Vučina Vasović

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Vn.l!Ot'lć, v., Pokulaj autent. tumaćenjo .. . , Polll. misao. Vol. XX/ J9U/ , No. J , str. f$-40. 35 Izlaganje sa znanstvenog skupa UDK 321.74.016_12 + 340.130.588 Pokušaj autentičnog tumačenja i zasnivanja samoupravne demokratije Vučina V asovi č Fakul tet političkih nauka., Beograd Sažetak U usporedbi s drugim modelima pluralizma u političkoj teo-riji l p raksi, jugosluvcnska koncepcija pluralizma Interesa istodob-no l proSiruje i suzuje granice pluralizacije vlasti i politike. Nisu uvijek n1:1 tljdu optimalna rješenja Između tendencija hiperplura-lizacijc l nedostane pluralizacije na p ojedinim područjima društ-venoga ž ivota. Jugo~<lavenskl se mode! plun.tlizma pokazao osobito močnim 11 detronlzacijl globalne ill savezne države kao suverene vlasti. On gotovo l nije račnao na dl"iavu kao pozitivno intervenl-rajuću polugu sistema. Autor izdvaja dva pt'Oblema u razmatranju organizacijskoga modela društva: identifikaciju osnovnih područja i oslonaca politike i samoupravne demokracije i i nstltut dogova-n ja i spor-azumievanjn. Kritički se osvrće i na svođenje politike na sferu rađa sa staj:tlišta mogućnosti razvoja proizvodnih poten-cijala drustva. stvarne demokracije i demokratske političke kul-ture. Pozitivn a je činjenica što se u novije vreme Ul nas, pored prevodi-tačke i popularne hrestomatijske političke literature, javlja i niz radova koji nastoje da na autentičan način promisle neke vitalne teme savre-mene epohe, kojima nesumnjivo pripada i plw·alizam. Svest o nužnosti suočavanja sa problematikom pluralizma postala je već odavno liaslavru deo političke kulture većine razvijenih društava. Iako sa zakaSnjenjem od nekoliko decenija, pluralizam je u novije vreme .. krenuO« i prema Istoku tako da danas, čak i u nekim zemljama .. realnog socijalizma«, ne nailazi na nekadašnju odbojnost političkog poretka. Ako je stidljivo i sa zakašnjenjem ušao u politički život i sistem Jugoslavije, pluralizam je uspeo da brzo otvori njegovo ... srce i dušu«. Dobro procenjujući demo-kratski naboj i dejstvo pluralizma, sistem samoupravne soc.:ijalističke de-molu·atijc nije mogao da se duže drži zatvoreno prema pluralizmu. To je uostalom bilo i ncnwguće s obzirom da je naš sisLem imao već u sebi mnoga pluralistička svojstva. Zeleno svetlo iz polit ike samo je o tvonlo ... rampu .. i pluralizam je potekao sa svih strana i postao ne samo deo ili aspekt, već i način političkog života. U poredcnju sa drugim varijantama političKog pluralizma, koje su se u političkoj teoriji i praksi javljale početkom ovog veka, jugoslovenski va~oufc!. v .. Pokufaj autent. tumac!t>nja •... Polit. m t$ao. Vol. XX/ 1983/. No. J , str. 35-40. 36 pluralizam ide i više i manje u pravcu pluralizacije vlasti i politike. Ne bi sc moglo reći da su uvek postignuta optimalna rešenja ili kombina-cije, odnosno b~iranje onih hiperpluralističkih nastojanja i koraka na jednim područjima i nedovoljne pluralizacije na dt·ut:.tim. U detronizacij i globalne ili savezne države kao suverene vlasti, jugoslovenski je plura-lizam nesumnjivo pošao mnogo dalje. Usled orijentacije na odumiranje države, i iz drugih razloga, on gotovo nije ni računao sa državom kao pozitivno intervenirajućom polugom sistema, već ju je više postavljao kao čuvara opštih uslova za razvoj samoupravljanja, koje je trebalo da bude osnovni artilrulator i regulator društveno-političkih odnosa, ili pak kao naknadno intervenirajućeg faktora za slučajeve da samoupravljanje ,.zakaže.. ili ne bude u mogućnosti da rešava određene probleme. Ni klasični niti noviji, uglavnom zapadni, pluralizam nije išao tako daleko u obczvlašćivanju i ... pražnjenju .. države. Njihova osnovna svrha bila je demistifikacija države, sažavanje njenih funkcija na nužnu meru i de-mokratska kontrola državnih organa i aktivnosti. Samoupravna radikalna orijentacija u odnosu prema državi nesum-njivo je pospešila procese demokratizacije i otvorila prostor· za društveno i političko aktiviranje brojnih drušLvenih subjekata i organizaciju. Ona je dovela ne samo do pluralizacije odlučivanja i unmožavanja politiekih subjekaro u horizontalnom smislu na višim nivoima, već i do .. verti-kalne .. pluralizacije i politizacije na mikro nivou, u osnovnim organiza-cijama života i rada. U svom demokratskom i plw·alisličkom ~zanosu .. , sistem je pospešivao otvaranje niza novih institucija koje su ili preuzi-male neke državne funkcije ili vršile neke druge društvene poslove. Pri tom, stvaranje novih institucija nije vodilo uvek uklanjanju slarih dr-žavnih organa niti njihovom transformisanju ili prevazilaženju, već je više dodavalo postojećim institucijama i upravljačkim strukturama nove. Vremenom se ispostavilo da je potrebno stvaranje i trećih institucija koje bi koordinirale rad starih i novih. Sve je to dovelo do izvesne hiperinsti-tucionalizacije, enormnog porasta upravljačkog personala i prenaselje-nosli političkog prostora. U uslovima zadržavanja ve1ikih razJika izmedu upravljačkih i neupravljačkih funkcija, takvo stanje vodi veoma inten-zivnoj borbi za odredene upravljačke pozicije i usmerava osnovne snage i političke aktere prvenstveno na kadrovske funkcije. Makijavelizam po-staje ne samo dodatni uslov ambicioznijih za napredovanje, već i opšti >+Stil.. političkog ponašanja. Posle nekoliko godina ,.razigranog•• plm·a-lizma moramo se upitati: nismo li možda dozvali sile koje je teško savladali? Pluralizam se pokazuje mnogo složenijim nego što se to u početku mislilo. Potrebno je mnogo pojedinačnih i društvenih napora da bi se jedan sistem konstituisao i funkcionisao na pluralističkim osno-vam~:~., a da pri tom ne padne ispod dostignutng civilizacijskog nivoa or-ganiziranja i kulture u neku vrstu neotribalizma, odnosno neofeudalizma. Danas se može konstatovati da je -.medeni lilt:!sec.. pluralizma i sa-moupravljanja prošao. Samoupravna demokratija ulazi u fazu proživlja-vanja ne samo »slasti.. pluralizma, već i njegovih problema. Osvestiti i tu stranu pluralizma, stvarati pluralistički sistem koji je sposoban da omogući i garantuje slobodu svakom pojedincu, ali i r~avanje ključnih Vasovtd, V., Poktul.tlj autant. twno.čanju . .•. , Po!it. misao, Vat. XX/ 1983/, No. 1, s.tr. 35-40. 37 pitanja savremene epohe l svog društva, prvi je i osnovni zadatak pro-gresivnjh snaga i društvenih nauka u nas. U red nastojanja da se raspravljaju i traže rešenja za ova goruća pitanja spada i knjiga Jovana Mirića. Ta je knjiga još vrednija jer pred-stavlja ne samo pokušaj da se problematizuje veliko pitanje odnosa »plu-ralizma samoupravnih interesa« i samoupravne socijalističke demokra-tije, već i pokušaj traženja odgovora. U našoj savremenoj komunikaciji, prep'unoj >>-Okruglih~ fraza i meditacija, Mirićeva knjiga imponuje jasno-ćom izraza i upornošću svog stava. Ne smeta mnogo što je katkad apri-orno uverenje u ispravnost stava išlo na uštrb njegove argumentacije. Ne ponavljajući ono što je dosad rečeno, osvrnuo bih se samo na dva pitanja, usput dodirujući i ideje koje, u povodu njih, ističe Mirić. Prvo se tiče problema identifikacije osnovnih područja i oslonaca poli tike i samoupravne demokratije, a drugo se odnosi na dobro poznati i u nas mnogo favorizovani institut sporazumevanja i dogovaranja. Kad je rcč o prvom pi tan ju, može se reći da je malo ko u nas tako eksplicitno tr ažio i nalazio oslonac samoupravne politike i dem()kratije u sferi rada kao što to čini Mirić . Ta koncepcija shvata samoupravljanje kao >>l,lspos tavljanje društvenog autoriteta rada••, pri čemu se »izjedna-čava autoritet rada sa autoritetom radnika«. To premeštanje žarišta i »tačaka» politike u sferu rada omogućava prevazilaženje klasične poli-tike ili klasične političke sfere. »Tek neposredno očitovanje društvenog autoriteta proizvodnih snaga••, kaže autor, »činit će izlišnim posebnu sferu političke moći«. Za razliku od zajednice u građanskom društvu, koja nije utemeljena na načelu društvenog Vel: na načelu posebnog ili vlasništva, opste ili društveno može biti jedino po radu. U stvari, prin-cip ra& shvata se kao princip ustrojstva zajednice. Takva , dobrim de-lom, radna interpretacija samoupravne demokratije ili radno zasnovana demokratija ima svoje jake razloge. Dobar deo tih razloga Mirić je izneo u svojoj knjizi. Cine se zaista korisnim svi pokušaji koj i nastoje da funk-cionalizuju politiku s ob7.irom na rad, da povežu funkcije rada i funkcije upravljanja, da iz rada izvuku neke parametre šireg društvenog, pa i političkog organizovanja. Međutim, izgleda da, do kraja dovedena, takva pozicija ima i neke manjkavosti. Drugim rečima, želim da kažem sle-deće: nisam uveren da bi svođenj e politike na sferu rada, a to praktično znači u okvire organizacije rada, znatnije pridonelo razvoju proizvodnih potencija društva i razvoju stvarne demokratije i demokratske političke kulture. Tu je reč, dakako, o potpunoj identifikaciji politike i organizacije rada. Zeleo bib ovom prilikom da iznesem samo nekoliko negativnih im-plikacija isključivog utemeljenja politike i demokratije u sferi rada. Takve implikacije postaju jasnije kad se otvori »čarobna kutija« organi-zacij e rada. Prvo, slika dublja analiza organizacije rada ubrzo otkriva snažno izražen hijerarhijski princip kao unutrašnje, manje ili više origi-nerno, svojstvo i 7.ahtev rada ili poretka radnih funkcija. Podela rada i hijerarhičnost funkcija proizvode i hijerarhičnost u odnosima između nji-hovih nosilaca. Dve su konsekvencije dalje implikacije i tendencije ve-zane za tu činjenicu. Prvo, hijerarhija u sferi rada teži da ekspandira i, shodno tome, da se prenosi prvenstveno na ••susedna•• područja i as-Vaso&nć, v .. Pokutat autent. tumubm;o ••. , Pollt. misao, Vol. XX/ lt&J/ , No. J, •tr. ls-40. 38 pekte života kojima pripada i šira radna i životna sredina. Autoritet po-jedinih -.slojeva«< šire zajednice često se konstituiše po meri autoriteta u organizaciji rada. Drugo, oni koji imaju određene komunikativne, inte-lektualne i upravljačke funkcije dobijaju objektivno veće šanse da se drže u vrhu hijerarhije. Tu se otvar·a ključno pitanje: da li je moguće taj tehnološko-hijerarhijski princip transformisati u nekakav vid demo-ln·atske komunikativnosti iznutra, a da se ne povredi racionalnost i efi-kasnost organizacije rada? Tome treba dodati i pitanje: da li je moguće iznaći sasvim objektivna merila rada iz rada, koja bi bila automatski regulator ukupnih dr~tvenih odnosa? Dosadašnja praksa pokazuje da je to teško moguće. Teškoće ne proizlaze iz nedoslednosti u prenošenju cen-t-ara odlučivanja u sferu rada, mada možda delimično i iz toga, nego iz već iznetih razloga. Hijerarhija u sferi rada svodi neretko i razne oblike samoupravljanja na vidove legitimizacije ili .. pokrivanja-. odluka užih upravljačkih struktura. Staviše, potpuno prenošenje politike u sferu rada dovodi i do hiperpolitizacije na svim nivoima, posebno u bazičnim or-ganizacijama rada i orijentiše upravljačke strukture i radne ljude isuviše na sticanje ili održavanje povoljnijih pozicija nezavisno od rada. Stoga se valja pitati: nije li nužno, i demokratski opravdano, da se hijerarhiji u sferi rada postavljaju neki kontrabalansirajući mehanizmi u širem druš-tvenom prostoru, a to znači u, manje ili više klasičnoj, teritorijalno-po-litičkoj sferi organizovanja? Pored toga, ima mnogo pitanja koje je teško rešavati samo u okviru organizacije rada ili samo na osnovu merila rada, čak i onda ako bi sc iznašla idealno objektivna merila. Zbog svega toga izgleda da optimalna reSenja samoupravnog razvoja moraju ići kako li-nijom razvoja i demokratizaci je teritorijalno-političkog organizovanja, tako i linijom proširivanja demokratske osnove opštom pluralizacijom odlučivanja i stvaranja centara odlul:ivanja i mehanizama demokratske kontrole i u sferi rada. Samo adekvatnim sinhronizovanjem i kombini-ranjem teritorijalno-političkog i radno-funkdonalnog organizovanja mo-guće je stvarati optimalni sistem i način demokratskog političkog života. Praktična pouka ovoga pledoajea jeste ukazivanje da je nužno ne samo stvarati nove institucije koje će na samoupravni način rešavati određene probleme, već i mehanizme demokratske kontrole postojećih formalnih ili neformalnih centara vlasti. Boljka našeg današnjeg sistema nije u nepostojanju dovoljnog broja samoupravnih institucija, već u neposto-janju i nedovoljno efikasnom funkcionisanju mehanizama kontrole i kontrabalansiranja postojećih struktura moei, odnosno vlasti. Sto se tiče pitanja dogovaranja i sporazumevanja, mora se reći da i u praksi i u teoriji ima dosta ne samo polovičnih rešenja, već i konfu-zije. Bilo bi iluzorno misliti da se tako lako može izaći na kraj sa tim institutom, koji se projekluje gotovo kao krvotok našeg društveno-po-litičkog sistema, i to ovde i odmah. Očekuje se da će mehanizam spora-zumevanja i dogovaranja obezbedili komunikaciju i usaglašavanje slo-bodno izraženih interesa i zahteva brojnih društveno-ekonomskih i po-litičkih subjekata. U praksi se to teško ostvaruje i sve više izlaze na videlo bar dve manjkavosti na koje sistem nije ni dovoljno osetljiv, a još manje spreman da ih rešava. Prvo .. bode u oči .. nedostatak racional-VasovLC, V., Poku.fa1 CLtJ.turtt. tumačenjn . •• , Po/ft. m.i"n.o, Vol. XX/ 1083/, No. l , st r . 35-40. 39 nosti u opštem procesu dogovaran ja, koji se prvenstveno ogleda u ogro-mnom trošenju sredstava i energije. Infuzija racionalnosti u cco sistem i proces dogovaranja i sporazumevanja čini se urgentnom. Drugo, vidna je opasnost eksproprijacije skupština i marginalizacija skupštinskog od-lučivanja odvijanjem tokova dogovaranja vanskupštinsk:im kanalima. Te tendencij e i pojave ozbiljno ugrožavaju demolm1tski razvoj političkog i skupštinskog sistema. S toga se čini, takode, urgentnim uspostavljanje ne-posrednije i stalne veze izmedu dogovaranja i skupštinskog odlučivanja. Namera ove kratke diskusije bila je da se osvrne na dva aktuelna pitanja u povodu vrednog Mlrićevog rada, a ne da raspravlja o njegovim stavovima. • vcuovl~. v., Pokulaj autont. tunuu!enja •.. • Pollt. misao, Vol. XX./ lUS/ , No. 1, atr. 3~0. 40 Vučina Vasović AN ATTEMPT AT AN AUTHENTIC INTEPRETATlON AND CONSTUTlON OF SELF-MANAGEMENT DEMOCRACY Summa rv Compared with other models o! pluralism in polltlcal theory and practice, the Yugoslav concept of the plurallty of interests simultaneously wldens and narrows !lhe scope of the plurallsation of power and polltics. Solutions ranging between a tendency to-wards hyperpluralism and inndequate pluralisallon In certain areas of social life have not always been optimal in practice. The Yu-goslav model ot pluralism has proved to bc especially eiledive in dethoroning the global, or federal, sate as a soverclng power. It hardly takes into account the state as the system's positive levcr for intet·vention. Two problems ln the consideration of the organi-sational model of the society are singled out: the identification ot the main areas and footholds of polltlcs and self-mana~ement de-mocracy, and lhe institute of agreements and compacts. A critical appraisal is made of the reduction of polltics to the sphere of labour f rom the standpoint o! the possibilities for the development o! the society's production potentials, genuine democracy and a democratic political culture. 

An Attempt at an Authentic Interpretation and Constution of Self-Management Democracy

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia