblastima. To, istovremeno, vodi slabljenju efikasnosti i uloge UN u međunarodnim poslovima. Polazeći od značaja koji pridaje najširoj međunarodnoj saradnji u rešava-nju pitanja savremenog sveta i mestu UN u ostvarenju tog procesa, naša ze-mlja se najodlučnije zalaže za jačanje efikasnosti i unapređenja funkcionisanja čitavog sistema UN. Pri tome, mi smo nastojali i nastojimo da damo svoj kon-kretan doprinos osposobljavanju U da izvrše zadatke i ciljeve zbog kojih su stvorene. Po našem uverenju jačanje uloge i efikasnosti UN može se postići samo kroz stalne napore za rešavanje najvažnijih međunarodnih problema koji se nalaze na dnevoom redu Organizacije. U ovoj kratkoj diskusiji nemoguće je izložiti sve akcije u kojima je Jugo-slavija učestvovala i nabmjiti sve inicijative koje je ona podnela u toku posto-janja U . Za sagledavanje doprinosa Jugoslavije radu U biće, međutim, do-\"'ljno ako se analizira aktivnost jugoslovenske delegacije na poslednjem jubi-larnom zasedanju Generalne skupštine, koje se po svojim ostvarenjima može ubrojitS u najplodnija zasedanja što ih je Organizacija dosada održala. a XXIV zasedanju Generalne skupštine, na kome je razmotreno pitanje načina i form~ proslave 25-god:išnjeg jubileja U1 , Jugoslavija je, uz podršku nesvrstanih zemalja, pokrenula inicijativu da XXV jubilarno zasedanje bude obeleženo konkr~tnim naporima za rešavanje nekih od osno,·nih međunarod­nih problema koje Organizacija razmatra. Na inicijativ,u naše delegacije usvo-jen je program proslave kojim se XXV jubilarnom zasedanju u celini daje akci-oni karakter. Takva orijentacija u .pripi'emama i na samom zasedanju u velikoj meri je doprinela da se na ovom zasedanju usvoji niz značajnih dokumenata iz najvažnijih oblasti međunarodne aktivnosti. U domenu razvoja jugoslovenska delegacija bila je posebno aktivna u p re-govorima za formulisanje Medunarodne stTategiie razvo;a za Il Dekadu. Aktiv-no je učestvovala u radu svih tela i grupa u kojima je razmatrano to pitanje i predložila je više rešenja koja su omogućila da dokumenat o Međunarodno; strategiji dobije najširu podršku. Zajedno sa Indijom naša je delegacija inici-rala izradu teksta Deklaraciie grupe 77 o sazivanju ministarskog sastanka po-vodom priprema za III konferenciju U Cf AD-a. Za svoju dugogodišnju aktiv-nos t u problematici razvoja Jugoslavija je dobila zapažena priznanja pojedinih delegacija na XXV jubilarnom zasedanju. Posebnu pažnju na XXV jubilarnom zasedanju naša je delegacija posvetila pitanju jačanja međunarodne bezbednosti, koje zadire u sve oblasti međuna­rodnog života. Ona je prva podnela radni papir o ovom pitanju, koji je kasnije poslužio kao baza za izradu nacrta Deklaracije nesvrstanih zemal}a o jačanju međunarodne bezbednosti. Jugoslavija je bila član redakcionog odbora od 8 zemalja koji je formulisao konačni nacrt Deklaracije što ga je Generalna skup-ština usvojila. Može se reći da je na našu inicijativu u Deklaraciiu uključeno 189 \'iše značajnih elemenata (elaboracija osnovnih prJncipa, obezbeđenje konti-nuiteta u razmatranju pr{)blema bezbednosti i sl.). Jugoslavija već duže vreme aktivno deluje na polju razoružanja, nastojeći da da što konkre tniji doprinos naporima za rešavanje ovog izuzetno značajnog problema. Pri tome ona se posebno zalaže za što šire uključivanje svih zema-lja u proces razmatranja p-itanja iz oblasti razoružanja, odnosno za što suštin-skije angažovanje Generalne skupštine u ovoj problematici. Na jubilarnom za-sedanju Jugoslavija j-e d elovala u okviru grupe 12 nesvrstanih đz Komiteta za razoružanje na liniji postizanja dogovora o zajedničkoj aktivnosti. Sponsorisali smo zajedno sa većim brojem drugih delegacija rezolucije o Ugovoru o »de-nuklearizaciji« morskog dna. Izradili smo nacrt rezolucije o hemijskom i bio-loškom oružju, koja je zatim pretvorena u kolektivan pred'log 12 zemalja. Naša delegacija igrala je aktivnu ulogu u vezi sa usvajanjem Programa razoružanja i u pregovorima sa nuklearnim silama u vezđ sa izradom kompromisne rezo-lucije. Dosledna stalnom zalaganju za što urgentnije rešavanje preostalih koloni-jalnih problema, na XXIV zasedanju Generalne skupštine Jugoslavija je bila jedan od inicijatora da se svečano obeleži deseta godišnjica Deklaracije o de-kolonizaciJi, 1koja je kQincidirala sa jubilejom UN. Sa grupom AA i nesvrsta-nih zemalja podneli smo predlog o usvajanju konkretnog programa akcije UN u cilju primene Deklaracije o dekolonizacifi. U Komitetu za dekolonizaciju, koji je radio na pripremi Programa, podneli smo njegov prvi nacrt koji je zajedno sa nacrNma nekih drugih zemalja poslužio kao osnova za izradu konačnog tek-sta Programa, kaji je Generalna skupština usvojila na svečanoj sednici. Jugoslovenska delegacija bila je takođe inicijator ideje da naknadnim amandiranjem poboljšamo nacrt Deklaracije povodom 25-te godišnjice Ujedi-njenih nacija. Naši amandmani išli ISU za tim da se određenije i jasrrije elabo-riraju principi Povelje, da se istakne uloga UN i naglasi neophodnost ostva-renja njene univerzalnosti. Ovi amandmani prihvaćeni su i ocenjeni kao su-štinski doprinos poboljšanju teksta Deklaracije. Dobro je p:Qznat doprinos što ga je Jugos1avija dala pokretanjem inicija-tive za kodifikaciju principa Povelje o prijateljskim odnosima, kao i izradi De-klaracje koja je o ovom pitanju usvojena na XXV zasedanju Generalne skup-štine. Za višegodišnje napore što ih je ulagala na ovom polju Jugoslavija je dobila priznanje mnogih delegacija. Tokom sedmogodišnjeg rada Specijalnog komiteta, koji je .radio na ovim pitanjima, naši su predstavnici dali zapažen doprinos. U razmatranju problema Bliskog isto'ka naša delegacija oola je aktivna u podršci UAR da se ovo pitanje razmatra u Generalnoj skupštini i u traženju realnog rešenja, koje b i dobilo širu podr5ku. Učestvovali smo u grupi sponsor.a rezolucije o Bliskom istoku i u širim konsultacijama sa drugim grupama u na-stojanju da Qbezbedimo njeno prihvatanje, kao i da sprečimo pojavu antago-nističkih nacrta rezolucije. Jugoslavija je prvi put ove godine sponsorisala rezoluciju kojom se traži oeodložna U!fPOstava zakonitih prava NR Kine u UN. Ova naša odluka pozi-tivno je primenjena od svih zemalja koje se zalažu za usp:Qstavu legitimnih prava NR Kine u svetskoj organizaciji. 190 Aktivnost Jugoslavije na 25-tom jubilarnom zasedanju bila je, razumljivo, usmerena na razvijanje što tešnje saradnje sa nesvrstanim zemljama i na uskla-đivanje stavova o svim bitnim pitanjima zasedanja. Konferencija šefova ne-svrstanih zemalja u Lusaki, koja je održana neposredno pred zasedanje, i zna-fajni dokumenti koj\ su na njoj usvojeni omogućili su nesvrstanim zemljama da razviju veoma široku aktivnost i da budu značajan činilac pri usvajanju programskih dokumenata usvojenih na jubilarnom zasedanju. 191 

Jugoslavija i Ujedinjene nacije

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia